mi VOLIMO NET

.. a ti?
Pozovi prijatelje

Predstojeći Događaji

Objavljeni oglasi

  • 08. јануар 2019. - posted by Goran
    Sva literatura neophodna za polaganje ispita ovlasceni racunovodja + gratis testovi, skripte... srrskonsultacije@gmail.com   +Kontni okvir +PDV prirucnik +Prirucnik o transfernim cenama +Priručnik za OBRAČUN ZARADA, NAKNADA i DRUGIH PRIHODA fizičkih lica ...

Listing Games

Knjiga nedelje

Blog

455 blogs
  • 14 Jan 2020
    Potrebno je malo znanja,Malo stepenicaMalo sinusne funkcije Da nas nauči Šta je gore, a šta dolePotrebno je malo plusa i minusaDa bismo znali razlikuIzmedju sreće i zadovoljstva.Rekla bih da je zadovoljstvo U pikovimaSreća u lukovima. Da li si srećna?Da li si srećan?
    63 Objavio/la D Boyanna
  • Potrebno je malo znanja,Malo stepenicaMalo sinusne funkcije Da nas nauči Šta je gore, a šta dolePotrebno je malo plusa i minusaDa bismo znali razlikuIzmedju sreće i zadovoljstva.Rekla bih da je zadovoljstvo U pikovimaSreća u lukovima. Da li si srećna?Da li si srećan?
    Jan 14, 2020 63
  • 08 Jan 2020
    ''Imenujem to mesto gde drhtiš, gde počinješ kao jezerce u peni, u sopstvenoj sapunici, imenujem trenutak, gužvanje odeće i treperenje nad poljem kao nad kupatilom. ... Imenujem putovanje, odasvud, tamo i ovamo, bolove u glavi pod drvećem u zavičaju, svetiljku koju gasim svlačeći se i odustajući i sjaj koji pada na nago rame dok me zasmejavaš, u nedoumici.''   A.R.
    62 Objavio/la D Boyanna
  • ''Imenujem to mesto gde drhtiš, gde počinješ kao jezerce u peni, u sopstvenoj sapunici, imenujem trenutak, gužvanje odeće i treperenje nad poljem kao nad kupatilom. ... Imenujem putovanje, odasvud, tamo i ovamo, bolove u glavi pod drvećem u zavičaju, svetiljku koju gasim svlačeći se i odustajući i sjaj koji pada na nago rame dok me zasmejavaš, u nedoumici.''   A.R.
    Jan 08, 2020 62
  • 27 Dec 2019
    Kakav presek su oni napravili pokidali počupali prosuli rasuli isekli sasekli zabetonirali zacementirali utabali zakopali porušili obrušili sravnili uspavali ogradili pregradili ubili amputirali ali strast i vatru nisu ugasili već ih samo ojačali.  
    106 Objavio/la D Boyanna
  • Kakav presek su oni napravili pokidali počupali prosuli rasuli isekli sasekli zabetonirali zacementirali utabali zakopali porušili obrušili sravnili uspavali ogradili pregradili ubili amputirali ali strast i vatru nisu ugasili već ih samo ojačali.  
    Dec 27, 2019 106
  • 26 Dec 2019
    ‘’Ja odlučujem ko može da me dodiruje kada i gde da spusti svoje ruke na moje telo ja odlučujem u slučaju da je neko to zaboravio kojim tonom mi se može obratiti kakvim rečima gestovima ja odlučujem kome ću biti  čedna, a kome razvratna, ja odlučujem povlačim to debelom, crvenom linijom, kolika će mi dužina suknje haljine biti koliko ću se razgolititi koliko ću  moralna ili nemoralna nekim noćima postati jer sve sam to JA sve je to moje, nema nikakve veze sa bilo kim nije to izazov za muškarce nije poziv  za jednokratnu upotrebu nije provokacija to je moja sloboda ne pokušavajte sa njom da se petljate ja odlučujem o svemu zato mi  ne možete seksualnu pristupačnost  na osnovu odeće odrediti ne možete me ni kao hodajuću reklamu posmatrati jer od starta ništa vam ne nudim ne možete mi poštovanje iskazati samo kada sam tiha skromna nežna mirna jer ja odlučujem da li ću  devica ili kurva vavilonska biti a vi  svoja posla morate iz prvog reda gledati Ja odlučujem da zakon društva svoje ruke sa mene mora skloniti ne mogu se  sa njim voleti dokle god ženama partnere broji a muškarcima recke čestita ne mogu se sa njim ljubiti dokle god me oblikuje po tudjoj želji ne, Ja odlučujem da uručenom mi seksizmu, pokažem kako kidišem i ujedam dok radim šta god želim, kad god želim gde god želim jer, dodjavola  ja odlučujem šta ću sa svojim životom raditi ne postoji ništa što  povodom toga možete učiniti.’’                          - Hronike jedne Ivane
    87 Objavio/la D Boyanna
  • ‘’Ja odlučujem ko može da me dodiruje kada i gde da spusti svoje ruke na moje telo ja odlučujem u slučaju da je neko to zaboravio kojim tonom mi se može obratiti kakvim rečima gestovima ja odlučujem kome ću biti  čedna, a kome razvratna, ja odlučujem povlačim to debelom, crvenom linijom, kolika će mi dužina suknje haljine biti koliko ću se razgolititi koliko ću  moralna ili nemoralna nekim noćima postati jer sve sam to JA sve je to moje, nema nikakve veze sa bilo kim nije to izazov za muškarce nije poziv  za jednokratnu upotrebu nije provokacija to je moja sloboda ne pokušavajte sa njom da se petljate ja odlučujem o svemu zato mi  ne možete seksualnu pristupačnost  na osnovu odeće odrediti ne možete me ni kao hodajuću reklamu posmatrati jer od starta ništa vam ne nudim ne možete mi poštovanje iskazati samo kada sam tiha skromna nežna mirna jer ja odlučujem da li ću  devica ili kurva vavilonska biti a vi  svoja posla morate iz prvog reda gledati Ja odlučujem da zakon društva svoje ruke sa mene mora skloniti ne mogu se  sa njim voleti dokle god ženama partnere broji a muškarcima recke čestita ne mogu se sa njim ljubiti dokle god me oblikuje po tudjoj želji ne, Ja odlučujem da uručenom mi seksizmu, pokažem kako kidišem i ujedam dok radim šta god želim, kad god želim gde god želim jer, dodjavola  ja odlučujem šta ću sa svojim životom raditi ne postoji ništa što  povodom toga možete učiniti.’’                          - Hronike jedne Ivane
    Dec 26, 2019 87
  • 26 Dec 2019
    ‘’Možda ti nekad kažem zašto mi duša cvili a oči se smiju za kafanskim stolom možda ti nekad priznam koliko me guše vlastita ćutanja a spašava smijeh koliko se lirsko i animalno slivaju niz moju kičmu mrse mi konce mute mi vid pa više ne znam jesam li tanana čestica vazduha ili puteni žar vatre prestiž ili bijeda sjaj ili očaj možda nekad čujem eho tvog baršunastog glasa u šupljini moje duše jer tamo znaš tamo je sve prazno ta praznina imala je ime sad je ništa drugo do okamenjena pustoš možda te nekada pustim da prekopaš do mojih dubina da se spustiš u provaliju ali čemu kada je to crna tačka đavolja jama u koju pad niko nije preživeo … pa ni ja.’’
    81 Objavio/la D Boyanna
  • ‘’Možda ti nekad kažem zašto mi duša cvili a oči se smiju za kafanskim stolom možda ti nekad priznam koliko me guše vlastita ćutanja a spašava smijeh koliko se lirsko i animalno slivaju niz moju kičmu mrse mi konce mute mi vid pa više ne znam jesam li tanana čestica vazduha ili puteni žar vatre prestiž ili bijeda sjaj ili očaj možda nekad čujem eho tvog baršunastog glasa u šupljini moje duše jer tamo znaš tamo je sve prazno ta praznina imala je ime sad je ništa drugo do okamenjena pustoš možda te nekada pustim da prekopaš do mojih dubina da se spustiš u provaliju ali čemu kada je to crna tačka đavolja jama u koju pad niko nije preživeo … pa ni ja.’’
    Dec 26, 2019 81
  • 26 Dec 2019
    MUSIC: https://www.youtube.com/watch?v=rZqv0uftOlI   Danas sam plakala kao kiša.   Danas sam plakala kao devojčica. Koja se izgubila. U sred najprometnije ulice, u centru Tokija.   Plakala sam toliko jako i toliko grčevito da su prolaznici počeli da lupkaju po prozoru mog auta na crvenom svetlu na semaforu na kom sam stala, bleda, uronjena u zvuk brisača koji sklanjaju teške kapi kiše sa prozora. Toliko sam jako plakala da sam na sekund u refleksiji svog lica na staklu prozora mogla da vidim tu malu uplakanu devojčicu koja ne zna gde je krenula... Napolju mrak. Gradska svetla, koja se prelamaju kroz kapljice kiše na staklu. Brisači koji rade punom parom i zvuk odlepljivanja guma kroz sloj kiše na asfaltu.   U toj refleksiji, moje oči su dolazile do izražaja, krupne i crne, sada razmazane od kreona i maskare. Posmatrale su me. Čekale su da napravim sledeći potez. Videla sam tu devojku u ogledalu, koja je razmazana od šminke, otekla od suza i plakanja, ali ona nije ličila na mene, na mene bi ličila kada bi pored nje stajala još jedna bleda slika, jer bi tek tada moje lice poprimilo boju kojom zaista zrači. Nikad neću zaboraviti dan kada sam te upoznala. Bila si tako nasmejana, tako vedra. Oči su ti sijale kao da si u sebi imala plamen. Taj neobuzdani plamen sam videla i zaljubila se u njega. Ja žar i ti vatra. Savršena kombinacija. Ali onda dodju ljudi. Ti prekrasni, divni, sjajni, plitki, namazani i površni ljudi. Oni ne vide nas. Oni ne vide plamen, oni vide vatru koja će ih ugroziti, pa bi što pre da je ugaze...hoću reći ugase.   Vazduh koji je zaražen očajem, ogorčenošću, osudom. Oni nikada neće shvatiti šta je to ljubav. Nikada neće shvatiti da to nije tvoja odluka. Ti ne mrziš. Voliš! Ti uzdisaji u šoku kada vide da se držimo za ruke. A kada vide da neko šutira kuče na ulici, to nije bitno. A kada vide kako grupa huligana napastvuje mladu devojku, ni to nije bitno. Bitno je da se za mržnju okrene glava na drugu stranu, a u ljubav upre prst kao da je to nešto odvratno i neprirodno. A šta je prirodno za njih? A šta je normalno za tebe? A šta je prirodno za tebe? A šta je normalno za njih? Ti se barem usudjuješ da pitaš. Jer si prirodna...   U prošlom životu volele smo se. Ispod teških oblaka smo koračale, ostavljajući tragove i mrvice kako bi se ponovo srele u nekom drugom, trećem..sledećem .. Sada si daleko. Gde si?... ...Imam jednu želju. Želim da me zagrliš. Želim da me stegneš, skoro da me ugušiš...ali ni tada ne popuštaj. Ne dozvoli da udahnem. Iz tog udisaja kroz moje srce će proći osuda, očaj, ogorčenost, a to su zarazne bolesti. Stegni još jače, jer spremna sam da klecnem, da pokleknem, da uronim u taj mrak sa tobom andjele. Tamo kada se pretopim, gde sada si ti, moći ću da te gledam neometano, moći ću da ti pričam gledajući te zaljubljeno. Moći ću da te uhvatim i zavrtim najjače, pa polako spustim na sebe dok me gledaš prodorno, sa istim tim sjajem u očima koji si imala prvog dana, ti biseri... U tom svetu je mir. Samo žut mesec i zvuk bluza na radiju.   Gledam u crne oči te devojke u ogledalu svoje duše, dok se kapi kiše slivaju niz njeno lice, a moj auto seče vazduh ispred sebe, na autoputu E-75 dok putujem u prazno, bez cilja, bez volje i motivacije, ravnodušna. Ona me gleda i strpljivo čeka. Sada kada pored zvuka vetra, čujem i zvuk motora koji kao moje srce za taj naš prvi put, hoće da iskoči, trese se, polako tražim taj crni pogled. Ovog puta on je odlučan. Zažmurim i moje ruke, kao predaja, napuštaju volan, dižu se u prostor kabine i šire se u znak slobode. Neću više plakati. Dok moj auto odlazi u zaborav...znam šta želim... Jer za tebe, mrak bih postala samo da bih bila opet sa tobom, pored tebe.    
    84 Objavio/la D Boyanna
  • MUSIC: https://www.youtube.com/watch?v=rZqv0uftOlI   Danas sam plakala kao kiša.   Danas sam plakala kao devojčica. Koja se izgubila. U sred najprometnije ulice, u centru Tokija.   Plakala sam toliko jako i toliko grčevito da su prolaznici počeli da lupkaju po prozoru mog auta na crvenom svetlu na semaforu na kom sam stala, bleda, uronjena u zvuk brisača koji sklanjaju teške kapi kiše sa prozora. Toliko sam jako plakala da sam na sekund u refleksiji svog lica na staklu prozora mogla da vidim tu malu uplakanu devojčicu koja ne zna gde je krenula... Napolju mrak. Gradska svetla, koja se prelamaju kroz kapljice kiše na staklu. Brisači koji rade punom parom i zvuk odlepljivanja guma kroz sloj kiše na asfaltu.   U toj refleksiji, moje oči su dolazile do izražaja, krupne i crne, sada razmazane od kreona i maskare. Posmatrale su me. Čekale su da napravim sledeći potez. Videla sam tu devojku u ogledalu, koja je razmazana od šminke, otekla od suza i plakanja, ali ona nije ličila na mene, na mene bi ličila kada bi pored nje stajala još jedna bleda slika, jer bi tek tada moje lice poprimilo boju kojom zaista zrači. Nikad neću zaboraviti dan kada sam te upoznala. Bila si tako nasmejana, tako vedra. Oči su ti sijale kao da si u sebi imala plamen. Taj neobuzdani plamen sam videla i zaljubila se u njega. Ja žar i ti vatra. Savršena kombinacija. Ali onda dodju ljudi. Ti prekrasni, divni, sjajni, plitki, namazani i površni ljudi. Oni ne vide nas. Oni ne vide plamen, oni vide vatru koja će ih ugroziti, pa bi što pre da je ugaze...hoću reći ugase.   Vazduh koji je zaražen očajem, ogorčenošću, osudom. Oni nikada neće shvatiti šta je to ljubav. Nikada neće shvatiti da to nije tvoja odluka. Ti ne mrziš. Voliš! Ti uzdisaji u šoku kada vide da se držimo za ruke. A kada vide da neko šutira kuče na ulici, to nije bitno. A kada vide kako grupa huligana napastvuje mladu devojku, ni to nije bitno. Bitno je da se za mržnju okrene glava na drugu stranu, a u ljubav upre prst kao da je to nešto odvratno i neprirodno. A šta je prirodno za njih? A šta je normalno za tebe? A šta je prirodno za tebe? A šta je normalno za njih? Ti se barem usudjuješ da pitaš. Jer si prirodna...   U prošlom životu volele smo se. Ispod teških oblaka smo koračale, ostavljajući tragove i mrvice kako bi se ponovo srele u nekom drugom, trećem..sledećem .. Sada si daleko. Gde si?... ...Imam jednu želju. Želim da me zagrliš. Želim da me stegneš, skoro da me ugušiš...ali ni tada ne popuštaj. Ne dozvoli da udahnem. Iz tog udisaja kroz moje srce će proći osuda, očaj, ogorčenost, a to su zarazne bolesti. Stegni još jače, jer spremna sam da klecnem, da pokleknem, da uronim u taj mrak sa tobom andjele. Tamo kada se pretopim, gde sada si ti, moći ću da te gledam neometano, moći ću da ti pričam gledajući te zaljubljeno. Moći ću da te uhvatim i zavrtim najjače, pa polako spustim na sebe dok me gledaš prodorno, sa istim tim sjajem u očima koji si imala prvog dana, ti biseri... U tom svetu je mir. Samo žut mesec i zvuk bluza na radiju.   Gledam u crne oči te devojke u ogledalu svoje duše, dok se kapi kiše slivaju niz njeno lice, a moj auto seče vazduh ispred sebe, na autoputu E-75 dok putujem u prazno, bez cilja, bez volje i motivacije, ravnodušna. Ona me gleda i strpljivo čeka. Sada kada pored zvuka vetra, čujem i zvuk motora koji kao moje srce za taj naš prvi put, hoće da iskoči, trese se, polako tražim taj crni pogled. Ovog puta on je odlučan. Zažmurim i moje ruke, kao predaja, napuštaju volan, dižu se u prostor kabine i šire se u znak slobode. Neću više plakati. Dok moj auto odlazi u zaborav...znam šta želim... Jer za tebe, mrak bih postala samo da bih bila opet sa tobom, pored tebe.    
    Dec 26, 2019 84

Prethodni postovi na forumu

Vidi Sve

Nove objave