mi VOLIMO NET

Blog

• 13 Oct 2013
  Govor koji ste cekali

  Mudar covek trebao je odrzati govor i zastao je pre publici. Pre da pocne sa svojim govorom, prema dobrih govornickih recepta neocekivano reko je jednu salu.Publika se glasno nasmejala. Kad su ovacii prestali covek je ponovio salu jos jednom.Ovaj put manje ljudi su se nasmejali.On je ponovio salu jos jednom i samo mali broj ljudi su se tiho nasmejali.Povtorio je istu salu cetvrti, peti pa i sesti put ali pubilka nije uopste reagovalana salu.   Kad je sala postala tiha i bila spremna za dugo ocekivani govor, on se samo nasmejao i rekao je:   ako ne mozete se na istu salu smejati ponovo i ponovo, zasto onda placete na istu bol ponovo i ponovo.   Publika je zanemela i nije imala odgovor.   Hvala vam na paznju reko je covek, i postigao je poentu na njegov govor

  1731 Objavio/la Ambasador
• By Ambasador

  Govor koji ste cekali

  Mudar covek trebao je odrzati govor i zastao je pre publici. Pre da pocne sa svojim govorom, prema dobrih govornickih recepta neocekivano reko je jednu salu.Publika se glasno nasmejala. Kad su ovacii prestali covek je ponovio salu jos jednom.Ovaj put manje ljudi su se nasmejali.On je ponovio salu jos jednom i samo mali broj ljudi su se tiho nasmejali.Povtorio je istu salu cetvrti, peti pa i sesti put ali pubilka nije uopste reagovalana salu.   Kad je sala postala tiha i bila spremna za dugo ocekivani govor, on se samo nasmejao i rekao je:   ako ne mozete se na istu salu smejati ponovo i ponovo, zasto onda placete na istu bol ponovo i ponovo.   Publika je zanemela i nije imala odgovor.   Hvala vam na paznju reko je covek, i postigao je poentu na njegov govor

  Oct 13, 2013 1731
• 13 Oct 2013
  Moj Gost:Hansel

  DNK iz Kuće cveća Hansel    („Nezavisne", broj 11, 10. 8. 1990) Pošto će se, sva je prilika, u doglednoj budućnosti pomerati mermerni blok u Kući cveća, predlažem sada (ideja nije nova) da se konačno stavi tačka na sve one (zbog repetetivnosti) dosadne spekulacije ko je zapravo bio onaj ko je tu sahranjen. Pre mesec dana su i ovdašnje novine pisale ono na šta nam je ranije ukazao cenjeni blogokolega Maksa83 ‒ da su analize govora onog koji se predstavljao kao Josip Broz Tito (analize su svojevremeno preduzele ugledne inostrane ustanove) ukazivale da njegovo poreklo nije bilo slovenačko-hrvatsko, tj. slovensko. Dajte, onda, neka se lepo uzme uzorak DNK ako se već u Cvjećarnici budu radila (skupa) pomeranja, pa neka se uporede sa analizama njegovih navodnih predaka u Zagorju (valjda su grobovi sačuvani) i da konačno stavimo istorijsku tačku makar na tu bajku, ili basnu, ili priču (bajke ipak imaju srećne krajeve).    

  1897 Objavio/la Dubravka Belogrlic
• By Dubravka Belogrlic

  Moj Gost:Hansel

  DNK iz Kuće cveća Hansel    („Nezavisne", broj 11, 10. 8. 1990) Pošto će se, sva je prilika, u doglednoj budućnosti pomerati mermerni blok u Kući cveća, predlažem sada (ideja nije nova) da se konačno stavi tačka na sve one (zbog repetetivnosti) dosadne spekulacije ko je zapravo bio onaj ko je tu sahranjen. Pre mesec dana su i ovdašnje novine pisale ono na šta nam je ranije ukazao cenjeni blogokolega Maksa83 ‒ da su analize govora onog koji se predstavljao kao Josip Broz Tito (analize su svojevremeno preduzele ugledne inostrane ustanove) ukazivale da njegovo poreklo nije bilo slovenačko-hrvatsko, tj. slovensko. Dajte, onda, neka se lepo uzme uzorak DNK ako se već u Cvjećarnici budu radila (skupa) pomeranja, pa neka se uporede sa analizama njegovih navodnih predaka u Zagorju (valjda su grobovi sačuvani) i da konačno stavimo istorijsku tačku makar na tu bajku, ili basnu, ili priču (bajke ipak imaju srećne krajeve).    

  Oct 13, 2013 1897
• 13 Oct 2013
  оЈа

  састав на тему . . .(ауто)биографску) биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим. Њему самсе, благо речено, гадијо.  Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште. Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају у колици  сокаком па  да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . .    Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника  издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а  њене  друарице ме се све мање бојале, гадног . . .   Данас сам,просто минепријатно  написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам  неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка  кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре  дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе. а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . .   е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће. А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји.   све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .

  2017 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  оЈа

  састав на тему . . .(ауто)биографску) биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим. Њему самсе, благо речено, гадијо.  Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште. Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају у колици  сокаком па  да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . .    Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника  издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а  њене  друарице ме се све мање бојале, гадног . . .   Данас сам,просто минепријатно  написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам  неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка  кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре  дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе. а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . .   е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће. А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји.   све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .

  Oct 13, 2013 2017
• 11 Oct 2013
  Nije to uvek ONO

    Gospođa Ruža je naišla na neodoljivu ponudu... orman koji se začas sklopi i još tako malo košta. Da je brzo izračunala da joj se to više isplati nego da čeka da se sakupi dovoljno novca da najzad kupi novi. I skova još i plan kako će ga sama sklopiti, da pokaže mužu da to nije uopšte teško niti tako mnogo posla kao što on uvek tvrdi kad mora nešto slično u kući da uradi. Gospođa Ruža se baci na posao lepo sklopi začas, prosto neverujući koliko je lako, ode da nađe odelo da naređa i okači. Gospodja Ruža je stanovala pored železničke pruge.Naišao je brzi voz,ma kakvi naišao protutnjao..orman se srušio na sastavne delove.Kad je ušla u sobu, samo se začudila i ponovo ga sastavila.Taj proces odlaska dolaska rušenja ponovnog sklapanja ponovila je jos nekoliko puta. Onda je sva ljuta,izfrustrirana nazvala prodavnicu i oštro se požalila.Prodavac nije ništa razumeo i samo je obećao da će odmah poslati majstora da izvidi u čemu je problem. Majstor je došao sklopio orman i gospodja Ruža je otišla da donese stvari.Majstor udje u orman da pričvrsti šrafove i da vidi da li ce se opet srušiti kad naidje voz. U tom trenutku muž se vratio s' posla, ugledao novi orman..otvorio ga i gle: U ormanu nepozati muškarac, koji samo tiho reče :' Nećete verovati ali ja ovde čekam voz'  

  1329 Objavio/la Zelimir Belogrlic
• By Zelimir Belogrlic

  Nije to uvek ONO

    Gospođa Ruža je naišla na neodoljivu ponudu... orman koji se začas sklopi i još tako malo košta. Da je brzo izračunala da joj se to više isplati nego da čeka da se sakupi dovoljno novca da najzad kupi novi. I skova još i plan kako će ga sama sklopiti, da pokaže mužu da to nije uopšte teško niti tako mnogo posla kao što on uvek tvrdi kad mora nešto slično u kući da uradi. Gospođa Ruža se baci na posao lepo sklopi začas, prosto neverujući koliko je lako, ode da nađe odelo da naređa i okači. Gospodja Ruža je stanovala pored železničke pruge.Naišao je brzi voz,ma kakvi naišao protutnjao..orman se srušio na sastavne delove.Kad je ušla u sobu, samo se začudila i ponovo ga sastavila.Taj proces odlaska dolaska rušenja ponovnog sklapanja ponovila je jos nekoliko puta. Onda je sva ljuta,izfrustrirana nazvala prodavnicu i oštro se požalila.Prodavac nije ništa razumeo i samo je obećao da će odmah poslati majstora da izvidi u čemu je problem. Majstor je došao sklopio orman i gospodja Ruža je otišla da donese stvari.Majstor udje u orman da pričvrsti šrafove i da vidi da li ce se opet srušiti kad naidje voz. U tom trenutku muž se vratio s' posla, ugledao novi orman..otvorio ga i gle: U ormanu nepozati muškarac, koji samo tiho reče :' Nećete verovati ali ja ovde čekam voz'  

  Oct 11, 2013 1329
• 10 Oct 2013
  Vodič za brucoše, ali zanimljiv vodič za brucoše

  Vodič za brucoše ali zanimljiv vodič za brucoše   Najpre, trebalo  bi spomenuti da kada prvi put upisujemo fakultet treba da imamo na umu da nas čeka pakleno dobro vreme sa savršeno nezdravim načinom života. Te dve stvari idu zajedno pa samim tim čovek tj brucoš, treba da nauči da ih prihvati kako bi ostao “svoj”. U principu, svi ti sati provedeni na predavanjima kao is vi ti dani i meseci provedeni nad knjigama raznih vrsta mogu da se isplate, samo ako nastojimo da u životu napravimo nešto dobro, za nas, pa i za druge…   “Bojana prekini da filozofiraš i pređi na stvar!” – “Dobro tata!” J   Nakon što sam uspešno završila prvi semestar osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu, odlušila sam da dam sebi oduška i u drugom semestru “ohladim” uzavrelu stolicu ispred mog pisaćeg stola. Da bih bila zadovoljna sobom, morala sam ravnomerno da raspodelim vreme za društveni život, znanje koje treba da usvojim, porodicu, kao i sve ostalo što dolazi u dvadesetim godinama. Recimo da je preovladao društveni život i da sam drugi semestar startovala tako što sam svako veče bila u krevetu rano ujutro, a ustajala kasno uveče.Bilo je teško vratiti se u normalu, na primer jesti u toku dana, a ne oko pola tri ujutro, kao i nekada za promenu reći komšiji “Dobro jutro!”. Posle mesec i po dana od početka drugog semestra, đavo je odneo šalu i ja sam doživela saobraćajnu nesreću. Morala sam da ležim i mirujem da bih se oporavila, pa sam tako imala vremena da razmislim o tome kako ću da završim godinu. “Mašinski fakultet nije težak!” – tvrdila sam dok nisam zapala u ambis sa veoma krhkim i izlomljenim merdevinama koje vode ka izlazu. Da stvar bude gora, morala sam da odležim i junsko- julski ispitni rok. Ja – kao novopečeni stdent, bila sam prestravljena činjenicom da moram da izađem na septembarski rok, jer do tog trenutka, kada je situacija postala jasna, mislila sam da ću sve ispite dati u roku. Odluka je pala: Septembar – HERE I COME!   Moj plan za letnji raspust bio je da odem na more koje mi je bilo jako potrebno, slana voda, pesak, učinili bi da moja kičma, moja bleda koža, moji isušeni obrazi i oči bez toliko sjaja opet povrate svoje prvobitno stanje. Tako je i bilo. Otišla sam prvi put na more, a zatim i drugi u toku jula. Ceo jul je doprineo usavršavanju grčkog jezika koji sam svakodnevno lomila preko svog.Kada sam se vratila u Beograd, na vratima mog stana dočekala me je Gnojna Angina, a nešto malo dalje u studentskoj poliklinici me je oberučke prihvatilo druželjubivih deset penicilina.Nakon što sam se oporavila počela sam sa pripremama hand- outa i skripta za pakleno učenje koje me je čekalo. Polovinu avgusta sam provela izlazeći i na kraju avgusta okupila ekipu sa fakulteta za učenje i tako uspešno, učeći oko 12 sati dnevno ušla u septebarski rok.   Dragi posetioci volimo.net verujte da posle mesec i po dana učenja po 12 sati dnevno, malo matematike, malo programiranja, malo računarskih alata, malo otpornosti materijala, otpornosti konstrukcija, ekonomije, sociologije, mašinskih materijala i drugog, dođete do nekog zavidnog nivoa znanja i proklinjete sebe, zašto nije moglo upola manje onda kada je trebalo (na vreme) . Da mi je sada ovo iskustvo u glavi i da sam ponovo brucoš, ovaj blog ne bi bio tako interesantan i verovatno bi glasio:“Očistila sam godinu na Mašincu! Tata, mama, hoću novi auto!”, ali ne, neke stvari moraš da prođeš sam. Imajući u vidu znanje koje sam stekla kao i ‘školu’ koju sam prošla, zadovoljna sam provedenim vremenom. Nažalost, moraću da kupim novu stolicu za pisaći sto jer se moja zapalila i pretvorila u neki veoma čudan oblik materije, ali ono što je važno jeste da sada ponosno mogu da kažem da sam UPISALA DRUGU GODINU takođe NA BUDŽET!Sad ću valjda imati para da kupim novu stolicu…   Dragi brucoši, student i bivši student, zapamtite sledeće:“UVEK POSTOJI UDOBNIJA STOLICA!”, ali neka Vam ne bude krivo da to vreme provedete učeći. Osećaj je NEVEROVATAN!!!                                                                           Vaša Bojana

  2355 Objavio/la D Boyanna
• By D Boyanna

  Vodič za brucoše, ali zanimljiv vodič za brucoše

  Vodič za brucoše ali zanimljiv vodič za brucoše   Najpre, trebalo  bi spomenuti da kada prvi put upisujemo fakultet treba da imamo na umu da nas čeka pakleno dobro vreme sa savršeno nezdravim načinom života. Te dve stvari idu zajedno pa samim tim čovek tj brucoš, treba da nauči da ih prihvati kako bi ostao “svoj”. U principu, svi ti sati provedeni na predavanjima kao is vi ti dani i meseci provedeni nad knjigama raznih vrsta mogu da se isplate, samo ako nastojimo da u životu napravimo nešto dobro, za nas, pa i za druge…   “Bojana prekini da filozofiraš i pređi na stvar!” – “Dobro tata!” J   Nakon što sam uspešno završila prvi semestar osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu, odlušila sam da dam sebi oduška i u drugom semestru “ohladim” uzavrelu stolicu ispred mog pisaćeg stola. Da bih bila zadovoljna sobom, morala sam ravnomerno da raspodelim vreme za društveni život, znanje koje treba da usvojim, porodicu, kao i sve ostalo što dolazi u dvadesetim godinama. Recimo da je preovladao društveni život i da sam drugi semestar startovala tako što sam svako veče bila u krevetu rano ujutro, a ustajala kasno uveče.Bilo je teško vratiti se u normalu, na primer jesti u toku dana, a ne oko pola tri ujutro, kao i nekada za promenu reći komšiji “Dobro jutro!”. Posle mesec i po dana od početka drugog semestra, đavo je odneo šalu i ja sam doživela saobraćajnu nesreću. Morala sam da ležim i mirujem da bih se oporavila, pa sam tako imala vremena da razmislim o tome kako ću da završim godinu. “Mašinski fakultet nije težak!” – tvrdila sam dok nisam zapala u ambis sa veoma krhkim i izlomljenim merdevinama koje vode ka izlazu. Da stvar bude gora, morala sam da odležim i junsko- julski ispitni rok. Ja – kao novopečeni stdent, bila sam prestravljena činjenicom da moram da izađem na septembarski rok, jer do tog trenutka, kada je situacija postala jasna, mislila sam da ću sve ispite dati u roku. Odluka je pala: Septembar – HERE I COME!   Moj plan za letnji raspust bio je da odem na more koje mi je bilo jako potrebno, slana voda, pesak, učinili bi da moja kičma, moja bleda koža, moji isušeni obrazi i oči bez toliko sjaja opet povrate svoje prvobitno stanje. Tako je i bilo. Otišla sam prvi put na more, a zatim i drugi u toku jula. Ceo jul je doprineo usavršavanju grčkog jezika koji sam svakodnevno lomila preko svog.Kada sam se vratila u Beograd, na vratima mog stana dočekala me je Gnojna Angina, a nešto malo dalje u studentskoj poliklinici me je oberučke prihvatilo druželjubivih deset penicilina.Nakon što sam se oporavila počela sam sa pripremama hand- outa i skripta za pakleno učenje koje me je čekalo. Polovinu avgusta sam provela izlazeći i na kraju avgusta okupila ekipu sa fakulteta za učenje i tako uspešno, učeći oko 12 sati dnevno ušla u septebarski rok.   Dragi posetioci volimo.net verujte da posle mesec i po dana učenja po 12 sati dnevno, malo matematike, malo programiranja, malo računarskih alata, malo otpornosti materijala, otpornosti konstrukcija, ekonomije, sociologije, mašinskih materijala i drugog, dođete do nekog zavidnog nivoa znanja i proklinjete sebe, zašto nije moglo upola manje onda kada je trebalo (na vreme) . Da mi je sada ovo iskustvo u glavi i da sam ponovo brucoš, ovaj blog ne bi bio tako interesantan i verovatno bi glasio:“Očistila sam godinu na Mašincu! Tata, mama, hoću novi auto!”, ali ne, neke stvari moraš da prođeš sam. Imajući u vidu znanje koje sam stekla kao i ‘školu’ koju sam prošla, zadovoljna sam provedenim vremenom. Nažalost, moraću da kupim novu stolicu za pisaći sto jer se moja zapalila i pretvorila u neki veoma čudan oblik materije, ali ono što je važno jeste da sada ponosno mogu da kažem da sam UPISALA DRUGU GODINU takođe NA BUDŽET!Sad ću valjda imati para da kupim novu stolicu…   Dragi brucoši, student i bivši student, zapamtite sledeće:“UVEK POSTOJI UDOBNIJA STOLICA!”, ali neka Vam ne bude krivo da to vreme provedete učeći. Osećaj je NEVEROVATAN!!!                                                                           Vaša Bojana

  Oct 10, 2013 2355
• 09 Oct 2013
  палатално веларни сибиланти

  условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а.  Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада.  није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.

  2001 Objavio/la светислав стојановић
• By светислав стојановић

  палатално веларни сибиланти

  условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а.  Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада.  није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.

  Oct 09, 2013 2001