mi VOLIMO NET

.. a ti?
Pozovi prijatelje

Knjiga nedelje

Blog

432 blogs
  • 03 Nov 2016
    Svejedno je volimo li jednom, dvaput ili deset puta u životu – uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti i u pakao i u raj, ali uvek će nas bar negde odvesti. Treba je kao takvu prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrećemo od gladi gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. TREBA IĆI ZA LJUBAVLJU MA GDE ONA BILA, čak i kada to znači provoditi sate, dane ili sedmice razočarenja i tuge. Jer u trenu kad krenemo mi u susret ljubavi, i ljubav kreće u susret nama... I spasi nas.   
    722 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Svejedno je volimo li jednom, dvaput ili deset puta u životu – uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti i u pakao i u raj, ali uvek će nas bar negde odvesti. Treba je kao takvu prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrećemo od gladi gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. TREBA IĆI ZA LJUBAVLJU MA GDE ONA BILA, čak i kada to znači provoditi sate, dane ili sedmice razočarenja i tuge. Jer u trenu kad krenemo mi u susret ljubavi, i ljubav kreće u susret nama... I spasi nas.   
    Nov 03, 2016 722
  • 03 Nov 2016
    1 Novembar 2016,jednom samo i nikada vise.A nebo je veceras puno zvezda,nesto predivno za videti.Volim zvezde,one su Ono sto me raduje,cini mi se da bi mogla satima gledati tu pescanu plazu.Neko me u pita, jeli hladno napolju .Nije,jer ja sam previse zauzeta divljenjem i gledanjem u nebo,jer tada ne osecam hladnocu,po noci zvezde po danu avioni.Na nebu je uvek neko desavanje,samo treba posebno i pazljivo posmatrati,cak I oni najveci oblaci i najvece oluje ne mogu sakriti tu lepotu i magiju sto nebo ima.Nebo je nocas tako blizu. Na dohvat ruke.Posmatrajuci nebo puno zvezda covek lako moze da se izgubi,jer sta ima lepse od tog sjaja,cini mi se kao da svaka ona zvezda sto svetluca,e bas ta ona sto se izdvaja od ostalih i sjaji najjace,te vodi nekuda ili nekome,da Li ste I kada pomislili da svaka ta zvezda ustvari predstavlja nekoga koga smo izgubili nekoga ko nas je napustio skoro ili nekada davno..Ili su to samo na nebu putnici kroz vreme.
    702 Objavio/la Voljena
  • By Voljena
    1 Novembar 2016,jednom samo i nikada vise.A nebo je veceras puno zvezda,nesto predivno za videti.Volim zvezde,one su Ono sto me raduje,cini mi se da bi mogla satima gledati tu pescanu plazu.Neko me u pita, jeli hladno napolju .Nije,jer ja sam previse zauzeta divljenjem i gledanjem u nebo,jer tada ne osecam hladnocu,po noci zvezde po danu avioni.Na nebu je uvek neko desavanje,samo treba posebno i pazljivo posmatrati,cak I oni najveci oblaci i najvece oluje ne mogu sakriti tu lepotu i magiju sto nebo ima.Nebo je nocas tako blizu. Na dohvat ruke.Posmatrajuci nebo puno zvezda covek lako moze da se izgubi,jer sta ima lepse od tog sjaja,cini mi se kao da svaka ona zvezda sto svetluca,e bas ta ona sto se izdvaja od ostalih i sjaji najjace,te vodi nekuda ili nekome,da Li ste I kada pomislili da svaka ta zvezda ustvari predstavlja nekoga koga smo izgubili nekoga ko nas je napustio skoro ili nekada davno..Ili su to samo na nebu putnici kroz vreme.
    Nov 03, 2016 702
  • 30 Oct 2016
    Pre svega da razjasnimo, ja sam osoba koja je jakooo tvrdoglava, kad zacrtam nešto sebi u glavu teško me uveriti u suprotno. Retko se svađam, ali kad se svađam vrca perje na sve strane, zato rado prećutim...aaaaaaaa toooooo nikako ne valja. Zašto? Znate onu čuvenu od Ive Andrića: " Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!". Držim se te misli od Ive još od osnovne škole zahvaljujući mojoj profesorici srpskohrvatskog jezika koja nas je naučila značenju te reči... E, sad da se vratimo na tu stranu reč IZVINI. Kad se tako u mojim napadima, da kažem razmaženosti i tvrdoglavosti kažem nekom izvini, jel je vrcalo perje na sve strane smatram da sam pogrešila i uljudno od srca kažem IZVINI, obično mi odgovore:" Šta se izvinjavaš?! "Pa ljudi imam potrebu da se iskreno od srca izvinim, jel sam pogrešila. Što Vam je teško reći tu stranu reč IZVINI ? Nije lepo ako neko upotrebljava tu reč žargonski, potrebno je zaista od srca reći IZVINI. Vaša dela posle će Vas odati jeste li zaista mislili IZVINI ili ne.Dela ko dela pokazuju Vaš karakter, iskrenost, a bit u reči IZVINI je iskrenost, da zaista to mislite. Kao roditelj, od malih nogu sam svoje dete učila da kaže IZVINI kad pogreši, a Bogu hvala toliko je bio miran da je malo, malo morao izgovarati IZVINI mama...Učite vašu decu, naučite i vaše prijatelje da nije teško reći tu stranu reč IZVINI i da zaista to mislite. I još nešto nemojte posle tog IZVINI da pravite istu grešku zbog koje ste se izvinjavali, jel to onda nije od srca, nije iskreno... IZVINITE ako sam Vas malo ugnjavila, ali prosto sam imala potrebu napisati malo o toj famoznoj reči IZVINI .....
    682 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Pre svega da razjasnimo, ja sam osoba koja je jakooo tvrdoglava, kad zacrtam nešto sebi u glavu teško me uveriti u suprotno. Retko se svađam, ali kad se svađam vrca perje na sve strane, zato rado prećutim...aaaaaaaa toooooo nikako ne valja. Zašto? Znate onu čuvenu od Ive Andrića: " Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!". Držim se te misli od Ive još od osnovne škole zahvaljujući mojoj profesorici srpskohrvatskog jezika koja nas je naučila značenju te reči... E, sad da se vratimo na tu stranu reč IZVINI. Kad se tako u mojim napadima, da kažem razmaženosti i tvrdoglavosti kažem nekom izvini, jel je vrcalo perje na sve strane smatram da sam pogrešila i uljudno od srca kažem IZVINI, obično mi odgovore:" Šta se izvinjavaš?! "Pa ljudi imam potrebu da se iskreno od srca izvinim, jel sam pogrešila. Što Vam je teško reći tu stranu reč IZVINI ? Nije lepo ako neko upotrebljava tu reč žargonski, potrebno je zaista od srca reći IZVINI. Vaša dela posle će Vas odati jeste li zaista mislili IZVINI ili ne.Dela ko dela pokazuju Vaš karakter, iskrenost, a bit u reči IZVINI je iskrenost, da zaista to mislite. Kao roditelj, od malih nogu sam svoje dete učila da kaže IZVINI kad pogreši, a Bogu hvala toliko je bio miran da je malo, malo morao izgovarati IZVINI mama...Učite vašu decu, naučite i vaše prijatelje da nije teško reći tu stranu reč IZVINI i da zaista to mislite. I još nešto nemojte posle tog IZVINI da pravite istu grešku zbog koje ste se izvinjavali, jel to onda nije od srca, nije iskreno... IZVINITE ako sam Vas malo ugnjavila, ali prosto sam imala potrebu napisati malo o toj famoznoj reči IZVINI .....
    Oct 30, 2016 682
  • 22 Oct 2016
    Put vodi kroz sredinu, kroz centar prostora i vremena. Bespotrebno je živeti u prošlosti, opasno je živeti u budućnosti. Najpametniji izbor je sadašnjost. Ali šta je sadašnjost? Sadašnjost je taj put. Put od prošlosti ka budućnosti. Ulica sadašnjosti je krivudava i duga, prepuna neočekivanih opasnosti. Ako pogledamo unazad, setićemo se nekih od njih. Na zidu visi razglednica iz Srbije, sa letovanja u Paklu. U budućnost se ne usuđujemo da gledamo, plašeći se za svoj život i dušu. A ipak moramo napred, kroz večni trenutak sadašnjosti. Teško je izbeći zlo u sadašnjosti. Možda smo ga u prošlosti izbegli, ili ćemo u budućnosti. Ali sada, neuporedivo je teže. U sadašnjosti sve traje jedan trenutak - ljubav, mašta, sreća, sudbina, pogode nas i ostave. A treba ih zadržati. Ima i strašnih stvari, koje ostavljaju ožiljke i rane. Nesreća je u tome što se loše stvari ne mogu predvideti - na ulici sadašnjosti ne postoje znakovi, a prepuno je krivina... Rutina dogme gasi plamen u nama. Vatra tinja, umesto da plamti. Jedra naših misli ispunjavaju se samo slabim vihorima, uprkos upornim prizivanjima oluje. Slepe ulice sa strane puta mame, zovu, nude prividne moći. Nikada ne treba skrenuti sa puta, sa pravog puta, koji vodi iz bilo kakve prošlosti u sjajnu budućnost. Treba stremiti najboljim ciljevima, najlepšim vrlinama, najvišim planinama, čak i ako u nama postoji strah od visine. Živeti za trenutak, to je sve što postoji za mene, moj ideal. A na kraju, kada više ne bude bilo budućnosti, kada sve postane prašina, kada sve ostane zapisano u velikoj knjizi prošlosti, kada se osvrnem za sobom u tu nepreglednost - želim da moje srce ne zna za tugu.
    734 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Put vodi kroz sredinu, kroz centar prostora i vremena. Bespotrebno je živeti u prošlosti, opasno je živeti u budućnosti. Najpametniji izbor je sadašnjost. Ali šta je sadašnjost? Sadašnjost je taj put. Put od prošlosti ka budućnosti. Ulica sadašnjosti je krivudava i duga, prepuna neočekivanih opasnosti. Ako pogledamo unazad, setićemo se nekih od njih. Na zidu visi razglednica iz Srbije, sa letovanja u Paklu. U budućnost se ne usuđujemo da gledamo, plašeći se za svoj život i dušu. A ipak moramo napred, kroz večni trenutak sadašnjosti. Teško je izbeći zlo u sadašnjosti. Možda smo ga u prošlosti izbegli, ili ćemo u budućnosti. Ali sada, neuporedivo je teže. U sadašnjosti sve traje jedan trenutak - ljubav, mašta, sreća, sudbina, pogode nas i ostave. A treba ih zadržati. Ima i strašnih stvari, koje ostavljaju ožiljke i rane. Nesreća je u tome što se loše stvari ne mogu predvideti - na ulici sadašnjosti ne postoje znakovi, a prepuno je krivina... Rutina dogme gasi plamen u nama. Vatra tinja, umesto da plamti. Jedra naših misli ispunjavaju se samo slabim vihorima, uprkos upornim prizivanjima oluje. Slepe ulice sa strane puta mame, zovu, nude prividne moći. Nikada ne treba skrenuti sa puta, sa pravog puta, koji vodi iz bilo kakve prošlosti u sjajnu budućnost. Treba stremiti najboljim ciljevima, najlepšim vrlinama, najvišim planinama, čak i ako u nama postoji strah od visine. Živeti za trenutak, to je sve što postoji za mene, moj ideal. A na kraju, kada više ne bude bilo budućnosti, kada sve postane prašina, kada sve ostane zapisano u velikoj knjizi prošlosti, kada se osvrnem za sobom u tu nepreglednost - želim da moje srce ne zna za tugu.
    Oct 22, 2016 734
  • 14 Oct 2016
    Zašto jutrom ne ustajemo sa osmehom na licu? Zašto nismo zahvalni za novi dan? Zašto smo lenji? Zašto krećemo u školu, na posao, na pijacu kao da nosimo teret na leđima? Zašto smo srećni i ispunjeni kada pričamo o drugima? Zašto smo ljubomorni? Zašto ulazimo u konflikte sa članovima porodice, prijateljima, kolegama, poznanicima? Zašto se trujemo cigarama i alkoholom? Zašto osuđujemo? Zašto toliko težimo materijalnim a ne duhovnim vrednostima? Zašto smo nesrećni? Zato što nam fali ljubav. Nisam ja sa ovim odgovorom otkrila „toplu vodu“, ovaj odgovor je voda koja ruši sve brane pred sobom, voda koja vodi do istine. Problem je što mi ni ne znamo šta je ljubav, imamo pogrešnu sliku ljubavi. Ne može blato srušiti branu koja čuva istinu. Pogledajte ljude oko sebe, pogledajte današnje brakove, pogledajte odnose u porodicama, pogledajte našu omladinu, naše škole, bolnice, pogledajte sebe… Budite iskreni i odgovorite sebi koliko srećnih osoba i iskrenih odnosa vidite?! Jako malo, nažalost. Ali sve može biti lepo i jednostavno, samo kad bi voleli. Naš problem je što mi svi čekamo da budemo voljeni, složili se ili ne sa mnom, nije sreća u tome kad si voljen, sreća je kad voliš. Voli Boga. Voli sebe onakvog kakav si, nemoj se nikada, ni u jednom trenutku sramiti sebe, ti si jedinstven, ti si vredan. Voli svoje roditelje, ma kakvi oni bili. Ako ti nanose zlo, oprosti im i još ih više voli. Voli svoju braću i sestre, svoje prijatelje, kolege… Nemoj nikome od njih suditi, ne znaš šta je u njihovoj glavi. Jednostavno ih prihvati takve kakvi jesu, i oni su jedinstveni kao i ti. Smisao našeg života je da volimo, a kad volimo tad smo srećni. Ljubav koju nosiš u sebi posmatraj kao semenke, a Boga, roditelje, prijatelje, one koji vas ne vole, prirodu, životinje i sve ostalo na ovome svetu posmatraj kao plodno zemljište. Samo jedna mala semenka kad se poseje donosi mnogo plodova ljubavi i sreće. Ti imaš bezbroj semenki u sebi, zemljište je ogromno, pa šta čekaš, počni da seješ!
    560 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Zašto jutrom ne ustajemo sa osmehom na licu? Zašto nismo zahvalni za novi dan? Zašto smo lenji? Zašto krećemo u školu, na posao, na pijacu kao da nosimo teret na leđima? Zašto smo srećni i ispunjeni kada pričamo o drugima? Zašto smo ljubomorni? Zašto ulazimo u konflikte sa članovima porodice, prijateljima, kolegama, poznanicima? Zašto se trujemo cigarama i alkoholom? Zašto osuđujemo? Zašto toliko težimo materijalnim a ne duhovnim vrednostima? Zašto smo nesrećni? Zato što nam fali ljubav. Nisam ja sa ovim odgovorom otkrila „toplu vodu“, ovaj odgovor je voda koja ruši sve brane pred sobom, voda koja vodi do istine. Problem je što mi ni ne znamo šta je ljubav, imamo pogrešnu sliku ljubavi. Ne može blato srušiti branu koja čuva istinu. Pogledajte ljude oko sebe, pogledajte današnje brakove, pogledajte odnose u porodicama, pogledajte našu omladinu, naše škole, bolnice, pogledajte sebe… Budite iskreni i odgovorite sebi koliko srećnih osoba i iskrenih odnosa vidite?! Jako malo, nažalost. Ali sve može biti lepo i jednostavno, samo kad bi voleli. Naš problem je što mi svi čekamo da budemo voljeni, složili se ili ne sa mnom, nije sreća u tome kad si voljen, sreća je kad voliš. Voli Boga. Voli sebe onakvog kakav si, nemoj se nikada, ni u jednom trenutku sramiti sebe, ti si jedinstven, ti si vredan. Voli svoje roditelje, ma kakvi oni bili. Ako ti nanose zlo, oprosti im i još ih više voli. Voli svoju braću i sestre, svoje prijatelje, kolege… Nemoj nikome od njih suditi, ne znaš šta je u njihovoj glavi. Jednostavno ih prihvati takve kakvi jesu, i oni su jedinstveni kao i ti. Smisao našeg života je da volimo, a kad volimo tad smo srećni. Ljubav koju nosiš u sebi posmatraj kao semenke, a Boga, roditelje, prijatelje, one koji vas ne vole, prirodu, životinje i sve ostalo na ovome svetu posmatraj kao plodno zemljište. Samo jedna mala semenka kad se poseje donosi mnogo plodova ljubavi i sreće. Ti imaš bezbroj semenki u sebi, zemljište je ogromno, pa šta čekaš, počni da seješ!
    Oct 14, 2016 560
  • 10 Oct 2016
      Ovih dana sam uspela da savladam bol, Bol zbog tvoje neiskrene duše prepune taštine, zbog olako ispričanih priča o pripadanju tebi, Bol zbog uzaludnog iščekivanja i nadanja. Sahranivši ga, nestao je deo mene zauvek. Sada se osećam slobodno i čisto. Možda je zapravo i trebalo da se desi, Da me prodrma i opomene. Jer život ide, Surovo ostavlja iza sebe vreme, Ono koje nisam posvetila svojoj duši. Setila sam se u nekom svom bunilu Da moram voleti sebe.                                                  
    743 Objavio/la Daca S.
  • By Daca S.
      Ovih dana sam uspela da savladam bol, Bol zbog tvoje neiskrene duše prepune taštine, zbog olako ispričanih priča o pripadanju tebi, Bol zbog uzaludnog iščekivanja i nadanja. Sahranivši ga, nestao je deo mene zauvek. Sada se osećam slobodno i čisto. Možda je zapravo i trebalo da se desi, Da me prodrma i opomene. Jer život ide, Surovo ostavlja iza sebe vreme, Ono koje nisam posvetila svojoj duši. Setila sam se u nekom svom bunilu Da moram voleti sebe.                                                  
    Oct 10, 2016 743

Prethodni postovi na forumu

  • USPOSTAVLJANJE SISTEMA INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE U JAVNOM...  više
  • IPC besplatna jednodnevna SAVETOVANJA za KORISNIKE BUDŽETSKIH...  više
  • IPC besplatna jednodnevna SAVETOVANJA za PRIVREDNA DRUŠTVA i...  više
  • Спровођење пописа имовине и...  više
  • Као и претходних година Савез...  više
Vidi Sve

Šta je novo