Blog

417 blogs
  • 20 Jul 2016
    Slatke muke su oni trenuci kad ti se ne sviđa posebno situacija u kojoj se nalaziš, ali znaš da je to zapravo jako dobro (iako možda nisi ni svestan): Kad moraš počistiti haos nakon dobre žurke, ali ne mariš jer si bio s prijateljima. Kad ti odeća postane malo tesna, ali ne mariš jer imaš dovoljno hrane. Kad te senka prati dok radiš, ali ne mariš jer si napolju po sunčanom danu. Kad nađeš parking mesto na samom kraju parkinga, ali ne mariš jer možeš da hodaš. Kad moraš očistiti prozore, oribati pod i spremiti rublje, ali ne mariš jer imaš krov nad glavom. Kad dobiješ veliki račun za grejanje, ali ne mariš jer ti je toplo. Kad te ujutro probudi taj prokleti budilnik, ali ne mariš jer si živ.  Kad imaš pored sebe ljubav, koji ti izmami osmeh na lice i kad su ti sve lađe potunule...
    212 Objavio/la Betty Boop
  • Slatke muke su oni trenuci kad ti se ne sviđa posebno situacija u kojoj se nalaziš, ali znaš da je to zapravo jako dobro (iako možda nisi ni svestan): Kad moraš počistiti haos nakon dobre žurke, ali ne mariš jer si bio s prijateljima. Kad ti odeća postane malo tesna, ali ne mariš jer imaš dovoljno hrane. Kad te senka prati dok radiš, ali ne mariš jer si napolju po sunčanom danu. Kad nađeš parking mesto na samom kraju parkinga, ali ne mariš jer možeš da hodaš. Kad moraš očistiti prozore, oribati pod i spremiti rublje, ali ne mariš jer imaš krov nad glavom. Kad dobiješ veliki račun za grejanje, ali ne mariš jer ti je toplo. Kad te ujutro probudi taj prokleti budilnik, ali ne mariš jer si živ.  Kad imaš pored sebe ljubav, koji ti izmami osmeh na lice i kad su ti sve lađe potunule...
    Jul 20, 2016 212
  • 14 Jul 2016
    Svako od nas ima mogućnost za dva različita izbora o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi izbor je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi izbor? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali. 
    187 Objavio/la Betty Boop
  • Svako od nas ima mogućnost za dva različita izbora o tome šta će učiniti sa svojim životom. Prvi izbor je da postanemo manje nego što možemo. Da zarađujemo manje. Da imamo manje. Da čitamo manje i mislimo manje. Da pokušavamo manje i da se disciplinujemo manje. To su izbori koji vode do praznog života. A drugi izbor? Da uradiš sve! Da postaneš sve moguće što možeš. Da pročitaš svaku knjigu koju možeš. Da zarađuješ maksimalno koliko možeš. Da daješ i deliš što više možeš. Da težiš i stvaraš i postižeš što je više moguće. Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa. Kao drvo, za sve nas bi bio vredan izazov da se ispružimo (razgranamo) i gore i dole i levo i desno, do punih mera naših sposobnosti. Zašto da ne uradimo sve što možemo, svakog momenta koji možemo, najbolje što možemo, i što duže možemo? Naš krajnji cilj u životu bi trebao da bude da ostvarimo što više našeg talenta i sposobnosti i volje. Zadovoljiti se manjim nego što možemo, znači pasti u bezvredne poduhvate. Rezultati su najbolja mera ljudskog napretka. Ne pričanje o dostignućima. Ne objašnjenja. Ne pravdanja. Rezultati! A ako su naši rezultati manje nego što nam naše mogućnosti pružaju, onda moramo težiti da postanemo više danas, nego što bi bili sutra. Najveća nagrada je rezervisana za one koji donose dosta vrednosti sebi i svetu oko njih, kao rezultat onoga ko su i šta su postali. 
    Jul 14, 2016 187
  • 06 Jul 2016
    Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.          
    107 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele.          
    Jul 06, 2016 107
  • 15 Jun 2016
      1. Internet danas predstavlja svetsku računarsku mrežu ili mrežu svih mreža koje slobodno razmenjuju informacije. Pre svega pojam internet znači mreža unutar mreža odnosno globalna mreža. Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150 milijardi. 2. ISTORIJAT  Već od prvih dana pa sve do danas,internet je proslavio mnogo “rodjendana“,ali koji je pravi teško će se složiti I najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to bilo 1960- tih godina prošlog veka kada je internet stvorila američka vojska usled pretnje atomskog rata.Cilj im je bio da stvore vezu izmedju računara koja bi bila stabilna u ratovima. 3. Sa druge strane,1961. godine Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put je objavio rad o paketnom prenosu (packet switching tehnology) što u stvari označava protokol u kojem se poruka razdvaja na pakete pre nego što se pošalju. Svaki paket se zatim prenosi različitim putevima do destinacije. 1969. godine ministrastvo odbrane SAD-a odabralo je ARPANET(Advanced Research Project Agency network) za istraživanje I razvoj komunikacije I komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. 4. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma otkrića koja su obeležila razvoj interneta kakvog danas znamo,a potom se dogodilo I odvajanje ARPANET-a iz vojnog ekspreimenta u javni istraživački projekat. Nešto kasnije,američki I svetski fakulteti (visoke škole) shvataju značaj interneta I stvaraju svoje akademske mreže. 5. Verovatno najvažniji trenutak bio je 1983. godine prelazak sa NCP (Network Control Protocol) naTCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) što je u stvari značilo prelazak na tehnologiju koja se i danas koristi. 6. Količina informacija koju danas serveri poseduju je ogromna I teško je proceniti I prikazati realno kolika je ona zaista. Za razliku od prvobitne upotrebe interneta I ograničenosti pristupa, danas se na njemu može naći sve što je ljudima potrebno počev od Wikipedie, preko društvenih mreža I mnogih drugih sajtova. Osim ovih vrsta sajtova,vremenom se razvila mogućnost elektronske pošte ili poznatije email-ova. 7. FAZE U RAZVOJU INTERNETA Potreba vojske SAD-a da omogući komunikaciju izmedju različitih istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara I stvorena je prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe. Uključivanjem univerziteta I naučnih radnika, ta inicijalna mreža je proširena I dobila je polujavne oblike delovanja. Donošenje zakona u SAD-a 1991. kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije I sve škole. Mreža je postala dostupna svima I uvođenje Word Wide Web-a i elektronskog poslovanja.  
    143 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
      1. Internet danas predstavlja svetsku računarsku mrežu ili mrežu svih mreža koje slobodno razmenjuju informacije. Pre svega pojam internet znači mreža unutar mreža odnosno globalna mreža. Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150 milijardi. 2. ISTORIJAT  Već od prvih dana pa sve do danas,internet je proslavio mnogo “rodjendana“,ali koji je pravi teško će se složiti I najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to bilo 1960- tih godina prošlog veka kada je internet stvorila američka vojska usled pretnje atomskog rata.Cilj im je bio da stvore vezu izmedju računara koja bi bila stabilna u ratovima. 3. Sa druge strane,1961. godine Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put je objavio rad o paketnom prenosu (packet switching tehnology) što u stvari označava protokol u kojem se poruka razdvaja na pakete pre nego što se pošalju. Svaki paket se zatim prenosi različitim putevima do destinacije. 1969. godine ministrastvo odbrane SAD-a odabralo je ARPANET(Advanced Research Project Agency network) za istraživanje I razvoj komunikacije I komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. 4. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma otkrića koja su obeležila razvoj interneta kakvog danas znamo,a potom se dogodilo I odvajanje ARPANET-a iz vojnog ekspreimenta u javni istraživački projekat. Nešto kasnije,američki I svetski fakulteti (visoke škole) shvataju značaj interneta I stvaraju svoje akademske mreže. 5. Verovatno najvažniji trenutak bio je 1983. godine prelazak sa NCP (Network Control Protocol) naTCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) što je u stvari značilo prelazak na tehnologiju koja se i danas koristi. 6. Količina informacija koju danas serveri poseduju je ogromna I teško je proceniti I prikazati realno kolika je ona zaista. Za razliku od prvobitne upotrebe interneta I ograničenosti pristupa, danas se na njemu može naći sve što je ljudima potrebno počev od Wikipedie, preko društvenih mreža I mnogih drugih sajtova. Osim ovih vrsta sajtova,vremenom se razvila mogućnost elektronske pošte ili poznatije email-ova. 7. FAZE U RAZVOJU INTERNETA Potreba vojske SAD-a da omogući komunikaciju izmedju različitih istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara I stvorena je prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe. Uključivanjem univerziteta I naučnih radnika, ta inicijalna mreža je proširena I dobila je polujavne oblike delovanja. Donošenje zakona u SAD-a 1991. kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije I sve škole. Mreža je postala dostupna svima I uvođenje Word Wide Web-a i elektronskog poslovanja.  
    Jun 15, 2016 143
  • 06 Jun 2016
    Društvena mreža (takođe i socijalna mreža) je društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajednički interes, finansijska razmena, nedopadanje, seksualni odnosi, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža. Rezultujuća struktura često može da bude veoma kompleksna.   Analiza društvene mreže posmatra društvene odnose u terminima „čvorova“ i „veza“. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veze su njihovi međusobni odnosi. Može da bude više različitih veza između čvorova. Društvene mreže se mogu osnivati i gasiti zavisno od potreba. Osnivaju se kako bi se nosile sa određenimproblemom, najčešće u formi grupa za samopomoć, mreža NVO i grupa za socijalni aktivizam. Ubrzano se razvijaju sa pojavom novih tehnologija, posebno Interneta. Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova koji se proučavaju. Mreža može da iskoristi i za određivanje društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se često prikazuju u vidu dijagrama društvene mreže gde su čvorovi tačke a linije veze. Društvene mreže ne treba mešati sa servisima za društvene mreže kao što su MySpace, Orkut, Facebook, Ning itd. ili sa virtuelnim zajednicama. Servis za društvenu mrežu je vrsta onlajn servisa, koji se najčešće javlja u obliku platforme, prozora ili veb-sajta. Kao što mu samo ime kaže, to je mesto gde se ljudi iz različitih krajeva sveta povezuju međusobno, sklapavši nova poznanstva, ili pak da bi ostali u kontaktu sa poznanicima. Danas, u svetu postoji na stotinu ovih servisa.   Prvi oblici servisa za društvenu mrežu se javljaju 90-ih godina 20. Veka. Prve mreže koje se javljaju na WWW-u su bile poput soba za ćaskanje, gde je više korisnika moglo ćaskati međusobno. Na nekima je bio dozvoljen pristup samo preko registracije, dok kod drugih, potrebno je samo imati nadimak (engl. Nickname). U takvim sobama, obično postoji lista sa strane, gde jedan korisnik može videti sve druge aktivne u tom trenutku. Na donjem delu ekrana, se nalazi mesto na kom korisnik kuca ono što želi da kaže. Obično se pored nalazi lista sa smajlovima, koje korisnik takođe unosi preko prostora za kucanje. Jedan od primeraka za ovakvu vrstu društvenog servisa je mIRC, koji je stekao veliku popularnost, upravo zbog svoje jednostavnosti, tj. lakom pristupu svih podataka. Ipak, najveći značaj je stekao E-mail, koji je i dan danas jedan od najupotrebljivijih servisa za društvenu mrežu. Osim standarnog načina četovanja, korisnici mogu komunicirati preko videa, što uveliko olakšava komunikaciju. Takav tip komunikacije se može vršiti između dva ili više korisnika. Ipak, za ovakav vid komunikacije je potrebno obezbediti neke komponente ili uređaje, kao što je u ovom slučaju Veb kamera. Jedni od najpopularnijih modernih sistema za komunikaciju danas su Fejsbuk, Tviter, Jutub, Majspejs, Skajp… Ušavši u 21. vek, servisi za društvenu mrežu se usložavaju, davajući veći pristup podacima korisniku. Stvaraju se sajtovi, koji će polako zameniti stare vidove komunikacije, preko soba za ćaskanje, a posle čak i i imejlove. Ovakve mreže, pored prvobitne uloge u komunikaciji, imaju najpre i ulogu marketinga, promovišući druge veb-sajtove i niz različitih usluga. Sami sistemi za komunikaciju se dosta menjaju. Naime, korisnici ne mogu komunicicirati sa svim članovima koji se nalaze na mreži, već mogu isključivo sa kontaktima (engl. Contacts).  
    101 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Društvena mreža (takođe i socijalna mreža) je društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju „čvorovi“, a koji su povezani jednim ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajednički interes, finansijska razmena, nedopadanje, seksualni odnosi, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža. Rezultujuća struktura često može da bude veoma kompleksna.   Analiza društvene mreže posmatra društvene odnose u terminima „čvorova“ i „veza“. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veze su njihovi međusobni odnosi. Može da bude više različitih veza između čvorova. Društvene mreže se mogu osnivati i gasiti zavisno od potreba. Osnivaju se kako bi se nosile sa određenimproblemom, najčešće u formi grupa za samopomoć, mreža NVO i grupa za socijalni aktivizam. Ubrzano se razvijaju sa pojavom novih tehnologija, posebno Interneta. Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova koji se proučavaju. Mreža može da iskoristi i za određivanje društvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se često prikazuju u vidu dijagrama društvene mreže gde su čvorovi tačke a linije veze. Društvene mreže ne treba mešati sa servisima za društvene mreže kao što su MySpace, Orkut, Facebook, Ning itd. ili sa virtuelnim zajednicama. Servis za društvenu mrežu je vrsta onlajn servisa, koji se najčešće javlja u obliku platforme, prozora ili veb-sajta. Kao što mu samo ime kaže, to je mesto gde se ljudi iz različitih krajeva sveta povezuju međusobno, sklapavši nova poznanstva, ili pak da bi ostali u kontaktu sa poznanicima. Danas, u svetu postoji na stotinu ovih servisa.   Prvi oblici servisa za društvenu mrežu se javljaju 90-ih godina 20. Veka. Prve mreže koje se javljaju na WWW-u su bile poput soba za ćaskanje, gde je više korisnika moglo ćaskati međusobno. Na nekima je bio dozvoljen pristup samo preko registracije, dok kod drugih, potrebno je samo imati nadimak (engl. Nickname). U takvim sobama, obično postoji lista sa strane, gde jedan korisnik može videti sve druge aktivne u tom trenutku. Na donjem delu ekrana, se nalazi mesto na kom korisnik kuca ono što želi da kaže. Obično se pored nalazi lista sa smajlovima, koje korisnik takođe unosi preko prostora za kucanje. Jedan od primeraka za ovakvu vrstu društvenog servisa je mIRC, koji je stekao veliku popularnost, upravo zbog svoje jednostavnosti, tj. lakom pristupu svih podataka. Ipak, najveći značaj je stekao E-mail, koji je i dan danas jedan od najupotrebljivijih servisa za društvenu mrežu. Osim standarnog načina četovanja, korisnici mogu komunicirati preko videa, što uveliko olakšava komunikaciju. Takav tip komunikacije se može vršiti između dva ili više korisnika. Ipak, za ovakav vid komunikacije je potrebno obezbediti neke komponente ili uređaje, kao što je u ovom slučaju Veb kamera. Jedni od najpopularnijih modernih sistema za komunikaciju danas su Fejsbuk, Tviter, Jutub, Majspejs, Skajp… Ušavši u 21. vek, servisi za društvenu mrežu se usložavaju, davajući veći pristup podacima korisniku. Stvaraju se sajtovi, koji će polako zameniti stare vidove komunikacije, preko soba za ćaskanje, a posle čak i i imejlove. Ovakve mreže, pored prvobitne uloge u komunikaciji, imaju najpre i ulogu marketinga, promovišući druge veb-sajtove i niz različitih usluga. Sami sistemi za komunikaciju se dosta menjaju. Naime, korisnici ne mogu komunicicirati sa svim članovima koji se nalaze na mreži, već mogu isključivo sa kontaktima (engl. Contacts).  
    Jun 06, 2016 101
  • 02 Jun 2016
    Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara   Da li ste nevladina organizacija? Radite sa mladima, posvećeni ste obrazovanju ili društvenim promenama? Microsoft već dve godine sprovpdi program donacija Microsoft Office 365 paketa nevladinom sektoru Primena inovativnih Cloud tehnologija povećava produktivnost i saradnju neprofitnih organizacija Kompanija Microsoft još pre dve godine objavila je globalnu dostupnost Office 365 paketa za neprofitna udruženja, kao i kvalifikovane nevladine organizacije (NVO) u okviru svog programa za donaciju softvera. Ovaj program donacija je dotupan u stotinak zemalja širom sveta. Microsoft Office 365 za neprofitne i nevladine organizacije omogućava brži i jednostavniji rad ovih udruženja pružajući im pristup najsavremenijim servisima, skrojenim upravo po njihovim potrebama koje uključuju: Mogućnost pristupa informacijama sa bilo koje lokacije: Office 365 za neprofitne organizacije omogućava pristup dokumentima nezavisno od lokacije zahvaljujući Office aplikacijama prilagođenim za računar, smart telefon ili tablet uređaj. Jednostavnu saradnju: Neprofitnim organizacijama je omogućeno da lako rade zajedno unutar organizacije, koristeći Office aplikacije putem elektronske pošte, zajedničkog kalendara, kao i međusobnog korišćenja dokumenata i video konferencije. Jednostavnu IT primenu: Office 365 za neprofitne organizacije pruža administratorima mogućnost jednostavnog pristupa kontroli i prilikom instalacije programa Office 365 , ne zahteva deinstalaciju prethodnih verzija ovog programa. Pouzdanost i savremenost: Office 365 za Neprofitne organizacije omogućava organizacijama da troše manje vremena na IT održavanje, obezbeđujući pristup najsvežijim tehnologijama koje su jednostavne I lake za upotrebu. I Office 365 za Neprofitne organizacije je finansijski podržan od strane vodećih bezbednosnih faktora u industriji I ima 99.9 % garanciju na savremenost. Kako su rekli u Microsoftu, ova kompanija neprofitnim i nevladinim organizacijama donira pristup najboljim Microsoft alatima baziranim na Cloud tehnologiji koji podstiču produktivnost i saradnju. Na taj način, zahvaljujući ovim rešenjima, omogućena je optimalna organizacija i potrošnja resursa, što zauzvrat omogućava više vremena za borbu usmerenu ka boljem obrazovanju, održivom razvoju životne sredine, povećavanju pismenosti, kao i iskorenjivanju bolesti. Iako neprofitne organizacije posluju na isti način kao i ostala udruženja i kompanije, one se često suočavaju sa manjkom sredstava za uvođenje novih tehnologija. Na taj način, donacija Office 365 paketa im pruža mogućnost da budu efektivniji i efikasniji u poslu koji obavljaju.  Kako je rekla Tanja Tatomirović, zadužena za komunikaciju u Microsoftu Srbija, Crna Gora, Kipar i Malta, ova kompanija doniranjem softvera imam za cilj da pomogne društveno angažovane neprofitne organizacije u Srbiji, kao i širom sveta, da ostvare svoju misiju, tako što ćemo im Microsoft obezbediti pristup najnovijoj tehnologiji, znanjima i drugim resursima koji im mogu biti od pomoći. Program donacija Office 365 paketa nastavlja tridesetogodišnju tradiciju kompanije Microsoft u pomaganju nevladinom sektoru. Sve neprofitne i nevladine organizacije zainteresovane da se uključe u programu donacije Microsoft Office 365 paketa mogu proveriti mogućnost učešća na sajtu: www.microsoft.com/office365nonprofits. Sve informacije vezane za migraciju resursa se mogu pronaći ovde: http://fasttrack.office.com. Domaće nevladine organizacije mogu na http://www.microsoft.com/ngo naći više informacija o realizaciji programa softverskih donacija i, ukoliko ispunjavaju uslove, prijaviti se za njih. U istraživanju koje je sprovela nevladina organizacija TechSoup Global, partner Microsofta na globalnom nivou, neprofitna udruženja su istakla da su četiri najveće prednosti poslovanja u oblaku lakša IT administracija (79%), ušteda novca (62%), poboljšana saradnja (61%), kao i sigurnost podataka (54%). S obzirom na sve veće izazove sa kojima se susreću neprofitne organizacije širom sveta, potrebno je omogućiti da ova udruženja u potpunosti iskoriste sve prednosti naprednih Cloud tehnologija koje omogućavaju sprovođenje bitnih društvenih promena i napretka u svetu. Uskoro više i o Microsoft Youth Spark program koji podržava razvoj resursa kod mladih i osnažuje ih da postignu više uz pomoć informacionih tehnologija:http://www.microsoft.com/about/corporatecitizenship/en-us/youthspark/
    230 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Sa velikim poštovanjem i uvažavanjem predstavljamo našeg gosta g.Predraga Jovanovića sa sajta Druga Strana Računara   Da li ste nevladina organizacija? Radite sa mladima, posvećeni ste obrazovanju ili društvenim promenama? Microsoft već dve godine sprovpdi program donacija Microsoft Office 365 paketa nevladinom sektoru Primena inovativnih Cloud tehnologija povećava produktivnost i saradnju neprofitnih organizacija Kompanija Microsoft još pre dve godine objavila je globalnu dostupnost Office 365 paketa za neprofitna udruženja, kao i kvalifikovane nevladine organizacije (NVO) u okviru svog programa za donaciju softvera. Ovaj program donacija je dotupan u stotinak zemalja širom sveta. Microsoft Office 365 za neprofitne i nevladine organizacije omogućava brži i jednostavniji rad ovih udruženja pružajući im pristup najsavremenijim servisima, skrojenim upravo po njihovim potrebama koje uključuju: Mogućnost pristupa informacijama sa bilo koje lokacije: Office 365 za neprofitne organizacije omogućava pristup dokumentima nezavisno od lokacije zahvaljujući Office aplikacijama prilagođenim za računar, smart telefon ili tablet uređaj. Jednostavnu saradnju: Neprofitnim organizacijama je omogućeno da lako rade zajedno unutar organizacije, koristeći Office aplikacije putem elektronske pošte, zajedničkog kalendara, kao i međusobnog korišćenja dokumenata i video konferencije. Jednostavnu IT primenu: Office 365 za neprofitne organizacije pruža administratorima mogućnost jednostavnog pristupa kontroli i prilikom instalacije programa Office 365 , ne zahteva deinstalaciju prethodnih verzija ovog programa. Pouzdanost i savremenost: Office 365 za Neprofitne organizacije omogućava organizacijama da troše manje vremena na IT održavanje, obezbeđujući pristup najsvežijim tehnologijama koje su jednostavne I lake za upotrebu. I Office 365 za Neprofitne organizacije je finansijski podržan od strane vodećih bezbednosnih faktora u industriji I ima 99.9 % garanciju na savremenost. Kako su rekli u Microsoftu, ova kompanija neprofitnim i nevladinim organizacijama donira pristup najboljim Microsoft alatima baziranim na Cloud tehnologiji koji podstiču produktivnost i saradnju. Na taj način, zahvaljujući ovim rešenjima, omogućena je optimalna organizacija i potrošnja resursa, što zauzvrat omogućava više vremena za borbu usmerenu ka boljem obrazovanju, održivom razvoju životne sredine, povećavanju pismenosti, kao i iskorenjivanju bolesti. Iako neprofitne organizacije posluju na isti način kao i ostala udruženja i kompanije, one se često suočavaju sa manjkom sredstava za uvođenje novih tehnologija. Na taj način, donacija Office 365 paketa im pruža mogućnost da budu efektivniji i efikasniji u poslu koji obavljaju.  Kako je rekla Tanja Tatomirović, zadužena za komunikaciju u Microsoftu Srbija, Crna Gora, Kipar i Malta, ova kompanija doniranjem softvera imam za cilj da pomogne društveno angažovane neprofitne organizacije u Srbiji, kao i širom sveta, da ostvare svoju misiju, tako što ćemo im Microsoft obezbediti pristup najnovijoj tehnologiji, znanjima i drugim resursima koji im mogu biti od pomoći. Program donacija Office 365 paketa nastavlja tridesetogodišnju tradiciju kompanije Microsoft u pomaganju nevladinom sektoru. Sve neprofitne i nevladine organizacije zainteresovane da se uključe u programu donacije Microsoft Office 365 paketa mogu proveriti mogućnost učešća na sajtu: www.microsoft.com/office365nonprofits. Sve informacije vezane za migraciju resursa se mogu pronaći ovde: http://fasttrack.office.com. Domaće nevladine organizacije mogu na http://www.microsoft.com/ngo naći više informacija o realizaciji programa softverskih donacija i, ukoliko ispunjavaju uslove, prijaviti se za njih. U istraživanju koje je sprovela nevladina organizacija TechSoup Global, partner Microsofta na globalnom nivou, neprofitna udruženja su istakla da su četiri najveće prednosti poslovanja u oblaku lakša IT administracija (79%), ušteda novca (62%), poboljšana saradnja (61%), kao i sigurnost podataka (54%). S obzirom na sve veće izazove sa kojima se susreću neprofitne organizacije širom sveta, potrebno je omogućiti da ova udruženja u potpunosti iskoriste sve prednosti naprednih Cloud tehnologija koje omogućavaju sprovođenje bitnih društvenih promena i napretka u svetu. Uskoro više i o Microsoft Youth Spark program koji podržava razvoj resursa kod mladih i osnažuje ih da postignu više uz pomoć informacionih tehnologija:http://www.microsoft.com/about/corporatecitizenship/en-us/youthspark/
    Jun 02, 2016 230

Predstojeći Događaji

Najpopularniji recepti

Volimo.net ANDROID

Brazil2014 Pinterest

Šta je novo

    • Sve Novosti
    • Slike
    • Postovi
    • Muzika
    • Video
    • Kuvar
    • Događaji
    • Saved Feeds
    Filter
  • Stacy
    Stacy je novi član. Pozdravi ga!
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
    arsenal fest
    • пет u 06.51
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
    NACIONALNI BALET ŠPANIJE
    • пет u 06.42
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
    LEZGINKA
    • пет u 06.39
  • Magdalena Petkovic
    Magdalena Petkovic je novi član. Pozdravi ga!
  • Frojd
    Frojd
    VolimoNet - Forum  - Windows XP dobio neplanirano ažuriranje
    • мај 16.
  • Frojd
    Frojd
    VolimoNet - Forum  - Nova Microsoft Edge ranjivost
    • мај 16.
  • Daca S.
    Daca S.
    Vidim da je aktivni ugalj mnogo popularan, pa da dam mali doprinos na tu temu, mada sam ja u svojoj Hand made varijanti to iskombinovala sa himalajskom solju :)
    • мај 1.
  • Frojd
    Frojd
    VolimoNet - Forum  - Šta je to novo Facebook omogućio kreatorima videa?
    • април 29.
  • Paradox
    Paradox posted a new recipe:
    Aktivni ugalj
    • април 29.
  • VN Kuvar
    VN Kuvar posted a new recipe:
    Hleb sa aktivnim ugljem
    • април 29.
  • VN Kuvar
    VN Kuvar posted a new recipe:
    Sladoled sa aktivnim ugljem
    • април 29.
  • VN Kuvar
    VN Kuvar posted a new recipe:
    Latte sa aktivnim ugljem
    • април 29.
  • Paradox
    Paradox posted a new recipe:
    Kulinarski trend: deserti sa sukulentima
    • април 28.
  • Paradox
    Paradox posted a new recipe:
    Kulinarski trend u 2017. – crni sladoled
    • април 28.