Volimo Net

Ceo svet je velika knjiga.... onaj ko se ne poveže sa drugima... preskoči previše strana ...
Pozovi

Knjiga nedelje

Blog

419 blogs
  • 15 May 2016
    Naša gošća g.Negoslava sa ovim fenomenalnim blogom... Dežurni Švaler na Fejsbuku je veoma rasprostranjeno zanimanje u zemljici Stradiji. Portret Dežurnog Švalera se kreće u rasponu od bradice tek u naznakama do debelih i još debljih  bora urezanih oko usana, oko očiju i ponadbulih podočnjaka, na čelu, bradi i na svim ostalim mestima na kojima bore mogu da se pojave, s mestimičnim tragovima dugogodišnje upotrebe alkohola i duvana. Od predpubertetske stidljivosti do staračke navalentnosti. I mladalačke samouverenosti onih godina kad ti fale samo krila pa da poletiš. A možeš i avion da povezeš. Ako se neko usudi da ti da "kljućeve".O onima mladima neću. Smatraju da je njihovo da pitaju "tete" šta ih pitaju, a tete nemaju prava da se ljute. Jer neke to i traže pa oni ne znaju koju smeju a koju ne smeju. Da pitaju.Pa pitaju sve redom.Dežurni Fejsbuk Švaler mojie generacije obično nema prebijene banke u džepu, što u zemlji Stradijici i nije neka posebna ni falinka- niti je za hvalu niti je za žalbu, ali on tu činjenicu vrlo vešto zloupotrebljava u svrhu uspostavljanja konverzacije sa Protivnicom.Ne bi li kod nje izazvao dovoljnu dozu empatičnosti kako bi otvorio sebi put za još koju partiju konverzacije. Budući da mu ova na prvu loptu nije dovoljna za sve što je namerio: da stupi u kontakt, da izazove empatiju, da pređe u napad i da predribla dotičnu, da ne kažem, tu Protivnicu. Dok izaziva tugaljivost kod Protivnice, Dežurni Fejsbuk Švaler ne propušta da napomene kako je dugogodišnji ali nažalost bivši direktor (obavezno neke propale firme), sada bez stalnog zaposlenja, bez redovnih primanja i kako muku muči na nekom... imanju, honorarnom poslu, na trange-frange i ostalim snađiSe rabotama i kako istrajava, sve u nadi da će mu jednoga dana svanuti. Pritom, naravno, i dalje je mlad za ljubav ali, eto, nema srodnu dušu. Žena ga je napustila... u njegovoj priči obavezno je on nju šutnuo jer je bila neverna, nepoštena, lenja, gruba... ali on se i dalje nada da na ovom svetu ipak postoji neka Dobra i Plemenita (još ne priznaje ono... i dobrostojeća), koja će umeti da ceni  zagrljaje njegovih žuljevitih ruku i poglede njegovih pre vremena usahlih očiju, u kojima još tinja nada da će se ogrejati na plamenu dobrote i dobre obezbeđenosti neke koja ga i takvog nikakvog zaslužuje.Kad se prihvati žrtve, Dežurni Fejsbuk Švaler se primiri nekoliko dana, pa joj, onako, kao slučajno, mahne iz prikrajka. Iako mu je rekla na startu da je udata, da je verna, da nema vremena za zavitlancije, a ni volje, da ima nezgodnog muža koji ne voli njena FB dopisivanja sa muškarcima. Nekoliko dana pauze pa opet mahne.A onda prelazi u napad."Jaooooo, kako ti doooobro pišeš, tvoji statusi su taaaaaako jaki... samo šteta, retko ih ko razume, kao na primer...  ja. Ti si divna, sjajna, lepa, mnogo si lepa žena, jao što  ti je dobra ona slika. Nemoj da se ljutiš, molim te, znam da si udata, ali znaš... ja bih voleo da se mi ovako malo dopisujemo, samo da se dopisujemo, ništa drugo ne tražim, verujem da si verna i da nećeš da varaš muža, samo sam mislio, ovako, malo, ovde, slobodnije... i tako to. Ma daaaaaaaaaj, pa neće tvoj muž ništa da zna, šta ti je, pa ja nisam ni rekao da si neverna... ti si prelepa žena i jako pametna, razumeš ti to. To će biti samo među nama.Kako ti ne prilični, pa i ti imaš pravo da se negde isprazniš, šta ti je. Kako ne vodiš takve razgovore? A o čemi bi ti? Biću iskren, sviđaš mi se. I želim bre i da se vidimo, pošto smo blizu. Što sad ćutiš? Puši ..... babo buđava i izgužvana.Nadam se da neboli istina."Dobro, desi se da ima i ženu, Dežurni Fejsbuk Švaler. Takav je još nesebičniji... u deljenju komplimenata. Kad mu kažeš da je i njegova žena lepa, obavezno to previdi, ali zato vidi svaki tvoj zanosni osmeh i sve ostale tvoje kvalitete na ono malo fotografije koje ne sme ni da lajkuje. Onda pokušavaš da mu slanjem pozdrava njegovoj ženi daš do znanja da je zalutao, ali ništa... dok mu ne nacrtaš sve što oćeš da mu kažeš, on se ne udaljava. A onda ode brzinom munje. Bez ostanizbogom. Ali dobro, takav ti bar ne kaže da si ružna, raspala, buđava... baba. Mislim, ne zbog toga što ti je dan pre toga pisao da si najlepša na netu, a i šire, nego zbog žene, verujem. Nikad se na zna kakvog je karaktera Protivnica, pa što da joj se zamera.I tako... meni prijateljice pripretiše da će me blokirati zato što sam počela da za prijatelje primam sve i svašta. Nisam rekla svakog, Sve i Svašta. Pa kod mene vide njih pa i njima dele komplimente od- lepotice do babo izgužvana.Od sad, na prvu i bez provere, prihvatam samo žene.Čak i babe izgužvane, sem onih u negližeu i sa štiklama, u krevetu. Sa pirsingom u tetovažom na bedru. Zajedničke prijatelje sa takvim "damama", brišem.Nemam li 50 zajedničkih prijatelja sa Fb kandidatom u liku muškarca- odbijam zahtev za prijateljstvo. Nije me ogadilo "babojednaizgužvana", ali ako je i zbog jednog teksta na blogu, dosta je žrtve bilo. http://negoslava.blogspot.rs/
    394 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Naša gošća g.Negoslava sa ovim fenomenalnim blogom... Dežurni Švaler na Fejsbuku je veoma rasprostranjeno zanimanje u zemljici Stradiji. Portret Dežurnog Švalera se kreće u rasponu od bradice tek u naznakama do debelih i još debljih  bora urezanih oko usana, oko očiju i ponadbulih podočnjaka, na čelu, bradi i na svim ostalim mestima na kojima bore mogu da se pojave, s mestimičnim tragovima dugogodišnje upotrebe alkohola i duvana. Od predpubertetske stidljivosti do staračke navalentnosti. I mladalačke samouverenosti onih godina kad ti fale samo krila pa da poletiš. A možeš i avion da povezeš. Ako se neko usudi da ti da "kljućeve".O onima mladima neću. Smatraju da je njihovo da pitaju "tete" šta ih pitaju, a tete nemaju prava da se ljute. Jer neke to i traže pa oni ne znaju koju smeju a koju ne smeju. Da pitaju.Pa pitaju sve redom.Dežurni Fejsbuk Švaler mojie generacije obično nema prebijene banke u džepu, što u zemlji Stradijici i nije neka posebna ni falinka- niti je za hvalu niti je za žalbu, ali on tu činjenicu vrlo vešto zloupotrebljava u svrhu uspostavljanja konverzacije sa Protivnicom.Ne bi li kod nje izazvao dovoljnu dozu empatičnosti kako bi otvorio sebi put za još koju partiju konverzacije. Budući da mu ova na prvu loptu nije dovoljna za sve što je namerio: da stupi u kontakt, da izazove empatiju, da pređe u napad i da predribla dotičnu, da ne kažem, tu Protivnicu. Dok izaziva tugaljivost kod Protivnice, Dežurni Fejsbuk Švaler ne propušta da napomene kako je dugogodišnji ali nažalost bivši direktor (obavezno neke propale firme), sada bez stalnog zaposlenja, bez redovnih primanja i kako muku muči na nekom... imanju, honorarnom poslu, na trange-frange i ostalim snađiSe rabotama i kako istrajava, sve u nadi da će mu jednoga dana svanuti. Pritom, naravno, i dalje je mlad za ljubav ali, eto, nema srodnu dušu. Žena ga je napustila... u njegovoj priči obavezno je on nju šutnuo jer je bila neverna, nepoštena, lenja, gruba... ali on se i dalje nada da na ovom svetu ipak postoji neka Dobra i Plemenita (još ne priznaje ono... i dobrostojeća), koja će umeti da ceni  zagrljaje njegovih žuljevitih ruku i poglede njegovih pre vremena usahlih očiju, u kojima još tinja nada da će se ogrejati na plamenu dobrote i dobre obezbeđenosti neke koja ga i takvog nikakvog zaslužuje.Kad se prihvati žrtve, Dežurni Fejsbuk Švaler se primiri nekoliko dana, pa joj, onako, kao slučajno, mahne iz prikrajka. Iako mu je rekla na startu da je udata, da je verna, da nema vremena za zavitlancije, a ni volje, da ima nezgodnog muža koji ne voli njena FB dopisivanja sa muškarcima. Nekoliko dana pauze pa opet mahne.A onda prelazi u napad."Jaooooo, kako ti doooobro pišeš, tvoji statusi su taaaaaako jaki... samo šteta, retko ih ko razume, kao na primer...  ja. Ti si divna, sjajna, lepa, mnogo si lepa žena, jao što  ti je dobra ona slika. Nemoj da se ljutiš, molim te, znam da si udata, ali znaš... ja bih voleo da se mi ovako malo dopisujemo, samo da se dopisujemo, ništa drugo ne tražim, verujem da si verna i da nećeš da varaš muža, samo sam mislio, ovako, malo, ovde, slobodnije... i tako to. Ma daaaaaaaaaj, pa neće tvoj muž ništa da zna, šta ti je, pa ja nisam ni rekao da si neverna... ti si prelepa žena i jako pametna, razumeš ti to. To će biti samo među nama.Kako ti ne prilični, pa i ti imaš pravo da se negde isprazniš, šta ti je. Kako ne vodiš takve razgovore? A o čemi bi ti? Biću iskren, sviđaš mi se. I želim bre i da se vidimo, pošto smo blizu. Što sad ćutiš? Puši ..... babo buđava i izgužvana.Nadam se da neboli istina."Dobro, desi se da ima i ženu, Dežurni Fejsbuk Švaler. Takav je još nesebičniji... u deljenju komplimenata. Kad mu kažeš da je i njegova žena lepa, obavezno to previdi, ali zato vidi svaki tvoj zanosni osmeh i sve ostale tvoje kvalitete na ono malo fotografije koje ne sme ni da lajkuje. Onda pokušavaš da mu slanjem pozdrava njegovoj ženi daš do znanja da je zalutao, ali ništa... dok mu ne nacrtaš sve što oćeš da mu kažeš, on se ne udaljava. A onda ode brzinom munje. Bez ostanizbogom. Ali dobro, takav ti bar ne kaže da si ružna, raspala, buđava... baba. Mislim, ne zbog toga što ti je dan pre toga pisao da si najlepša na netu, a i šire, nego zbog žene, verujem. Nikad se na zna kakvog je karaktera Protivnica, pa što da joj se zamera.I tako... meni prijateljice pripretiše da će me blokirati zato što sam počela da za prijatelje primam sve i svašta. Nisam rekla svakog, Sve i Svašta. Pa kod mene vide njih pa i njima dele komplimente od- lepotice do babo izgužvana.Od sad, na prvu i bez provere, prihvatam samo žene.Čak i babe izgužvane, sem onih u negližeu i sa štiklama, u krevetu. Sa pirsingom u tetovažom na bedru. Zajedničke prijatelje sa takvim "damama", brišem.Nemam li 50 zajedničkih prijatelja sa Fb kandidatom u liku muškarca- odbijam zahtev za prijateljstvo. Nije me ogadilo "babojednaizgužvana", ali ako je i zbog jednog teksta na blogu, dosta je žrtve bilo. http://negoslava.blogspot.rs/
    May 15, 2016 394
  • 14 May 2016
    Prevod jedne od boljih rečenica koje često ponavljam bi bio "Moja ličnost je suštinski dobra ali moj stav zavisi od tebe."Kao, imaš šansu ali i ja imam granice!Zvuči tako zrelo, pametno, zajebano ...Poslednji put kada sam hteo da budem takav kul tip izvalio sam par rečenica koje su imale neverovatan efekt. Čak do meseca se čulo da si otišla.Rekla si mi da ne znam da pokažem osećanja, da nije glupo verovati da pegaz jeste Meduzin i Posejdonov sin.Možda je trebalo da znam bolje, možda nisam trebao da zauzmem stav, možda sam trebao da imam više vremena za glupost.Možda sam trebao da primim svim srcem ono što sam voleo i budem bezgraničan ali jbg, sad mogu samo onako kako mogu.Nije ovo neko pisanije o kajanju, ne!Radoznao sam. Sta bi se dogodilo da sam učestvovao u toj priči onako kako si to očekivala od mene ?!Da li bi našla put preko sedam gora i sedam mora, letela na leđima pegaza i pobedila sve zmajeve, vetrenjače i zle veštice?Šta bi videla kada zažmuriš?
    305 Objavio/la Pokojni Toza
  • Prevod jedne od boljih rečenica koje često ponavljam bi bio "Moja ličnost je suštinski dobra ali moj stav zavisi od tebe."Kao, imaš šansu ali i ja imam granice!Zvuči tako zrelo, pametno, zajebano ...Poslednji put kada sam hteo da budem takav kul tip izvalio sam par rečenica koje su imale neverovatan efekt. Čak do meseca se čulo da si otišla.Rekla si mi da ne znam da pokažem osećanja, da nije glupo verovati da pegaz jeste Meduzin i Posejdonov sin.Možda je trebalo da znam bolje, možda nisam trebao da zauzmem stav, možda sam trebao da imam više vremena za glupost.Možda sam trebao da primim svim srcem ono što sam voleo i budem bezgraničan ali jbg, sad mogu samo onako kako mogu.Nije ovo neko pisanije o kajanju, ne!Radoznao sam. Sta bi se dogodilo da sam učestvovao u toj priči onako kako si to očekivala od mene ?!Da li bi našla put preko sedam gora i sedam mora, letela na leđima pegaza i pobedila sve zmajeve, vetrenjače i zle veštice?Šta bi videla kada zažmuriš?
    May 14, 2016 305
  • 09 May 2016
    Tekst koji vredi pročitati - Vanredna učenica Jovanka  - tekst preuzet sa bloga mojkardiolog - Čitam u novinama priče o našim političarima koji su u poznim godinama, kroz rad i uz rad, kako se to nekad govorilo, završili fakultete ali ne mogu da se sete na kom su odseku diplomirali, koji su magistrirali ili doktorirali i došli do diploma za kraće vreme nego što je običnom čoveku potrebno da završi auto školu i dođe do vozačke dozvole, a iz ličnog iskustva znam kakve i kolike pritiske na profesore i direktore srednjih škola vrše đački roditelji, naročito oni koji imaju “vezu“ sa nekim na nekom „visokom mestu“. Sve ove gorke stvari podsetile su me na jedan događaj od pre tačno šesdeset godina.   1955. godine bio sam učenik petog razreda Druge mešovite gimnazije na Banovom Brdu u Beogradu. Te i sledeće godine, vanredna učenica gimnazije bila je Jovanka Broz. Da, Jovanka, supruga Josipa Broza Tita. E, sad, za mlađe čitaoce treba reći ko je bio taj čovek. O njemu su napisane desetine i desetine knjiga, ali, sasvim kratko on je tih godina bio predsednik Jugoslavije, maršal Jugoslavije, vrhovni zapovednik Jugoslovenske Narodne Armije, tada jedne od najjačih u Evropi, generalni sekretar, Komunističke partije Jugoslavije, nosilac tri ordena narodnog heroja Jugoslavije i svih ostalih jugoslovenskih ordena, počasni član ili doktor desetina Akademija nauka.....   Njegovo ime su nosili Titograd, Titov Veles, Titovo Užice, Titov Drvar, Titovo Velenje....., glavne ulice u skoro svim gradovima Jugoslavije, stotine škola, rudnika, fabrika..... O njemu se pevalo u narodnim i zabavnim pesmama, njegova slika je bila na prvoj strani u svim bukvarima, njegovi govori i njegove svakodnevne aktivnosti su bili na prvim stranama svih novina..... U svim republikama je imao na raspolaganju najmanje po jednu ogromnu vilu, imao je svoje ostrvo Vangu sa ogromnim parkom i ličnim zoološkim vrtom. Imao je svoj „Plavi voz“ kojim je krstario po Jugi i veliki brod „Galeb“, kojim je, po nekoliko meseci, krstario po svetskim morima i okeanima, o čemu smo mi bili redovno obaveštavani preko „Filmskih žurnala“, koji su prikazivani u svim bioskopima pre početka svakog filma. Uživao je ogroman ugled širom sveta. Na ravnoj nozi, a najčešće i malo više od toga, razgovarao je sa engleskom kraljicom, sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, sa prvim čovekom Sovjetskog Saveza...   Gosti, u Beogradu i na Vangi, su mu bili kraljevi, carevi, državnici, najčuveniji svetski glumci, pisci... Da skratimo priču, u Jugoslaviji, on je bio „Bog i batina“: ono što on kaže, istog trenutka se pretvaralo u zakon za više od dva miliona čalanova komunističke partije, a preko njih i za sve ostale građane Jugoslavije, a za one kojima se to što je on rekao, makar i sasvim malo nije sviđalo, a oni bili neoprezni pa to nekome i rekli, bilo je više mesta „za razmišljanje“, od kojih je najpoznatiji bio zatvor na Golom Otoku.   A supruga TOG čoveka je, držeći se svih stavki Zakona o srednjim školama Srbije, po istoj proceduri i na isti način kao i sve druge vanredne učenice i učenici, polagala redom ispite iz svih predmeta sedmog, pa, iduće godine, osmog razreda gimnazije. (To su danas treći i četvrti razred gimnazije.) Desilo se da sam je jednom prilikom lično video. Stigla je automobilom koji je šofer parkirao u blizini glavnog ulaza u današnji hotel „Šumadija“.   Šofer je ostao u kolima, a Jovanka, sa torbom u ruci, obučena u skromnu crnu haljinu, zajedno sa još jednom mlađom ženom, je pešice išla Ščerbinovom ulicom, ka glavnom ulazu u današnju osmogodišnju školu „Josif Pančić“, u kojoj je tada bila i gimnazija. Nas nekoliko „drugara iz kraja“ smo sedeli na jednom malom zidiću, delu ograde neke kuće, i svima nam je bilo veoma interesantno da, na nekoliko koraka udaljenosti, vidimo, danas bismo rekli, „prvu drugaricu“ Jugoslavije.     Neko je glasno uzviknuo njeno ime, ona se, onako u prolazu, okrenula ka nama, osmehnula se i diskretno nam mahnula rukom. Vremenom je činjenica da je Jovanka Broz vanredna učenica naše škole postalo nešto sasvim obično, na šta niko nije obraćao neku posebnu pažnju.   A onda, 1956. godine, kao bomba je odjeknula vest: MAKSA OBORIO JOVANKU. Maksa je bio naš profesor matematike Bogoljub Stanojević. To je bio jedan tih, povučen čovek za koga je, tako smo mi mislili, u životu postojala samo MATEMATIKA. Uvek lepo očešljan i uredan, nosio je, koliko se sećam, uvek jedno isto, skromno ali brižljivo ispeglano odelo, belu košulju i kravatu. Na nogama, savršeno čiste cipele, na nosu male naočare u okruglim okvirima. Niko se nikada nije žalio na njegovu ocenu, ocenjivao je tako tačno i tako pošteno da je Sveti arhangel Mihailo mogao da ga uzme za pomoćnika.   U to vreme dvojka je bila ono što je danas jedinica – neprelazna ocena, i svima u školi, i nama đacima i našim profesorima, bilo je savršeno jasno da Jovanka nije znala za više od 2,49 (makar 2,50) i da nije imala nikakve šanse da dobije prelaznu ocenu, makar neku trojčicu. Ali... ona je bila NJEGOVA supruga.   Pre par meseci, naš ministar finansija, kada mu, po pravilima službe, u pošti traže ličnu kartu, kaže službenici: „Znate li vi ko sam JA?“. Jovanka, kad je čula da nije položila ispit, nije rekla ništa, ustala je, pozdravila članove komisije i – otišla kući. U sledećem ispitnom roku je položila ispit.   Nije mi poznato da li je neko nešto zamerao Maksi, tek u tom sledećem roku, on, na svoj lični zahtev, nije bio u ispitnoj komisiji, ali je, na našu veliku radost, ostao u našoj školi, a par godina kasnije je prešao u ministarstvo prosvete, gde je radio kao školski nadzornik za matematiku i gde je dočekao penziju.   Danas, kada se, posle tolikih godina, setim svojih dragih profesora iz Druge mešovite gimnazije, pomislim kako mi danas živimo u nekoj drugoj zemlji, u zemlji u kojoj ne žive ljudi poput Makse, koji će na ispitu da obore onog koji ne zna, makar da mu je Bog otac, i poput Jovanke, koja nije rekla „Znate li vi ko sam JA“ , mada je bila udata za Boga.   Објавио Moj kardiolog   - kompletan tekst preuzet sa bloga www.mojkardiolog.com -  
    351 Objavio/la VolimoNet
  • Tekst koji vredi pročitati - Vanredna učenica Jovanka  - tekst preuzet sa bloga mojkardiolog - Čitam u novinama priče o našim političarima koji su u poznim godinama, kroz rad i uz rad, kako se to nekad govorilo, završili fakultete ali ne mogu da se sete na kom su odseku diplomirali, koji su magistrirali ili doktorirali i došli do diploma za kraće vreme nego što je običnom čoveku potrebno da završi auto školu i dođe do vozačke dozvole, a iz ličnog iskustva znam kakve i kolike pritiske na profesore i direktore srednjih škola vrše đački roditelji, naročito oni koji imaju “vezu“ sa nekim na nekom „visokom mestu“. Sve ove gorke stvari podsetile su me na jedan događaj od pre tačno šesdeset godina.   1955. godine bio sam učenik petog razreda Druge mešovite gimnazije na Banovom Brdu u Beogradu. Te i sledeće godine, vanredna učenica gimnazije bila je Jovanka Broz. Da, Jovanka, supruga Josipa Broza Tita. E, sad, za mlađe čitaoce treba reći ko je bio taj čovek. O njemu su napisane desetine i desetine knjiga, ali, sasvim kratko on je tih godina bio predsednik Jugoslavije, maršal Jugoslavije, vrhovni zapovednik Jugoslovenske Narodne Armije, tada jedne od najjačih u Evropi, generalni sekretar, Komunističke partije Jugoslavije, nosilac tri ordena narodnog heroja Jugoslavije i svih ostalih jugoslovenskih ordena, počasni član ili doktor desetina Akademija nauka.....   Njegovo ime su nosili Titograd, Titov Veles, Titovo Užice, Titov Drvar, Titovo Velenje....., glavne ulice u skoro svim gradovima Jugoslavije, stotine škola, rudnika, fabrika..... O njemu se pevalo u narodnim i zabavnim pesmama, njegova slika je bila na prvoj strani u svim bukvarima, njegovi govori i njegove svakodnevne aktivnosti su bili na prvim stranama svih novina..... U svim republikama je imao na raspolaganju najmanje po jednu ogromnu vilu, imao je svoje ostrvo Vangu sa ogromnim parkom i ličnim zoološkim vrtom. Imao je svoj „Plavi voz“ kojim je krstario po Jugi i veliki brod „Galeb“, kojim je, po nekoliko meseci, krstario po svetskim morima i okeanima, o čemu smo mi bili redovno obaveštavani preko „Filmskih žurnala“, koji su prikazivani u svim bioskopima pre početka svakog filma. Uživao je ogroman ugled širom sveta. Na ravnoj nozi, a najčešće i malo više od toga, razgovarao je sa engleskom kraljicom, sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, sa prvim čovekom Sovjetskog Saveza...   Gosti, u Beogradu i na Vangi, su mu bili kraljevi, carevi, državnici, najčuveniji svetski glumci, pisci... Da skratimo priču, u Jugoslaviji, on je bio „Bog i batina“: ono što on kaže, istog trenutka se pretvaralo u zakon za više od dva miliona čalanova komunističke partije, a preko njih i za sve ostale građane Jugoslavije, a za one kojima se to što je on rekao, makar i sasvim malo nije sviđalo, a oni bili neoprezni pa to nekome i rekli, bilo je više mesta „za razmišljanje“, od kojih je najpoznatiji bio zatvor na Golom Otoku.   A supruga TOG čoveka je, držeći se svih stavki Zakona o srednjim školama Srbije, po istoj proceduri i na isti način kao i sve druge vanredne učenice i učenici, polagala redom ispite iz svih predmeta sedmog, pa, iduće godine, osmog razreda gimnazije. (To su danas treći i četvrti razred gimnazije.) Desilo se da sam je jednom prilikom lično video. Stigla je automobilom koji je šofer parkirao u blizini glavnog ulaza u današnji hotel „Šumadija“.   Šofer je ostao u kolima, a Jovanka, sa torbom u ruci, obučena u skromnu crnu haljinu, zajedno sa još jednom mlađom ženom, je pešice išla Ščerbinovom ulicom, ka glavnom ulazu u današnju osmogodišnju školu „Josif Pančić“, u kojoj je tada bila i gimnazija. Nas nekoliko „drugara iz kraja“ smo sedeli na jednom malom zidiću, delu ograde neke kuće, i svima nam je bilo veoma interesantno da, na nekoliko koraka udaljenosti, vidimo, danas bismo rekli, „prvu drugaricu“ Jugoslavije.     Neko je glasno uzviknuo njeno ime, ona se, onako u prolazu, okrenula ka nama, osmehnula se i diskretno nam mahnula rukom. Vremenom je činjenica da je Jovanka Broz vanredna učenica naše škole postalo nešto sasvim obično, na šta niko nije obraćao neku posebnu pažnju.   A onda, 1956. godine, kao bomba je odjeknula vest: MAKSA OBORIO JOVANKU. Maksa je bio naš profesor matematike Bogoljub Stanojević. To je bio jedan tih, povučen čovek za koga je, tako smo mi mislili, u životu postojala samo MATEMATIKA. Uvek lepo očešljan i uredan, nosio je, koliko se sećam, uvek jedno isto, skromno ali brižljivo ispeglano odelo, belu košulju i kravatu. Na nogama, savršeno čiste cipele, na nosu male naočare u okruglim okvirima. Niko se nikada nije žalio na njegovu ocenu, ocenjivao je tako tačno i tako pošteno da je Sveti arhangel Mihailo mogao da ga uzme za pomoćnika.   U to vreme dvojka je bila ono što je danas jedinica – neprelazna ocena, i svima u školi, i nama đacima i našim profesorima, bilo je savršeno jasno da Jovanka nije znala za više od 2,49 (makar 2,50) i da nije imala nikakve šanse da dobije prelaznu ocenu, makar neku trojčicu. Ali... ona je bila NJEGOVA supruga.   Pre par meseci, naš ministar finansija, kada mu, po pravilima službe, u pošti traže ličnu kartu, kaže službenici: „Znate li vi ko sam JA?“. Jovanka, kad je čula da nije položila ispit, nije rekla ništa, ustala je, pozdravila članove komisije i – otišla kući. U sledećem ispitnom roku je položila ispit.   Nije mi poznato da li je neko nešto zamerao Maksi, tek u tom sledećem roku, on, na svoj lični zahtev, nije bio u ispitnoj komisiji, ali je, na našu veliku radost, ostao u našoj školi, a par godina kasnije je prešao u ministarstvo prosvete, gde je radio kao školski nadzornik za matematiku i gde je dočekao penziju.   Danas, kada se, posle tolikih godina, setim svojih dragih profesora iz Druge mešovite gimnazije, pomislim kako mi danas živimo u nekoj drugoj zemlji, u zemlji u kojoj ne žive ljudi poput Makse, koji će na ispitu da obore onog koji ne zna, makar da mu je Bog otac, i poput Jovanke, koja nije rekla „Znate li vi ko sam JA“ , mada je bila udata za Boga.   Објавио Moj kardiolog   - kompletan tekst preuzet sa bloga www.mojkardiolog.com -  
    May 09, 2016 351
  • 05 May 2016
    Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”. A svašta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko. Ma, nije mi ništa…A svašta mi je. Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Senke mi igraju po zidovima. Sećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom. Ne, nije mi ništa…A svašta mi je. U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete. Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak. Nije mi ništa…A svašta mi je. Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš. Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači. Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit. Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu i ćutao dugo, dugo … i grlio me jako, jako … i voleo me ludo, ludo … Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati. Nije mi ništa … 
    181 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka. Uvek ću ti ostati daleko. Uvek ću ti odgovoriti : “Nije mi ništa”. A svašta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu se ruši jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko. Ma, nije mi ništa…A svašta mi je. Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Senke mi igraju po zidovima. Sećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom. Ne, nije mi ništa…A svašta mi je. U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete. Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak. Nije mi ništa…A svašta mi je. Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš. Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači. Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga srca štit. Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu i ćutao dugo, dugo … i grlio me jako, jako … i voleo me ludo, ludo … Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati. Nije mi ništa … 
    May 05, 2016 181
  • 05 May 2016
    Izgubila sam mnoge borbe. I nije mi žao. Jer i porazi su deo života. Svaku pobedu znala sam da proslavim. Svaki poraz – sa suzama da ispratim. Valjda to tako obično biva. Ali ipak, kada sve stavim na papir, nisam ja ništa srećnija i ništa pametnija nego što sam juče bila. Samo sam nekako više oguglala na udarce, na uvrede. Sve lakše podnesem, sve brže prebrodim. Život me je mučio, život me naučio. Ali i dalje kroz taj isti ŽIVOT idem s osmehom. I NERVIRAM SVOJE NEPRIJATELJE I USREĆUJEM SVOJE PRIJATELJE… …jer jako dobro ZNAM da i PORAZI SU POBEDE!!! 
    160 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Izgubila sam mnoge borbe. I nije mi žao. Jer i porazi su deo života. Svaku pobedu znala sam da proslavim. Svaki poraz – sa suzama da ispratim. Valjda to tako obično biva. Ali ipak, kada sve stavim na papir, nisam ja ništa srećnija i ništa pametnija nego što sam juče bila. Samo sam nekako više oguglala na udarce, na uvrede. Sve lakše podnesem, sve brže prebrodim. Život me je mučio, život me naučio. Ali i dalje kroz taj isti ŽIVOT idem s osmehom. I NERVIRAM SVOJE NEPRIJATELJE I USREĆUJEM SVOJE PRIJATELJE… …jer jako dobro ZNAM da i PORAZI SU POBEDE!!! 
    May 05, 2016 160
  • 04 May 2016
    - Da li je tebi uopšte jasno da se ti i ja non-stop svađamo oko nečega?Gotovo sve vreme se svađamo. - A ti? Voliš li višnje?!    - Da. Mnogo. Kakve to sad ima veze? - A ispljuneš li koštice kada ih jedeš?!- Da, naravno!!!  - E isto tako je i u ljubavi…NAUČI DA PLJUJEŠ KOŠTICE, A ISTOVREMENO I DA VOLIŠ VIŠNJE….!!  
    170 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    - Da li je tebi uopšte jasno da se ti i ja non-stop svađamo oko nečega?Gotovo sve vreme se svađamo. - A ti? Voliš li višnje?!    - Da. Mnogo. Kakve to sad ima veze? - A ispljuneš li koštice kada ih jedeš?!- Da, naravno!!!  - E isto tako je i u ljubavi…NAUČI DA PLJUJEŠ KOŠTICE, A ISTOVREMENO I DA VOLIŠ VIŠNJE….!!  
    May 04, 2016 170

Volimo.net ANDROID

Brazil2014 Pinterest

Šta je novo

    • Sve Novosti
    • Slike
    • Postovi
    • Muzika
    • Video
    • Kuvar
    • Događaji
    • Saved Feeds
    • Forum
    Filter
  • VolimoNet
    VolimoNetMali Koncert:
    Mali koncert grupe Steel urađen u prostorijama URMUS-a. DSR&TMM.
    • pre 12 sati
  • Bibliotekar
  • Bibliotekar
  • Bibliotekar
  • Šanin Škorićkeva
    Šanin Škorićkeva je novi član. Pozdravi ga!
  • Frojd
    Frojd je dodao/la naslov u forum IT Vesti:
    • пон u 15.36
  • Frojd
    Frojd je dodao/la naslov u forum Windows 10:
    • пон u 15.32
  • Zanzibar
    Zanzibar
    • 21. јул
  • Zanzibar
    Zanzibar - odgovor na naslov u forum Smešne i zanimljive slike:
    • 21. јул
  • Bibaaa
    Bibaaa
    (A)
    • 18. јул
  • Frojd
    Frojd je dodao/la naslov u forum IT Vesti:
    • 18. јул
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
     NIŠVILLE 2017 - Jazz Festival
    • 17. јул
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
    Rock Pop - Lexington
    • 17. јул
  • Borislav Djurbabic
    Borislav Djurbabic je dodao/la novi događaj:
    Dino Merlin
    • 17. јул
  • Maja Andjelkovic Seguljev
    Maja Andjelkovic Seguljev
    Нешто мало о образовању... Изненадили су ме ученици 8/2. Можда зато што је требало да питам :D.
    Ипак, доживљај је сјајан. Проверите и ви да ли се сећате песме...
    više
    • 16. јул