Blogovi

User's Tags

светислав стојановић 's Entries

51 blogs
  • 18 Jan 2015
    обожавам да јашим беседла, даподмудима осетим топлу контролисану снагу  и зној животиње, да ме шибају по телу гране  и шибље проређене флоре по брежуљцима око селами, да у галопу себе замишљам као повратника из векова минулих у ово наше недојеб време и онда кад се коњ замори и у лаки кас се прешалтује, а ја се полако из умишљаја у стварност повратим, могу само да резигниран констатујем . . . . благо било индијанцима. oцскора Унук похађа школу јахања па му се и ја викенд деда понекад прикључим утом ужитку.школован кадар уистину улаже трудноћу да младеж обучи у тој захтевној вештини  јер ние баш свеедно да се бупне са  седла и скља неки телесни екстрем, док главу са сваки случај чува кацига. коњи додуше већ остарели па стога истренирани, мирни, слушају тренера па је милина посматрати одвијање наставне јединице.                                                     успут док полазници балансирају на коњима инструктор их упознаје о историјату ове вештине - да је још Хомер у Илијади помињао коњске трке, док је Ксенофонт у петом веку пре Христа написао стручно дело о јахању , а трагове хиподрома и данас налазимо у многим грчким градовима. међутим прва школа јахања је тек почетком 16. века основана у Напуљу, а поседовање кооња је био знак богатства власника.данас пак у време транзиције,прочитах, је јашити, друштвени престиж  - дај га да учи мачевање, клавир већ свира  ,направите од Унука скоројевића, бучи ми кум Днда, пивканом наливен, опозиционар на све што личној надградњи служи. а таман сам хтео да се похвалим како ми је  Јаворка власница овлашћене куће за јахање доделила Мазу                                      искусно грло намењено мојем узрасту да ме уведе у тајне вештине.сада се надам да надрндани Дрнда неће стићи да листа блога јер сам награјисо начисто .има ме пријави Удружењу за заштиту животиња. Стога и Ви нешир'те причу . . .     а кад смо већ код јашења ние на одмет присетити се речи г Пекића Dobro je sudbinu jahati, ali je nije dobro mamuzati. To važi za sudbine što i same cilju jure, a one što zastaju travu pasti nije neuputno ponekad mamuznuti.
  • обожавам да јашим беседла, даподмудима осетим топлу контролисану снагу  и зној животиње, да ме шибају по телу гране  и шибље проређене флоре по брежуљцима око селами, да у галопу себе замишљам као повратника из векова минулих у ово наше недојеб време и онда кад се коњ замори и у лаки кас се прешалтује, а ја се полако из умишљаја у стварност повратим, могу само да резигниран констатујем . . . . благо било индијанцима. oцскора Унук похађа школу јахања па му се и ја викенд деда понекад прикључим утом ужитку.школован кадар уистину улаже трудноћу да младеж обучи у тој захтевној вештини  јер ние баш свеедно да се бупне са  седла и скља неки телесни екстрем, док главу са сваки случај чува кацига. коњи додуше већ остарели па стога истренирани, мирни, слушају тренера па је милина посматрати одвијање наставне јединице.                                                     успут док полазници балансирају на коњима инструктор их упознаје о историјату ове вештине - да је још Хомер у Илијади помињао коњске трке, док је Ксенофонт у петом веку пре Христа написао стручно дело о јахању , а трагове хиподрома и данас налазимо у многим грчким градовима. међутим прва школа јахања је тек почетком 16. века основана у Напуљу, а поседовање кооња је био знак богатства власника.данас пак у време транзиције,прочитах, је јашити, друштвени престиж  - дај га да учи мачевање, клавир већ свира  ,направите од Унука скоројевића, бучи ми кум Днда, пивканом наливен, опозиционар на све што личној надградњи служи. а таман сам хтео да се похвалим како ми је  Јаворка власница овлашћене куће за јахање доделила Мазу                                      искусно грло намењено мојем узрасту да ме уведе у тајне вештине.сада се надам да надрндани Дрнда неће стићи да листа блога јер сам награјисо начисто .има ме пријави Удружењу за заштиту животиња. Стога и Ви нешир'те причу . . .     а кад смо већ код јашења ние на одмет присетити се речи г Пекића Dobro je sudbinu jahati, ali je nije dobro mamuzati. To važi za sudbine što i same cilju jure, a one što zastaju travu pasti nije neuputno ponekad mamuznuti.
    Jan 18, 2015 894
  • 09 Nov 2014
    састав на тему . . .медицинску требало је мени ево пар деценија да схватим какоје Пикасов таленат уствари последица његове болести , дислексије.то је оно , да вас потсетим ;-кад се бркају слова при читању/писању ( специјално б & п ) па смисао речи такових може да поприми шаљиву несмисао ,-губи се сконцентрација па се делује растрешен, ко тепих,-смачиње се слика уоку ,па видиш уствари. . . .штатисе причини , тјст. све некако недоречено изгледа . . .апропо овога могу само мислити како је непар голуждравих проститутки у природи изгледао .гарант лепотице беху ,а ево како их услика Шпанац, пре  107 јесени.  дотуче ме тек сазнање ,потом, да је и мој фавоуред леонардо да винчи злопатио од те исте бољке ,домога. и стварно када му се прелистају (копије) цртежа које је Он обилато текстом надограђивао да се уочити ,ко успе, недостатак појединих слова у речима , те речи прекореда послагане, обашка што је све читљиво само уз огледалце ( шапнимикажи).сад се питам каколи је изгледала ђоконда ,да не беше уствари оваква  а уметнику ,с грешком, се учинила као што је ми данас видимо.ма ко зна?е сад је питање да ли је та појава код појединца/ке бољка- неки померај у глави, или пак , наговештај талента ?логопеди у дилеми истинској и данас.алберт што је оженио милеву марићеву изновасада ,беше такође инфициран том посебношћу ,но му то није засметало да му се укаже релативитет у теоретској форми.добро и поменута милева је то малко припомогла виолинисти, пише.едисон алва ,кои нам осветли тмину ноћну ,веле, такођер се злопатио целог живота са дислексијом - ил су му фалиле речи да се изрази ,ил уопште није могао да се сети о чему је мислио .а патентирао баш подоста но вииина . . .и шта рећи. дал под старе дане да почнем трокирати у разговору ,бивати растројен ,бркати слова у неком слудореку постираним што на текстове умишљам да личе, чему сте сведоци, како би се за стопу примакао величинама.или, да алалим ту трудноћу из простог разлога , јер окасних да признат ( и шире ) постанем. дилемами сад.
  • састав на тему . . .медицинску требало је мени ево пар деценија да схватим какоје Пикасов таленат уствари последица његове болести , дислексије.то је оно , да вас потсетим ;-кад се бркају слова при читању/писању ( специјално б & п ) па смисао речи такових може да поприми шаљиву несмисао ,-губи се сконцентрација па се делује растрешен, ко тепих,-смачиње се слика уоку ,па видиш уствари. . . .штатисе причини , тјст. све некако недоречено изгледа . . .апропо овога могу само мислити како је непар голуждравих проститутки у природи изгледао .гарант лепотице беху ,а ево како их услика Шпанац, пре  107 јесени.  дотуче ме тек сазнање ,потом, да је и мој фавоуред леонардо да винчи злопатио од те исте бољке ,домога. и стварно када му се прелистају (копије) цртежа које је Он обилато текстом надограђивао да се уочити ,ко успе, недостатак појединих слова у речима , те речи прекореда послагане, обашка што је све читљиво само уз огледалце ( шапнимикажи).сад се питам каколи је изгледала ђоконда ,да не беше уствари оваква  а уметнику ,с грешком, се учинила као што је ми данас видимо.ма ко зна?е сад је питање да ли је та појава код појединца/ке бољка- неки померај у глави, или пак , наговештај талента ?логопеди у дилеми истинској и данас.алберт што је оженио милеву марићеву изновасада ,беше такође инфициран том посебношћу ,но му то није засметало да му се укаже релативитет у теоретској форми.добро и поменута милева је то малко припомогла виолинисти, пише.едисон алва ,кои нам осветли тмину ноћну ,веле, такођер се злопатио целог живота са дислексијом - ил су му фалиле речи да се изрази ,ил уопште није могао да се сети о чему је мислио .а патентирао баш подоста но вииина . . .и шта рећи. дал под старе дане да почнем трокирати у разговору ,бивати растројен ,бркати слова у неком слудореку постираним што на текстове умишљам да личе, чему сте сведоци, како би се за стопу примакао величинама.или, да алалим ту трудноћу из простог разлога , јер окасних да признат ( и шире ) постанем. дилемами сад.
    Nov 09, 2014 848
  • 20 Jul 2014
       (једна . . из присета  . . поодавна) Проф Татлер Бумпинг ( Блебет Трућковић ,нанашем ) отоларингонанист лепршав изгледом и нестваран у својој битности ,ћелавобрадат,гостујући сукључар анфитеатра при катедри за научна изненађења универзитета на Лампедузи,кресну пробрани скуп темом " Збиљско стање ствари " ,на кровној тераси утврде Ст.Џон Кавалиер ,која вековима штити улаз у Валету са запада,смора гледајући - оријентације радивам.Скопна исто.Тек тек замуцкујући ,но само кад говори,доктор се доватио најранијег пиктографа за сан што графички приказан има ;1 кревет,дугу трепавицу и око повелико ,што је све време приказивао видеозид пред којим је Он фантазирао. Сконцентрисао се углавном на људски дух који тражи начин спомоћу кога ће превазићи везу присутног и отсутног стања ствари јер ако то не учинимо ,јадними, нужно ћемо заћи у зачарати круг супротности,протувуречно-сти те антиномија, које су даље чачкајући , производ језичких замци те замки писама које се по правилу јављају сваки пут када човек/жена покуша да разуме свет около себе, док сви ти описи света ,сва наша именовања ,приче, снови , тусу а зарад наше свакодневне погодности.Множина тих описа нема баш везе са кореном свих ствари и кос-моса нити су у непосредној вези са оним сто уистину и јесте.Тако рецимо космос, природа,изворно, не маре за велико и мало ,кратко и дуго, лепо и ружно, истинито & лажно, ово или оно.Наизглед парадоксално и апсурдно деловало је Професорово настојање да се мноштво бића и света покаже преко једног - истог,а реченицом, да су све ствари и ја једно исто само је потврдила његово усмерење ка оном што је изворно ,темељно начело , по коме је све што јесте , јесте.Кратко : разлика и мноштво су могући једино преко истог и једног.Мене лично ,а затеченог пиљењем у беласање бутина гошћи из првог реда ,јер ветрић,тај несташко баш неимасе постовања према смерности аудиторијума,дотуче овим што следи :"са палцем доказивати да палац није прст руке,зар није боље са не-палцем доказивати да палац није прст руке ; са белим коњем доказивати да бели коњ није коњ ,зар није боље са не-белим коњем доказивати да бели коњ није коњ.Уствари ако погледамо из угла истости свих ствари Небо и Земља - свет , космос, су палац, све ствари су коњ."Домога.Идем у цик цак ево након свега сокаком Валете ка стану ,вече предивно препуно мириса отпада натруле хране који се шири из кеса бачетих по ћошковима док мачке пребирају асортиман ( оманули ђубретари - касне ваљда ),тули музика са терасе оближњег кафеја, и утом протутња крај мене окаснели витез на коњу белом журећи(ваљда) драгој у пихтијасти загрљај , умало ме несрушивши , непажљив.Чекајте,или је то уствари био неки аутомобил, а ја га (не) примењујући Истост избрках у глави ,слуђен уистину.
  •    (једна . . из присета  . . поодавна) Проф Татлер Бумпинг ( Блебет Трућковић ,нанашем ) отоларингонанист лепршав изгледом и нестваран у својој битности ,ћелавобрадат,гостујући сукључар анфитеатра при катедри за научна изненађења универзитета на Лампедузи,кресну пробрани скуп темом " Збиљско стање ствари " ,на кровној тераси утврде Ст.Џон Кавалиер ,која вековима штити улаз у Валету са запада,смора гледајући - оријентације радивам.Скопна исто.Тек тек замуцкујући ,но само кад говори,доктор се доватио најранијег пиктографа за сан што графички приказан има ;1 кревет,дугу трепавицу и око повелико ,што је све време приказивао видеозид пред којим је Он фантазирао. Сконцентрисао се углавном на људски дух који тражи начин спомоћу кога ће превазићи везу присутног и отсутног стања ствари јер ако то не учинимо ,јадними, нужно ћемо заћи у зачарати круг супротности,протувуречно-сти те антиномија, које су даље чачкајући , производ језичких замци те замки писама које се по правилу јављају сваки пут када човек/жена покуша да разуме свет около себе, док сви ти описи света ,сва наша именовања ,приче, снови , тусу а зарад наше свакодневне погодности.Множина тих описа нема баш везе са кореном свих ствари и кос-моса нити су у непосредној вези са оним сто уистину и јесте.Тако рецимо космос, природа,изворно, не маре за велико и мало ,кратко и дуго, лепо и ружно, истинито & лажно, ово или оно.Наизглед парадоксално и апсурдно деловало је Професорово настојање да се мноштво бића и света покаже преко једног - истог,а реченицом, да су све ствари и ја једно исто само је потврдила његово усмерење ка оном што је изворно ,темељно начело , по коме је све што јесте , јесте.Кратко : разлика и мноштво су могући једино преко истог и једног.Мене лично ,а затеченог пиљењем у беласање бутина гошћи из првог реда ,јер ветрић,тај несташко баш неимасе постовања према смерности аудиторијума,дотуче овим што следи :"са палцем доказивати да палац није прст руке,зар није боље са не-палцем доказивати да палац није прст руке ; са белим коњем доказивати да бели коњ није коњ ,зар није боље са не-белим коњем доказивати да бели коњ није коњ.Уствари ако погледамо из угла истости свих ствари Небо и Земља - свет , космос, су палац, све ствари су коњ."Домога.Идем у цик цак ево након свега сокаком Валете ка стану ,вече предивно препуно мириса отпада натруле хране који се шири из кеса бачетих по ћошковима док мачке пребирају асортиман ( оманули ђубретари - касне ваљда ),тули музика са терасе оближњег кафеја, и утом протутња крај мене окаснели витез на коњу белом журећи(ваљда) драгој у пихтијасти загрљај , умало ме несрушивши , непажљив.Чекајте,или је то уствари био неки аутомобил, а ја га (не) примењујући Истост избрках у глави ,слуђен уистину.
    Jul 20, 2014 823
  • 07 Jun 2014
      листајући еротски ми дневник  . . . из 2008 године неки дан, 4 јуна, навршило се 210 година како је + Giacomo Girolamo Casanova  ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами  данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог,  пажњу привуче . под слоганом "Учини то за своју земљу", обзиром да нам је наталитет убунару ,група србских сексолога – научника покренула је ту скоро. свецко истраживање о сексуалном понашању, анализирајући пређашње резултате кои  недвосмислено указају да се становници србие  налазе на седмом месту листе највећих љубавника, пошто се у полне односе упуштају, у просеку, 147 пута годишње. Ожежи само!   Истраживање ће, као и ранијих година, бити обављено у више од 50 држава, када је посредством Интернета, учествовало ,веле, 50.000 особа, а становници србије су били једини представници југоисточне Европе !   Па читам . . .  Према тада прикупљеним резултатима, Французи су највећи љубавници на свету, са 167   сексуалних односа годишње. Следе Холанђани (158)   и Данци (152). Светски просек је 139 пута, а на дну листе су становници Сингапура, уз које се нашао број 110. Жене тврде да љубав воде чешће од припадника јачег пола - 144 пута годишње, у поређењу са 138 пута код мушкараца. За секс са новим партнером већ на првом састанку ( устилу, дај  ил' на . . . ако 'оћеш) , било је спремно 17 одсто испитаника, а у тој категорији водеће место имају Норвежани. Готово сваки трећи потомак Викинга је расположен за секс приликом првог сусрета, у поређењу са сваким десетим Белгијанцем и 15 одсто Шпанаца. У Индији је 60 одсто испитаница спремно  да на секс   чекају до брака.  Ај' додуше, оне са рано тамо удају па незнам баш далије фотос примерен. Што се пак  тиче необавезног секса,  половина испитаника је расположена за однос са особом са којом није у вези. Мушкарци предњаче, са 54 одсто, у односу на 42 одсто жена. Необавезан секс највише упражњавају у Норвешкој (72 одсто) и Јужној Африци (70 одсто), а најмање на Тајвану (20 одсто). Истраживање је показало да се сида сматра за озбиљан проблем, али да многи људи и даље ризикују, упражњавајући секс без заштитних средстава. Испитанике из србије и далеког Тајланда повезује податак да сваки десети никада не би користио презерватив. Скоро 40 одсто испитаника пристало би да спава са женом која одбија да користи кондом, али је на такав ризик спреман чак сваки други наш мушкарац . Када је машта у питању, две трећине испитаника прижељкују секс са славним личностима, а на врху листе су идаље Џенифер Лопез и Анђелина Џоли. Док Белгијанци, Финци и Малезијци прижељкују секс са Џенифер Лопез, становници србие предност дају лепој Анђи баш као и Аустријанци, Канађани и Американци. додуше прошао би и бред пит , указуе геј популација , али она није обухваћена овим испитивањем.  Што се тиче жеља и верности, чак 36 одсто испитаника је маштало о сексу са брачним партнером најбољег друга или другарице ( оно. . мисим, ако може, немарим). Мушкарци су мање одани пријатељима - 42 одсто припадника јачег пола је маштало о сексу са партнерком најбољег друга, у поређењу са 25 одсто жена. . . .  Не велили мудар Народ . . . све се окорупе врти , присећам се скроман ја, са чак (завидних) 365 несташних ноћи током година поодавних јер бејах активан чиндбеник у поменутој статистици, док данас, кад поменуте телесне радости кулуком постају срозаноми,  ето ондак бар дневничког  поцсета.   јер, баш је сачулатац ,тај живот, штовани Giacomo   
  •   листајући еротски ми дневник  . . . из 2008 године неки дан, 4 јуна, навршило се 210 година како је + Giacomo Girolamo Casanova  ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами  данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог,  пажњу привуче . под слоганом "Учини то за своју земљу", обзиром да нам је наталитет убунару ,група србских сексолога – научника покренула је ту скоро. свецко истраживање о сексуалном понашању, анализирајући пређашње резултате кои  недвосмислено указају да се становници србие  налазе на седмом месту листе највећих љубавника, пошто се у полне односе упуштају, у просеку, 147 пута годишње. Ожежи само!   Истраживање ће, као и ранијих година, бити обављено у више од 50 држава, када је посредством Интернета, учествовало ,веле, 50.000 особа, а становници србије су били једини представници југоисточне Европе !   Па читам . . .  Према тада прикупљеним резултатима, Французи су највећи љубавници на свету, са 167   сексуалних односа годишње. Следе Холанђани (158)   и Данци (152). Светски просек је 139 пута, а на дну листе су становници Сингапура, уз које се нашао број 110. Жене тврде да љубав воде чешће од припадника јачег пола - 144 пута годишње, у поређењу са 138 пута код мушкараца. За секс са новим партнером већ на првом састанку ( устилу, дај  ил' на . . . ако 'оћеш) , било је спремно 17 одсто испитаника, а у тој категорији водеће место имају Норвежани. Готово сваки трећи потомак Викинга је расположен за секс приликом првог сусрета, у поређењу са сваким десетим Белгијанцем и 15 одсто Шпанаца. У Индији је 60 одсто испитаница спремно  да на секс   чекају до брака.  Ај' додуше, оне са рано тамо удају па незнам баш далије фотос примерен. Што се пак  тиче необавезног секса,  половина испитаника је расположена за однос са особом са којом није у вези. Мушкарци предњаче, са 54 одсто, у односу на 42 одсто жена. Необавезан секс највише упражњавају у Норвешкој (72 одсто) и Јужној Африци (70 одсто), а најмање на Тајвану (20 одсто). Истраживање је показало да се сида сматра за озбиљан проблем, али да многи људи и даље ризикују, упражњавајући секс без заштитних средстава. Испитанике из србије и далеког Тајланда повезује податак да сваки десети никада не би користио презерватив. Скоро 40 одсто испитаника пристало би да спава са женом која одбија да користи кондом, али је на такав ризик спреман чак сваки други наш мушкарац . Када је машта у питању, две трећине испитаника прижељкују секс са славним личностима, а на врху листе су идаље Џенифер Лопез и Анђелина Џоли. Док Белгијанци, Финци и Малезијци прижељкују секс са Џенифер Лопез, становници србие предност дају лепој Анђи баш као и Аустријанци, Канађани и Американци. додуше прошао би и бред пит , указуе геј популација , али она није обухваћена овим испитивањем.  Што се тиче жеља и верности, чак 36 одсто испитаника је маштало о сексу са брачним партнером најбољег друга или другарице ( оно. . мисим, ако може, немарим). Мушкарци су мање одани пријатељима - 42 одсто припадника јачег пола је маштало о сексу са партнерком најбољег друга, у поређењу са 25 одсто жена. . . .  Не велили мудар Народ . . . све се окорупе врти , присећам се скроман ја, са чак (завидних) 365 несташних ноћи током година поодавних јер бејах активан чиндбеник у поменутој статистици, док данас, кад поменуте телесне радости кулуком постају срозаноми,  ето ондак бар дневничког  поцсета.   јер, баш је сачулатац ,тај живот, штовани Giacomo   
    Jun 07, 2014 630
  • 07 Apr 2014
    састав на тему . . . . . данеповерујеш    познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазове ратној обавези на косову  и збрисао коњем ногомудупе ка северу .тек му велика воде данубујуса примирила галоп ознојаног вранца. остали цару привржени те одани изгибоше одреда.потврдило се тада као и вазда пре и потом да кукавице и паниyчари нађу разлога да секад је бити или небити извуку од опасности па нам тако рђава крв истискује добру    овако, или слично, започињао сам ,посве искрен, биографију мојега + стрица Б.  ал вазда и одустајао од намере да неби љагу на презиме наше нанео.додуше и зарад дијаметралности породичнеми хронологије. наиме,док је стриками Б. вазда био окренут југу, ујомој С. (ион +тренутно)  своје пак породичнe трагове  наслути у другој, западној алтернативи ,па ме намами баш, немогукасти дане . . .   љуља се колумбо зајебен обећањем шпанским монарсима да ће очас доплутати до индије те наплатити при повратку пристојне дневнице.међ посадом скупљеном скоца и конопца јеи младић именом (рецимо) пасквале обзиром да је било лажно јак је  и жељан авантуризма не много паметан јер само се такав и могао навући на обећање земљакаму колумба (обоје наиме беху ђеновљани)  да их 'тамо где иду' чека мед у млеку од праха,козјем.но малко теже.. . . .нестигоше ни до отока гомере ,ту ома  у канарском архипелагу, те пргав какав је био пасквале (или сл.) се поби са тројицом  због лажи који су ови почели да шире о њему међ посадом да воли мушке гузе те да се зарад тога и упустио уову таласољуљку.по кратком поступку зарад мира капетан пинте, јер је на томе броду био ,га баци преко ограде палубе уморе заједно са сабљом којом  је грчевито покушао  у корену сасећи било какве сумњичавости у погледу подпојасних му назора. 2 је дана и  ноћ поменути се љуљушкао на таласима окејановим у међувремену га и ајкула напала па му десницу све са сабљом прогутала те је и себи тиме пресудила првим познатим харикиријем у атлантику .елем, трећег дана неки једриличар са северозападне обале афике који је малко одмако јаче од песка да излуфтира једра му опази табане из воде & недуго потом се пасквале нашао у бенедиктинском манастиру у тарсису (шпанија) најудаљенијем месту у тада познатом медитеранском свету (посматрано смалте, наравски).усуд је хтео да га инвалида, али физички јаког а притом и лепушкастог, узме за посилног калуђер који је баш кретао на коњу за италију . присети се пасквале успут да му је рођак битан чиндбеник у црквеној хијерархији тамо дисе упутише. сусрет им је био више него срдачан и иза пасквала се отад затворише манастирска врата . . . година је 1492. уствари неби поменути П. био уопште занимљив у овој историји тежећој приповетки да му тај рођак ујка његов  К. цистерцит (католички ред) а важан притом није 1455 одустао од обиласка њихових манастира подно карпата зарад уступка својем колеги са студија у болоњи родригу борџији који се спанђао био са једном удатом госпођом па да непукне брука договорише се да овај путује у недођију наместо К. и да сад не описујем парапетије млађаног родрига ( будућег папе александа но.6) углавном обрео се он једној јутра на локалитету данашње петроварадинске утврде  ( за оне историјски сумњичаве постоје трагови да се Polovinom XIII veka  na tom mestu naseljavaju  katolički monasi iz reda " cistercita"  lat. 'ordo cisterciensis'. Dozvolom ugarskog kralja Bele IV grade manastir koji nazivaju Belakut.) но услугу није заборавио те са К. оста у вези и тако приповетка о његовом нетјаку пасквалу стиже и до уха моје (тадање) преткиње . . .цркви посвећеној откако јој је мужа, посилног код командира доњег бастиона, ритнула кобила ујаја док је дизао ногу командируши небили узјахала, те стерилан отог кобног ударца поста .млађани родриго јој је , преткињими ,бијо дошао као светлост у тренуцима душевног сумрака.и не само светлост . . . јер оста записано да  . . .ми преткиња  божјом вољом  сва цркви предана  . . .роди мушко . . . претками .десилосе, бемлига.   Некако пред упокојењему у својим деведесетим,говорио је мој стриц Б. познат по сентенци -волим секс и радо га се сећам - када смо једног дана распредали о незаобилазној теми предака. стрика  који је деценијама ријо по нашем родовнику а тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету немањића на моју све упорнију сумњу те указ да се изападу ние на одмет окренути ако мислимо осветлити нашу свеукупну породичну прошлост ,показао ми је  плеснив свежањ натрулих  пергамената  у форми писама тектек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети  реч.. Milla .   - ево несумњам да ће ти ово сазнање сатек дати машти навољу да се  идаље заносиш са прецимати борџијама , штоте ујак пујдао, потсмешљивоми указа   успут је  нагласио да је то садржај ковчега ујаковог сукурђела,који је исти наследио од својега чукундеде ,а овај опет од  беле пчеле својег који је документа сакупио. Поменути ковчег са садржајем је ујак уступио стрики на проучавање ал је умеђувремено умро те исти . . . . оста кодстрикеми.   - сем тог , , Milla . . .подоста  текста   поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху тањушни, закључи  Мене то сазнање наравски кресну и онда по ко зна који пут листајући литературу о борџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала борџије (а потом папе александра но 6) ,лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Milla Adrijani.и тај податак ми беше довољан да кренем претурати попородичним дневницима и уистину наиђох на запис ( мојег прадеде Севера )  да ми се она давнашња рођакиња која се у манастиру на тадањој петроварадинској утврди  повр будућег новасада, насамо, иако удата, виђала са поменутим родригом и имала друугу нераздвојну, рођакињу родригову, која му је била домаћица.звали су је   . . Мила. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу слукрецијом  борџијином.. . . .јоооојми. додуше по материнојми, бушној линии. И сада . . .слутимВас читаче како у неверици вртите главом на ово прочитано.зашто?у својему бунарењу по породичној хронологији  се једноставно немогу ослонити на  немаштовито колективно породично памћење па стога размишљам:нешто се макар бар слично морало догодити у мраку векова минулих ма колко сумњичави били јер до мене требало је времену . .само да прође. Успут,разводњила се крвца родригова током двајс толко генерациа.микс разноразних, скоца и конопца који ми се међ претке умешаше, учини свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка папе, сем ,потребно је поменути . . . . . окретности  заженским. Алнеширите.
  • састав на тему . . . . . данеповерујеш    познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазове ратној обавези на косову  и збрисао коњем ногомудупе ка северу .тек му велика воде данубујуса примирила галоп ознојаног вранца. остали цару привржени те одани изгибоше одреда.потврдило се тада као и вазда пре и потом да кукавице и паниyчари нађу разлога да секад је бити или небити извуку од опасности па нам тако рђава крв истискује добру    овако, или слично, започињао сам ,посве искрен, биографију мојега + стрица Б.  ал вазда и одустајао од намере да неби љагу на презиме наше нанео.додуше и зарад дијаметралности породичнеми хронологије. наиме,док је стриками Б. вазда био окренут југу, ујомој С. (ион +тренутно)  своје пак породичнe трагове  наслути у другој, западној алтернативи ,па ме намами баш, немогукасти дане . . .   љуља се колумбо зајебен обећањем шпанским монарсима да ће очас доплутати до индије те наплатити при повратку пристојне дневнице.међ посадом скупљеном скоца и конопца јеи младић именом (рецимо) пасквале обзиром да је било лажно јак је  и жељан авантуризма не много паметан јер само се такав и могао навући на обећање земљакаму колумба (обоје наиме беху ђеновљани)  да их 'тамо где иду' чека мед у млеку од праха,козјем.но малко теже.. . . .нестигоше ни до отока гомере ,ту ома  у канарском архипелагу, те пргав какав је био пасквале (или сл.) се поби са тројицом  због лажи који су ови почели да шире о њему међ посадом да воли мушке гузе те да се зарад тога и упустио уову таласољуљку.по кратком поступку зарад мира капетан пинте, јер је на томе броду био ,га баци преко ограде палубе уморе заједно са сабљом којом  је грчевито покушао  у корену сасећи било какве сумњичавости у погледу подпојасних му назора. 2 је дана и  ноћ поменути се љуљушкао на таласима окејановим у међувремену га и ајкула напала па му десницу све са сабљом прогутала те је и себи тиме пресудила првим познатим харикиријем у атлантику .елем, трећег дана неки једриличар са северозападне обале афике који је малко одмако јаче од песка да излуфтира једра му опази табане из воде & недуго потом се пасквале нашао у бенедиктинском манастиру у тарсису (шпанија) најудаљенијем месту у тада познатом медитеранском свету (посматрано смалте, наравски).усуд је хтео да га инвалида, али физички јаког а притом и лепушкастог, узме за посилног калуђер који је баш кретао на коњу за италију . присети се пасквале успут да му је рођак битан чиндбеник у црквеној хијерархији тамо дисе упутише. сусрет им је био више него срдачан и иза пасквала се отад затворише манастирска врата . . . година је 1492. уствари неби поменути П. био уопште занимљив у овој историји тежећој приповетки да му тај рођак ујка његов  К. цистерцит (католички ред) а важан притом није 1455 одустао од обиласка њихових манастира подно карпата зарад уступка својем колеги са студија у болоњи родригу борџији који се спанђао био са једном удатом госпођом па да непукне брука договорише се да овај путује у недођију наместо К. и да сад не описујем парапетије млађаног родрига ( будућег папе александа но.6) углавном обрео се он једној јутра на локалитету данашње петроварадинске утврде  ( за оне историјски сумњичаве постоје трагови да се Polovinom XIII veka  na tom mestu naseljavaju  katolički monasi iz reda " cistercita"  lat. 'ordo cisterciensis'. Dozvolom ugarskog kralja Bele IV grade manastir koji nazivaju Belakut.) но услугу није заборавио те са К. оста у вези и тако приповетка о његовом нетјаку пасквалу стиже и до уха моје (тадање) преткиње . . .цркви посвећеној откако јој је мужа, посилног код командира доњег бастиона, ритнула кобила ујаја док је дизао ногу командируши небили узјахала, те стерилан отог кобног ударца поста .млађани родриго јој је , преткињими ,бијо дошао као светлост у тренуцима душевног сумрака.и не само светлост . . . јер оста записано да  . . .ми преткиња  божјом вољом  сва цркви предана  . . .роди мушко . . . претками .десилосе, бемлига.   Некако пред упокојењему у својим деведесетим,говорио је мој стриц Б. познат по сентенци -волим секс и радо га се сећам - када смо једног дана распредали о незаобилазној теми предака. стрика  који је деценијама ријо по нашем родовнику а тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету немањића на моју све упорнију сумњу те указ да се изападу ние на одмет окренути ако мислимо осветлити нашу свеукупну породичну прошлост ,показао ми је  плеснив свежањ натрулих  пергамената  у форми писама тектек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети  реч.. Milla .   - ево несумњам да ће ти ово сазнање сатек дати машти навољу да се  идаље заносиш са прецимати борџијама , штоте ујак пујдао, потсмешљивоми указа   успут је  нагласио да је то садржај ковчега ујаковог сукурђела,који је исти наследио од својега чукундеде ,а овај опет од  беле пчеле својег који је документа сакупио. Поменути ковчег са садржајем је ујак уступио стрики на проучавање ал је умеђувремено умро те исти . . . . оста кодстрикеми.   - сем тог , , Milla . . .подоста  текста   поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху тањушни, закључи  Мене то сазнање наравски кресну и онда по ко зна који пут листајући литературу о борџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала борџије (а потом папе александра но 6) ,лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Milla Adrijani.и тај податак ми беше довољан да кренем претурати попородичним дневницима и уистину наиђох на запис ( мојег прадеде Севера )  да ми се она давнашња рођакиња која се у манастиру на тадањој петроварадинској утврди  повр будућег новасада, насамо, иако удата, виђала са поменутим родригом и имала друугу нераздвојну, рођакињу родригову, која му је била домаћица.звали су је   . . Мила. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу слукрецијом  борџијином.. . . .јоооојми. додуше по материнојми, бушној линии. И сада . . .слутимВас читаче како у неверици вртите главом на ово прочитано.зашто?у својему бунарењу по породичној хронологији  се једноставно немогу ослонити на  немаштовито колективно породично памћење па стога размишљам:нешто се макар бар слично морало догодити у мраку векова минулих ма колко сумњичави били јер до мене требало је времену . .само да прође. Успут,разводњила се крвца родригова током двајс толко генерациа.микс разноразних, скоца и конопца који ми се међ претке умешаше, учини свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка папе, сем ,потребно је поменути . . . . . окретности  заженским. Алнеширите.
    Apr 07, 2014 800
  • 05 Mar 2014
    (в.поучан састав из циклуса: историју листајући, или, ајсе лажемо ) Глинџавије ,тај неусахли борац за идимидођими па се врати никад сањао ние да ће бити у конбинации за изигравање Главног Лика причице скоро набасане у дрангуларијуму сновами а која се односила на келте те сурове борце па стога нећу оњему. О Дрканућу. Веле, римљани, та моћ и сила,нису придавали неки значај тој руљи голих истетовираних коожа са смешним калпацима на гривастој косурдачи.Причасе, јесу келти били и снажни усто ,али без борбене стратегије кад онако у невезушу кренуше борци келти на Вечни град назван Рим аради чега се главнокомандујући одбране поменутог насеља извесни Гај јуније звани Дркан и није усплахирио кад му је посилни црња принео мобилни са смс Поруком : - најебасте . у потпису брено - гал усто посилни још додаде да је пошиљалац поруке на 4,5 сата хода одњи мерено луфтом - колико хода ,провери Дркан,зезаш ме, јелда али посилни му само промрља нацрнаyком - јебемте глувог , јербо му је робињица Ица из етрурије већ самоин’цијативно апила међуножну израслину да орално пуцује као награду за азурнос на радном месту показану, прекинувши на моменат драшкање муда главнокомандујућем квинту Гај-у снојевом перушком а ради стимулације природног нагона да може креснути Галијота Веслаџиу скојим се тог одсудног трена мазио на лежају, пропаст Рима што обојицу намоменат спласну у намери перверзној те се покушаше сконцентрисати на смс поруку ,избацивши притом посилног црњу уатријум баш кад овом надошло слатко ,па им се поменути обрецну - џуџу квонга,аха што је на римски преведено значило : - е ,ово ће вас коштати - ма добро узврати Дркан,а ти . . . .иди једи кренпита и . . . . .пи бозе ,него,обрати се Веслаџии , дај зовни центурионе под хитно овамо - неће моћи ,узврати овај, јер си им покупио мобилне да ти неправе трошка док су на прц викенду да испразне муда пред планирани поход у африку - ма јебо африку ове луде евоих чујем звоне већ на улазна врата од рима - ха ,така тура , закључи конверзацију Веслаџија те одмагли по парабелум код оружара Меткана да узме на реверс а у поводу ,док квинт Гај звани Дркан предложи ропкињи да му за опроштај умеша једну несицу, ал јачу . . . .кад утом бануше келти звани јоw & гали. Даље да цитирам историју: Келти су напали Рим. Победили су нејаки отпор код речице Алије, а пре него што су се римске трупе које су биле на викенд логоравању узморе вратиле у град, Гали су га освојили и за сваки слуyај & спалили. Све осим капитолске тврђаве st.angelo која је, према легенди, спашена тако што су Јунонине гуске пробудиле браниоце јер ови прилегоше након обеда те винца руменога , а што келти углас прокоментарисаше - fringle luc ,ga ga , ( јебо гуске,преведено на римски) Овај пораз Рима био је тежак и становници града на седам брежуљака морали су да плате велики откуп. Приликом мерења злата келтски вођа Брено се путем симутане преводилице извинуо квинту Гају на сметњи и још додао: - тешко побеђеним' ( а што је на римском гласило : ко у наслову), па му оштрим сечивом отфикарио главу те убацио убуре са кедровим уљем међ остале насечене већ дасе касније хвали трофејима пред женскама у дискаћу када га суботом пусти деда да изађе тамо у забити швајцарских алпа у Halstat –у или La Tenu ,штатигајазнам већ где. Богме ,остварила се клетва црњина.с тога непрекидати их при пушењу.никад.
  • (в.поучан састав из циклуса: историју листајући, или, ајсе лажемо ) Глинџавије ,тај неусахли борац за идимидођими па се врати никад сањао ние да ће бити у конбинации за изигравање Главног Лика причице скоро набасане у дрангуларијуму сновами а која се односила на келте те сурове борце па стога нећу оњему. О Дрканућу. Веле, римљани, та моћ и сила,нису придавали неки значај тој руљи голих истетовираних коожа са смешним калпацима на гривастој косурдачи.Причасе, јесу келти били и снажни усто ,али без борбене стратегије кад онако у невезушу кренуше борци келти на Вечни град назван Рим аради чега се главнокомандујући одбране поменутог насеља извесни Гај јуније звани Дркан и није усплахирио кад му је посилни црња принео мобилни са смс Поруком : - најебасте . у потпису брено - гал усто посилни још додаде да је пошиљалац поруке на 4,5 сата хода одњи мерено луфтом - колико хода ,провери Дркан,зезаш ме, јелда али посилни му само промрља нацрнаyком - јебемте глувог , јербо му је робињица Ица из етрурије већ самоин’цијативно апила међуножну израслину да орално пуцује као награду за азурнос на радном месту показану, прекинувши на моменат драшкање муда главнокомандујућем квинту Гај-у снојевом перушком а ради стимулације природног нагона да може креснути Галијота Веслаџиу скојим се тог одсудног трена мазио на лежају, пропаст Рима што обојицу намоменат спласну у намери перверзној те се покушаше сконцентрисати на смс поруку ,избацивши притом посилног црњу уатријум баш кад овом надошло слатко ,па им се поменути обрецну - џуџу квонга,аха што је на римски преведено значило : - е ,ово ће вас коштати - ма добро узврати Дркан,а ти . . . .иди једи кренпита и . . . . .пи бозе ,него,обрати се Веслаџии , дај зовни центурионе под хитно овамо - неће моћи ,узврати овај, јер си им покупио мобилне да ти неправе трошка док су на прц викенду да испразне муда пред планирани поход у африку - ма јебо африку ове луде евоих чујем звоне већ на улазна врата од рима - ха ,така тура , закључи конверзацију Веслаџија те одмагли по парабелум код оружара Меткана да узме на реверс а у поводу ,док квинт Гај звани Дркан предложи ропкињи да му за опроштај умеша једну несицу, ал јачу . . . .кад утом бануше келти звани јоw & гали. Даље да цитирам историју: Келти су напали Рим. Победили су нејаки отпор код речице Алије, а пре него што су се римске трупе које су биле на викенд логоравању узморе вратиле у град, Гали су га освојили и за сваки слуyај & спалили. Све осим капитолске тврђаве st.angelo која је, према легенди, спашена тако што су Јунонине гуске пробудиле браниоце јер ови прилегоше након обеда те винца руменога , а што келти углас прокоментарисаше - fringle luc ,ga ga , ( јебо гуске,преведено на римски) Овај пораз Рима био је тежак и становници града на седам брежуљака морали су да плате велики откуп. Приликом мерења злата келтски вођа Брено се путем симутане преводилице извинуо квинту Гају на сметњи и још додао: - тешко побеђеним' ( а што је на римском гласило : ко у наслову), па му оштрим сечивом отфикарио главу те убацио убуре са кедровим уљем међ остале насечене већ дасе касније хвали трофејима пред женскама у дискаћу када га суботом пусти деда да изађе тамо у забити швајцарских алпа у Halstat –у или La Tenu ,штатигајазнам већ где. Богме ,остварила се клетва црњина.с тога непрекидати их при пушењу.никад.
    Mar 05, 2014 546
  • 19 Feb 2014
    док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање,    ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога,   иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?
  • док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање,    ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога,   иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?
    Feb 19, 2014 676
  • 10 Feb 2014
       састав на тему . . . . здес случајан       у векове загледан протекле, историја свуда око мене, често гледам палате поклекле, и уњима ко да сутим сене,   сјаја бившег однели га дани, све мачеве витезе принцезе, одвезоше вранци разиграни, упрегнути у небеске чезе.   сад духови - је ли веровати, јурцају се одајама празним, таваница зјапе неповрати, све одише порукама разним.   које кажу - живот је ништаван, мало јеси а заувек ниси, о тананој нити - здес случајан, судбина нам пресрећнима виси.    онако пензионерски, доконо, давномартовске сате прекраћивах шетњом повалети откривајући по ко зна кои пут , познате визуре сокака.у улици инжињера западе ми заоко ( као и вазда ) палата    неодржаване фасаде ,   али сјаја назирућег .ненасељенаје пар деценија од како је задњи ( повремени ) корисник  Гроф де Монбар  умро на својем  породичном имању у северној Бургундији (з.п.Француска) ,стар и онемоћао, а наследници нешто разасути  диљем Света на Малту и несвраћају. присетих се ,причао ми је мој ландлорд ксавијер ,заљубљеник у Валету и историју јој ,о некдашњем сјају ТЕ куће и значају њених власника на овим просторима у минулим временима, те  о неизмерном им богатству које датира од давнина. . . .    кажу,Крсташки ратови почели су миленијум након Христа и потрајали око двесто година.Мисија им је била да поврате Свету земљу од неверника , да штите ходочаснике на путу у Свету земљу и да уједине западну и источну цркву ,Рим и Константинопољ ,али са заједничком тачком у Јерусалиму. Посебно, да стекну контролу над религијским местом као што је  брдо са Храмом  кои је уједно бијо и Дом Ковчега Завета ( чија је намена била да чува камене таблице на којима је било записано десет заповести које је мојсије донео са планине синај). Сумњалосе такођер да у његовим катаконбама су похрањене многе јеврејске свете књиге и рукописи, те копље којим римски војник касијус лонгин Исуса прободе, а посебно . . . Свети Грал – пехар са Последње Вечере у који је  јосиф из ариматеје сакупио христову крв под крстом на калварији. Копље су уистину и пронашли први крсташи за време опсаде сиријске антиохије , и то случајем. Уклештени, у једном моменту, од сарацена између опсадних зидина многи помреше од глади али се једном калуђеру указа визија да се копље налази ту, под њиховим ногама у црквици св. Петра. Закопаше и . . нађоше, па су Га потом као стег носили испред себе, у биткама. А како се на старонемачком копље каже franko,наилазимо у арапским хроникама назив за све крсташе . . франци.    + гроф поменут  спочетка овог казивања волео је да особама од поверења документује свој дууги родовник пребирајући по већ натрулим преписима пергамената (које је забележијо михаел сиријски ,+1199, први хроничар темплара)  из породичне ризнице, па је тако  и отац мојега ландлорда био у прилици да их прегледа те се увери да има ту ретку срећу да се сусреће са директним потомком андре де монбара    једног од оснивача реда храма тјст витезова темплара .     Читаосам, свети град – јерусалим, који је био враћен у хришћанске руке након првог крсташког похода,  постао је убрзо главно одредиште ходочасника из европе . хрлили су ови несвесни опасности, јер су путеви око јерусалима били озлоглашени због банди разбојника сарацена ( али и пропалих крсташа ).наиме, крсташи кои су навалили у јерусалим 1099 били су мешовито друштво витезова и вазала и свима њима је био обећан опроштај земаљскихим грехова зарад учествовања у првом крсташком походу, односно ходочашћу, како су га они именовали.заводљиво обећање опроштаја намамило је  и друге, мање симпатичне ликове, мећу које су спадале особе шајдареног морала  а који су користили крсташки поход као могућност за пљачку . . .    елем,1119 г, 1 француски племић, Ig de Pajen,дошао је на идеју да заштити понуте ходочаснике  у свету земљу тјст  светих мееста ( сефорија- у којој девица марија проведе детињство, Витлејем – место христовог рођења, река јордан – јованово крштење исуса, разне локацие око галилејског језера која су била сведоком христова служења, те планина табор – место преображаја) па је сакупио групу  од девет витезова ( један од њих је бијо андре де монбар подалеки предак  помињаног +грофа) и са благословом краља јерусалима Baldvina II те озваничења планиране акције након сабора у наблусу 1120 г  ред храма, тјст витезова    темплара, је основан и . . .кренуло се на реализацију замисли . . .Но нису нажалост током времена темплари остали на висини задатка повереног им од Папе булом  Omnedatumoptimumписане у лутерану марта 1139 а која је  ослободила темпларе свих других одговорности осим директне одговорности папи.стекли су витезови силна богатства ( ако су крсташи - темплари заиста и нашли нешто испод храма досад се није сазнало штаје то могло бити.дали су нашли драгоцене реликвије, балзамовану главу јована крститеља, документа која говоре о правом пореклу хришћана или поменути ковчег завета ? ко зана, можда је ископано блао које се састојало од злата и драгуља ?) те им се материјално стање поредило са тада крунисаним главама европе, што је овима засметало, па је папа иноћентије IV , маја 1252 издао (нову) папску булу Adextirpanda,  а потом инквизиција . . одради своје, па  (и) многи витезови окончаше спаљени на ломачи . . но благо темплара (заувек ?) неоткривеко оста . . .  Размишљам нешто , историја је уистину свуда около нас ,само је треба уочити .Наравно  ко тој  лажљивици ,значаја придаје. Ко ја.    * живота кратког, историја дуга
  •    састав на тему . . . . здес случајан       у векове загледан протекле, историја свуда око мене, често гледам палате поклекле, и уњима ко да сутим сене,   сјаја бившег однели га дани, све мачеве витезе принцезе, одвезоше вранци разиграни, упрегнути у небеске чезе.   сад духови - је ли веровати, јурцају се одајама празним, таваница зјапе неповрати, све одише порукама разним.   које кажу - живот је ништаван, мало јеси а заувек ниси, о тананој нити - здес случајан, судбина нам пресрећнима виси.    онако пензионерски, доконо, давномартовске сате прекраћивах шетњом повалети откривајући по ко зна кои пут , познате визуре сокака.у улици инжињера западе ми заоко ( као и вазда ) палата    неодржаване фасаде ,   али сјаја назирућег .ненасељенаје пар деценија од како је задњи ( повремени ) корисник  Гроф де Монбар  умро на својем  породичном имању у северној Бургундији (з.п.Француска) ,стар и онемоћао, а наследници нешто разасути  диљем Света на Малту и несвраћају. присетих се ,причао ми је мој ландлорд ксавијер ,заљубљеник у Валету и историју јој ,о некдашњем сјају ТЕ куће и значају њених власника на овим просторима у минулим временима, те  о неизмерном им богатству које датира од давнина. . . .    кажу,Крсташки ратови почели су миленијум након Христа и потрајали око двесто година.Мисија им је била да поврате Свету земљу од неверника , да штите ходочаснике на путу у Свету земљу и да уједине западну и источну цркву ,Рим и Константинопољ ,али са заједничком тачком у Јерусалиму. Посебно, да стекну контролу над религијским местом као што је  брдо са Храмом  кои је уједно бијо и Дом Ковчега Завета ( чија је намена била да чува камене таблице на којима је било записано десет заповести које је мојсије донео са планине синај). Сумњалосе такођер да у његовим катаконбама су похрањене многе јеврејске свете књиге и рукописи, те копље којим римски војник касијус лонгин Исуса прободе, а посебно . . . Свети Грал – пехар са Последње Вечере у који је  јосиф из ариматеје сакупио христову крв под крстом на калварији. Копље су уистину и пронашли први крсташи за време опсаде сиријске антиохије , и то случајем. Уклештени, у једном моменту, од сарацена између опсадних зидина многи помреше од глади али се једном калуђеру указа визија да се копље налази ту, под њиховим ногама у црквици св. Петра. Закопаше и . . нађоше, па су Га потом као стег носили испред себе, у биткама. А како се на старонемачком копље каже franko,наилазимо у арапским хроникама назив за све крсташе . . франци.    + гроф поменут  спочетка овог казивања волео је да особама од поверења документује свој дууги родовник пребирајући по већ натрулим преписима пергамената (које је забележијо михаел сиријски ,+1199, први хроничар темплара)  из породичне ризнице, па је тако  и отац мојега ландлорда био у прилици да их прегледа те се увери да има ту ретку срећу да се сусреће са директним потомком андре де монбара    једног од оснивача реда храма тјст витезова темплара .     Читаосам, свети град – јерусалим, који је био враћен у хришћанске руке након првог крсташког похода,  постао је убрзо главно одредиште ходочасника из европе . хрлили су ови несвесни опасности, јер су путеви око јерусалима били озлоглашени због банди разбојника сарацена ( али и пропалих крсташа ).наиме, крсташи кои су навалили у јерусалим 1099 били су мешовито друштво витезова и вазала и свима њима је био обећан опроштај земаљскихим грехова зарад учествовања у првом крсташком походу, односно ходочашћу, како су га они именовали.заводљиво обећање опроштаја намамило је  и друге, мање симпатичне ликове, мећу које су спадале особе шајдареног морала  а који су користили крсташки поход као могућност за пљачку . . .    елем,1119 г, 1 француски племић, Ig de Pajen,дошао је на идеју да заштити понуте ходочаснике  у свету земљу тјст  светих мееста ( сефорија- у којој девица марија проведе детињство, Витлејем – место христовог рођења, река јордан – јованово крштење исуса, разне локацие око галилејског језера која су била сведоком христова служења, те планина табор – место преображаја) па је сакупио групу  од девет витезова ( један од њих је бијо андре де монбар подалеки предак  помињаног +грофа) и са благословом краља јерусалима Baldvina II те озваничења планиране акције након сабора у наблусу 1120 г  ред храма, тјст витезова    темплара, је основан и . . .кренуло се на реализацију замисли . . .Но нису нажалост током времена темплари остали на висини задатка повереног им од Папе булом  Omnedatumoptimumписане у лутерану марта 1139 а која је  ослободила темпларе свих других одговорности осим директне одговорности папи.стекли су витезови силна богатства ( ако су крсташи - темплари заиста и нашли нешто испод храма досад се није сазнало штаје то могло бити.дали су нашли драгоцене реликвије, балзамовану главу јована крститеља, документа која говоре о правом пореклу хришћана или поменути ковчег завета ? ко зана, можда је ископано блао које се састојало од злата и драгуља ?) те им се материјално стање поредило са тада крунисаним главама европе, што је овима засметало, па је папа иноћентије IV , маја 1252 издао (нову) папску булу Adextirpanda,  а потом инквизиција . . одради своје, па  (и) многи витезови окончаше спаљени на ломачи . . но благо темплара (заувек ?) неоткривеко оста . . .  Размишљам нешто , историја је уистину свуда около нас ,само је треба уочити .Наравно  ко тој  лажљивици ,значаја придаје. Ко ја.    * живота кратког, историја дуга
    Feb 10, 2014 729
  • 16 Jan 2014
    састав на тему . . . .алалмуга   наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред  дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем  фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом  мамећег асортимана  хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ .   одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао  56 година. алалму.     а била је 1985.но . . .ајмо редом.     изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши  курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове   организаторске способности . првомајске параде,штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему  о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани  дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али  правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор  . . .и Милан  постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989  узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише  . . . .погађате . . . . .медицински факултет. била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби  . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако  у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу  који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му:     - е, то још није пробао.     Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .
  • састав на тему . . . .алалмуга   наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред  дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем  фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом  мамећег асортимана  хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ .   одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао  56 година. алалму.     а била је 1985.но . . .ајмо редом.     изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши  курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове   организаторске способности . првомајске параде,штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему  о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани  дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али  правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор  . . .и Милан  постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989  узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише  . . . .погађате . . . . .медицински факултет. била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби  . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако  у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу  који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му:     - е, то још није пробао.     Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .
    Jan 16, 2014 621
  • 02 Jan 2014
     издневниками малтешког . . . .   усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак,  срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава  као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах.        ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда   паметно збори. а женско.
  •  издневниками малтешког . . . .   усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак,  срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава  као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах.        ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда   паметно збори. а женско.
    Jan 02, 2014 705