Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 444
    Blogs
  • 52
    Active Bloggers
67 blogs
  • 13 Oct 2013
    састав на тему . . .(ауто)биографску) биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим. Њему самсе, благо речено, гадијо.  Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште. Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају у колици  сокаком па  да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . .    Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника  издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а  њене  друарице ме се све мање бојале, гадног . . .   Данас сам,просто минепријатно  написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам  неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка  кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре  дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе. а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . .   е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће. А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји.   све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .
  • састав на тему . . .(ауто)биографску) биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим. Њему самсе, благо речено, гадијо.  Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште. Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају у колици  сокаком па  да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . .    Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника  издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а  њене  друарице ме се све мање бојале, гадног . . .   Данас сам,просто минепријатно  написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам  неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка  кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре  дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе. а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . .   е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће. А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји.   све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .
    Oct 13, 2013 907
  • 10 Oct 2013
    Vodič za brucoše ali zanimljiv vodič za brucoše   Najpre, trebalo  bi spomenuti da kada prvi put upisujemo fakultet treba da imamo na umu da nas čeka pakleno dobro vreme sa savršeno nezdravim načinom života. Te dve stvari idu zajedno pa samim tim čovek tj brucoš, treba da nauči da ih prihvati kako bi ostao “svoj”. U principu, svi ti sati provedeni na predavanjima kao is vi ti dani i meseci provedeni nad knjigama raznih vrsta mogu da se isplate, samo ako nastojimo da u životu napravimo nešto dobro, za nas, pa i za druge…   “Bojana prekini da filozofiraš i pređi na stvar!” – “Dobro tata!” J   Nakon što sam uspešno završila prvi semestar osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu, odlušila sam da dam sebi oduška i u drugom semestru “ohladim” uzavrelu stolicu ispred mog pisaćeg stola. Da bih bila zadovoljna sobom, morala sam ravnomerno da raspodelim vreme za društveni život, znanje koje treba da usvojim, porodicu, kao i sve ostalo što dolazi u dvadesetim godinama. Recimo da je preovladao društveni život i da sam drugi semestar startovala tako što sam svako veče bila u krevetu rano ujutro, a ustajala kasno uveče.Bilo je teško vratiti se u normalu, na primer jesti u toku dana, a ne oko pola tri ujutro, kao i nekada za promenu reći komšiji “Dobro jutro!”. Posle mesec i po dana od početka drugog semestra, đavo je odneo šalu i ja sam doživela saobraćajnu nesreću. Morala sam da ležim i mirujem da bih se oporavila, pa sam tako imala vremena da razmislim o tome kako ću da završim godinu. “Mašinski fakultet nije težak!” – tvrdila sam dok nisam zapala u ambis sa veoma krhkim i izlomljenim merdevinama koje vode ka izlazu. Da stvar bude gora, morala sam da odležim i junsko- julski ispitni rok. Ja – kao novopečeni stdent, bila sam prestravljena činjenicom da moram da izađem na septembarski rok, jer do tog trenutka, kada je situacija postala jasna, mislila sam da ću sve ispite dati u roku. Odluka je pala: Septembar – HERE I COME!   Moj plan za letnji raspust bio je da odem na more koje mi je bilo jako potrebno, slana voda, pesak, učinili bi da moja kičma, moja bleda koža, moji isušeni obrazi i oči bez toliko sjaja opet povrate svoje prvobitno stanje. Tako je i bilo. Otišla sam prvi put na more, a zatim i drugi u toku jula. Ceo jul je doprineo usavršavanju grčkog jezika koji sam svakodnevno lomila preko svog.Kada sam se vratila u Beograd, na vratima mog stana dočekala me je Gnojna Angina, a nešto malo dalje u studentskoj poliklinici me je oberučke prihvatilo druželjubivih deset penicilina.Nakon što sam se oporavila počela sam sa pripremama hand- outa i skripta za pakleno učenje koje me je čekalo. Polovinu avgusta sam provela izlazeći i na kraju avgusta okupila ekipu sa fakulteta za učenje i tako uspešno, učeći oko 12 sati dnevno ušla u septebarski rok.   Dragi posetioci volimo.net verujte da posle mesec i po dana učenja po 12 sati dnevno, malo matematike, malo programiranja, malo računarskih alata, malo otpornosti materijala, otpornosti konstrukcija, ekonomije, sociologije, mašinskih materijala i drugog, dođete do nekog zavidnog nivoa znanja i proklinjete sebe, zašto nije moglo upola manje onda kada je trebalo (na vreme) . Da mi je sada ovo iskustvo u glavi i da sam ponovo brucoš, ovaj blog ne bi bio tako interesantan i verovatno bi glasio:“Očistila sam godinu na Mašincu! Tata, mama, hoću novi auto!”, ali ne, neke stvari moraš da prođeš sam. Imajući u vidu znanje koje sam stekla kao i ‘školu’ koju sam prošla, zadovoljna sam provedenim vremenom. Nažalost, moraću da kupim novu stolicu za pisaći sto jer se moja zapalila i pretvorila u neki veoma čudan oblik materije, ali ono što je važno jeste da sada ponosno mogu da kažem da sam UPISALA DRUGU GODINU takođe NA BUDŽET!Sad ću valjda imati para da kupim novu stolicu…   Dragi brucoši, student i bivši student, zapamtite sledeće:“UVEK POSTOJI UDOBNIJA STOLICA!”, ali neka Vam ne bude krivo da to vreme provedete učeći. Osećaj je NEVEROVATAN!!!                                                                           Vaša Bojana
    1026 Objavio/la D Boyanna
  • Vodič za brucoše ali zanimljiv vodič za brucoše   Najpre, trebalo  bi spomenuti da kada prvi put upisujemo fakultet treba da imamo na umu da nas čeka pakleno dobro vreme sa savršeno nezdravim načinom života. Te dve stvari idu zajedno pa samim tim čovek tj brucoš, treba da nauči da ih prihvati kako bi ostao “svoj”. U principu, svi ti sati provedeni na predavanjima kao is vi ti dani i meseci provedeni nad knjigama raznih vrsta mogu da se isplate, samo ako nastojimo da u životu napravimo nešto dobro, za nas, pa i za druge…   “Bojana prekini da filozofiraš i pređi na stvar!” – “Dobro tata!” J   Nakon što sam uspešno završila prvi semestar osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu, odlušila sam da dam sebi oduška i u drugom semestru “ohladim” uzavrelu stolicu ispred mog pisaćeg stola. Da bih bila zadovoljna sobom, morala sam ravnomerno da raspodelim vreme za društveni život, znanje koje treba da usvojim, porodicu, kao i sve ostalo što dolazi u dvadesetim godinama. Recimo da je preovladao društveni život i da sam drugi semestar startovala tako što sam svako veče bila u krevetu rano ujutro, a ustajala kasno uveče.Bilo je teško vratiti se u normalu, na primer jesti u toku dana, a ne oko pola tri ujutro, kao i nekada za promenu reći komšiji “Dobro jutro!”. Posle mesec i po dana od početka drugog semestra, đavo je odneo šalu i ja sam doživela saobraćajnu nesreću. Morala sam da ležim i mirujem da bih se oporavila, pa sam tako imala vremena da razmislim o tome kako ću da završim godinu. “Mašinski fakultet nije težak!” – tvrdila sam dok nisam zapala u ambis sa veoma krhkim i izlomljenim merdevinama koje vode ka izlazu. Da stvar bude gora, morala sam da odležim i junsko- julski ispitni rok. Ja – kao novopečeni stdent, bila sam prestravljena činjenicom da moram da izađem na septembarski rok, jer do tog trenutka, kada je situacija postala jasna, mislila sam da ću sve ispite dati u roku. Odluka je pala: Septembar – HERE I COME!   Moj plan za letnji raspust bio je da odem na more koje mi je bilo jako potrebno, slana voda, pesak, učinili bi da moja kičma, moja bleda koža, moji isušeni obrazi i oči bez toliko sjaja opet povrate svoje prvobitno stanje. Tako je i bilo. Otišla sam prvi put na more, a zatim i drugi u toku jula. Ceo jul je doprineo usavršavanju grčkog jezika koji sam svakodnevno lomila preko svog.Kada sam se vratila u Beograd, na vratima mog stana dočekala me je Gnojna Angina, a nešto malo dalje u studentskoj poliklinici me je oberučke prihvatilo druželjubivih deset penicilina.Nakon što sam se oporavila počela sam sa pripremama hand- outa i skripta za pakleno učenje koje me je čekalo. Polovinu avgusta sam provela izlazeći i na kraju avgusta okupila ekipu sa fakulteta za učenje i tako uspešno, učeći oko 12 sati dnevno ušla u septebarski rok.   Dragi posetioci volimo.net verujte da posle mesec i po dana učenja po 12 sati dnevno, malo matematike, malo programiranja, malo računarskih alata, malo otpornosti materijala, otpornosti konstrukcija, ekonomije, sociologije, mašinskih materijala i drugog, dođete do nekog zavidnog nivoa znanja i proklinjete sebe, zašto nije moglo upola manje onda kada je trebalo (na vreme) . Da mi je sada ovo iskustvo u glavi i da sam ponovo brucoš, ovaj blog ne bi bio tako interesantan i verovatno bi glasio:“Očistila sam godinu na Mašincu! Tata, mama, hoću novi auto!”, ali ne, neke stvari moraš da prođeš sam. Imajući u vidu znanje koje sam stekla kao i ‘školu’ koju sam prošla, zadovoljna sam provedenim vremenom. Nažalost, moraću da kupim novu stolicu za pisaći sto jer se moja zapalila i pretvorila u neki veoma čudan oblik materije, ali ono što je važno jeste da sada ponosno mogu da kažem da sam UPISALA DRUGU GODINU takođe NA BUDŽET!Sad ću valjda imati para da kupim novu stolicu…   Dragi brucoši, student i bivši student, zapamtite sledeće:“UVEK POSTOJI UDOBNIJA STOLICA!”, ali neka Vam ne bude krivo da to vreme provedete učeći. Osećaj je NEVEROVATAN!!!                                                                           Vaša Bojana
    Oct 10, 2013 1026
  • 09 Oct 2013
    условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а.  Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада.  није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.
  • условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а.  Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада.  није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.
    Oct 09, 2013 832
  • 08 Oct 2013
    краћа п. натему . . . . издржљивости присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон   је пар пута надлетео Валету окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.Требало је наиме рећи „ поглед у прошлост“.   јебешга.   Сестре се уздржаше од гласања,мастурбирајући уз хладне халуцинантне напитке које приправљаше Гурави безока.Обешеног о леву ногу кран ме је полако потапао у превирућу воду базена у ту сврху обојену у зелено да се ефекат крви уочи умоменту. граја гледалаца надјача тишину подводја када ми глава потону у шљаштаво осветљену воду пуну пирана,те ајкула, специјално за ову прилику изгладњиваних нејелом поврћа.за дивно чудо дисао сам и даље нормално што је био резултат упорних ми вежби поред акваријума са потонулим млечним путом. раније поменута фауна базена се надражена повремним електрошоковима које је уживајући пуштао Главни усмеравала ка мојем трзајућем телу гризући ме избезумљено, но ја бола не осетих нити ми било који телесног меса би одгрижен те схватих умоменту луду шалу дежурне те недеље крај Базена ,друуге ми кревецке лес Боса, која пиранама зубе повади те одњих направи укусну празну супу препоручљиву услучајевима импотенције тјст зарад регулисања нивоа тестостерона коју халапљиво некидан посркасмо,док јато кажњеничких ајкула које се гаје у мрклом језу пећина филфле јужног отока малтешког архипелага ,замени са тек тек пристиглим са аква циркусом из мауритание  угосте ,а вегетеријанкама ,које једу све што је шарено,па тако у моменту безгаћа остах. нагост ме осрамоти но улогу своју схватих па се почех панично отимати са конопца који ме је све дубље уводу спуштао,уочих ефекат непостојеће крви постигнут воденом бојицом прикривеном кознагде и на моменат умислих да чух и грају гледалаца крај базена који су навијали против мене док докони једни у тој игри подводног светла штруцкају колце заборава на паркингу крај назирућег друма  ка суседној Сицилији.   
  • краћа п. натему . . . . издржљивости присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон   је пар пута надлетео Валету окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.Требало је наиме рећи „ поглед у прошлост“.   јебешга.   Сестре се уздржаше од гласања,мастурбирајући уз хладне халуцинантне напитке које приправљаше Гурави безока.Обешеног о леву ногу кран ме је полако потапао у превирућу воду базена у ту сврху обојену у зелено да се ефекат крви уочи умоменту. граја гледалаца надјача тишину подводја када ми глава потону у шљаштаво осветљену воду пуну пирана,те ајкула, специјално за ову прилику изгладњиваних нејелом поврћа.за дивно чудо дисао сам и даље нормално што је био резултат упорних ми вежби поред акваријума са потонулим млечним путом. раније поменута фауна базена се надражена повремним електрошоковима које је уживајући пуштао Главни усмеравала ка мојем трзајућем телу гризући ме избезумљено, но ја бола не осетих нити ми било који телесног меса би одгрижен те схватих умоменту луду шалу дежурне те недеље крај Базена ,друуге ми кревецке лес Боса, која пиранама зубе повади те одњих направи укусну празну супу препоручљиву услучајевима импотенције тјст зарад регулисања нивоа тестостерона коју халапљиво некидан посркасмо,док јато кажњеничких ајкула које се гаје у мрклом језу пећина филфле јужног отока малтешког архипелага ,замени са тек тек пристиглим са аква циркусом из мауритание  угосте ,а вегетеријанкама ,које једу све што је шарено,па тако у моменту безгаћа остах. нагост ме осрамоти но улогу своју схватих па се почех панично отимати са конопца који ме је све дубље уводу спуштао,уочих ефекат непостојеће крви постигнут воденом бојицом прикривеном кознагде и на моменат умислих да чух и грају гледалаца крај базена који су навијали против мене док докони једни у тој игри подводног светла штруцкају колце заборава на паркингу крај назирућег друма  ка суседној Сицилији.   
    Oct 08, 2013 827
  • 04 Oct 2013
    - Cвет,пакуј се и пливај на Гозо (острво доMалте ) да им будеш од помоћи,Овде ионако само касниш на посао вијајући женске ,ко да незнам ,вели ми пре неки дан љубљени Газда. Опала ,прс’ уоко, доообро ,немарим ,сагласих се . . те изместих боравак.радило се,ние да ние.наиме већ пар година се средњевековна утврда Форт Шамбреј адаптира у хотел са звездицама.е то је сада приведено крају , ентеријер је у једном делу већ комплетиран , а осташе да се ураде приступни путeви ,па ето мени посла. . . Једно пак вече заглависмо подуже радно ангажовани па предложи Пословођа тамошњи да одемо до њега женаму ће нам подгрејати зечији паприкаш ,од неки дан остало имао повеће друштво , фарму зека гаје. Остали испрве прихватише ,а ија се сагласих да се не замерим позиву одсрца иако преферирам вегетеријанску исхрану,а посебно што пред кревет никад неједем чврсто ,но штаје тује.шта казати,кућа домаћинска,по асталу свега ,па се здадосмо да неувредимо домаћицу.немош рећи,зека у сосу . . има смисла.ко још уме и да попије након . . .богме и ја се заситих ,утом одмаче и поноћ па се разиђосмо да полежемо јер нови радни дан сам што ние крено.по својој жељи сместих се у већ завршеном хотелском делу што зврји празан, у соби адаптираној, но старој пар векова чији прозор гледа ка пучини докле ми помесечини стиже поглед слабовиди,а испод,литица педесетак метара и хук запљускујућег мора остење.језиво, тектек.постеља имитације антике ,са балдахином, светла пригушена из углова,а завеса ветром љуљана на моменте пропусти зраку месеца усобу,а он, шаљив на трен осветли повећу сериграфију на зиду оивичену рустик рамом те мотивом средњевековним . . . година је 1565 а Тургут Реис велики турски генерал са силесијом бродовља и хиљадама ратника опседа пар стотина витезова без страха од навале предвођене војсковођом који се одазивао на име Јеан Парисот да ла Валета, закатанчених изнутра у утврди Сан Елмо (подно данашње Валете). Утом и сан би уоко хтео ал стомакми пун,претурам се омамљен од оне сунуте по чаше винца умене ,игра се поменути месец зраком кроз лелујаву завесу ,бљеска онај ратни приказ са зида и у моменту избрках јаву и полусан у већ начетој ми глави ,бивше и садање и одједном зачух грају, топовска грувања,пљуска море околно, звиждућу ђулад која промаше циља бућкајући око мене по кревету ,вапај оних из преврнутих чамаца што мами их дно онако претоварене оружјем и онда крајем ока крај узглавља спазих једног искеженог у наступу агресије очију избезумљених са окрвављеном сабљом у замаху надамном и ушесима му некако зечјим ми личе . . . - Јес’ ти луд,јеботе ,чујем себе безгласног ,па ја сам само Посматрач из потоњих векова ,јебо вашу кавгу ,извини што гледам, ал Он нехаје ,глув – идејом навођен ,а сабља у замаху претећем суну ми ка врату ,јооој мени,ненаоружаном ,зар овако да окончам ,готово је видим ,нема шта,ово ми је неславан крај по свему судећи а ни приступни пут хотелу неурадисмо ,помислих Задатку предан . . .кад утом . . . - Свет,Свет ,седам је чекамо те ,касниш по обичају, прође ми крозуши познати глас и тргнух се , престрављен.гола вода ,пипам се по телу ,у комаду сам ,љуља се завеса,а зрака сунца јутарњег обасја једног на сериграфији,кад оно исти који ме хтеде сасећи,како у чамцу преврћућем ,сабљом избезумљено млати . . . И тада полубунован одлуку неопозиву донесох и заклех се себи да ,зеке и вино никад више нећу трошити пред спавање. За зекице’секице ,нетврдим, јер на моменат умислих додир шаком по коврџавом крзну ,јој мени умало преживљеном ,те закључих ,рескирати вреди. Ипак.
  • - Cвет,пакуј се и пливај на Гозо (острво доMалте ) да им будеш од помоћи,Овде ионако само касниш на посао вијајући женске ,ко да незнам ,вели ми пре неки дан љубљени Газда. Опала ,прс’ уоко, доообро ,немарим ,сагласих се . . те изместих боравак.радило се,ние да ние.наиме већ пар година се средњевековна утврда Форт Шамбреј адаптира у хотел са звездицама.е то је сада приведено крају , ентеријер је у једном делу већ комплетиран , а осташе да се ураде приступни путeви ,па ето мени посла. . . Једно пак вече заглависмо подуже радно ангажовани па предложи Пословођа тамошњи да одемо до њега женаму ће нам подгрејати зечији паприкаш ,од неки дан остало имао повеће друштво , фарму зека гаје. Остали испрве прихватише ,а ија се сагласих да се не замерим позиву одсрца иако преферирам вегетеријанску исхрану,а посебно што пред кревет никад неједем чврсто ,но штаје тује.шта казати,кућа домаћинска,по асталу свега ,па се здадосмо да неувредимо домаћицу.немош рећи,зека у сосу . . има смисла.ко још уме и да попије након . . .богме и ја се заситих ,утом одмаче и поноћ па се разиђосмо да полежемо јер нови радни дан сам што ние крено.по својој жељи сместих се у већ завршеном хотелском делу што зврји празан, у соби адаптираној, но старој пар векова чији прозор гледа ка пучини докле ми помесечини стиже поглед слабовиди,а испод,литица педесетак метара и хук запљускујућег мора остење.језиво, тектек.постеља имитације антике ,са балдахином, светла пригушена из углова,а завеса ветром љуљана на моменте пропусти зраку месеца усобу,а он, шаљив на трен осветли повећу сериграфију на зиду оивичену рустик рамом те мотивом средњевековним . . . година је 1565 а Тургут Реис велики турски генерал са силесијом бродовља и хиљадама ратника опседа пар стотина витезова без страха од навале предвођене војсковођом који се одазивао на име Јеан Парисот да ла Валета, закатанчених изнутра у утврди Сан Елмо (подно данашње Валете). Утом и сан би уоко хтео ал стомакми пун,претурам се омамљен од оне сунуте по чаше винца умене ,игра се поменути месец зраком кроз лелујаву завесу ,бљеска онај ратни приказ са зида и у моменту избрках јаву и полусан у већ начетој ми глави ,бивше и садање и одједном зачух грају, топовска грувања,пљуска море околно, звиждућу ђулад која промаше циља бућкајући око мене по кревету ,вапај оних из преврнутих чамаца што мами их дно онако претоварене оружјем и онда крајем ока крај узглавља спазих једног искеженог у наступу агресије очију избезумљених са окрвављеном сабљом у замаху надамном и ушесима му некако зечјим ми личе . . . - Јес’ ти луд,јеботе ,чујем себе безгласног ,па ја сам само Посматрач из потоњих векова ,јебо вашу кавгу ,извини што гледам, ал Он нехаје ,глув – идејом навођен ,а сабља у замаху претећем суну ми ка врату ,јооој мени,ненаоружаном ,зар овако да окончам ,готово је видим ,нема шта,ово ми је неславан крај по свему судећи а ни приступни пут хотелу неурадисмо ,помислих Задатку предан . . .кад утом . . . - Свет,Свет ,седам је чекамо те ,касниш по обичају, прође ми крозуши познати глас и тргнух се , престрављен.гола вода ,пипам се по телу ,у комаду сам ,љуља се завеса,а зрака сунца јутарњег обасја једног на сериграфији,кад оно исти који ме хтеде сасећи,како у чамцу преврћућем ,сабљом избезумљено млати . . . И тада полубунован одлуку неопозиву донесох и заклех се себи да ,зеке и вино никад више нећу трошити пред спавање. За зекице’секице ,нетврдим, јер на моменат умислих додир шаком по коврџавом крзну ,јој мени умало преживљеном ,те закључих ,рескирати вреди. Ипак.
    Oct 04, 2013 724
  • 04 Oct 2013
      Žena mi je u Banji. Naravno da mi nedostaje. Pišem joj redovno. Kao dokaz prilažem svoje poslednje pismo. Ljubavi moja, hvala ti za tvoje divno pismo. Naravno da je kod kuće sve u redu. Ne brini ništa. I sam se čudim kako mi polazi od ruke, sve bolje i bolje ovo kuvanje. Juče sam pekao krompir. Odem u radnju da kupim hleb i kad se vratih emajl na dnu šerpe izgoreo. Nisam imao pojma da je tako slabo napravljena. Ne brini, dim sam izluftirao, samo nam je mačka crna kao gavran.   Moraš mi dojaviti koliko dugo se kuvaju jaja.Nećeš verovati ali posle 2 sata kuvanja, još uvek nisu bila meka! Da, i javi mi da li se mleko koje je zagorelo može još koristiti? Ili da ga sačuvam dok ti dodješ? Jel se tebi nekad desilo da ti prljavi sudovi proizvedu budj? Ne mogu da verujem da se to desilo za tako kratko vreme tvoga odsustva.Tek su prosle dve nedelje.U četvrtak sam zaboravio da zaključam stan.Mora da je neko bio u njemu, jer nedostaju neke vredne stvari.Ali novac nije izvor sreće,kao što ti uvek kažeš.Vidim da je i orman za odelo prazan ali sigurno nije mnogo bilo u njemu, jer ti uvek kažeš da nemaš ništa da obučeš. Juče odem da nahranim zečeve i padne mi sveća u spavaćoj sobi.Kako brzo izgore krevet i pola tvog persijskog tepiha...Nema veze spavam na kauču, a tepih je ionako antika, kako ti kažeš.   E još da ti kažem da komšinica Mileva  ne priča sa mnom, jer sam najzad smogao hrabrosti da joj kažem kao sto si toliko puta rekla da treba, da ti je dosadilo kako ona uvek u vreme ručka kuca na vrata i ne možemo da ručamo na miru od njenog mljackanja.Mislim da me nije udarila samo zato što sam veći od nje ali rekoh ti da znaš da je se čuvaš kad dodješ. Samo se ti srce moje na miru i bez brige banjaj. Ljubi te tvoj Zmu   p.s vidim ovde je kulinarska sekcija dosta jaka ali sve to komplikovano za mene .Pa ako slučajno kuvarice pročitaju ovo ja bih neki savet za prostiji recept.Probao sam na netu ali  odem na neku čini mi se bugarsku stranicu i naidjem na recepte za ovo:   Паламуд на фурна и Багети - Вероника!  Сандвич с курицей и домашним майонезом  
    1357 Objavio/la Zelimir Belogrlic
  •   Žena mi je u Banji. Naravno da mi nedostaje. Pišem joj redovno. Kao dokaz prilažem svoje poslednje pismo. Ljubavi moja, hvala ti za tvoje divno pismo. Naravno da je kod kuće sve u redu. Ne brini ništa. I sam se čudim kako mi polazi od ruke, sve bolje i bolje ovo kuvanje. Juče sam pekao krompir. Odem u radnju da kupim hleb i kad se vratih emajl na dnu šerpe izgoreo. Nisam imao pojma da je tako slabo napravljena. Ne brini, dim sam izluftirao, samo nam je mačka crna kao gavran.   Moraš mi dojaviti koliko dugo se kuvaju jaja.Nećeš verovati ali posle 2 sata kuvanja, još uvek nisu bila meka! Da, i javi mi da li se mleko koje je zagorelo može još koristiti? Ili da ga sačuvam dok ti dodješ? Jel se tebi nekad desilo da ti prljavi sudovi proizvedu budj? Ne mogu da verujem da se to desilo za tako kratko vreme tvoga odsustva.Tek su prosle dve nedelje.U četvrtak sam zaboravio da zaključam stan.Mora da je neko bio u njemu, jer nedostaju neke vredne stvari.Ali novac nije izvor sreće,kao što ti uvek kažeš.Vidim da je i orman za odelo prazan ali sigurno nije mnogo bilo u njemu, jer ti uvek kažeš da nemaš ništa da obučeš. Juče odem da nahranim zečeve i padne mi sveća u spavaćoj sobi.Kako brzo izgore krevet i pola tvog persijskog tepiha...Nema veze spavam na kauču, a tepih je ionako antika, kako ti kažeš.   E još da ti kažem da komšinica Mileva  ne priča sa mnom, jer sam najzad smogao hrabrosti da joj kažem kao sto si toliko puta rekla da treba, da ti je dosadilo kako ona uvek u vreme ručka kuca na vrata i ne možemo da ručamo na miru od njenog mljackanja.Mislim da me nije udarila samo zato što sam veći od nje ali rekoh ti da znaš da je se čuvaš kad dodješ. Samo se ti srce moje na miru i bez brige banjaj. Ljubi te tvoj Zmu   p.s vidim ovde je kulinarska sekcija dosta jaka ali sve to komplikovano za mene .Pa ako slučajno kuvarice pročitaju ovo ja bih neki savet za prostiji recept.Probao sam na netu ali  odem na neku čini mi se bugarsku stranicu i naidjem na recepte za ovo:   Паламуд на фурна и Багети - Вероника!  Сандвич с курицей и домашним майонезом  
    Oct 04, 2013 1357
  • 02 Oct 2013
      Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo koje je drhtavom rukom bilo upućeno Bogu. On pomisli: Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi. Otvori pismo, a u njemu piše: "Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovica i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara, koje sam čuvala do iduće penzije. Iduće nedelje je Dan Majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam porodicu da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada." Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove starice i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju. Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prodje Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu. A u njemu piše: "Dragi Bože, kako se ikada mogu dovoljno zahvaliti za tvoju pomoć? Zahvaljujući tvom dobročinstvu bila sam u mogućnosti da napravim lepu večeru za svoje prijatelje kojima sam ispričala o tvom dobrom delu. Samo da te obavestim da je u pismu falilo 400 dinara. Nemam sumnje da su to uzele one lopuže iz Pošte!  
    1420 Objavio/la Zelimir Belogrlic
  •   Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo koje je drhtavom rukom bilo upućeno Bogu. On pomisli: Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi. Otvori pismo, a u njemu piše: "Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovica i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara, koje sam čuvala do iduće penzije. Iduće nedelje je Dan Majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam porodicu da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada." Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove starice i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju. Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prodje Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu. A u njemu piše: "Dragi Bože, kako se ikada mogu dovoljno zahvaliti za tvoju pomoć? Zahvaljujući tvom dobročinstvu bila sam u mogućnosti da napravim lepu večeru za svoje prijatelje kojima sam ispričala o tvom dobrom delu. Samo da te obavestim da je u pismu falilo 400 dinara. Nemam sumnje da su to uzele one lopuže iz Pošte!  
    Oct 02, 2013 1420
  • 28 Sep 2013
    читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.
  • читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.
    Sep 28, 2013 846
  • 15 Sep 2013
    Moj gost ,Gosn Čerevićan me uvek nasmeje kad čitam njegove pisanije.Pa sam ga zamolila za gostovanje ovuda da i vi pročitate.Volim kad se smejete  pa zaraditoga   Inače on sam sebe ovako opisuje:Светислав Стојановић ,пензионер,на блогу пак,у покушају,да зарад немира, одвајкада у глави ми присутног ,писањем, разоткријем самсесеби. оба2 овако, када плеоназмом насловим саставми, будем уживцима затечен, мис’им . . о чем’ би’ ја то ум’о пажњу читалаца намамити мого.додуше пабирака има . . . вазда. свакодневна двосмисленост игрорека којима смо сведоци ,посебно оних давни, ишколе, а по присету, ево прибележених , просто се намеће  - вама се не диже кад ја улазим, присећам се указа В. професорке историје, него нека се јави ко је отсутан, а ти Милане седи тамо на место и дођи одговарати питање под бројем А , ви други само причајте и да никог нисам чула осим саму себе, и да знате у среду ћу вам дати ненајављени контролни.још једном ћу поновити и више нећу, мада можда и хоћу. Зоране,опоменем ли те још , избаци ћу те без опомене. - гај јулије Цезар ,крену Милан, стицајем околности, je живео у првом веку пре Нове Године.он је случајно рођен.као дете био је дечак. сигурно да вероватно постоје нека истраживања а и поједини појединци су трагали умро је пред крај своје смрти.незнам,завршава некако незавршено,мислим, погубљен је и био је осуђен на смрт,но ако претпоставимо претпоставка је - ма не причај, телац један, ово твоје досадашње излагање Милане, професорка ће, просто је комично колико је смешно, јер нема везе што си причао.није ти добра концентрација пажње него што пре завршимо, пре ћемо бити готови.наиме грешка је у мени, има откад ниси одговарао. Сви ми овде имамо очи и чујемо, ниси  мутав, него ти се језик изгледа запетљао иза зуба. знање је индивидуална ствар појединца, а реч је нешто што се намерно употребљава за израз нечега, одње овог пута зависи хоћеш ли добити један или идеш на поправни. код тебе је ситуација чиста, али не знам што ћеш имати наполугодисту  и запамти разлика између човека и животиње је умни разум. што сам ја овим тиме желела рећи,ти ме ниси задовољио,нека ти отац сутра дође. а сад Љубице устани, што седиш ту као овца која је појела мачку ти си добровољац.и упали успут светло да се боље чује   уразреду притајени пиш док смо се гледали тихо, неверујући отслушаном утом  чујем професорку где ми се обраћа - ти С. јесам ли ја теби лепо рекла да седиш лепо као сто и сви остали стоје. него дај излуфтајте прозоре, загушљивоје, зар неосетите, а видим и имате отиске ципела по ногама. . . . прекидеме баш умоменту кацам прву строфу песмице насловљене Чупасто корење  на тееки исписиво, а гласилаје у прозор јој упиљени (Професорка гола сва) граном дуда закриљени Милан ија . . . . обадва*   Ха . . бешему. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- * е сад, да ли је плеоназам, отом би се  могло, додуше Правопис пак вели да је "обадва" стилски појачано значење од "оба".
    5746 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • Moj gost ,Gosn Čerevićan me uvek nasmeje kad čitam njegove pisanije.Pa sam ga zamolila za gostovanje ovuda da i vi pročitate.Volim kad se smejete  pa zaraditoga   Inače on sam sebe ovako opisuje:Светислав Стојановић ,пензионер,на блогу пак,у покушају,да зарад немира, одвајкада у глави ми присутног ,писањем, разоткријем самсесеби. оба2 овако, када плеоназмом насловим саставми, будем уживцима затечен, мис’им . . о чем’ би’ ја то ум’о пажњу читалаца намамити мого.додуше пабирака има . . . вазда. свакодневна двосмисленост игрорека којима смо сведоци ,посебно оних давни, ишколе, а по присету, ево прибележених , просто се намеће  - вама се не диже кад ја улазим, присећам се указа В. професорке историје, него нека се јави ко је отсутан, а ти Милане седи тамо на место и дођи одговарати питање под бројем А , ви други само причајте и да никог нисам чула осим саму себе, и да знате у среду ћу вам дати ненајављени контролни.још једном ћу поновити и више нећу, мада можда и хоћу. Зоране,опоменем ли те још , избаци ћу те без опомене. - гај јулије Цезар ,крену Милан, стицајем околности, je живео у првом веку пре Нове Године.он је случајно рођен.као дете био је дечак. сигурно да вероватно постоје нека истраживања а и поједини појединци су трагали умро је пред крај своје смрти.незнам,завршава некако незавршено,мислим, погубљен је и био је осуђен на смрт,но ако претпоставимо претпоставка је - ма не причај, телац један, ово твоје досадашње излагање Милане, професорка ће, просто је комично колико је смешно, јер нема везе што си причао.није ти добра концентрација пажње него што пре завршимо, пре ћемо бити готови.наиме грешка је у мени, има откад ниси одговарао. Сви ми овде имамо очи и чујемо, ниси  мутав, него ти се језик изгледа запетљао иза зуба. знање је индивидуална ствар појединца, а реч је нешто што се намерно употребљава за израз нечега, одње овог пута зависи хоћеш ли добити један или идеш на поправни. код тебе је ситуација чиста, али не знам што ћеш имати наполугодисту  и запамти разлика између човека и животиње је умни разум. што сам ја овим тиме желела рећи,ти ме ниси задовољио,нека ти отац сутра дође. а сад Љубице устани, што седиш ту као овца која је појела мачку ти си добровољац.и упали успут светло да се боље чује   уразреду притајени пиш док смо се гледали тихо, неверујући отслушаном утом  чујем професорку где ми се обраћа - ти С. јесам ли ја теби лепо рекла да седиш лепо као сто и сви остали стоје. него дај излуфтајте прозоре, загушљивоје, зар неосетите, а видим и имате отиске ципела по ногама. . . . прекидеме баш умоменту кацам прву строфу песмице насловљене Чупасто корење  на тееки исписиво, а гласилаје у прозор јој упиљени (Професорка гола сва) граном дуда закриљени Милан ија . . . . обадва*   Ха . . бешему. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- * е сад, да ли је плеоназам, отом би се  могло, додуше Правопис пак вели да је "обадва" стилски појачано значење од "оба".
    Sep 15, 2013 5746
  • 13 Sep 2013
    :)
    Majka i dečak hodaju plažom. U jednom trenutku dečak upita: „Mama, kako se čuva ljubav?" Mama ga pogleda i odgovori: „Zgrabi malo peska i stisni u šaku.“ Dečak stisnu šaku i što je više stiskao, to je više peska curelo iz nje. „Ali, mama, pesak mi beži.“ „Znam,sad potpuno otvori šaku.“ Dečak je posluša, ali u tom trenutku dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana. „Ni ovako ne uspevam zadržati pesak.“ Na to majka sa smeškom na licu odgovori: „Sada uzmi malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitiš, a dovoljno otvoren da bude slobodan.“ Dečak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra i slobodan da ne klizi kroz prste. „Eto, tako se čuva ljubav.“ Šetajući netom pročitah ovo pa da podelim sa vama,da vas podsetim kako se čuva ljubav.
    872 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    :)
    Majka i dečak hodaju plažom. U jednom trenutku dečak upita: „Mama, kako se čuva ljubav?" Mama ga pogleda i odgovori: „Zgrabi malo peska i stisni u šaku.“ Dečak stisnu šaku i što je više stiskao, to je više peska curelo iz nje. „Ali, mama, pesak mi beži.“ „Znam,sad potpuno otvori šaku.“ Dečak je posluša, ali u tom trenutku dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana. „Ni ovako ne uspevam zadržati pesak.“ Na to majka sa smeškom na licu odgovori: „Sada uzmi malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitiš, a dovoljno otvoren da bude slobodan.“ Dečak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra i slobodan da ne klizi kroz prste. „Eto, tako se čuva ljubav.“ Šetajući netom pročitah ovo pa da podelim sa vama,da vas podsetim kako se čuva ljubav.
    Sep 13, 2013 872