Blogovi

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 472
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
468 blogs
  • 26 Sep 2013
    данима откида као блесав ветар у души хаос живци избркани лутају мисли за неком кроз етар ноћи ми исте ко слуђени дани знојави лептир у снове ми не да лажљивом причом мами у мрак жаба крастача ево за врат седа у глави назирем скорашњи смак и све сам мање раме за под главу да терам магле из туђих сећања те речју топлом као жега траву убијам кајања због бивших давања
  • данима откида као блесав ветар у души хаос живци избркани лутају мисли за неком кроз етар ноћи ми исте ко слуђени дани знојави лептир у снове ми не да лажљивом причом мами у мрак жаба крастача ево за врат седа у глави назирем скорашњи смак и све сам мање раме за под главу да терам магле из туђих сећања те речју топлом као жега траву убијам кајања због бивших давања
    Sep 26, 2013 1857
  • 02 Oct 2013
      Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo koje je drhtavom rukom bilo upućeno Bogu. On pomisli: Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi. Otvori pismo, a u njemu piše: "Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovica i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara, koje sam čuvala do iduće penzije. Iduće nedelje je Dan Majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam porodicu da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada." Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove starice i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju. Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prodje Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu. A u njemu piše: "Dragi Bože, kako se ikada mogu dovoljno zahvaliti za tvoju pomoć? Zahvaljujući tvom dobročinstvu bila sam u mogućnosti da napravim lepu večeru za svoje prijatelje kojima sam ispričala o tvom dobrom delu. Samo da te obavestim da je u pismu falilo 400 dinara. Nemam sumnje da su to uzele one lopuže iz Pošte!  
    2264 Objavio/la Zelimir Belogrlic
  •   Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo koje je drhtavom rukom bilo upućeno Bogu. On pomisli: Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi. Otvori pismo, a u njemu piše: "Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovica i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara, koje sam čuvala do iduće penzije. Iduće nedelje je Dan Majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam porodicu da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada." Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove starice i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju. Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prodje Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu. A u njemu piše: "Dragi Bože, kako se ikada mogu dovoljno zahvaliti za tvoju pomoć? Zahvaljujući tvom dobročinstvu bila sam u mogućnosti da napravim lepu večeru za svoje prijatelje kojima sam ispričala o tvom dobrom delu. Samo da te obavestim da je u pismu falilo 400 dinara. Nemam sumnje da su to uzele one lopuže iz Pošte!  
    Oct 02, 2013 2264
  • 02 Oct 2013
    састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези   - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично.   - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми  отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу.   А  онда и Ј. некако преузе иницијативу.  - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим.    Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955.  - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи.  потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам  и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле  су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај    недорек  лажљиви   .  срећом, сиду још непронађоше . . .  елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију  - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче.  Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике.   Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала  - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш  се временом, небрини   Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову  када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад .   а и остарилосе ,упс.    
  • састав на тему . . .  улога брачне у ванбрачној вези   - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично.   - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми  отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу.   А  онда и Ј. некако преузе иницијативу.  - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим.    Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955.  - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи.  потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам  и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле  су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај    недорек  лажљиви   .  срећом, сиду још непронађоше . . .  елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију  - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче.  Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике.   Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала  - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш  се временом, небрини   Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову  када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад .   а и остарилосе ,упс.    
    Oct 02, 2013 1961
  • 03 Oct 2013
    све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата.   ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу .   па ви сад ви’ те . . .
  • све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата.   ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу .   па ви сад ви’ те . . .
    Oct 03, 2013 3649
  • 04 Oct 2013
      Žena mi je u Banji. Naravno da mi nedostaje. Pišem joj redovno. Kao dokaz prilažem svoje poslednje pismo. Ljubavi moja, hvala ti za tvoje divno pismo. Naravno da je kod kuće sve u redu. Ne brini ništa. I sam se čudim kako mi polazi od ruke, sve bolje i bolje ovo kuvanje. Juče sam pekao krompir. Odem u radnju da kupim hleb i kad se vratih emajl na dnu šerpe izgoreo. Nisam imao pojma da je tako slabo napravljena. Ne brini, dim sam izluftirao, samo nam je mačka crna kao gavran.   Moraš mi dojaviti koliko dugo se kuvaju jaja.Nećeš verovati ali posle 2 sata kuvanja, još uvek nisu bila meka! Da, i javi mi da li se mleko koje je zagorelo može još koristiti? Ili da ga sačuvam dok ti dodješ? Jel se tebi nekad desilo da ti prljavi sudovi proizvedu budj? Ne mogu da verujem da se to desilo za tako kratko vreme tvoga odsustva.Tek su prosle dve nedelje.U četvrtak sam zaboravio da zaključam stan.Mora da je neko bio u njemu, jer nedostaju neke vredne stvari.Ali novac nije izvor sreće,kao što ti uvek kažeš.Vidim da je i orman za odelo prazan ali sigurno nije mnogo bilo u njemu, jer ti uvek kažeš da nemaš ništa da obučeš. Juče odem da nahranim zečeve i padne mi sveća u spavaćoj sobi.Kako brzo izgore krevet i pola tvog persijskog tepiha...Nema veze spavam na kauču, a tepih je ionako antika, kako ti kažeš.   E još da ti kažem da komšinica Mileva  ne priča sa mnom, jer sam najzad smogao hrabrosti da joj kažem kao sto si toliko puta rekla da treba, da ti je dosadilo kako ona uvek u vreme ručka kuca na vrata i ne možemo da ručamo na miru od njenog mljackanja.Mislim da me nije udarila samo zato što sam veći od nje ali rekoh ti da znaš da je se čuvaš kad dodješ. Samo se ti srce moje na miru i bez brige banjaj. Ljubi te tvoj Zmu   p.s vidim ovde je kulinarska sekcija dosta jaka ali sve to komplikovano za mene .Pa ako slučajno kuvarice pročitaju ovo ja bih neki savet za prostiji recept.Probao sam na netu ali  odem na neku čini mi se bugarsku stranicu i naidjem na recepte za ovo:   Паламуд на фурна и Багети - Вероника!  Сандвич с курицей и домашним майонезом  
    2160 Objavio/la Zelimir Belogrlic
  •   Žena mi je u Banji. Naravno da mi nedostaje. Pišem joj redovno. Kao dokaz prilažem svoje poslednje pismo. Ljubavi moja, hvala ti za tvoje divno pismo. Naravno da je kod kuće sve u redu. Ne brini ništa. I sam se čudim kako mi polazi od ruke, sve bolje i bolje ovo kuvanje. Juče sam pekao krompir. Odem u radnju da kupim hleb i kad se vratih emajl na dnu šerpe izgoreo. Nisam imao pojma da je tako slabo napravljena. Ne brini, dim sam izluftirao, samo nam je mačka crna kao gavran.   Moraš mi dojaviti koliko dugo se kuvaju jaja.Nećeš verovati ali posle 2 sata kuvanja, još uvek nisu bila meka! Da, i javi mi da li se mleko koje je zagorelo može još koristiti? Ili da ga sačuvam dok ti dodješ? Jel se tebi nekad desilo da ti prljavi sudovi proizvedu budj? Ne mogu da verujem da se to desilo za tako kratko vreme tvoga odsustva.Tek su prosle dve nedelje.U četvrtak sam zaboravio da zaključam stan.Mora da je neko bio u njemu, jer nedostaju neke vredne stvari.Ali novac nije izvor sreće,kao što ti uvek kažeš.Vidim da je i orman za odelo prazan ali sigurno nije mnogo bilo u njemu, jer ti uvek kažeš da nemaš ništa da obučeš. Juče odem da nahranim zečeve i padne mi sveća u spavaćoj sobi.Kako brzo izgore krevet i pola tvog persijskog tepiha...Nema veze spavam na kauču, a tepih je ionako antika, kako ti kažeš.   E još da ti kažem da komšinica Mileva  ne priča sa mnom, jer sam najzad smogao hrabrosti da joj kažem kao sto si toliko puta rekla da treba, da ti je dosadilo kako ona uvek u vreme ručka kuca na vrata i ne možemo da ručamo na miru od njenog mljackanja.Mislim da me nije udarila samo zato što sam veći od nje ali rekoh ti da znaš da je se čuvaš kad dodješ. Samo se ti srce moje na miru i bez brige banjaj. Ljubi te tvoj Zmu   p.s vidim ovde je kulinarska sekcija dosta jaka ali sve to komplikovano za mene .Pa ako slučajno kuvarice pročitaju ovo ja bih neki savet za prostiji recept.Probao sam na netu ali  odem na neku čini mi se bugarsku stranicu i naidjem na recepte za ovo:   Паламуд на фурна и Багети - Вероника!  Сандвич с курицей и домашним майонезом  
    Oct 04, 2013 2160
  • 06 Oct 2013
      Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge.   KO MI POPI TRISTA PIVA?!     Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.   ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------
    63664 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  •   Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge.   KO MI POPI TRISTA PIVA?!     Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila.   ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------
    Oct 06, 2013 63664
  • 07 Oct 2013
    склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
  • склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
    Oct 07, 2013 1881
  • 13 Oct 2013
    састав на тему . . .(ауто)биографску) биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим. Њему самсе, благо речено, гадијо.  Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште. Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају у колици  сокаком па  да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . .    Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника  издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а  њене  друарице ме се све мање бојале, гадног . . .   Данас сам,просто минепријатно  написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам  неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка  кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре  дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе. а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . .   е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће. А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји.   све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .
  • састав на тему . . .(ауто)биографску) биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим. Њему самсе, благо речено, гадијо.  Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште. Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају у колици  сокаком па  да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . .    Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника  издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а  њене  друарице ме се све мање бојале, гадног . . .   Данас сам,просто минепријатно  написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам  неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка  кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре  дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе. а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . .   е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће. А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји.   све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .
    Oct 13, 2013 2004
  • 29 Oct 2014
      Jednu devojčicu često su slali u podrum po krompir koji je trebalo pripremiti za večeru. Jednog dana, dok je birala krompir, došao je i njen otac u podrum. "Šta radiš?" upitao je otac. "Pokušavam da nađem najsitnije krompire koje ćemo iskoristiti za večeru. Krupnije i bolje krompire iskoristićemo kasnije." Otac se nasmešio dok je iz njene ruke uzimao posudu i sav krompir izručio na gomilu. "Ako tako postupaš, uvek ćemo jesti samo sitan, najgori krompir. Izaberi najveći, najbolji krompir za danas, i tako od sada uvek, pa ćemo uvek jesti najbolje! Nauči da uvek zaslužuješ najbolje!" Ono najbolje što možemo da učinimo za sva draga bića ne treba čuvati za neko buduće vreme. Ta buduća prilika možda nikad neće doći, ili će se smisao potpuno promeniti. Ako se trudimo da živimo uvek najboljim u sadašnosti, i da uvek budemo ljudi dobre volje, onda nije potrebno da brinemo o tome da li ćemo biti takvi i u buducnosti. I zato.... budite najbolji, izaberite sada samo ono sto je najbolje i uvek težite najboljem! I nikad ne zabvoravite da niste sami... ma koliko daleko bili.. neko je uvek uz vas :)
    2033 Objavio/la Zvoncica
  •   Jednu devojčicu često su slali u podrum po krompir koji je trebalo pripremiti za večeru. Jednog dana, dok je birala krompir, došao je i njen otac u podrum. "Šta radiš?" upitao je otac. "Pokušavam da nađem najsitnije krompire koje ćemo iskoristiti za večeru. Krupnije i bolje krompire iskoristićemo kasnije." Otac se nasmešio dok je iz njene ruke uzimao posudu i sav krompir izručio na gomilu. "Ako tako postupaš, uvek ćemo jesti samo sitan, najgori krompir. Izaberi najveći, najbolji krompir za danas, i tako od sada uvek, pa ćemo uvek jesti najbolje! Nauči da uvek zaslužuješ najbolje!" Ono najbolje što možemo da učinimo za sva draga bića ne treba čuvati za neko buduće vreme. Ta buduća prilika možda nikad neće doći, ili će se smisao potpuno promeniti. Ako se trudimo da živimo uvek najboljim u sadašnosti, i da uvek budemo ljudi dobre volje, onda nije potrebno da brinemo o tome da li ćemo biti takvi i u buducnosti. I zato.... budite najbolji, izaberite sada samo ono sto je najbolje i uvek težite najboljem! I nikad ne zabvoravite da niste sami... ma koliko daleko bili.. neko je uvek uz vas :)
    Oct 29, 2014 2033
  • 01 Dec 2014
    Ето, док се неки на нету појављују са којекаквим мечкама, јагуарима, аудијима, BMW.има и сл. Мио стиже на пациклу. Шта ћу, остао сам веран ''првој љубави'' пациклу. Одувек сам маштао да ''пациклам''... А онда ми се сан и остварио... И  док сам ја истренирао ''пациклање'' дошло време и за нову ''прву љубав''... Но, дође ми ''из дупета у главу'' да сам се мало залетео... А онда сам се у складу са модерним трендовима био и ја модернизовао али шта ћете, много љубоморног света(нарочито међу онима са мечкама, јагуарима...)... И тако сам се вратио ''старој љубави'', овај пут уживајући у ''пациклању''... И више не јурим оне ''сојке'', сломивратке, интересују ме само оне које као и ја уживају ''пациклајући''... Ваш Мио ''пациклиста''!      
    1430 Objavio/la Mio Drag
  • Ето, док се неки на нету појављују са којекаквим мечкама, јагуарима, аудијима, BMW.има и сл. Мио стиже на пациклу. Шта ћу, остао сам веран ''првој љубави'' пациклу. Одувек сам маштао да ''пациклам''... А онда ми се сан и остварио... И  док сам ја истренирао ''пациклање'' дошло време и за нову ''прву љубав''... Но, дође ми ''из дупета у главу'' да сам се мало залетео... А онда сам се у складу са модерним трендовима био и ја модернизовао али шта ћете, много љубоморног света(нарочито међу онима са мечкама, јагуарима...)... И тако сам се вратио ''старој љубави'', овај пут уживајући у ''пациклању''... И више не јурим оне ''сојке'', сломивратке, интересују ме само оне које као и ја уживају ''пациклајући''... Ваш Мио ''пациклиста''!      
    Dec 01, 2014 1430