Forumi Volimo kulturu i umetnost Književnost Istorija knjizevnosti
  • Topic: Rodoljubiva lirika

    Nazad na Teme
    (0 rates)
    • 04. april 2016. 23.11.51 CEST
      • Post(s)
        1.392
      • Thank(s)
        15
      • Thanked
        2
      • cR(s)
        0 0

      Rodoljubiva lirika

      Jovan Dučić   

       

       Ave Serbija   

       

       Tvoje sunce nose sad na zastavama,
      Ti živiš u besnom ponosu sinova;
      Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,
      I zore da zrače na putima snova.

      Još si uz nas, sveta majko, koju muče:
      Sve su tvoje munje u mačeva sevu,
      Sve u našoj krvi tvoje reke huče,
      Svi vetri u našem osvetničkom gnevu.

      Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina,
      Udarac tvog srca u svemiru. Večna,
      Tvoj je udes pisan na čelu tvog sina,
      Na mač njegov reč ti strašna, neizrečna.

      Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
      U bolu i slavi da budemo prvi;
      Jer su dva blizanca što si na svet dala -
      Mučenik i heroj, kap suze i krvi.

      Ti si znak u nebu i svetlost u noći,
      Kolevko i grobe, u kolevki sunca;
      Ti si gorki zavet stradanja i moći,
      Jedini put koji vodi do vrhunca.

      Mi smo tvoje trube pobede i vali
      Tvog ognjenog mora i sunčanih reka;
      Mi smo, dobra majko, oni što su dali
      Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.

    • 04. april 2016. 23.12.50 CEST
      • Post(s)
        1.392
      • Thank(s)
        15
      • Thanked
        2
      • cR(s)
        0 0

      Untitled title

      Jovan Dučić (novine "Amerikanski Srbobran", 30. 12.1942.)   
      Na carev rođendan   

      Za tvoju Slavu svetli Care
      Što i sad vladaš u nama,
      Koji čuvamo slave stare
      U molitvama i na strunama!
      Ali je crno doba za nas
      Otkad je ovo kaljeno:
      Sve je na pazar pošlo danas,
      Sve slavljeno i voljeno.

      Za tvoju Slavu svetli Care,
      Neka svak pehar popije -
      Jer su spopale pute stare
      Zmije i ljute škorpije...
      Kuda su pošli svi trofeji
      S vojskama tvojim smelima,
      Sad stoje sluge i lakeji
      Svi s oborenim čelima.

      Za tvoju Slavu svetli Care,
      Care nad trima morima!
      Zli žreci danas pričest kvare;
      Guba je u svim torima...
      Nad tvojim carstvom mrak se širi,
      Vetrovi crni duvaju:
      Sad našu savest brane žbiri,
      Lupeži blago čuvaju.

    • 04. april 2016. 23.13.58 CEST
      • Post(s)
        1.392
      • Thank(s)
        15
      • Thanked
        2
      • cR(s)
        0 0

      Untitled title

      Milutin Bojić   
      Plava grobnica   

      Stojte, galije carske! Sputajte krme
      moćne!
      Gazite tihim hodom!
      Opelo gordo držim u doba jeze
      noćne
      Nad ovom svetom vodom.

      Tu na dnu, gde školjke san umoran
      hvata
      I na mrtve alge tresetnica pada,
      Leži groblje hrabrih, leži brat do
      brata,
      Prometeji nade, apostoli jada.

      Zar ne osećate kako more mili,
      Da ne ruši večni pokoj palih četa?
      Iz dubokog jaza mirni dremež čili,
      A umornim letom zrak meseca šeta.

      To je hram tajanstva i grobnica tužna
      Za ogromnog mrca, k'o naš um beskrajna.
      Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna,
      Mračna kao savest, hladna i očajna.

      Zar ne osećate iz modrih dubina
      Da pobožnost raste vrh voda prosuta
      I vazduhom igra čudna pitomina?
      To velika duša pokojnika luta

      Stojte, galije carske! Na grobu braće
      moje
      Zavite crnim trube.
      Stražari u svečanom opelo nek otpoje
      Tu, gde se vali ljube!
      Jer proći će mnoga stoleća, k'o pena
      Što prolazi morem i umre bez znaka,
      I doći će nova i velika smena,
      Da dom sjaja stvara na gomili raka.

      Ali ovo groblje, gde je pogrebena
      ogromna i strašna tajna epopeje,
      Kolevka će biti bajke za vremena,
      Gde će duh da traži svoje korifeje.
      Sahranjeni tu su nekadašnji venci
      I prolazna radost celog jednog roda,
      Zato grob taj leži u talasa senci
      Izmeđ nedra zemlje i nebesnog svoda.

      Stojte, galije carske! Buktinje nek
      utrnu,
      Veslanje umre hujno,
      A kad opelo svršim, klizite u noć
      crnu
      pobožno i nečujno.

      Jer hoću da vlada beskrajna tišina
      I da mrtvi čuju huk borbene lave,
      Kako vrućim ključem krv penuša njina
      U deci što klikću pod okriljem slave.

      Jer, tamo daleko, poprište se zari
      Ovom istom krvlju što ovde počiva:
      Ovde iznad oca pokoj gospodari,
      Tamo iznad sina povesnica biva.

      Zato hoću mira, da opelo služim
      bez reči, bez suza i uzdaha mekih,
      Da miris tamjana i dah praha združim
      Uz tutnjavu muklu doboša dalekih.

      Stojte, galije carske! U ime svesne
      pošte
      Klizite tihim hodom.
      Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte
      Nad ovom svetom vodom!

    • 04. april 2016. 23.15.00 CEST
      • Post(s)
        1.392
      • Thank(s)
        15
      • Thanked
        2
      • cR(s)
        0 0

      Untitled title

      Miloš Crnjanski   
      Jugoslaviji   

      Nijedna čaša što se pije,
      nijedna trobojka što se vije,
      naša nije.

      Zdravo da si mi Zagorče crni,
      lukavi, zloslutni, tvrdoglavi,
      ja te volim.

      Zdravo vi tamo gde je mesečina meka,
      svakog ću brata, što zaseo čeka,
      da prebolim.

      Zdravo, svi, redom, gustih obrva,
      mutna oka, tužnih pesama,
      strašna braća.

      Ista je naša psovka prva,
      nož i devojka nasred sela
      i stid domaća.

      Zdravo naše obesne žene!
      Istom su suzom, bolom i strašću
      košulje i svadbe nam izvezene.

      A svatkovina što vino pije,
      slave i crkve šta nas se tiču?

      Suza sa oka još kanula nije,
      još telali mesto mrtvih viču.

      Zdravo na domu mrki pogledi,
      mržnja i svađa.
      Zdravo, u sramu, pokoru, bedi,
      braća smo, braća!

    • 04. april 2016. 23.15.57 CEST
      • Post(s)
        1.392
      • Thank(s)
        15
      • Thanked
        2
      • cR(s)
        0 0

      Untitled title

      Milan Rakić   
      Na Gazi Mestanu   

      Silni oklopnici, bez mane i straha,
      Hladni ko vaš oklop i pogled mraka,
      Vi jurnuste tada u oblaku praha,
      I nastade tresak i krvava trka.

      Zaljuljano carstvo survalo se s vama...
      Kad oluja prođe vrh Kosova ravna,
      Kosovo postade nepregledna jama,
      Kosturnica strašna i porazom slavna.
      Kosovski junaci zasluga je vaša
      Što poslednji beste. U krvavoj stravi,
      Kada trulo carstvo oružja se maša,
      Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi.

      Danas nama kažu, deci ovog veka,
      Da smo nedostojni istorije naše,
      Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
      I da nam se duše opasnosti plaše.

      Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli
      Danas, taj te voli, jer zna da si mati,
      Jer pre nas ni polja ni krševi goli,
      ne mogaše nikom svesnu ljubav dati!

      I danas kad dođe do poslednjeg boja,
      Neozaren starog oreola sjajem,
      Ja ću dati život, otadžbino moja,
      Znajući šta dajem i zašto ga dajem.

    • 04. april 2016. 23.16.39 CEST
      • Post(s)
        1.392
      • Thank(s)
        15
      • Thanked
        2
      • cR(s)
        0 0

      Untitled title

      Đura Jakšić   
      Jevropi   

      Tebi da pevam - tebi, tiranko!
      A duh mi mori otrov i gnev;
      Uvreda tvojih žaoci jetki
      Potpaljuju mi plemenit spev.

      Milionima narodi pište,
      Milion grudi prosipa krv -
      Milionima pale kućište,
      Milion ljudi gmiže ko crv.

      I milioni dolaze smerno
      Jevropi gordoj na holi sud:
      "Ne može više, raja ne može
      Snositi jaram, mučiti trud!

      Tiran nas gazi, sramoti žene,
      Useva naših otima plod.
      Presudi, smerna, da l' život može
      U takvom igu nesrećni rod?...
      Izginućemo!...
      "Pa izginite!"

      Podsmeha tvoga gordi je zbor.
      "I ginućemo, ginuti slavno -
      Il' mačem preseć Gordijev čvor!
      Izginućemo - ali slobodni,
      Jer Srbin neće da bude rob!
      Tamo daleko, na svetom groblju,
      Potražićemo život il' grob!"

    • 04. april 2016. 23.17.40 CEST
      • Post(s)
        1.392
      • Thank(s)
        15
      • Thanked
        2
      • cR(s)
        0 0

      Untitled title

      Vojislav Ilić   
      Nad Beogradom   

      Spomeniče nemi prohujalih dana,
      Zašto ti je čelo sumorno i tavno?
      Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana,
      Što digoše u zrak tvoje ime slavno?
      Il' grobove brojiš tuđinskih sinova,
      Što padoše redom pod zidine tvoje,
      - Zaneseni čarom osvajačkih snova
      Daleko od krila domovine svoje?

      Jest, i sada često, kad te kroz noć gledam,
      Ukažu se ljudske gorostasne seni:
      S razmrskanim grudima, sa čelima bledim,
      I usnama hladnim u krvavoj peni...
      I ja slušam šapat nepojmljivog zbora,
      Šapat koji tiho umire i tone...
      To je, možda, izraz dubokoga bola?
      To su, možda, reči koje kletvom zvone?
      O, kolevko snova, nadanja i muka
      Zariveno leži u kamenu tvome,
      Što ih sruši smrti oružana ruka
      U danima slave, u pomamu svome!

      I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu
      Ne položi u grob tako burno vreme!
      Možda čekaš snova poništenu slavu,
      Taj bleđani prizrak budućnosti neme?

    Značenje ikonica i prava na forumu

  • Teme imaju odgovor
    Zanimljive teme
    Tema nije pročitana
    Tema nema odgovora
    Zatvorena tema
    BBCode  je aktivan
    HTML  je aktivan
    You don't have permission to post or reply a topic
    You don't have permission to edit a topic
    You don't have the permission to delete a topic
    You don't have the permission to approve a post
    You don't have the permission to make a sticky on a topic
    You don't have the permission to close a topic
    You don't have the permission to move a topic

Add Reputation

Do you want to add reputation for this user by this post?

ili otkaži

Statistika - TOP korisnici

Top User