Forumi » Cveće za vrt

• Rumenka

  

  • Moderator
  • 370 postova
   

  08. април 2016. 22.38.32 CEST

  
  Ovaj rod broji oko 100 vrsta, ali se mali broj od toga gaji kao cveće (V.odobrata i V. tricolor)
  Viola tricolor var.maxima (V. wittrockiana) – ova vrsta složenog hibridnog karaktera je najšire
  korišćena od svih vrsta iz grupe dvogodišnjeg cveća. Zna se da su u stvaranju ove vrste
  učestvovale V.altaica, V.lutea, V.tricolor i V.cornuata.

  Raste kao nizak (15-25 cm), vrlo razgranat, kompaktan žbun. Listovi ovalno-lancetast, nejednako
  nazubljen, sa po 2 zaliska. Cvetna drška uspravna, sa velikim petočlanim cvetom : 2 gore, 2
  srednje i 1 najveći dole. Cvetovi su raznih boja ali osnovna boja je ljubičsta i žuta. Gornje dve
  latice su jednobojne a po sredini na ostale tri latice obod je do na jedne trećine latice u drugoj
  boji. Plod je čaura koja u početku zrenja zauzima uspravan položaj. Puca na tri dela i izbacuje
  seme sivo - žute boje. Čim čaura poprimi bledu boju treba je ubrati, ostaviti u kese gde polako
  sazreva seme. Cveta obilno i dugo.

  Razmnožava se setvom semena u junu-avgustu (1gr. - 850 semenki). Setva se vrši na otvorenom
  polju ili u toplim lejama. Čim biljke dobiju 3-5 listića treba ih rasaditi na razmaku od 10-15 cm, a
  zatim na stalno mesto na razmaku od 20-25 cm. Često biljke počinju da cvetaju još u jesen; te
  cvetove je preporučljivo ukloniti dok su u pupoljku.

  Za vreme gajenja potrebno je održati umerenu vlagu, a dok su biljke u rasadu štiti ih od jakog
  sunca dok ne ojačaju. Traže otvorena sunčana mesta, laku i dobro nađubrenu baštensku zemlju i
  umereno zalivanje. U zaseni raste dosta slabo, a na suvom siromašnom zemljištu sorte se
  izrođavaju i degenerišu.
  Zbog ranog cvetanja masovno se koriste za formiranje cvetnih leja, rondela na zelenim
  površinama.