Forumi » Proza i Poezija

• Bibaaa

  

  • 1436 postova
   

  25. јануар 2016. 15.36.48 CET

  PROZNA NARODNA KNJIŽEVNOST

  Narodna epska poezija u prozi podeljena je na priče i kraće umotvorine.

  p r i č e:

  — mitološke,
  — bajke,
  — legende,
  — basne,
  — novele (muške priče),
  — šaljive priče, i
  — anegdote.

  
  k r a ć e u m o t v o r i n e:

  — pitalice,
  — poslovice, i
  — zagonetke.

  Narodna književnost u prozi odražava društvene i ekonomske uslove u kojima je živeo naš narod, a naročito njegov pogled na svet. Narodne umotvorine u prozi su nam ostale u nasleđe uglavnom zahvaljujući Vuku Stefanoviću Karadžiću.

  BAJKE

  Prilikom skupljanja narodnih umotvorina Vuk Stefanović Karadžić je rekao da se u bajci priča "ono što ne može biti". I, uopšte, bajka je prozno delo u kome su događaji i doživljaji ličnosti izmišljeni, nemogući, čudnovati tj. fantastični. Pomoću mašte kazivali su se nemogući postupci i nemoguće pojave. Tako su ljudi pretvarani u životinje, a životinjama, biljkama davana moć govora i sposobnost da vrše ljudske radnje.

  U bajkama se pominju džinovi i kepeci, aždaje i anđeli, čarobnjaci i đavoli, zle maćehe, kraljevići i princeze, nesrećne devojke, vile i duhovi, razbojnici, čarobne lampe, leteći ćilimi, čarobni štapići itd.

  Što je dalja prošlost od nas i našeg vremena, u njoj je sve manje bilo škola i nauke. Obični ljudi nisu znali o postanku prirodnih i društvenih sila (ono što mi danas znamo), pa je prirodno što su verovali da dobra i zla čine bogovi...

  Da zaključimo: u bajkama ima fantastičnih likova i događaja, ali je njima izraženo i ono što se stvarno želelo, mislilo i osećalo.

  Čitajući bajke uvek ćemo biti uzbuđeni i želeti da pobednik bude iskorišćavani čovek i da bude nagrađen za sve muke i patnje koje je doživljavao. Tako i jeste u bajkama: dobro pobeđuje, a zlo biva kažnjeno. Nasilnici i ugnjetači umiru u najgroznijim mukama.

  Bajke se rado čitaju jer se događaji u bajkama prikazuju veoma živo i slikovito. Tokom radnje dešavaju se nagli obrti, iznenadnl događaji, nepredviđene teškoće, iznenadnd napadi duhova ili razbojnika. Ponekad pobeđuju silnici i carevi, ali krajnji pobednik ostaje obični čovek. U bajkama se sreću i predmeti sa čudnim svojstvima (čarobna lampa, leteći ćilim, torba koja se ne prazni, čarobni štapić itd.). Oni najčešće pomažu malom čoveku u njegovoj borbi protiv prirodnih i društvenih sila.

  Bajke volimo i dugo pamtimo. Iz njih saznajemo mnogo o željama ljudi iz prošlosti. U bajkama mi vidimo nepoštene
  i ugnjetače koji nasrću na čast i obraz slabijih ili siromašnijih. Čitajući bajke mrzimo sebičnost, podlost, nadmenost i eksploatisanje, tj. sebične, podle, nadmene ljude i eksploatatore. Ali, zato se ceni i voli poštenje, skromnost, pravda, upravo oni ljudi koji su pošteni, pravedni, skromni i uvek spremni da se bore protiv bilo kojeg zla i nepravde.

  Svi narodi imaju svoje bajke, pa i naš narod.

  Naše narodne bajke su: Baš-Čelik, Nemušti jezik, Pepeljuga, Usud, Zmija mladoženja, Divljan, Zlatoruni ovan i druge.

  LEGENDE

  Legenda je prozno delo koje je vezano za jednu određenu ličnost ili određeno mesto. U istorijskim legendama pominju se istorijske ličnosti kao: Marko Kraljević, knez Lazar, Miloš Obilić i dr. U hrišćanskim legendama pominju se mnogi sveci kao: sv. Sava, sv. Nikola, sv. Luka itd. Legendi o mestima tj. priča o postanku mesta ima veoma mnogo. U našoj književnosti postoje legende o postanku Kotora, mesta Hisara kod Leskovca, Zemuna itd.

  Narodni pripovedač doterivao je i ulepšavao priču o postanku mesta ili o nekoj ličnosti, pa je legenda bila zanimljiva za slušanje odnosno za čitanje. Legende su pune natprirodnog i sujeverja, ali to je zbog nepismenosti stvaraoca, njegovog nepoznavanja nauke...

  Naše narodne legende jesu: U cara Trojana kozje uši, Sveti Ilija i đavo, Otkud se Miloš zove Obilić, Banja Koviljača i planina Vidojevica, Kako je Marko postao junak i druge.

  BASNA

  Basna je prozno delo u kome se na prikriven način prikazuju ljudi, njihove osobine i međusobni odnosi. To je najstarija prozna vrsta u kojoj životinje, biljke i minerali primaju osobine ljudi.

  U basnama se pominju skoro sve životinje i svaka od njih je nosilac neke ljudske osobine: lisica — lukavosti, lav — snage, vuk — tiranije, mrav — vrednoće, golub — mira, jagnje — naivnosti itd.

  Mnoge basne govore o negativnim društvenim pojavama: nasilju, osvajanju, tlačenju; ili ljudskim slabostima: lukavosti, lakomosti, nezahvalnosti, uobraženosti, ali i o ljudskim vrlinama: vrednoći, poštenju, upornosti, hrabrosti itd.

  Basne su kratka prozna dela, ali veoma slikovita i s veoma živom radnjom. U njima se uvek nalazi i pouka. One imaju veliku vaspitnu i umetničku vrednost.

  Naše narodne basne jesu: Lisica i jazavac, Obad i junac, Medved i pčela, Vo i miš, Vuk i jagnje, Konj i magarac, Neveran drug i druge.

  NOVELE (MUŠKE PRIČE)

  Novele su priče u kojima se govori ,"što bi zaista moglo biti" kako je rekao Vuk Karadžić. On ih je nazvao i muškim pripovetkama.

  U novelama ima stvarno onog "što može biti u životu", tj. u njima se najčešće prikazuje neka životna istina. Ali, ima i novela koje pokazuju životne pojave bez namere da se da sud o njima.

  Novela nema mnogo. One su po svome obimu kratka prozna dela. U nas su poznate novele: Svijetu se ne može ugoditi, Sve, sve, ali zanat, Dram jezika, Devojka i knez Jovo i druge.

  ŠALJIVE NARODNE PRIČE

  U šaljivim narodnim pričama se govori o nekom šaljivom događaju ili smešnoj situaciji. U njima se iznose smešni postupci ili dovitljive ličnosti, i uopšte ono što izaziva smeh.

  Slika života u šaljivoj narodnpj priči uvek je vezana za stvarnost i u njoj skoro da nema ničeg fantastičnog. Šaljive narodne priče najčešće su kratke. Iako se u njima ne navode imena ličnosti, uvek je jasno na koga se odnose ili na čije zanimanje. Inače, u šaljivim narodnim pričama pominju se popovi, kaluđeri, begovi, age, trgovci, seljaci, žene itd. Često šaljive narodne priče sadrže u sebi, pod vidom komične situacije, oštru kritiku. Šaljive narodne priče jesu: Pop u trnju, Laž za opkladu, Seljaci kupuju pamet, Kupovao naočare da zna čitati.

  ANEGDOTE

  Anegdota je prozno delo u kome nema široko razvijene radnje kao u bajkama, ali u kome se nalazi neki važan trenutak, nešto karakteristično što je vezano za neki događaj, neku ličnost ili mesto.

  Anegdote, kao i bajke i basne, mogu biti narodne i umetničke (ove druge govore o slikarima, muzičarima, književnicima, glumcima, političarima i drugim poznatim ličnostima.)

  Naše narodne anegdote jesu: Ćosa i ugursuz, Ero i kadija, Šljive za đubre i druge.

  U narodnim anegdotama o Ćosi saznajemo da je to lice slabog fizičkog izgleda, ali je veoma mudro i lukavo. Ćosa pobeđuje čak i mnogo jače od sebe, pa i same džinove.

  U narodnim anegdotama o Eri priča se, takođe, o Lukavoj i mudroj ličnosti, samo što Era doskače agama, begovima, kadijama — Turcima. Erini postupci isti su kao i postupci naroda. Erina mržnja prema turskim osvajačima, jeste mržnja naroda.

  Vuk Dojčević je domišljan i mudrijaš iz Crne Gore. O njemu takođe ima dosta anegdota.

  Pored ovih lica, u našim narodnim anegdotama nalazimo određene grupe lica koja se ismevaju. To su uglavnom popovi, age, spahije, trgovci i neke žene. Po nepisanom pravilu svekrve i tašte su zle, a devojke vredne i dobre.

  U narodnim anegdotama lica iz naroda su mudra, dosetljiva, snalažljiva, a razni ugnjetači i osvajači nespretni, glupi, sebični, podmukli.

  PITALICE

  Pitalice su veoma kratke prozne tvorevine u obliku dijaloga. One su sastavljene od pitanja i odgovora. U njima se priča o dosetljivosti u obliku humora.

  U vezi sa stavom sastavljača pitalica, one mogu biti u obliku obične šale, radi zadovoljstva i smeha, ali i u obliku podsmeha na neprilične ljudske postupke. Tema u pitalicama je najčešće nasilje, hvalisanje, nadmenost, lažna učenost, iskorišćavanje drugih, a likovi age, spahije, popovi, trgovci i sl.

  Evo nekoliko pitalica:

  Pitali su raju: Koji vam je do danas bio najbolji paša? — Oni te nije među nas ni dolazio. Pitali seljani popa: Znaš li pisati? — Znam, ali pošto se osuši, ne znam čitati. Pitali lenjivca: Zašto se tako protežeš i zijevaš? — Umorila me lenjost. Pitali đaci učitelja: Koji je zanat najmučniji na svetu? — Poštena čoveka i književnika.

  POSLOVICE

  To su kratke i sažete misaone izreke kojima se kazuje savet, pouka. Saveti ili pouke nastajali su na osnovu proverenog životnog iskustva. Zbog ovih vrednosti poslovica nastala je izreka da su one "buktinje govora".

  Poslovice se odlikuju bogatstvom misli i lepotom izraza. Iako su mnoge nastale u dalekoj prošlosti, njima izrečene istine vrede i danas. Poslovice imaju veliku vaspitnu vrednost, pa je Vuk Karadžić uložio mnogo truda da ih što više zabeleži. On je poslovice čak podelio prema temama.

  Prema sadržini i ličnostima poslovice mogu biti o: poštenju — nepoštenju, pravdi — nepravdi, vrednoći — lenjosti, znanju — neznanju, drugarstvu — nedrugarstvu, slobodi — tiraniji, ili o bogatima — siromašnima, lukavim — skromnim, junacima — kukavicama, iskrenim — dvoličnim itd. itd.

  Mnoge poslovice uče nas kako da se vladamo i ponašamo u životu.

  Naše poslovice su: "Gvožđe se kuje dok je vruće", ,"Ko se hvali, sam se kvari", "U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud", "U dobru se ne ponesi, ni u zlu ne poništi", "Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada", "Bolje je ne početi, nego ne dočeti" i druge.

  ZAGONETKE

  Zagonetke su narodne umotvorine u kojima je vešto sakriveno pravo značenje koje treba odgonetnuti. Zagonetke su kratke narodne umotvorine, veoma omiljene u narodu i pune vedrog duha. Za rešavanje zagonetki potrebna je oštroumnost. U našoj narodnoj književnosti ima veliki broj zagonetki. Da navedemo neke od njih:

  "Dva se mrtva pobiše, trećeg živog rodiše", "Lonac pojedoh, iz lonca bacih", "Nit se peče nit' se vari, od njega se svijet hrani", "Pali — paprika nije, peče — vatra nije, bode —trn nije", "U naše bake staklene oči", "Gde je voda najskuplja", "Zašto bele ovce više jedu nego crne?", "Ko ide da se kupa, a ostavi trbuh kod kuće?", "Ko pocrveni kad umre?", "Šta je najbrže na svetu" i "Šta kapu na glavi drži?".