Forumi » Saveti za roditelje
Ljubav veća od reči
-
Kukusigameni,kao što vidite jedna poetska duša i čovek širokog srca..A blog je o jednom divnom dečaku.
Ovaj blog je odsviran u šest ruku.
Par ruku kleinemutter, par Jelice Greganović i par mojih.
Poznajem jednog Dečaka. Dečaka koji voli sve ljude. Koji najviše voli da zagrli, nežno i toplo, da zavuče svoju plavu glavu u udubljenje između ramena i pognute glave. Tamo gde je najmirisnije i gde se njegovo lice najbolje mazi. Taj Dečak voli da u obraz poljubi brzo i iznenada. On voli kad poljubac pukne.
Poznajem Dečaka čijoj vaspitačici se lice ozari kada priča o njemu. Zato što je Dečak podstiče da preispituje sebe. I hvali ga, hvali tog Dečaka, postajući i sama srećna dok o njemu govori.
Dečak koga znam se kući vraća okićen mirisima dana koji je ostao iza njega. Nasmejan i srećan. On donosi sa sobom mirise nade, tuge i zadovoljstva što je nekom poklonio makar jedan tren odagnavši mu usamljenost.
Ovaj Dečak se sa strašću igra igara koje su samo njemu znane, i u čijim svetovima uvek moraju da žive junaci koji se zovu Potok, Zemlja, Kamen i poneka Pesma, makar ona bila tek cvrkut ptice.
Dok je Dečak bio manji, njegove drugarice iz vrtića su se njime igrale kao živom lutkom. Oblačile su ga, za ruku vodile, ponekad hranile.
Jedna je naročito bila ljuta, na tog Dečaka koga znam, kada je promenio vrtić.
Njegove oči plave su kao more koje spava. Dečak poklanja mir svojim uvek zabrinutim roditeljima, dodajući mir i radost. Uz brzi poljubac koji prati uzvik - Ljubav!
Nedavno, kad su ga poveli na potok, tog Dečaka koga poznajem, on ih je od sreće poljubio u mišicu, tamo iznad lakta. Onako usput, u šetnji i bez ikakve najave. To je njegov način da kaže: Hvala.
Voli da se smeje. Da se glasno smeje. U tom smehu ustaje, poskakuje i viče: Žurka!
Pažljivo i iznova sluša Fiiii-ga-ro, buru Karmine Burane i pesmice iz Mapeta.
Kad plače, taj Dečak koga znam, plač je tih, bez glasa i iz njega se kotrljaju najkrupnije suze koje zamisliti možete. Baš tako kao što on plače bez zvuka, tako se i njegove suze niz lice kotrljaju nemo i brzo.
Eh da, kada Dečak pogreši, on trepne i kaže na svoj način: Izvini. Onda doda i jedno: Nikad.
Svakog jutra Dečak, uz glasni smeh, kreće u novi dan.
Dečak voli slagalice od kojih nastaju životinje pod njegovim prstima.
Mislim da je taj Dečak jedno vreme verovao da je Lav. Posle je, siguran sam, bio Tigar.
Poslednjih meseci je odlučio da bude Medved. I taj Medved, Tigar, Lav, ide od jednog do drugog, grli i viče grrr, sve dok zauzvrat ne dobije osmeh i lep pogled.
On voli knjige. U knjižari uvek sedne na pod i srećno lista knjigu o Mogliju ili Hrabroj Meridi.
Uspavljuje se tako što zagrli svoju mamu, i mazi je po licu znajući da će ona prva da zaspi.
Poznajem jednog Dečaka.
Dečaka koji voli sve ljude.
Dečak se zove Vuki. Ima osam godina.
Dečak ne ume da voli rečima.
Vuki voli srcem.