Forumi » Saveti za roditelje

• Mary Poppins

  

  • Moderator
  • 155 postova
   

  03. фебруар 2016. 18.45.22 CET

  Društveno ubeđenje

   

  U društvu postoji ubeđenje da je za detetovo "dobro" ili "rđavo" ponašanje u najvećoj meri odgovoran način odgajanja, posebno majčin udeo u tome. Kada se pojave problemi, roditelji su krivi jer dete nisu naučili redu ili mu nisu postavili granice. Stručnjaci ipak već neko vreme znaju da stvari nisu tako jednostavne.

   

  Dete je mnogo aktivniji učesnik u oblikovanju različitih načina odgajanja nego što se to dugo mislilo. Istraživanja su pokazala da je novorođenče već samo po sebi jedinstvena individua sa sopstvenim genetskim materijalom, iskustvom koje nosi iz perioda provedenog u materici i onog za vreme i nakon porođaja. Svi ovi faktori se međusobno povezuju i određuju kako će se osoba prilagoditi životu van materice i kako će reagovati na njega. O odojčetu brinu odrasli, najčešće roditelji, koji su takođe jedinstvene individue sa svojim sopstvenim karakteristikama i iskustvima, čija se očekivanja od deteta takođe razlikuju kao i njihovo reagovanje na njega. Sve to oblikuje dete, njegovo ponašanje i odnos dete - roditelj.
  
  Jankovići imaju dva sina: Predraga (11 godina) i Gorana (9 godina). Obojica su dobri učenici i omiljeni među vršnjacima. Uprkos tome, njihovi roditelji se pitaju kako dvoje dece iz iste porodice mogu toliko da se razlikuju. Predrag je opušten, kreće se sporo i nema problem da se prilagodi na nove situacije. Goran je impulsivan, stalno u pokretu i brzo reaguje. Predrag odgovara životnom stilu njegovih roditelja, dok ih Goranovqa aktivnost i silina muči, te njegovo ponašanje ocenjuju kao uznemiravajuće. Razlike u ponašanju među momcima ukazuju na individualne različitosti u temperamentu, a te različitosti oblikuju svakodnevni život porodice Janković.

   

  Kada govorimo o temperamentu, obično mislimo na način reagovanja na situacije i događaje iz okoline, koje je karakteristično za određenu osobu. Naravno, niko ne reaguje baš uvek na isti način, ali kod skoro svake osobe postoji određeni oblik ponašanja koji je prisutan u većini slučajeva.

   

  Temperament predstavlja individualne karakteristike koje su:

   

  1. biološki predodređene;

   

  1. vidljive odmah nakon rođenja;

   

  1. karakteristične za osobu u mnogim situacijama i tokom životnog perioda.

   

   

  Odojčad se ne razlikuje samo po težini, dužini i boji kose, već takođe i po temperamentu. Ako posmatrate odojčad u porodilištu, primetićete razlike. Neka su živahnija, druga mirnija. Neka spavaju više sati i morate ih probuditi u vreme hranjenja, druga se stalno bude. Neka kada im je neugodno plaču tako da ih možete čuti na velikoj razdaljini, druga pak malo zakmeče pa se brzo umire.
  Autori Thomas i Chess su u svojoj, sada već klasičnoj studiji temperamenta, zamolili roditelje da ocene svoju decu u devet dimenzija. Dimenzije su bile:

   

   

  1. nivo aktivnosti (da li je dete stalno u pokretu, da li mu treba malo sna ili je mirnije);

   

  1. urednost (misli se, da li se detetove fiziološke potrebe javljaju u urednim intervalima ili ne - ako je ritam neuredan, roditelji nikada ne znaju kada je dete pospano ili gladno);

   

  1. prilagođenost (koliko brzo se bebe navikavaju na nove nadražaje i nove životne situacije. Kod onih koje se teže prilagođavaju, svaka novost može da znači neprijatno iskustvo);

   

  1. osnovno raspoloženje (kakvo raspoloženje prevladava kod deteta: neka se obično smeju i dobro su raspoložena, dok su druga pak plačljiva i neraspoložena iako su roditelji dovoljno dobri i ne postoje veće frustracije);

   

  1. intenzitet reagovanja (neka odojčad na jake nadražaje, kao što je glad, reaguju blagim prituživanjem, druga se na najmanju neugodnost jako naljute, i reaguju glasno i burno);

   

  1. nivo praga osetljivosti (da li ga spoljni nadražaji, kao što je buka, jaka svetlost, uznemiruju ili ne obraća pažnju na njih);

   

  1. odvraćanje pažnje (ili ga svaka novina u okruženju odvraća od aktivnosti, ili je uporan bez obzira na ometajući stimulans);

   

  1. istrajnost (neka deca mogu relativno dugo da budu zaokupirana nekom aktivnošću, druga ih pak brzo menjaju).

   

   

  Temperament kod dece

   

  S obzirom na dobijene odgovore izvedena su tri obrasca temperamenta kod dece a tako i tri tipa dece:

   

  Deca koju je lako odgajati (40 procenata), koja su većinu budnoga stanja u dobrom raspoloženju, lako se prilagođavaju na nove situacije, za njih važi da imaju uredan biološki ritam i manji intenzitet reagovaja. To su odojčad i deca koju okolina smatra "dobrom", jer sa njima nema mnogo muka. Može se desiti da se roditelji i vaspitači upravo zbog toga što ne zahtevaju veću pozornost premalo posvećuju ovakvoj deci i da ona ne dobijaju odgovarajuću pažnju koja im je potrebna za pravilan razvoj.

   

  "Teška" deca (10 procenta) mogu da budu veliki izazov za roditelje. Za njih je karakteristično: loše prilagođavanje promenama, preovlađujuće negativno raspoloženje, neuravnoteženi ritam spavanja i gladi, burnost u reakcijama i impulsivnost. Potrebno je da im omogučimo dovoljno kretanja i što je moguće više igre, kako bi na taj način potrošila nagomilanu energiju i frustracije, kao i dovoljno slobode u izboru aktivnosti.

   

  Deca koja se sporije oduševljavaju (15 procenta): malo se sporije prilagođavaju, nivo aktivnosti im je nizak, početna reakcija na nove nadražaje je negativna i manjeg je intenziteta. Posebno im je važna rutina svakodnevnih aktivnosti, kao i to, da im obezbedimo dovoljno vremena da se prilagode. 
  35 procenata dece nije uvršteno ni u jednu kategoriju (mešani uzorak).

   

  Definisane kategorije pružaju roditeljima neki okvir, koji im pomaže da svoje dete vide jasnije, ali naravno ne predstavljaju celu sliku. Nekim roditeljima više pomaže devet opisanih dimenzija (nivo aktivnosti, urednost, prilagođenost...).

   

  Opisane karakteristike ne opisuju jasno samo dete, već opisuju celu porodicu. Majka, koja nikada ne zna kada je njeno dete pospano ili gladno, će teže organizovati svoje aktivnosti od majke deteta koje ima redovnije biološke funkcije. Roditelji, čije je dete veći deo vremena plačljivo ili loše raspoloženo, će mnogo manje uživati u roditeljstvu od roditelja čije je dete veći deo vremena pozitivno raspoloženo. Dete koje negativno i intenzivno reaguje na promene će imati većih problema prilikom navikavanja na tvrđu hranu ili obdenište. Otkriveno je da se karakteristike temperamenta obično protežu kroz godine detinjstva pa sve do odraslog doba. Kao što smo videli na primeru porodice Novak, problem obično nastaje kasnije, u periodu kada temperament deteta počne bitno da se razlikuje od temperamenta njegovih roditelja, a takođe i nastavnika.

   

  Potrebno je napraviti razliku između temperamenta i ostalih faktora. ponekad, na detetovo ponašanje mogu da utiču hronične bolesti ili bolesna stanja (na primer, odojče može da bude loše raspoloženo zbog neotkrivene alergije na mleko ili refluksa), ili pak emotivnog i fiziološkog stresa.

   

  Detetov temperament ne možete da birate - ono što ste dobili, to imate. Ipak, da li ćete na određeno dete reagovati ovako ili onako, zavisi od toga šta vam je bliskije - dete koje vam je sličnije ćete razumeti bolje. Vrlo je važno da se pred svojim detetom uzdržimo od negativnih etiketa, kao što su "džangrizalo", "teško dete", "lenjivac", jer dete obično počne da se identifikuje sa tom etiketom, a umesto da se smanji, problem će se samo još više pogoršati. Dobre novosti su te, da pozitivan spoljni uticaj može ublažiti negativne posledice "teškog" temperamenta - kako se pokazalo, on može čak da promeni aktivnost nervnog sistema. Ako poznajemo svoj i temperament našeg deteta, lakše ćemo razumećeti i dete i sami sebe, a takođe i dinamiku cele porodice. Tako ćemo lakše napraviti kompromise i prilagoditi način odgajanja, tako da bude što delotvorniji i podrobniji, a život u porodici prijatniji.