Forumi » Saveti za roditelje

• Bibaaa

  

  • 1436 postova
   

  04. фебруар 2016. 16.13.31 CET

  Zvanična načela UNICEF-a

   

  Etičke smernice za izveštavanje o deci sačinio je Tim za medije UNICEF-a. 
  Izveštavanje o deci i mladima predstavlja posebne izazove. U nekim 
  slučajevima, izveštavanje o deci dovodi njih i drugu decu u opasnost od 
  odmazde ili obeležavanja.
  UNICEF je postavio ova načela s namerom da pomogne novinarima u 
  izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece. Načela su ponuđena kao 
  smernice za koje UNICEF veruje da će koristiti medijima da izveštavaju 
  o deci shodno njihovom uzrastu, i sa sluhom. Smernice treba da podupru 
  najbolje namere moralnih izveštača, da služe javnom interesu ne 
  ugrožavajući dečja prava.

   

  I Opšte smernice

   

  1. Dostojanstvo i prava svakog deteta moraju da se poštuju u svim 
  okolnostima.

   

  2. Kada se intervjuišu deca ili kada se o njima izveštava, posebna pažnja 
  mora da se posveti pravu svakog deteta na privatnost i poverljivost, 
  na sopstveno mišljenje, na učestvovanje u odlukama koje ga se tiču i 
  na zaštitu od stvarne i moguće patnje i odmazde.

   

  3. Zaštita najboljeg interesa svakog deteta prethodi svim drugim obzirima, 
  uključujući i borbu za pitanja koja se tiču dece i unapređivanje dečjih prava.

   

  4. Kada se određuje šta je najbolji interes deteta, mora se dati odgovarajuća 
  težina pravu deteta da se njegovo mišljenje uzme u obzir, u skladu s uzrastom 
  i zrelošću.

   

  5. O političkim, društvenim i kulturnim posledicama svakog izveštaja treba 
  konsultovati osobe koje najbolje poznaju prilike u kojima dete živi, a koje 
  su najsposobnije da ih procene.

   

  6. Ne objavljujte priču ili sliku koja bi mogla da dovede dete, njegovu braću
  i sestre ili vršnjake u opasnost, čak i kad se njihova imena i lik uopšte ne 
  koriste, ili su promenjeni, odnosno zamućeni.

   

  II Smernice za intervjuisanje dece

   

  1. Ne nanosite štetu nijednom detetu, izbegavajte pitanja, stavove ili 
  komentare koji u sebi sadrže osudu, ne uvažavaju kulturne vrednosti 
  deteta, izlažu ga opasnosti ili poniženju, ili oživljavaju njegov bol i tugu
  izazvane nekim traumatičnim događajem. 2. Ne odvajajte decu na osnovu 
  pola, rase, uzrasta, veroispovesti, statusa, obrazovanja ili fizičkih sposobnosti 
  kada odlučujete koje da intervjuišete.

   

  3. Nema nameštanja. Ne tražite od dece da ispričaju priču ili učine nešto 
  što nije deo njihove lične priče.

   

  4. Jasno dajte do znanja detetu ili njegovom staratelju da razgovaraju 
  s novinarom. Objasnite šta je cilj intervjua i kako će biti upotrebljen.

   

  5. Potrudite se da dobijete dopuštenje od deteta ili njegovog staratelja 
  za svaki intervju, video snimak i, kad je to moguće, za dokumentarne 
  fotografije. Kad je to moguće i prikladno, nabavite pisano dopuštenje.
  Ono se mora dobiti u okolnostima koje garantuju da dete i staratelj ni 
  na koji način nisu prinuđeni i da razumeju da su deo priče koja može da 
  bude objavljena u njihovoj zemlji, i u svetu. To se obično postiže samo 
  ako se dopuštenje dobije na maternjem jeziku deteta i ako se odluka 
  donese u dogovoru sa odraslom osobom kojoj dete veruje.

   

  6. Obratite pažnju na to gde i kako intervjuišete dete. Ograničite broj 
  onih koji postavljaju pitanja, kao i fotografa. Pokušajte da se uverite da 
  je detetu ugodno i da je u stanju da ispriča svoju priču bez ičijeg pritiska, 
  pa i bez pritiska onoga koji postavlja pitanja. Kad je reč o filmskim, video
  i radio intervjuima, vodite računa o tome šta izbor vizuelne ili zvučne pozadine 
  može dodatno da govori o detetu i njegovom životu i priči. Morate biti sigurni 
  da mu ne preti opasnost ili neprijatnost zato što su prikazane njegova kuća, 
  zajednica ili okruženje.

   

  Smernice za izveštavanje o deci

   

  1. Nemojte dodatno obeležavati nijedno dete. Izbegavajte svrstavanje ili opise 
  zbog kojih ono može biti izloženo kazni – uključujući i dodatnu fizičku ili
  psihičku patnju, ili trajnoj zloupotrebi, podvajanju ili odbacivanju od strane 
  lokalne zajednice u kojoj živi.

   

  2. Detetovu priču i sliku uvek stavljajte u tačan kontekst.

   

  3. Uvek promenite ime i zamutite lik deteta za koje znate da je:

   

  a) žrtva seksualnog zlostavljanja ili iskorišćavanja;
  b) počinilac fizičke ili seksualne zloupotrebe;
  c) HIV pozitivno, obolelo od AIDS-a, ili je umrlo od side, osim ako dete, roditelj
  ili staratelj potpuno svesno daju saglasnost;
  d) optuženo ili osuđeno za zločin.

   

  4. U okolnostima u kojima postoji stvarna ili moguća opasnost od duševnog bola 
  ili odmazde, promenite ime i zamutite lik svakog deteta za koje je utvrđeno da je:

   

  a) dete borac, sadašnji ili bivši;
  b) tražilac azila, izbeglica ili interno raseljeno lice.
  5. U nekim slučajevima korišćenje detetovog identiteta - imena i/ili prepoznatljive 
  slike - najbolje služi interesu deteta. Međutim, i kada se koristi njegov stvarni 
  identitet, detetu treba obezbediti zaštitu od patnje i podržati ga u slučaju bilo
  kakvog obeležavanja ili odmazde. Primeri takvih posebnih slučajeva jesu:

   

  a) kada dete stupi u kontakt sa izveštačem u želji da ostvari svoje pravo 
  na slobodu izražavanja i pravo da se čuje njegovo mišljenje;
  b) kada je dete deo neke tekuće kampanje ili društvenog pokreta i želi da 
  bude identifikovano kao takvo;
  c) kada je dete obuhvaćeno psihosocijalnim programom i kada je javno 
  predstavljanje imenom i likom deo njegovog zdravog razvoja.

   

  6. Proverite tačnost onoga što dete ima da kaže, bilo u razgovoru sa drugom 
  decom ili nekom odraslom osobom, a najbolje, i s jednima, i s drugima.

   

  7. Kada niste sigurni da li je dete u opasnosti, izveštavajte o opštim prilikama 
  u kojima deca žive umesto o pojedinačnom detetu, bez obzira na to koliko je 
  priča privlačna sa novinarskog stanovišta.

   

  Zakonska regulativa

   

  Zvaničan dokument Ujedinjenih nacija

   

  Kodeks deca i mediji predstavlja pravila ponašanja medija u odnosu na decu.
  Prilog: Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba.

   

  Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu

   

  Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu pripremljena su pod 
  pokroviteljstvom UNESCO-a na sastancima međunarodnih i regionalnih 
  organizacija novinara od 1978. do 1983. godine, a objavljena su na četvrtom 
  konsultativnom sastanku u Parizu 20. novembra 1983. godine, koji je 
  predstavljalo 400.000 aktivnih novinara iz svih delova sveta.

   

  Načelo I: 
  Pravo naroda na istinitu informaciju
  Narod i pojedinci imaju pravo na objektivnu sliku stvarnosti na osnovu 
  tačnog i potpunog informisanja, i na slobodno iskazivanje svog mišljenja 
  u različitim kulturnim i komunikacijskim medijima.

   

  Načelo II: 
  Novinarska posvećenost objektivnoj stvarnosti
  Glavni zadatak novinara jeste da služi pravu naroda na istinitu i verodostojnu 
  informaciju tako što će biti posvećen objektivnoj stvarnosti, što znači da 
  će savesno izveštavati o činjenicama i postavljati ih u odgovarajući kontekst, 
  ukazujući na njihovu povezanost i ne iskrivljujući ih, koristeći svoje novinarske 
  kreativne sposobnosti na takav način da pruži javnosti odgovarajuću građu
  koja će olakšati stvaranje tačne i obuhvatne slike sveta, u kojoj su poreklo, 
  priroda i suština događaja, procesa i stanja shvaćeni onoliko objektivno koliko j
  e to moguće.

   

  Načelo III: 
  Društvena odgovornost novinara

   

  U novinarstvu, informacija se shvata kao društveno dobro, a ne kao roba,
  što znači da novinar deli odgovornost za informaciju koju prenosi i da je 
  stoga odgovoran ne samo onima koji kontrolišu medije već, u krajnjoj liniji, 
  najširoj javnosti, uključujući i razne društvene interese. Društvena 
  odgovornost novinara iziskuje da on u svim okolnostima postupa u skladu 
  sa sopstvenom savešću.

   

  Načelo IV: 
  Profesionalni integritet novinara
  Društvena uloga novinara zahteva da profesija održava visoke standarde 
  integriteta, uključujući i pravo novinara da ne prihvati zadatak koji se kosi 
  s njegovim ubeđenjem ili da ne imenuje izvor informacije, kao i pravo da 
  učestvuje u odlučivanju u mediju u kojem je zaposlen. Profesionalni integritet
  ne dopušta novinaru da prihvati bilo koji oblik mita ili unapređenje ličnog 
  interesa koji je u suprotnosti sa opštim dobrom. Isto tako, profesionalna 
  etika nalaže da se poštuje intelektualna svojina i, posebno, da se izbegava 
  plagijat.

   

  Načelo V: 
  Dostupnost informacija i učešće javnosti
  Priroda profesije zahteva da se novinar zalaže za to da informacije budu 
  dostupne javnosti i da se javnosti omogući učešće u medijima, uključujući i 
  pravo na ispravku i pravo na odgovor.

   

  Načelo VI: 
  Poštovanje privatnosti i ljudskog dostojanstva
  Sastavni deo novinarskih profesionalnih standarda jeste poštovanje prava 
  pojedinca na privatnost i ljudsko dostojanstvo, u saglasnosti sa odredbama
  međunarodnih i nacionalnih zakona koji štite pravo i ugled drugih osoba,
  i zabranjuju klevetu, ocrnjivanje, kaljanje ugleda i blaćenje.

   

  Načelo VII: 
  Poštovanje javnog interesa
  Novinarski profesionalni standardi propisuju dužno poštovanje prema 
  nacionalnoj zajednici, njenim demokratskim ustanovama i javnom moralu.

   

  Načelo VIII: 
  Poštovanje univerzalnih vrednosti i raznovrsnosti kultura
  Pravi novinar zalaže se za univerzalne vrednosti humanizma, pre svega za 
  mir, demokratiju, ljudska prava, društveni napredak i nacionalno oslobođenje, 
  poštujući pri tom osobeni karakter, vrednost i dostojanstvo svake kulture, 
  kao i pravo svakog naroda da slobodno izabere i razvija svoj politički, 
  ekonomski i kulturni sistem. Dakle, novinar aktivno učestvuje u društvenoj 
  transformaciji u pravcu demokratskog poboljšanja društva i doprinosi, 
  putem dijaloga, klimi poverenja u međunarodnim odnosima, koja vodi ka 
  miru i pravdi u celom svetu, ka detantu, razoružanju i nacionalnom razvoju. 
  Profesionalna etika zahteva da novinar bude svestan svih bitnih odredbi 
  sadržanih u međunarodnim konvencijama, deklaracijama i rezolucijama.

   

  Načelo IX: Suzbijanje rata i drugih velikih zala s kojima se suočava čovečanstvo

   

  Etička posvećenost univerzalnim vrednostima humanizma zahteva od novinara 
  da se uzdrži od opravdavanja i podstrekavanja ratne agresije i trke u 
  naoružanju, naročito u nuklearnom naoružanju, i svih drugih oblika nasilja, 
  mržnje i diskriminacije, a naročito rasizma i aparthejda, ugnjetavanja od 
  strane tiranskih režima, kolonijalizma i neokolonijalizma, kao i drugih velikih 
  zala koja pogađaju čovečanstvo, kao što su siromaštvo, glad i bolest. 
  Postupajući tako, novinar može da pomogne da se iskorene neznanje i 
  nerazumevanje među narodima, da se poveća osetljivost nacionalnih 
  zajednica za potrebe i želje drugih i da se obezbedi poštovanje i dostojanstvo 
  za sve nacije, sve narode i sve pojedince, bez obzira na rasu, pol, jezik, 
  nacionalnost, veru ili filozofsko ubeđenje.

   

  Načelo X:
  Unapređivanje novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka

   

  Novinar obavlja svoj zadatak u savremenom svetu u okviru kretanja ka 
  novim međunarodnim odnosima uopšte i, posebno, ka novom
  informacionom poretku. Taj novi poredak, shvaćen kao integralni deo 
  Novog međunarodnog ekonomskog poretka, usmeren je – i nacionalno i 
  internacionalno – ka dekolonizaciji i demokratizaciji oblasti informacija i 
  komunikacija na temelju mirnog suživota naroda i uz puno poštovanje 
  njihovog kulturnog identiteta. Novinar ima posebnu obavezu da unapređuje 
  proces demokratizacije međunarodnih odnosa u oblasti informacija, 
  posebno tako što će čuvati i podsticati mirne i prijateljske odnose među
  državama i narodima.

   

  Konvencija o pravima deteta

   

  Zvaničan dokument Ujedinjenih nacija

   

  Preambula

   

  Strane ugovornice ove Konvencije, smatrajući da, u skladu sa principima 
  proklamovanim u Povelji Ujedinjenih nacija, priznavanje urođenog dostojanstva 
  i jednakih i neotuđivih prava svih pripadnika ljudske zajednice predstavlja osnovu 
  slobode, pravde i mira u svetu;
  imajući u vidu da su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo potvrdili veru 
  u osnovna ljudska prava i dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti i odlučili 
  da doprinose društvenom napretku i podizanju životnog standarda u većoj 
  slobodi;
  prihvatajući da su Ujedinjene nacije u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim 
  pravima i međunarodnim paktovima o ljudskim pravima proklamovale i 
  usaglasile se da svakom pojedincu pripadaju sva prava i slobode sadržane 
  u njima, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko i 
  drugo ubeđenje, nacionalno ili društveno poreklo i imovinsko stanje, 
  rođenje ili drugi status;
  podsećajući da su Ujedinjene nacije u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim 
  pravima proklamovale da detinjstvu pripadaju posebna briga i pomoć;
  uverene da porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini 
  za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece, treba da bude 
  pružena neophodna zaštita i pomoć kako bi mogla upotpunosti da 
  preuzme odgovornosti u zajednici;
  prihvatajući da dete, u cilju potpunog i skladnog razvoja ličnosti, treba 
  da raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja;
  smatrajući da dete treba da bude upotpunosti pripremljeno da živi 
  samostalno u društvu i da bude vaspitano u duhu ideala proklamovanih 
  u Povelji Ujedinjenih nacija, a posebno u duhu mira, dostojanstva, 
  tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti;
  imajući u vidu da je potreba za proširivanjem posebne brige za dete 
  izražena u Ženevskoj deklaraciji o pravima deteta iz 1924. godine, i u 
  Deklaraciji o pravima deteta koji su usvojile Ujedinjene nacije 1959. 
  godine, i priznata u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, u 
  Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima (posebno u 
  članovima 23 i 24), u Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim
  i kulturnim pravima (posebno u članu 10), i u statutima i odgovarajućim
  instrumentima specijalizovanih agencija i međunarodnih organizacija koje
  se bave zaštitom dece;
  imajući u vidu, kako je naznačeno u Deklaraciji o pravima deteta koju je 
  usvojila Generalna skupština 20. novembra 1959. godine, da su „detetu, 
  s obzirom na njegovu fizičku i mentalnu nezrelost, potrebni posebna
  zaštita i briga, uključujući odgovarajuću pravnu zaštitu kako pre, tako 
  i posle rođenja”;
  podsećajući na odredbe Deklaracije o socijalnim i pravnim principima koji
  se odnose na zaštitu i blagostanje dece, sa posebnim osvrtom na nacionalno 
  i međunarodno starateljstvo i usvojenje, Pravila Ujedinjenih nacija o 
  minimalnim standardima za maloletničko pravosuđe (Pekinška pravila)
  i Deklaraciju o zaštiti žena i dece u slučaju vanrednog stanja i oružanog 
  sukoba;
  prihvatajući da u svim zemljama sveta ima dece koja žive u izuzetno teškim
  uslovima i da je takvoj deci neophodna posebna briga;
  posvećujući dužnu pažnju značaju tradicija i kulturnih vrednosti svakog 
  naroda za zaštitu i skladan razvoj deteta;
  svesne značaja međunarodne saradnje za poboljšanje uslova života dece
  u svim zemljama, posebno u zemljama u razvoju, saglasile su se o sledećem:

   

  I Deo

   

  Član 1

   

  Za potrebe ove Konvencije dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo 
  osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, 
  punoletstvo ne stiče ranije.

   

  Član 2

   

  1. Strane ugovornice ove Konvencije će poštovati i obezbeđivati prava 
  utvrđena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom 
  jurisdikcijom bez ikakve diskriminacije, i bez obzira na rasu, boju kože, pol, 
  jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili 
  socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi 
  status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja;

   

  2. Strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se 
  obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kažnjavanja 
  zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju 
  detetovih roditelja, zakonskih staratelja ili članova porodice.

   

  Član 3

   

  1. U svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju 
  javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni 
  organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog 
  značaja;

   

  2. Strane ugovornice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu
  i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava 
  i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili drugih pojedinaca 
  koji su pravno odgovorni za dete i u tom cilju će preduzeti sve 
  odgovarajuće zakonodavne i administrativne mere;

   

  3. Strane ugovornice će obezbediti da se institucije, službe i 
  ustanove odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagode standardima 
  koje su utvrdili nadležni organi, posebno u oblasti sigurnosti, zdravlja,
  u pogledu broja i podobnosti osoblja, kao i stručnog nadzora.

   

  Član 4
  Strane ugovornice će preduzeti sve potrebne zakonodavne, administrativne
  i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u ovoj Konvenciji. U pogledu
  ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, strane ugovornice će preduzeti takve
  mere maksimalno koristeći svoja raspoloživa sredstva, a gde je to potrebno, 
  u okviru međunarodne saradnje.

   

  Član 5
  Strane ugovornice će poštovati odgovornosti, prava i dužnosti roditelja ili, 
  gde je takav slučaj, članova šire porodice ili zajednice, kako je predviđeno 
  lokalnim običajima, zakonskih staratelja ili drugih osoba zakonski odgovornih 
  za dete, da bi se omogućilo, na način koji je u skladu sa razvojnim mogućnostima 
  deteta, odgovarajuće usmeravanje i savetovanje u ostvarivanju prava priznatih 
  ovom Konvencijom.

   

  Član 6

   

  1. Strane ugovornice priznaju da svako dete samim rođenjem ima pravo na život;

   

  2. Strane ugovornice će obezbediti u najvećoj mogućoj meri opstanak i razvoj 
  deteta.

   

  Član 7
  1. Dete će biti registrovano odmah nakon rođenja i imaće od rođenja pravo 
  na ime, pravo na sticanje državljanstva i koliko je to moguće, pravo da zna ko
  su mu roditelji i pravo na njihovo staranje;

   

  2. Strane ugovornice će obezbediti primenu ovih prava u skladu sa svojim 
  nacionalnim zakonom i svojim obavezama u skladu s odgovarajućim 
  međunarodnim instrumentima iz ove oblasti, posebno u slučajevima u kojima 
  bi dete u suprotnom bilo apatrid.

   

  Član 8

   

  1. Strane ugovornice se obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje 
  identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične odnose u skladu sa 
  zakonom, bez nezakonitog mešanja;

   

  2. U slučajevima kada je dete nezakonito lišeno nekih ili svih elemenata 
  svog identiteta, strane ugovornice će obezbediti odgovarajuću pomoć i 
  zaštitu kako bi mu što pre bio vraćen identitet.

   

  Član 9

   

  1. Strane ugovornice će obezbediti da dete ne bude odvojeno od svojih 
  roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležne vlasti, uz sudski nadzor, 
  odrede u skladu sa važećim zakonom i postupkom, da je takvo odvajanje 
  neophodno u najboljem interesu deteta. Takva odluka može biti neophodna 
  u određenom slučaju, kao npr. ako roditelji zlostavljaju ili zanemaruju dete 
  ili žive odvojeno pa se mora doneti odluka o mestu stanovanja deteta:

   

  2. U svakom postupku koji proizilazi iz stava 1 ovog člana, sve zainteresovane 
  strane imaće mogućnost da učestvuju u postupku i da iznesu svoje mišljenje;

   

  3. Strane ugovornice će poštovati pravo deteta odvojenog od jednog ili oba 
  roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba 
  roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta;

   

  4. U slučajevima kada je razdvajanje posledica mere koju je preduzela strana
  ugovornica, kao što je pritvor, hapšenje, egzil, deportacija ili smrt 
  (uključujući smrt koja je nastupila iz bilo kog razloga dok je osoba pod 
  merom države) jednog ili oba roditelja deteta, ta strana ugovornica će, 
  na zahtev, pružiti roditeljima, detetu ili, prema potrebi, nekom drugom članu
  porodice, neophodne informacije o tome gde se nalazi odsutni član (članovi)
  porodice, osim ako bi pružanje takve informacije bilo štetno po dobrobit 
  deteta.
  Strane ugovornice će dalje osigurati da samo podnošenje takvog zahteva 
  ne proizvede nikakve negativne posledice po osobu (osobe) na koju se 
  odnosi.

   

  Član 10

   

  1. U skladu sa obavezom strana ugovornica, shodno članu 9, stav 1, 
  zahtevi deteta ili njegovih roditelja da uđe na teritoriju strane ugovornice 
  ili je napusti radi ponovnog spajanja porodice, strane ugovornice će
  rešavati na pozitivan, human i ekspeditivan način. Strane ugovornice 
  će dalje obezbediti da podnošenje takvog zahteva ne prouzrokuje nikakve
  štetne posledice za podnosioce i članove njihove porodice;

   

  2. Dete čiji su roditelji nastanjeni u različitim državama će imati pravo 
  da, osim u izuzetnim okolnostima, redovno održava lične odnose i 
  neposredne kontakte sa oba roditelja. U tom cilju i u skladu sa obavezom 
  strana ugovornica shodno članu 9, stav 2, strane ugovornice će poštovati 
  pravo deteta i njegovih roditelja da napuste svaku zemlju, uključujući i 
  sopstvenu, kao i da uđu u svoju zemlju. Pravo na napuštanje bilo koje 
  zemlje, biće podložno samo ograničenjima propisanim zakonom i koja su 
  potrebna radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog poretka (order public),
  javnog zdravlja ili morala ili prava i sloboda drugih i koja su u skladu sa 
  ostalim pravima priznatim u ovoj Konvenciji.

   

  Član 11

   

  1. Strane ugovornice će preduzeti mere za borbu protiv nezakonitog prebacivanja 
  i zadržavanja dece u inostranstvu;

   

  2. U tom cilju, strane ugovornice će podsticati zaključivanje bilateralnih ili 
  multilateralnih sporazuma ili pristupanje postojećim sporazumima.

   

  Član 12

   

  1. Strane ugovornice će obezbediti detetu koje je sposobno da formira 
  svoje sopstveno mišljenje, pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o 
  svim pitanjima koja se tiču deteta, s tim to se mišljenju deteta posvećuje 
  dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću deteta;

   

  2. U tom cilju, detetu će posebno biti pružena mogućnost da bude saslušano 
  u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se tiču deteta, bilo 
  neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način 
  koji je u skladu sa procesnim pravilima nacionalnog zakona.

   

  Član 13

   

  1. Dete ima pravo na slobodu izražavanja; pravo obuhvata slobodu 
  da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta bez obzira na granice, 
  bilo usmeno, pismeno ili štampano, u umetničkoj formi ili preko bilo kog 
  drugog sredstva informisanja po izboru deteta;

   

  2. Primena ovog prava može biti predmet određenih ograničenja, ali samo 
  takvih koja su određena zakonom i neophodna: 
  (a) – radi poštovanja prava ili ugleda drugih; 
  ili 
  (b) – radi zaštite nacionalne bezbednosti ili javnog poretka (ordre public), 
  ili javnog zdravlja ili morala.

   

  Član 14

   

  1. Strane ugovornice će poštovati pravo deteta na slobodu misli, savesti 
  i veroispovesti;

   

  2. Strane ugovornice će poštovati prava i obaveze roditelja i, u određenim
  slučajevima zakonskih staratelja, radi usmeravanja deteta na ostvarivanje 
  njegovog prava na način koji je u skladu s razvojnim sposobnostima deteta;

   

  3. Sloboda izražavanja veroispovesti ili uverenja može biti predmet samo 
  takvih ograničenja koja su određena zakonom i potrebna da zaštite javnu 
  sigurnost, poredak, zdravlje, ili moral i osnovna prava i slobode drugih.

   

  Član 15

   

  1. Strane ugovornice će priznati pravo deteta na slobodu udruživanja 
  i slobodu mirnog okupljanja;
  2. Ostvarivanju ovih prava ne mogu biti postavljena nikakva ograničenja, 
  osim onih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom 
  društvu i u interesu su nacionalne sigurnosti ili javne bezbednosti, javnog poretka
  (ordre public), zaštite javnog zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih.

   

  Član 16

   

  1. Nijedno dete neće biti izloženo proizvoljnom ili nezakonitom mešanju u njegovu 
  privatnost, porodicu, dom ili prepisku, niti nezakonitim napadima na njegovu čast 
  i ugled;

   

  2. Dete ima pravo na zakonsku zaštitu protiv takvog mešanja ili napada.

   

  Član 17

   

  Strane ugovornice uvažavaju značajnu ulogu sredstava javnog informisanja 
  i obezbediće da dete ima pristup informacijama i materijalima iz različitih 
  nacionalnih i međunarodnih izvora, posebno onih koji su usmereni na 
  razvoj njegovog socijalnog, duhovnog i moralnog dobra i fizičkog i mentalnog
  zdravlja. U tom cilju, strane ugovornice će:

   

  (a) – podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije i materijal 
  od društvenog i kulturnog interesa za dete u skladu sa duhom člana 29;

   

  (b) – podsticati međunarodnu saradnju u izradi, razmeni i širenju takvih 
  informacija i materijala iz različitih kulturnih, nacionalnih i međunarodnih
  izvora;

   

  (c) – podsticati izdavanje i distribuciju dečjih knjiga;

   

  (d) – podsticati sredstva javnog informisanja da posvete posebnu pažnju 
  jezičkim potrebama deteta koje pripada manjinskoj grupi ili je domorodac;

   

  (e) – podsticati razvoj odgovarajućih smernica za zaštitu deteta od 
  informacija i materijala štetnih po njegovo dobro, imajući u vidu odredbe
  članova 13 i 18.

   

  Član 18

   

  1. Strane ugovornice će uložiti najveće napore da se obezbedi priznavanje
  principa da oba roditelja imaju zajedničku odgovornost u podizanju i 
  razvoju deteta. Roditelji ili, u zavisnosti od slučaja, zakonski staratelji 
  imaju prevashodnu odgovornost za podizanje i razvoj deteta. 
  Najbolji interesi deteta će biti njihova osnovna briga;

   

  2. U cilju garantovanja i unapređivanja prava iz ove Konvencije, strane 
  ugovornice će pružiti odgovarajuću pomoć roditeljima ili zakonskim 
  starateljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje deteta i obezbeđivati 
  razvoj ustanova, kapaciteta i službi za zaštitu dece;

   

  3. Strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere da obezbede 
  da deca zaposlenih roditelja koriste usluge i kapacitete dečje zaštite koji im 
  pripadaju.

   

  Član 19

   

  1. Strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće zakonske, administrativne, 
  socijalne i obrazovne mere za zaštitu deteta od svih oblika fizičkog ili 
  mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili 
  nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući 
  seksualno zlostavljanje, dok je pod brigom roditelja, zakonskih zastupnika 
  ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu;

   

  2. Takve zaštitne mere, treba, prema potrebi, da uključuju efikasne 
  postupke za donošenje socijalnih programa za obezbeđivanje neophodne 
  podrške detetu i onima koji se o detetu staraju, kao i drugih oblika 
  zaštite i sprečavanja, utvrđivanja, prijavljivanja, prosleđivanja, istrage, 
  postupanja i praćenja slučajeva ovde navedenog zlostavljanja deteta i, 
  po potrebi, obraćanja sudu.

   

  Član 20

   

  1. Detetu koje je privremeno ili stalno lišeno porodične sredine ili kojem,
  u njegovom najboljem interesu, ne može biti dopušteno da u takvoj 
  sredini ostane, imaće pravo na posebnu zaštitu i pomoć države;

   

  2. Strane ugovornice će u skladu sa svojim nacionalnim zakonima obezbediti
  alternativnu brigu za takvo dete;

   

  3. Takva briga može da uključi, između ostalog, smeštaj u drugu porodicu,
  kafalah prema islamskom pravu, usvojenje ili, ako je neophodno, smeštaj 
  u odgovarajuće ustanove za brigu o deci. Pri razmatranju rešenja, dužna 
  pažnja će biti posvećena potrebi uspostavljanja kontinuiteta u podizanju 
  deteta kao i etničkom, religioznom, kulturnom i jezičkom poreklu deteta.

   

  Član 21

   

  Strane ugovornice koje priznaju i/ili dozvoljavaju sistem usvajanja će 
  obezbediti da najbolji interesi deteta budu od prevashodne važnosti i one će:

   

  (a) – obezbediti da usvojenje deteta odobravaju samo nadležni organi
  koji utvrđuju, u skladu sa odgovarajućim zakonima i postupkom i na 
  osnovu svih relevantnih i pouzdanih informacija, da je usvojenje dopušteno 
  s obzirom na status deteta u odnosu na roditelje, rodbinu i zakonske 
  staratelje i da su se, ukoliko je tako propisano, zainteresovana lica
  saglasila sa usvojenjem nakon upoznavanja sa svim bitnim činjenicama, 
  a na osnovu stručnih mišljenja u meri kojoj su ona nužna;

   

  (b) – priznati da se međudržavno usvojenje može smatrati alternativnim 
  načinom brige o detetu, ukoliko se dete ne može smestiti u drugu 
  porodicu ili biti usvojeno ili se o detetu ne može na pogodan način 
  voditi briga u zemlji njegovog porekla;

   

  (c) – obezbediti da dete na koje se primenjuje međudržavno usvojenje
  uživa svu zaštitu i standarde jednake onima koji postoje u 
  slučaju nacionalnog usvojenja;

   

  (d) – preduzeti sve odgovarajuće mere da obezbedi da u međudržavnom 
  usvojenju smeštaj nema za poledicu neopravdanu finansijsku korist 
  za one koji u tome učestvuju;

   

  (e) – unaprediti, kada je to pogodno, ciljeve ovog člana zaključivanjem bilateralnih
  ili multilateralnih dogovora ili sporazuma i nastojati da se u tom okviru obezbedi
  da smeštanje deteta u drugu zemlju sprovode nadležne vlasti ili organi.

   

  Član 22

   

  1. Strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere da se obezbedi 
  da dete koje traži izbeglički status ili koje se smatra izbeglicom u skladu 
  sa važećim međunarodnim ili nacionalnim zakonom i postupkom, bilo da 
  je bez pratnje, bilo da je u pratnji roditelja ili neke druge osobe, dobije 
  odgovarajuću zaštitu i humanitarnu pomoć u uživanju prava utvrđenih 
  ovom Konvencijom i drugim međunarodnim instrumentima o ljudskim 
  pravima ili humanitarnom pravu, čije su strane ugovornice navedene države;

   

  2. U tom cilju, strane ugovornice će obezbediti, ukoliko smatraju za shodno, 
  saradnju u svim naporima Ujedinjenih nacija i drugih nadležnih međuvladinih
  ili nevladinih organizacija koje sarađuju sa Ujedinjenim nacijama da zaštite 
  takvo dete i da njemu/njoj pomognu da pronađe roditelje ili druge članove
  porodice, da bi se dobile informacije potrebne za ponovno sjedinjenje. 
  U slučajevima kada roditelji ili drugi članovi porodice ne mogu biti pronađeni, 

  Zvanična načela UNICEF-a

  Etičke smernice za izveštavanje o deci sačinio je Tim za medije UNICEF-a. 
  Izveštavanje o deci i mladima predstavlja posebne izazove. U nekim 
  slučajevima, izveštavanje o deci dovodi njih i drugu decu u opasnost od 
  odmazde ili obeležavanja.
  UNICEF je postavio ova načela s namerom da pomogne novinarima u 
  izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece. Načela su ponuđena kao 
  smernice za koje UNICEF veruje da će koristiti medijima da izveštavaju 
  o deci shodno njihovom uzrastu, i sa sluhom. Smernice treba da podupru 
  najbolje namere moralnih izveštača, da služe javnom interesu ne 
  ugrožavajući dečja prava.

  I Opšte smernice

  1. Dostojanstvo i prava svakog deteta moraju da se poštuju u svim 
  okolnostima.

  2. Kada se intervjuišu deca ili kada se o njima izveštava, posebna pažnja 
  mora da se posveti pravu svakog deteta na privatnost i poverljivost, 
  na sopstveno mišljenje, na učestvovanje u odlukama koje ga se tiču i 
  na zaštitu od stvarne i moguće patnje i odmazde.

  3. Zaštita najboljeg interesa svakog deteta prethodi svim drugim obzirima, 
  uključujući i borbu za pitanja koja se tiču dece i unapređivanje dečjih prava.

  4. Kada se određuje šta je najbolji interes deteta, mora se dati odgovarajuća 
  težina pravu deteta da se njegovo mišljenje uzme u obzir, u skladu s uzrastom 
  i zrelošću.

  5. O političkim, društvenim i kulturnim posledicama svakog izveštaja treba 
  konsultovati osobe koje najbolje poznaju prilike u kojima dete živi, a koje 
  su najsposobnije da ih procene.

  6. Ne objavljujte priču ili sliku koja bi mogla da dovede dete, njegovu braću
  i sestre ili vršnjake u opasnost, čak i kad se njihova imena i lik uopšte ne 
  koriste, ili su promenjeni, odnosno zamućeni.

  II Smernice za intervjuisanje dece

  1. Ne nanosite štetu nijednom detetu, izbegavajte pitanja, stavove ili 
  komentare koji u sebi sadrže osudu, ne uvažavaju kulturne vrednosti 
  deteta, izlažu ga opasnosti ili poniženju, ili oživljavaju njegov bol i tugu
  izazvane nekim traumatičnim događajem. 2. Ne odvajajte decu na osnovu 
  pola, rase, uzrasta, veroispovesti, statusa, obrazovanja ili fizičkih sposobnosti 
  kada odlučujete koje da intervjuišete.

  3. Nema nameštanja. Ne tražite od dece da ispričaju priču ili učine nešto 
  što nije deo njihove lične priče.

  4. Jasno dajte do znanja detetu ili njegovom staratelju da razgovaraju 
  s novinarom. Objasnite šta je cilj intervjua i kako će biti upotrebljen.

  5. Potrudite se da dobijete dopuštenje od deteta ili njegovog staratelja 
  za svaki intervju, video snimak i, kad je to moguće, za dokumentarne 
  fotografije. Kad je to moguće i prikladno, nabavite pisano dopuštenje.
  Ono se mora dobiti u okolnostima koje garantuju da dete i staratelj ni 
  na koji način nisu prinuđeni i da razumeju da su deo priče koja može da 
  bude objavljena u njihovoj zemlji, i u svetu. To se obično postiže samo 
  ako se dopuštenje dobije na maternjem jeziku deteta i ako se odluka 
  donese u dogovoru sa odraslom osobom kojoj dete veruje.

  6. Obratite pažnju na to gde i kako intervjuišete dete. Ograničite broj 
  onih koji postavljaju pitanja, kao i fotografa. Pokušajte da se uverite da 
  je detetu ugodno i da je u stanju da ispriča svoju priču bez ičijeg pritiska, 
  pa i bez pritiska onoga koji postavlja pitanja. Kad je reč o filmskim, video
  i radio intervjuima, vodite računa o tome šta izbor vizuelne ili zvučne pozadine 
  može dodatno da govori o detetu i njegovom životu i priči. Morate biti sigurni 
  da mu ne preti opasnost ili neprijatnost zato što su prikazane njegova kuća, 
  zajednica ili okruženje.

  Smernice za izveštavanje o deci

  1. Nemojte dodatno obeležavati nijedno dete. Izbegavajte svrstavanje ili opise 
  zbog kojih ono može biti izloženo kazni – uključujući i dodatnu fizičku ili
  psihičku patnju, ili trajnoj zloupotrebi, podvajanju ili odbacivanju od strane 
  lokalne zajednice u kojoj živi.

  2. Detetovu priču i sliku uvek stavljajte u tačan kontekst.

  3. Uvek promenite ime i zamutite lik deteta za koje znate da je:

  a) žrtva seksualnog zlostavljanja ili iskorišćavanja;
  b) počinilac fizičke ili seksualne zloupotrebe;
  c) HIV pozitivno, obolelo od AIDS-a, ili je umrlo od side, osim ako dete, roditelj
  ili staratelj potpuno svesno daju saglasnost;
  d) optuženo ili osuđeno za zločin.

  4. U okolnostima u kojima postoji stvarna ili moguća opasnost od duševnog bola 
  ili odmazde, promenite ime i zamutite lik svakog deteta za koje je utvrđeno da je:

  a) dete borac, sadašnji ili bivši;
  b) tražilac azila, izbeglica ili interno raseljeno lice.
  5. U nekim slučajevima korišćenje detetovog identiteta - imena i/ili prepoznatljive 
  slike - najbolje služi interesu deteta. Međutim, i kada se koristi njegov stvarni 
  identitet, detetu treba obezbediti zaštitu od patnje i podržati ga u slučaju bilo
  kakvog obeležavanja ili odmazde. Primeri takvih posebnih slučajeva jesu:

  a) kada dete stupi u kontakt sa izveštačem u želji da ostvari svoje pravo 
  na slobodu izražavanja i pravo da se čuje njegovo mišljenje;
  b) kada je dete deo neke tekuće kampanje ili društvenog pokreta i želi da 
  bude identifikovano kao takvo;
  c) kada je dete obuhvaćeno psihosocijalnim programom i kada je javno 
  predstavljanje imenom i likom deo njegovog zdravog razvoja.

  6. Proverite tačnost onoga što dete ima da kaže, bilo u razgovoru sa drugom 
  decom ili nekom odraslom osobom, a najbolje, i s jednima, i s drugima.

  7. Kada niste sigurni da li je dete u opasnosti, izveštavajte o opštim prilikama 
  u kojima deca žive umesto o pojedinačnom detetu, bez obzira na to koliko je 
  priča privlačna sa novinarskog stanovišta.

   

  
  Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 16.17.06 CET"
• Bibaaa

  

  • 1436 postova
   

  04. фебруар 2016. 16.16.06 CET

  Zakonska regulativa

  Zvaničan dokument Ujedinjenih nacija

  Kodeks deca i mediji predstavlja pravila ponašanja medija u odnosu na decu.
  Prilog: Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba.

  Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu

  Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu pripremljena su pod 
  pokroviteljstvom UNESCO-a na sastancima međunarodnih i regionalnih 
  organizacija novinara od 1978. do 1983. godine, a objavljena su na četvrtom 
  konsultativnom sastanku u Parizu 20. novembra 1983. godine, koji je 
  predstavljalo 400.000 aktivnih novinara iz svih delova sveta.

  Načelo I: 
  Pravo naroda na istinitu informaciju
  Narod i pojedinci imaju pravo na objektivnu sliku stvarnosti na osnovu 
  tačnog i potpunog informisanja, i na slobodno iskazivanje svog mišljenja 
  u različitim kulturnim i komunikacijskim medijima.

  Načelo II: 
  Novinarska posvećenost objektivnoj stvarnosti
  Glavni zadatak novinara jeste da služi pravu naroda na istinitu i verodostojnu 
  informaciju tako što će biti posvećen objektivnoj stvarnosti, što znači da 
  će savesno izveštavati o činjenicama i postavljati ih u odgovarajući kontekst, 
  ukazujući na njihovu povezanost i ne iskrivljujući ih, koristeći svoje novinarske 
  kreativne sposobnosti na takav način da pruži javnosti odgovarajuću građu
  koja će olakšati stvaranje tačne i obuhvatne slike sveta, u kojoj su poreklo, 
  priroda i suština događaja, procesa i stanja shvaćeni onoliko objektivno koliko j
  e to moguće.

  Načelo III: 
  Društvena odgovornost novinara

  U novinarstvu, informacija se shvata kao društveno dobro, a ne kao roba,
  što znači da novinar deli odgovornost za informaciju koju prenosi i da je 
  stoga odgovoran ne samo onima koji kontrolišu medije već, u krajnjoj liniji, 
  najširoj javnosti, uključujući i razne društvene interese. Društvena 
  odgovornost novinara iziskuje da on u svim okolnostima postupa u skladu 
  sa sopstvenom savešću.

  Načelo IV: 
  Profesionalni integritet novinara
  Društvena uloga novinara zahteva da profesija održava visoke standarde 
  integriteta, uključujući i pravo novinara da ne prihvati zadatak koji se kosi 
  s njegovim ubeđenjem ili da ne imenuje izvor informacije, kao i pravo da 
  učestvuje u odlučivanju u mediju u kojem je zaposlen. Profesionalni integritet
  ne dopušta novinaru da prihvati bilo koji oblik mita ili unapređenje ličnog 
  interesa koji je u suprotnosti sa opštim dobrom. Isto tako, profesionalna 
  etika nalaže da se poštuje intelektualna svojina i, posebno, da se izbegava 
  plagijat.

  Načelo V: 
  Dostupnost informacija i učešće javnosti
  Priroda profesije zahteva da se novinar zalaže za to da informacije budu 
  dostupne javnosti i da se javnosti omogući učešće u medijima, uključujući i 
  pravo na ispravku i pravo na odgovor.

  Načelo VI: 
  Poštovanje privatnosti i ljudskog dostojanstva
  Sastavni deo novinarskih profesionalnih standarda jeste poštovanje prava 
  pojedinca na privatnost i ljudsko dostojanstvo, u saglasnosti sa odredbama
  međunarodnih i nacionalnih zakona koji štite pravo i ugled drugih osoba,
  i zabranjuju klevetu, ocrnjivanje, kaljanje ugleda i blaćenje.

  Načelo VII: 
  Poštovanje javnog interesa
  Novinarski profesionalni standardi propisuju dužno poštovanje prema 
  nacionalnoj zajednici, njenim demokratskim ustanovama i javnom moralu.

  Načelo VIII: 
  Poštovanje univerzalnih vrednosti i raznovrsnosti kultura
  Pravi novinar zalaže se za univerzalne vrednosti humanizma, pre svega za 
  mir, demokratiju, ljudska prava, društveni napredak i nacionalno oslobođenje, 
  poštujući pri tom osobeni karakter, vrednost i dostojanstvo svake kulture, 
  kao i pravo svakog naroda da slobodno izabere i razvija svoj politički, 
  ekonomski i kulturni sistem. Dakle, novinar aktivno učestvuje u društvenoj 
  transformaciji u pravcu demokratskog poboljšanja društva i doprinosi, 
  putem dijaloga, klimi poverenja u međunarodnim odnosima, koja vodi ka 
  miru i pravdi u celom svetu, ka detantu, razoružanju i nacionalnom razvoju. 
  Profesionalna etika zahteva da novinar bude svestan svih bitnih odredbi 
  sadržanih u međunarodnim konvencijama, deklaracijama i rezolucijama.

  Načelo IX: Suzbijanje rata i drugih velikih zala s kojima se suočava čovečanstvo

  Etička posvećenost univerzalnim vrednostima humanizma zahteva od novinara 
  da se uzdrži od opravdavanja i podstrekavanja ratne agresije i trke u 
  naoružanju, naročito u nuklearnom naoružanju, i svih drugih oblika nasilja, 
  mržnje i diskriminacije, a naročito rasizma i aparthejda, ugnjetavanja od 
  strane tiranskih režima, kolonijalizma i neokolonijalizma, kao i drugih velikih 
  zala koja pogađaju čovečanstvo, kao što su siromaštvo, glad i bolest. 
  Postupajući tako, novinar može da pomogne da se iskorene neznanje i 
  nerazumevanje među narodima, da se poveća osetljivost nacionalnih 
  zajednica za potrebe i želje drugih i da se obezbedi poštovanje i dostojanstvo 
  za sve nacije, sve narode i sve pojedince, bez obzira na rasu, pol, jezik, 
  nacionalnost, veru ili filozofsko ubeđenje.

  Načelo X:
  Unapređivanje novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka

  Novinar obavlja svoj zadatak u savremenom svetu u okviru kretanja ka 
  novim međunarodnim odnosima uopšte i, posebno, ka novom
  informacionom poretku. Taj novi poredak, shvaćen kao integralni deo 
  Novog međunarodnog ekonomskog poretka, usmeren je – i nacionalno i 
  internacionalno – ka dekolonizaciji i demokratizaciji oblasti informacija i 
  komunikacija na temelju mirnog suživota naroda i uz puno poštovanje 
  njihovog kulturnog identiteta. Novinar ima posebnu obavezu da unapređuje 
  proces demokratizacije međunarodnih odnosa u oblasti informacija, 
  posebno tako što će čuvati i podsticati mirne i prijateljske odnose među
  državama i narodima.

  Konvencija o pravima deteta

  Zvaničan dokument Ujedinjenih nacija

  Preambula

  Strane ugovornice ove Konvencije, smatrajući da, u skladu sa principima 
  proklamovanim u Povelji Ujedinjenih nacija, priznavanje urođenog dostojanstva 
  i jednakih i neotuđivih prava svih pripadnika ljudske zajednice predstavlja osnovu 
  slobode, pravde i mira u svetu;
  imajući u vidu da su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo potvrdili veru 
  u osnovna ljudska prava i dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti i odlučili 
  da doprinose društvenom napretku i podizanju životnog standarda u većoj 
  slobodi;
  prihvatajući da su Ujedinjene nacije u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim 
  pravima i međunarodnim paktovima o ljudskim pravima proklamovale i 
  usaglasile se da svakom pojedincu pripadaju sva prava i slobode sadržane 
  u njima, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko i 
  drugo ubeđenje, nacionalno ili društveno poreklo i imovinsko stanje, 
  rođenje ili drugi status;
  podsećajući da su Ujedinjene nacije u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim 
  pravima proklamovale da detinjstvu pripadaju posebna briga i pomoć;
  uverene da porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini 
  za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece, treba da bude 
  pružena neophodna zaštita i pomoć kako bi mogla upotpunosti da 
  preuzme odgovornosti u zajednici;
  prihvatajući da dete, u cilju potpunog i skladnog razvoja ličnosti, treba 
  da raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja;
  smatrajući da dete treba da bude upotpunosti pripremljeno da živi 
  samostalno u društvu i da bude vaspitano u duhu ideala proklamovanih 
  u Povelji Ujedinjenih nacija, a posebno u duhu mira, dostojanstva, 
  tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti;
  imajući u vidu da je potreba za proširivanjem posebne brige za dete 
  izražena u Ženevskoj deklaraciji o pravima deteta iz 1924. godine, i u 
  Deklaraciji o pravima deteta koji su usvojile Ujedinjene nacije 1959. 
  godine, i priznata u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, u 
  Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima (posebno u 
  članovima 23 i 24), u Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim
  i kulturnim pravima (posebno u članu 10), i u statutima i odgovarajućim
  instrumentima specijalizovanih agencija i međunarodnih organizacija koje
  se bave zaštitom dece;
  imajući u vidu, kako je naznačeno u Deklaraciji o pravima deteta koju je 
  usvojila Generalna skupština 20. novembra 1959. godine, da su „detetu, 
  s obzirom na njegovu fizičku i mentalnu nezrelost, potrebni posebna
  zaštita i briga, uključujući odgovarajuću pravnu zaštitu kako pre, tako 
  i posle rođenja”;
  podsećajući na odredbe Deklaracije o socijalnim i pravnim principima koji
  se odnose na zaštitu i blagostanje dece, sa posebnim osvrtom na nacionalno 
  i međunarodno starateljstvo i usvojenje, Pravila Ujedinjenih nacija o 
  minimalnim standardima za maloletničko pravosuđe (Pekinška pravila)
  i Deklaraciju o zaštiti žena i dece u slučaju vanrednog stanja i oružanog 
  sukoba;
  prihvatajući da u svim zemljama sveta ima dece koja žive u izuzetno teškim
  uslovima i da je takvoj deci neophodna posebna briga;
  posvećujući dužnu pažnju značaju tradicija i kulturnih vrednosti svakog 
  naroda za zaštitu i skladan razvoj deteta;
  svesne značaja međunarodne saradnje za poboljšanje uslova života dece
  u svim zemljama, posebno u zemljama u razvoju, saglasile su se o sledećem:

  I Deo

  Član 1

  Za potrebe ove Konvencije dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo 
  osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, 
  punoletstvo ne stiče ranije.

  Član 2

  1. Strane ugovornice ove Konvencije će poštovati i obezbeđivati prava 
  utvrđena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom 
  jurisdikcijom bez ikakve diskriminacije, i bez obzira na rasu, boju kože, pol, 
  jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili 
  socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi 
  status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja;

  2. Strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se 
  obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kažnjavanja 
  zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju 
  detetovih roditelja, zakonskih staratelja ili članova porodice.

  Član 3

  1. U svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju 
  javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni 
  organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog 
  značaja;

  2. Strane ugovornice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu
  i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava 
  i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili drugih pojedinaca 
  koji su pravno odgovorni za dete i u tom cilju će preduzeti sve 
  odgovarajuće zakonodavne i administrativne mere;

  3. Strane ugovornice će obezbediti da se institucije, službe i 
  ustanove odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagode standardima 
  koje su utvrdili nadležni organi, posebno u oblasti sigurnosti, zdravlja,
  u pogledu broja i podobnosti osoblja, kao i stručnog nadzora.

  Član 4
  Strane ugovornice će preduzeti sve potrebne zakonodavne, administrativne
  i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u ovoj Konvenciji. U pogledu
  ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, strane ugovornice će preduzeti takve
  mere maksimalno koristeći svoja raspoloživa sredstva, a gde je to potrebno, 
  u okviru međunarodne saradnje.

  Član 5
  Strane ugovornice će poštovati odgovornosti, prava i dužnosti roditelja ili, 
  gde je takav slučaj, članova šire porodice ili zajednice, kako je predviđeno 
  lokalnim običajima, zakonskih staratelja ili drugih osoba zakonski odgovornih 
  za dete, da bi se omogućilo, na način koji je u skladu sa razvojnim mogućnostima 
  deteta, odgovarajuće usmeravanje i savetovanje u ostvarivanju prava priznatih 
  ovom Konvencijom.

  Član 6

  1. Strane ugovornice priznaju da svako dete samim rođenjem ima pravo na život;

  2. Strane ugovornice će obezbediti u najvećoj mogućoj meri opstanak i razvoj 
  deteta.

  Član 7
  1. Dete će biti registrovano odmah nakon rođenja i imaće od rođenja pravo 
  na ime, pravo na sticanje državljanstva i koliko je to moguće, pravo da zna ko
  su mu roditelji i pravo na njihovo staranje;

  2. Strane ugovornice će obezbediti primenu ovih prava u skladu sa svojim 
  nacionalnim zakonom i svojim obavezama u skladu s odgovarajućim 
  međunarodnim instrumentima iz ove oblasti, posebno u slučajevima u kojima 
  bi dete u suprotnom bilo apatrid.

  Član 8

  1. Strane ugovornice se obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje 
  identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične odnose u skladu sa 
  zakonom, bez nezakonitog mešanja;

  2. U slučajevima kada je dete nezakonito lišeno nekih ili svih elemenata 
  svog identiteta, strane ugovornice će obezbediti odgovarajuću pomoć i 
  zaštitu kako bi mu što pre bio vraćen identitet.

  Član 9

  1. Strane ugovornice će obezbediti da dete ne bude odvojeno od svojih 
  roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležne vlasti, uz sudski nadzor, 
  odrede u skladu sa važećim zakonom i postupkom, da je takvo odvajanje 
  neophodno u najboljem interesu deteta. Takva odluka može biti neophodna 
  u određenom slučaju, kao npr. ako roditelji zlostavljaju ili zanemaruju dete 
  ili žive odvojeno pa se mora doneti odluka o mestu stanovanja deteta:

  2. U svakom postupku koji proizilazi iz stava 1 ovog člana, sve zainteresovane 
  strane imaće mogućnost da učestvuju u postupku i da iznesu svoje mišljenje;

  3. Strane ugovornice će poštovati pravo deteta odvojenog od jednog ili oba 
  roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba 
  roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta;

  4. U slučajevima kada je razdvajanje posledica mere koju je preduzela strana
  ugovornica, kao što je pritvor, hapšenje, egzil, deportacija ili smrt 
  (uključujući smrt koja je nastupila iz bilo kog razloga dok je osoba pod 
  merom države) jednog ili oba roditelja deteta, ta strana ugovornica će, 
  na zahtev, pružiti roditeljima, detetu ili, prema potrebi, nekom drugom članu
  porodice, neophodne informacije o tome gde se nalazi odsutni član (članovi)
  porodice, osim ako bi pružanje takve informacije bilo štetno po dobrobit 
  deteta.
  Strane ugovornice će dalje osigurati da samo podnošenje takvog zahteva 
  ne proizvede nikakve negativne posledice po osobu (osobe) na koju se 
  odnosi.

  Član 10

  1. U skladu sa obavezom strana ugovornica, shodno članu 9, stav 1, 
  zahtevi deteta ili njegovih roditelja da uđe na teritoriju strane ugovornice 
  ili je napusti radi ponovnog spajanja porodice, strane ugovornice će
  rešavati na pozitivan, human i ekspeditivan način. Strane ugovornice 
  će dalje obezbediti da podnošenje takvog zahteva ne prouzrokuje nikakve
  štetne posledice za podnosioce i članove njihove porodice;

  2. Dete čiji su roditelji nastanjeni u različitim državama će imati pravo 
  da, osim u izuzetnim okolnostima, redovno održava lične odnose i 
  neposredne kontakte sa oba roditelja. U tom cilju i u skladu sa obavezom 
  strana ugovornica shodno članu 9, stav 2, strane ugovornice će poštovati 
  pravo deteta i njegovih roditelja da napuste svaku zemlju, uključujući i 
  sopstvenu, kao i da uđu u svoju zemlju. Pravo na napuštanje bilo koje 
  zemlje, biće podložno samo ograničenjima propisanim zakonom i koja su 
  potrebna radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog poretka (order public),
  javnog zdravlja ili morala ili prava i sloboda drugih i koja su u skladu sa 
  ostalim pravima priznatim u ovoj Konvenciji.

  Član 11

  1. Strane ugovornice će preduzeti mere za borbu protiv nezakonitog prebacivanja 
  i zadržavanja dece u inostranstvu;

  2. U tom cilju, strane ugovornice će podsticati zaključivanje bilateralnih ili 
  multilateralnih sporazuma ili pristupanje postojećim sporazumima.

  Član 12

  1. Strane ugovornice će obezbediti detetu koje je sposobno da formira 
  svoje sopstveno mišljenje, pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o 
  svim pitanjima koja se tiču deteta, s tim to se mišljenju deteta posvećuje 
  dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću deteta;

  2. U tom cilju, detetu će posebno biti pružena mogućnost da bude saslušano 
  u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se tiču deteta, bilo 
  neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način 
  koji je u skladu sa procesnim pravilima nacionalnog zakona.

  Član 13

  1. Dete ima pravo na slobodu izražavanja; pravo obuhvata slobodu 
  da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta bez obzira na granice, 
  bilo usmeno, pismeno ili štampano, u umetničkoj formi ili preko bilo kog 
  drugog sredstva informisanja po izboru deteta;

  2. Primena ovog prava može biti predmet određenih ograničenja, ali samo 
  takvih koja su određena zakonom i neophodna: 
  (a) – radi poštovanja prava ili ugleda drugih; 
  ili 
  (b) – radi zaštite nacionalne bezbednosti ili javnog poretka (ordre public), 
  ili javnog zdravlja ili morala.

  Član 14

  1. Strane ugovornice će poštovati pravo deteta na slobodu misli, savesti 
  i veroispovesti;

  2. Strane ugovornice će poštovati prava i obaveze roditelja i, u određenim
  slučajevima zakonskih staratelja, radi usmeravanja deteta na ostvarivanje 
  njegovog prava na način koji je u skladu s razvojnim sposobnostima deteta;

  3. Sloboda izražavanja veroispovesti ili uverenja može biti predmet samo 
  takvih ograničenja koja su određena zakonom i potrebna da zaštite javnu 
  sigurnost, poredak, zdravlje, ili moral i osnovna prava i slobode drugih.

  Član 15

  1. Strane ugovornice će priznati pravo deteta na slobodu udruživanja 
  i slobodu mirnog okupljanja;
  2. Ostvarivanju ovih prava ne mogu biti postavljena nikakva ograničenja, 
  osim onih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom 
  društvu i u interesu su nacionalne sigurnosti ili javne bezbednosti, javnog poretka
  (ordre public), zaštite javnog zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih.

  Član 16

  1. Nijedno dete neće biti izloženo proizvoljnom ili nezakonitom mešanju u njegovu 
  privatnost, porodicu, dom ili prepisku, niti nezakonitim napadima na njegovu čast 
  i ugled;

  2. Dete ima pravo na zakonsku zaštitu protiv takvog mešanja ili napada.

  Član 17

  Strane ugovornice uvažavaju značajnu ulogu sredstava javnog informisanja 
  i obezbediće da dete ima pristup informacijama i materijalima iz različitih 
  nacionalnih i međunarodnih izvora, posebno onih koji su usmereni na 
  razvoj njegovog socijalnog, duhovnog i moralnog dobra i fizičkog i mentalnog
  zdravlja. U tom cilju, strane ugovornice će:

  (a) – podsticati sredstva javnog informisanja da šire informacije i materijal 
  od društvenog i kulturnog interesa za dete u skladu sa duhom člana 29;

  (b) – podsticati međunarodnu saradnju u izradi, razmeni i širenju takvih 
  informacija i materijala iz različitih kulturnih, nacionalnih i međunarodnih
  izvora;

  (c) – podsticati izdavanje i distribuciju dečjih knjiga;

  (d) – podsticati sredstva javnog informisanja da posvete posebnu pažnju 
  jezičkim potrebama deteta koje pripada manjinskoj grupi ili je domorodac;

  (e) – podsticati razvoj odgovarajućih smernica za zaštitu deteta od 
  informacija i materijala štetnih po njegovo dobro, imajući u vidu odredbe
  članova 13 i 18.

  Član 18

  1. Strane ugovornice će uložiti najveće napore da se obezbedi priznavanje
  principa da oba roditelja imaju zajedničku odgovornost u podizanju i 
  razvoju deteta. Roditelji ili, u zavisnosti od slučaja, zakonski staratelji 
  imaju prevashodnu odgovornost za podizanje i razvoj deteta. 
  Najbolji interesi deteta će biti njihova osnovna briga;

  2. U cilju garantovanja i unapređivanja prava iz ove Konvencije, strane 
  ugovornice će pružiti odgovarajuću pomoć roditeljima ili zakonskim 
  starateljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje deteta i obezbeđivati 
  razvoj ustanova, kapaciteta i službi za zaštitu dece;

  3. Strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere da obezbede 
  da deca zaposlenih roditelja koriste usluge i kapacitete dečje zaštite koji im 
  pripadaju.

  Član 19

  1. Strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće zakonske, administrativne, 
  socijalne i obrazovne mere za zaštitu deteta od svih oblika fizičkog ili 
  mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili 
  nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući 
  seksualno zlostavljanje, dok je pod brigom roditelja, zakonskih zastupnika 
  ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu;

  2. Takve zaštitne mere, treba, prema potrebi, da uključuju efikasne 
  postupke za donošenje socijalnih programa za obezbeđivanje neophodne 
  podrške detetu i onima koji se o detetu staraju, kao i drugih oblika 
  zaštite i sprečavanja, utvrđivanja, prijavljivanja, prosleđivanja, istrage, 
  postupanja i praćenja slučajeva ovde navedenog zlostavljanja deteta i, 
  po potrebi, obraćanja sudu.

  Član 20

  1. Detetu koje je privremeno ili stalno lišeno porodične sredine ili kojem,
  u njegovom najboljem interesu, ne može biti dopušteno da u takvoj 
  sredini ostane, imaće pravo na posebnu zaštitu i pomoć države;

  2. Strane ugovornice će u skladu sa svojim nacionalnim zakonima obezbediti
  alternativnu brigu za takvo dete;

  3. Takva briga može da uključi, između ostalog, smeštaj u drugu porodicu,
  kafalah prema islamskom pravu, usvojenje ili, ako je neophodno, smeštaj 
  u odgovarajuće ustanove za brigu o deci. Pri razmatranju rešenja, dužna 
  pažnja će biti posvećena potrebi uspostavljanja kontinuiteta u podizanju 
  deteta kao i etničkom, religioznom, kulturnom i jezičkom poreklu deteta.

  Član 21

  Strane ugovornice koje priznaju i/ili dozvoljavaju sistem usvajanja će 
  obezbediti da najbolji interesi deteta budu od prevashodne važnosti i one će:

  (a) – obezbediti da usvojenje deteta odobravaju samo nadležni organi
  koji utvrđuju, u skladu sa odgovarajućim zakonima i postupkom i na 
  osnovu svih relevantnih i pouzdanih informacija, da je usvojenje dopušteno 
  s obzirom na status deteta u odnosu na roditelje, rodbinu i zakonske 
  staratelje i da su se, ukoliko je tako propisano, zainteresovana lica
  saglasila sa usvojenjem nakon upoznavanja sa svim bitnim činjenicama, 
  a na osnovu stručnih mišljenja u meri kojoj su ona nužna;

  (b) – priznati da se međudržavno usvojenje može smatrati alternativnim 
  načinom brige o detetu, ukoliko se dete ne može smestiti u drugu 
  porodicu ili biti usvojeno ili se o detetu ne može na pogodan način 
  voditi briga u zemlji njegovog porekla;

  (c) – obezbediti da dete na koje se primenjuje međudržavno usvojenje
  uživa svu zaštitu i standarde jednake onima koji postoje u 
  slučaju nacionalnog usvojenja;

  (d) – preduzeti sve odgovarajuće mere da obezbedi da u međudržavnom 
  usvojenju smeštaj nema za poledicu neopravdanu finansijsku korist 
  za one koji u tome učestvuju;

  (e) – unaprediti, kada je to pogodno, ciljeve ovog člana zaključivanjem bilateralnih
  ili multilateralnih dogovora ili sporazuma i nastojati da se u tom okviru obezbedi
  da smeštanje deteta u drugu zemlju sprovode nadležne vlasti ili organi.

  Član 22

  1. Strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere da se obezbedi 
  da dete koje traži izbeglički status ili koje se smatra izbeglicom u skladu 
  sa važećim međunarodnim ili nacionalnim zakonom i postupkom, bilo da 
  je bez pratnje, bilo da je u pratnji roditelja ili neke druge osobe, dobije 
  odgovarajuću zaštitu i humanitarnu pomoć u uživanju prava utvrđenih 
  ovom Konvencijom i drugim međunarodnim instrumentima o ljudskim 
  pravima ili humanitarnom pravu, čije su strane ugovornice navedene države;

  2. U tom cilju, strane ugovornice će obezbediti, ukoliko smatraju za shodno, 
  saradnju u svim naporima Ujedinjenih nacija i drugih nadležnih međuvladinih
  ili nevladinih organizacija koje sarađuju sa Ujedinjenim nacijama da zaštite 
  takvo dete i da njemu/njoj pomognu da pronađe roditelje ili druge članove
  porodice, da bi se dobile informacije potrebne za ponovno sjedinjenje.