Ljubavi srpskih pesnika » Diskusije

Branislav Nušić

• Rumenka

  

  Leader
   

  23. април 2014.

  NA PRVI POGLED
  
  Jedan od najvećih srpskih komediografa, "Čarobnjak smeha" Branislav Nušić (1864—1938) s pravom je od evropske kritike nazvan "najduhovitijim čovekom Balkana"
  
  JEDAN od najvećih srpskih komediografa, "čarobnjak smeha" Branislav Nušić (1864—1938) s pravom je od evropske kritike nazvan "najduhovitijim čovekom Balkana". Pisac mnogobrojnih komedija: "Narodni poslanik", "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Put oko sveta", "Protekcija", "Mister Dolar", "Ožalošćena porodica", Nušić je autor i mnogih satiričnih priča, putopisa, memoara.
  
  Nušićevo poreklo ostaće, najverovatnije, zauvek nepoznato. Kao i Sterija, i on je samo po ženskoj liniji Srbin. Majka mu je Bosanka iz Brčkog. Nušićev otac Georgijes Nuša (Đorđe Nušić) bio je "opštinsko" (vanbračno) dete. Otac Georgijesa bio je Arbanas, a majka Cincarka. Nušić je rođen u Beogradu, a kasnije se porodica preselila u Smederevo. Tu je završio osnovnu školu, doživeo i prva pozorišna uzbuđenja, glumio i režirao u svom dečjem pozorištu. Studirao je prava, i kao student glumio na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
  
  U dvadesetoj godini napisao je prvu komediju "Narodni poslanik". U Požarevcu, gde je izdržavao kaznu zbog satirične pesme "Dva raba", napisao je komediju "Protekcija". Bio je dramaturg i zamenik upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, sekretar Ministarstva prosvete, upravnik novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, prvi načelnik oslobođenog Bitolja, upravnik pozorišta u Sarajevu i bibliotekar narodne skupštine, predsednik Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Svoje duhovite kozerije potpisivao je kao Ben Akiba.
  
  Neizmerna i neostvarena ljubav prema kćeri jednog beogradskog veletrgovca bila je razlog da naš veliki komediograf i humorista u životu bude tragična ličnost i da u mnogim njegovim delima ženska ljubav bude laka i površna, a žene nepostojane i neverne. U mnogim našim pozorištima prikazana je Nušićeva šala "Običan čovek", u kojoj se prvi put pojavljuje junak "Puta oko sveta" Jovanča Micić. Ta komedija za osnov ima neobičnu ljubav — jedna devojka se zaljubljuje u mladića ne poznajući ga lično nego čitajući njegove pesme. U njoj je opisan i istinit događaj koji je veliki komediograf lično doživeo. U predgovoru komedije Nušić sam navodi da ta komedija "vodi poreklo od jednog intimnog događaja". Kao i glavni junak komedije, Nušić je najpre zbog ljubavi postao pesnik, a kasnije je ljubav postala čest motiv mnogih njegovih komedija i humoreski. Nušić se u mladosti dugo i uporno bavio poezijom.
  
  Objavio je samo dve pesme: "Prva, druga, treća i četvrta tačka moje ljubavi" i "Na dan venčanja". Obe su bile posvećene istoj devojci koja se zvala Milica. Bila je kći tada poznatog trgovca i narodnog poslanika Mihajla Terzibašića. Upoznala ga je čitajući njegove pesme. I sigurno je jednog dana bila veoma srećna kada je mogla i lično da upozna voljenog pesnika.
  
  A Nušić se od prvog pogleda, prvog susreta, smrtno zaljubio. Zbog toga je, valjda, njegova ljubav i morala da se završi tragično. Jer, Milica je bila iz čuvene bogataške porodice, koja nije htela da dozvoli da se njihova mezimica i jedinica uda za običnog čoveka — mladića čiji je otac, iako i sam trgovac, materijalno posrnuo, a Nušić je bio nesvršeni student.
  
  Da nesreća bude veća, mladog Nušića je ova devojka ostavila dok je bio u Požarevcu na izdržavanju kazne i udala se za njegovog druga i prijatelja! Još pre njegovog odlaska u zatvor, Milica se razbolela.
  
  Veoma zabrinut za njeno zdravlje, zaljubljeni poeta se obratio drugu Đoki Jovanoviću, koji je baš te godine završio medicinske studije. Pošto je bolest bila ozbiljna, lečenje je duže trajalo.
  
  Nušićev drug svojski se zauzeo oko Milice, i izlečio je, ali ne samo od bolesti, već i od ljubavi prema Nušiću. Kada je izašao iz zatvora, velikodušno je oprostio svojoj nevernoj dragani, a utehu je potražio u pesmi i piću.
  
  Anita Panić | oktobar 2008

  
  

  

  NA PRVI POGLED
  
  Jedan od najvećih srpskih komediografa, "Čarobnjak smeha" Branislav Nušić (1864—1938) s pravom je od evropske kritike nazvan "najduhovitijim čovekom Balkana"
  
  JEDAN od najvećih srpskih komediografa, "čarobnjak smeha" Branislav Nušić (1864—1938) s pravom je od evropske kritike nazvan "najduhovitijim čovekom Balkana". Pisac mnogobrojnih komedija: "Narodni poslanik", "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Put oko sveta", "Protekcija", "Mister Dolar", "Ožalošćena porodica", Nušić je autor i mnogih satiričnih priča, putopisa, memoara.
  
  Nušićevo poreklo ostaće, najverovatnije, zauvek nepoznato. Kao i Sterija, i on je samo po ženskoj liniji Srbin. Majka mu je Bosanka iz Brčkog. Nušićev otac Georgijes Nuša (Đorđe Nušić) bio je "opštinsko" (vanbračno) dete. Otac Georgijesa bio je Arbanas, a majka Cincarka. Nušić je rođen u Beogradu, a kasnije se porodica preselila u Smederevo. Tu je završio osnovnu školu, doživeo i prva pozorišna uzbuđenja, glumio i režirao u svom dečjem pozorištu. Studirao je prava, i kao student glumio na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
  
  U dvadesetoj godini napisao je prvu komediju "Narodni poslanik". U Požarevcu, gde je izdržavao kaznu zbog satirične pesme "Dva raba", napisao je komediju "Protekcija". Bio je dramaturg i zamenik upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, sekretar Ministarstva prosvete, upravnik novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, prvi načelnik oslobođenog Bitolja, upravnik pozorišta u Sarajevu i bibliotekar narodne skupštine, predsednik Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Svoje duhovite kozerije potpisivao je kao Ben Akiba.
  
  Neizmerna i neostvarena ljubav prema kćeri jednog beogradskog veletrgovca bila je razlog da naš veliki komediograf i humorista u životu bude tragična ličnost i da u mnogim njegovim delima ženska ljubav bude laka i površna, a žene nepostojane i neverne. U mnogim našim pozorištima prikazana je Nušićeva šala "Običan čovek", u kojoj se prvi put pojavljuje junak "Puta oko sveta" Jovanča Micić. Ta komedija za osnov ima neobičnu ljubav — jedna devojka se zaljubljuje u mladića ne poznajući ga lično nego čitajući njegove pesme. U njoj je opisan i istinit događaj koji je veliki komediograf lično doživeo. U predgovoru komedije Nušić sam navodi da ta komedija "vodi poreklo od jednog intimnog događaja". Kao i glavni junak komedije, Nušić je najpre zbog ljubavi postao pesnik, a kasnije je ljubav postala čest motiv mnogih njegovih komedija i humoreski. Nušić se u mladosti dugo i uporno bavio poezijom.
  
  Objavio je samo dve pesme: "Prva, druga, treća i četvrta tačka moje ljubavi" i "Na dan venčanja". Obe su bile posvećene istoj devojci koja se zvala Milica. Bila je kći tada poznatog trgovca i narodnog poslanika Mihajla Terzibašića. Upoznala ga je čitajući njegove pesme. I sigurno je jednog dana bila veoma srećna kada je mogla i lično da upozna voljenog pesnika.
  
  A Nušić se od prvog pogleda, prvog susreta, smrtno zaljubio. Zbog toga je, valjda, njegova ljubav i morala da se završi tragično. Jer, Milica je bila iz čuvene bogataške porodice, koja nije htela da dozvoli da se njihova mezimica i jedinica uda za običnog čoveka — mladića čiji je otac, iako i sam trgovac, materijalno posrnuo, a Nušić je bio nesvršeni student.
  
  Da nesreća bude veća, mladog Nušića je ova devojka ostavila dok je bio u Požarevcu na izdržavanju kazne i udala se za njegovog druga i prijatelja! Još pre njegovog odlaska u zatvor, Milica se razbolela.
  
  Veoma zabrinut za njeno zdravlje, zaljubljeni poeta se obratio drugu Đoki Jovanoviću, koji je baš te godine završio medicinske studije. Pošto je bolest bila ozbiljna, lečenje je duže trajalo.
  
  Nušićev drug svojski se zauzeo oko Milice, i izlečio je, ali ne samo od bolesti, već i od ljubavi prema Nušiću. Kada je izašao iz zatvora, velikodušno je oprostio svojoj nevernoj dragani, a utehu je potražio u pesmi i piću.
  
  Anita Panić | oktobar 2008

  

• Rumenka

  

  Leader
   

  23. април 2014.

  Branislav Nušić nije imao, kako kaže u svojoj "Autobiografiji", trinaest već samo tri ili četiri velike ljubavi. A one su bile uistinu značajne, gotovo sudbonosne za njegov život i književni rad
  
  Druga Nušićeva ljubav bila je, takođe, trgovačka kći. Zvala se Darinka Đorđević. Bila je kći Božidara i Ljubice - Cice Đorđević. Imala je ujaka po imenu Dimitrije Bodi, koji je bio srpski konzul u Bitolju, tada na teritoriji turske carevine, i prvi pretpostavljeni pisaru tog konzulata Branislavu Nušiću.
  
  S jeseni 1891. Darinka je došla u goste ujaku. U njegovoj kući srela je Nušića.
  
  Bila je to ljubav na prvi pogled. No, mogućnost da svojoj voljenoj iskaže ljubav i rečima pružila se tek na jednom maskenbalu. I kako to biva kod književnika, ljubav je izražena stihovima. Svoje srce Nušić je otkrio na lepezi na kojoj je ispisao čitavu pesmu. I brže nego što je trebalo došlo je do bračne ponude, pristanka i veridbe.
  
  I još nešto, Branislav je sa ženom dobio i "klasu". Radi unapređenja, krajem 1893. otputovao je u Beograd. Venčali su se u maju te godine u manastiru Lisolaju na petnaestak kilometara od Bitolja. Na venčanje se išlo kolima i konjima. Krenulo je oko pedeset luksuznih fijakera od kojih dvadesetak diplomatskih. Pored svih tamošnjih konzula i viđenijih hrišćanskih porodica, na svadbi je bilo dosta paša i begova. Venčani kum bio je ruski konzul, a stari svat rumunski diplomatski predstavnik. Po venčanju, koje je izvršeno po obredima pravoslavne crkve na slovenskom jeziku, i posle gozbe kojom su posebno počašćeni i svi seljani koji su na ovu svečanost došli, nastalo je veselje.
  
  Iz ljubavi u početku srećnog braka, mladi supružnici dobili su troje dece: kćeri Margaritu (Gitu) i Oliveru, i sina Strahinju (Bana). Olivera je umrla tri ili četiri godine posle rođenja. Ban je poginuo kao đak dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, a Gita koja se posle udala za književnika i novinara Milivoja - Mimu Predića i dugo živela, nije imala poroda. Sa njom se Nušićeva loza ugasila.
  
  U arhivu Jugoslavije mnogo godina kasnije pronađeno je pismo, pisano u Solunu 4. 9. 1899. upućeno Nušićevim roditeljima, a koje su pisali Nušić i Darinka — svako svoj deo posebno. U pismu se saopštava njihova zajednička želja da se razvedu.
  Kao glavni razlog tome navodi se Darinkina ljubomora i tvrdoglavost. Ali, Nušić ističe da, ako je hteo, mogao se razvesti od Darinke odmah posle svadbe iz mnogo većih i važnijih razloga.
   
  Mnogo godina kasnije (1929) izjavljivao je da je sa predstavnicama lepšeg pola doživljavao samo "teške bure i vihore". Za redovnog člana Srpske akademije nauka izabran je 1933. godine. Umro je u 74. godini, i za života je stvarao gotovo šezdeset. Sem kratkog boravka u mladosti u Gracu i za vreme Prvog svetskog rata u Francuskoj, on je svoj vek proveo na Balkanu i bio kritičar balkanskih naravi i običaja.
  
  
  POLOVI
  
  U SKLADU sa svojim zanimanjem komediografa, komentarišući ženski rod, jednom prilikom Nušić je konstatovao da na Zemljinom šaru postoje tri ledena pola — "severni ledeni, južni ledeni i ženski ledeni pol".
  
  Anita Panić | 22. oktobar 2008.

  Branislav Nušić nije imao, kako kaže u svojoj "Autobiografiji", trinaest već samo tri ili četiri velike ljubavi. A one su bile uistinu značajne, gotovo sudbonosne za njegov život i književni rad
  
  Druga Nušićeva ljubav bila je, takođe, trgovačka kći. Zvala se Darinka Đorđević. Bila je kći Božidara i Ljubice - Cice Đorđević. Imala je ujaka po imenu Dimitrije Bodi, koji je bio srpski konzul u Bitolju, tada na teritoriji turske carevine, i prvi pretpostavljeni pisaru tog konzulata Branislavu Nušiću.
  
  S jeseni 1891. Darinka je došla u goste ujaku. U njegovoj kući srela je Nušića.
  
  Bila je to ljubav na prvi pogled. No, mogućnost da svojoj voljenoj iskaže ljubav i rečima pružila se tek na jednom maskenbalu. I kako to biva kod književnika, ljubav je izražena stihovima. Svoje srce Nušić je otkrio na lepezi na kojoj je ispisao čitavu pesmu. I brže nego što je trebalo došlo je do bračne ponude, pristanka i veridbe.
  
  I još nešto, Branislav je sa ženom dobio i "klasu". Radi unapređenja, krajem 1893. otputovao je u Beograd. Venčali su se u maju te godine u manastiru Lisolaju na petnaestak kilometara od Bitolja. Na venčanje se išlo kolima i konjima. Krenulo je oko pedeset luksuznih fijakera od kojih dvadesetak diplomatskih. Pored svih tamošnjih konzula i viđenijih hrišćanskih porodica, na svadbi je bilo dosta paša i begova. Venčani kum bio je ruski konzul, a stari svat rumunski diplomatski predstavnik. Po venčanju, koje je izvršeno po obredima pravoslavne crkve na slovenskom jeziku, i posle gozbe kojom su posebno počašćeni i svi seljani koji su na ovu svečanost došli, nastalo je veselje.
  
  Iz ljubavi u početku srećnog braka, mladi supružnici dobili su troje dece: kćeri Margaritu (Gitu) i Oliveru, i sina Strahinju (Bana). Olivera je umrla tri ili četiri godine posle rođenja. Ban je poginuo kao đak dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, a Gita koja se posle udala za književnika i novinara Milivoja - Mimu Predića i dugo živela, nije imala poroda. Sa njom se Nušićeva loza ugasila.
  
  U arhivu Jugoslavije mnogo godina kasnije pronađeno je pismo, pisano u Solunu 4. 9. 1899. upućeno Nušićevim roditeljima, a koje su pisali Nušić i Darinka — svako svoj deo posebno. U pismu se saopštava njihova zajednička želja da se razvedu.
  Kao glavni razlog tome navodi se Darinkina ljubomora i tvrdoglavost. Ali, Nušić ističe da, ako je hteo, mogao se razvesti od Darinke odmah posle svadbe iz mnogo većih i važnijih razloga.
   
  Mnogo godina kasnije (1929) izjavljivao je da je sa predstavnicama lepšeg pola doživljavao samo "teške bure i vihore". Za redovnog člana Srpske akademije nauka izabran je 1933. godine. Umro je u 74. godini, i za života je stvarao gotovo šezdeset. Sem kratkog boravka u mladosti u Gracu i za vreme Prvog svetskog rata u Francuskoj, on je svoj vek proveo na Balkanu i bio kritičar balkanskih naravi i običaja.
  
  
  POLOVI
  
  U SKLADU sa svojim zanimanjem komediografa, komentarišući ženski rod, jednom prilikom Nušić je konstatovao da na Zemljinom šaru postoje tri ledena pola — "severni ledeni, južni ledeni i ženski ledeni pol".
  
  Anita Panić | 22. oktobar 2008.