Putovanja » Diskusije


Španija

  • 23. мај 2015.

    Španija je smeštena na Pirinejskom poluostrvu na jugozapadu Evrope. Između visokih Pirineja i suvih stepa Kordobe, mirisnih mediteranskih i kontinentalnih šuma, stenovitih obala i beskrajnih peščanih plaža, belih kamenih sredozemnih gradova i u zelenilo utonulih katalonskih sela, veličanstvenih katedrala i mističnog sjaja svog nasleđa predstavlja izuzetnu zemlju. Njen južni i istočni deo zapljuskuje Sredozemno more, dok severni i severozapadni deo izlazi na Atlantski okean. Gibraltarski moreuz povezuje je s Afrikom, tačnije Marokom.


    U sastavu Španije su i dva arhipelaga - Balearska ostrva u Sredozemnom moru i Kanarska ostrva u Atlantskom okeanu. Ukupna površina zemlje je 504.782 kilometra kvadratnih, a naseljava je oko 45 miliona stanovnika. Glavni grad je Madrid s preko tri miliona žitelja. Mnogo je civilizacija, naroda i kultura bilo na Iberijskom poluostrvu i doprinelo da raznolikost koju Španija u sebi nosi predstavlja njenu prednost i posebnost. Iberijsko poluostrvo naseljeno je još u paleolitu. U pećinama Altamira, Kastiljo i Pindal prastanovnici Španije ostavili su crteže koji spadaju među najstarije umetničke vrednosti na svetu (stari oko 25.000 godina). Smatra se da su Kartaginjani dali ime Španiji (Hi-shphanim – zemlja zečeva).


    Pirinejsko poluostrvo bilo je 600 godina pod vlašću Rimljana, koji su izgradili mnogo gradova i mrežu saobraćajnica. Arapi su osam vekova držali veće i manje gradove u Španiji. Iz Granade su proterani 1492, a iste godine je Kristofor Kolumbo za račun Španije otkrio nove prostore i tada počinje značajno razdoblje u istoriji ove države, ali i čitavog sveta. Za kratko vreme Španija postaje vodeća kolonijalna sila i tada počinje njen uspon, zaustavljen krajem 19. veka, kada je izgubila skoro sve kolonije. Vojnom pobunom generala Franka 1936. godine počinje Španski građanski rat, koji je posle tri godine završen pobedom fašističkih snaga. Posle Frankove smrti, 1975. Španija ponovo postaje kraljevina, a u državi je sprovedena federalizacija i demokratizacija. Uz značajne reforme i ulaganje domaćeg i stranog kapitala dolazi do bržeg razvoja zemlje, što se posebno primećuje posle njenog ulaska u Evropsku uniju.


    Ono što daje posebnu čar glavnom gradu Katalonije, Barseloni, jeste modernističko arhitektonsko nasleđe najpoznatijeg španskog majstora ovog zanata Antonija Gaudija. Najreprezentativnija dela slavnog arhitekte privlače milione turista. Njegovo remek-delo i najposećeniji objekat u Španiji je katedrala Sagrada familija (Sveta porodica), koja je ostala nezavršena posle njegove smrti i još se gradi. Čudesni mozaici inspirisani prirodom krase većinu Gaudijevih zgrada, a najbolji primer je kompleks park Gvelj (Park Güell), magično mesto s čije terase puca pogled na Barselonu. Najpoznatije šetalište je Las Ramblas, koje se nalazi između Trga Katalonije, srca grada, i stare luke. Tu su mnogobrojne prodavnice novina, cveća i ptica, kafići i restorani. Promenada se završava u staroj luci trgom Vrata mira, gde se nalazi i statua Kristofora Kolumba okrenuta ka morskoj pučini. Posetioci Barselone mogu peške da obilaze značajne delove grada i vide ostatke rimske kulture, srednjovekovni grad i četvrti. Preporučuje se poseta Muzeju savremene umetnosti, a obavezno i Pikasovom muzeju, gde se čuva više od 3.000 dela slavnog slikara. Pablo Pikaso (1881–1973) ima muzej i u rodnoj Malagi. Barselona je takođe i idealno mesto za šoping.



    Ljoret de Mar je jedna od omiljenih destinacija naših turista. Nalazi se na Kosta Bravi (Divlja obala) u severoistočnoj Kataloniji. Ova obala pruža se od francuske granice do Barselone, a njen pravi biser i turistička prestonica je Ljoret de Mar, jedno od najvećih i najposećenijih letovališta na zapadnom Mediteranu.


    Spoj povoljne letnje klime i izvanrednih plaža iskorišćen je za izgradnju velikog broja hotela i apartmana. Ljoret de Mar pulsira 24 sata dnevno, uz obilje događaja. Pored divne plaže koja se proteže duž celog grada, poznat je i po kulturnim i arhitektonskim atrakcijama. Za one koji vole netaknutu prirodu i osećaj divljine na obalama na kojima je nekad bilo bezbroj pirata postoje brojne uvale i pećine. U blizini se nalazi i najveći španski vodeni park, jedinstven na području južne Evrope. Ljoret de Mar može da ispuni sve zahteve mlađih turista jer vrvi od noćnog života. Diskoteka Holivud je nezaobilazno mesto dobrog provoda. Ljoret del Mar zovu još i "cvet na moru" ili "grad lovora". Godišnje, tu odmor provodi više od 200.000 turista iz celog sveta, a najbrojniji su Britanci, Francuzi i Nemci. U krugu od sto kilometara nalazi se Figueras, rodno mesto i muzej čuvenog slikara Salvadora Dalija (1904–1989), umetnika neverovatne genijalnosti.



    Marbelja se nalazi se u provinciji Andaluziji u centralnom delu regije Kosta del Sol (Obala sunca). Sa 115.000 stanovnika Marbelja je jedno od najvećih, ali i najluksuznijih letovališta u Španiji. Nastala je na mestu nekadašnjeg malog ribarskog naselja i srednjovekovnog grada čiji se ostaci i danas mogu naći u starom jezgru grada. Turistički bum doživljava osamdesetih godina 20. veka, kada su izgrađeni moderni hoteli. Na samo 60 kilometara udaljenosti je Malaga, najsunčaniji i najtopliji grad u Evropi i rodno mesto velikog slikara Pabla Pikasa.


    Majorka je najveće ostrvo u Španije, ujedno i grupe Balearskih ostrva. Majorka je jedna od najstarijih turističkih destinacija u Evropi pa je zovu i "stara dama". Ipak, ona je i danas mladalački živahna, prepuna iznenađenja i pomalo misteriozna. Meštani s ponosom ističu da se mnogi turisti stalno vraćaju i sve više zaljubljuju u njene lepote. Prosečna letnja temperatura je 32 stepena Celzijusa, a zimska 15 stepeni. Administrativni centar Majorke i Baleara je Palma de Majorka, pravo mondensko mesto. I čuveni teniski as Rafael Nadal je stanovnik ovog ostrva, koje zovu i dragulj Mediterana. Opčinjeni lepotom sredozemnog arhipelaga, između ostalih, novac u luksuzne vile uložili su Ketrin Zita Džouns i Majkl Daglas, Klaudija Šifer, Felipe Gonzales, Mihael Šumaher, Boris Beker.


    Palma de Majorka ima 350.000 stanovnika. Pleni neodoljivim šarmom, uskim makadamskim ulicama u starom delu, s mnogobrojnim kafićima i restoranima u kojima možete jesti po pristupačnim cenama, posebno ako se opredelite za turistički meni. Cena obilnog i ukusnog obroka je desetak evra. U nekom od brojnih barova možete uživati u čarima flamenka. Noćni život je posebno uzbudljiv. Jedan od najznačajnijih objekata u Palmi je grandiozna katedrala iz 1230. godine.


    Dvorac Belver takođe treba videti. Novi deo grada krase široke avenije, šoping centri i prodavnice firmirane robe. Uz more se proteže šetalište, a tu je i jahting centar. Domaćini su ponosni što Palma stalno dobija Plavu zastavu, priznanje za najčistije plaže u Evropskoj uniji. Ovde je sve podređeno turistima. Svi hoteli, bez obzira na kategoriju, nude vrhunsku uslugu i gostoprimljivost. Grad, ali i celo ostrvo, bukvalno živi 24 sata, pa je i radno vreme prodavnica prilagođeno turistima. Majorka je poznata po sopstvenoj proizvodnji obuće i kožne galanterije, zlatnog i srebrnog nakita, vezenih rukotvorina i predmeta od stakla.



    Ibica je ostrvo u Sredozemnom moru s divnim plažama. Ipak, najpoznatija po noćnom životu, zbog čega privlači turiste iz celog sveta. Klubovi, kafići i diskoteke pravi su raj za ljubitelje dobrog provoda. Ulaznica za diskoteku košta od 35 do 50 evra, ali dobra muzika može da se sluša i besplatno u nekom od kafića na obali.



    Posle određene pauze, a posebno nakon ukidanja viza, poraslo je i interesovanje za turističke aranžmane za Španiju. Čini se da se sve više naših turista vraća na španske obale ili prvi put odlaze tamo da bi se i sami uverili u njene čari. Najčešće se putuje avionom. Let do Barselone ili Majorke traje nešto više od dva i po sata. Mlađi turisti putuju i autobusom. Vremenske razlike između naše zemlje i Španije nema. Zvanična valuta je evro.


    U Španiji ćete uživati u gastronomskim specijalitetima. Kuhinja je tipična mediteranska, s dosta ribe i plodova mora. Maslinovo ulje i beli luk su neizbežni sastojci. Najpoznatije nacionalno jelo je paelja, slična bosanskom loncu. Španci se ponose i sangrijom, voćnim vinom koje se pije isključivo za vreme jela i koje mnogi turisti nose kao nezaobilazni suvenir. Preporučuje se flaširana voda za piće. Ko dođe u Španiju, trebalo bi da obiđe što više mesta. Rentakar je povoljan, a cena zavisi od broja dana. Automobil se, obično, može iznajmiti za 30 evra dnevno. Izleti brodom najčešće koštaju oko 30 evra.