Narodni lekar » Diskusije

LAVANDA

• Bibaaa

  

  Officer
   

  26. мај 2015.

  Lamiaceae
  Narodna imena: lavandula, lafendel, levanda, mirisni despih...
  Rod Lavandula L. ima oko 48 vrsta. Veci ekonomski znacaj imaju samo tri vrste ovog roda. Najpoznatija i najduze gajena je prava lavanda (medicinska, mirisljava, uskolisna, francuska), L. angustifolia Mill. (L. spica p. p. = L. officinalis Chaix. = L. vera).
  
  Druga je sirokolisna (muska, spikinard), L latifolia (L. F.)
  Medic, Veliki znacaj ima i hibridna lavanda (engleska, lavandin), L. inermedia Emeric ap. Lois. (L. burnati Briq) koja je spontani hibrid napred navedene dve vrste (Boros, 196. Sve tri vrste su poreklom iz Sredozemlja, iz juzne Evrope. Prva lavandula se prostire do nadmorske visine od 1700 m, dok sirokolisna lavanda raste na nizim polozajima - izmedju 200 i 700 m. Hibridna lavanda je cesta na nadmorskoj visini od 700 do 1000 m. 
  
  Lavanda je visegodisnji poluzbun. Ima odrvenjen i gusto razgranat korenov sistem koji prodire u dubinu 3-4 m. Stablo je gusto razgranato i pokriveno plutom braon boje. U prirodnim uslovima zbun lavande je u obliku polulopte. Visina visegisnjeg zbuna prave lavande je 40-60 cm, a hibridne 80-100 cm.
  Precnik zbuna prave lavande iznosi 80-120 cm, a hibridne preko 150 cm. Cvetne grane prave lavande su dugacke 20-40 cm, nerazgranate, dok kod hibridne lavande one dostizu i 60-90 cm i obicno se granaju. Listovi su izduzeno kopljasti, naspramni listovi prave lavande su dugacki 3-5 cm, siroki 0,2-0,5 cm, sivozeleni, dlakavi. Listovi hibridne lavande su veci (5-7 cm dugi i 0,8-1 cm siroki), slabije dlakavi i zatvorenozeleni. Cvast je cimozna, lazni klas (dihazijum). Cvetovi su zigomorfni, sa plavoljubicastim krunicnim listovima. Plod je merikarpijum, koji se raspada na 4 jednosemena plodica.
  Lavanda je dugovecna biljka, zivi 20-30 godina. 
  
  Lavanda ima raznovrsnu primenu. Etarsko ulje se vec stolecima koristi kao primarni sastojak parfema. I danas se lavanda najvise upotrebljava u parfimerijskoj i kometickoj industriji. Etarsko ulje prave lavande prvenstveno se koristi kao mirisna komponenta kolonjskih vodica i parfema. Ulje hibridne lavande se upotrebljava kao mirisna komponenta sapuna i kozmetickih preparata za domacinstvo. 
  U farmaciji mu pripisuju mnoga lekovita svojstva (lecenje paralize i mozdanog udara). Osusena cvast je u vecini farmakopeja zvanicna droga, prvenstveno za lecenje oboljenja nervnog sistema, kao spazmolitik, karminativ i oblog za rane. Jedan od glavnih sastojaka biljnih kupki ( ime biljke potice od latinske reci larare, sto znaci prati, kupati se).
  
  

  Lamiaceae
  Narodna imena: lavandula, lafendel, levanda, mirisni despih...
  Rod Lavandula L. ima oko 48 vrsta. Veci ekonomski znacaj imaju samo tri vrste ovog roda. Najpoznatija i najduze gajena je prava lavanda (medicinska, mirisljava, uskolisna, francuska), L. angustifolia Mill. (L. spica p. p. = L. officinalis Chaix. = L. vera).
  
  Druga je sirokolisna (muska, spikinard), L latifolia (L. F.)
  Medic, Veliki znacaj ima i hibridna lavanda (engleska, lavandin), L. inermedia Emeric ap. Lois. (L. burnati Briq) koja je spontani hibrid napred navedene dve vrste (Boros, 196. Sve tri vrste su poreklom iz Sredozemlja, iz juzne Evrope. Prva lavandula se prostire do nadmorske visine od 1700 m, dok sirokolisna lavanda raste na nizim polozajima - izmedju 200 i 700 m. Hibridna lavanda je cesta na nadmorskoj visini od 700 do 1000 m. 
  
  Lavanda je visegodisnji poluzbun. Ima odrvenjen i gusto razgranat korenov sistem koji prodire u dubinu 3-4 m. Stablo je gusto razgranato i pokriveno plutom braon boje. U prirodnim uslovima zbun lavande je u obliku polulopte. Visina visegisnjeg zbuna prave lavande je 40-60 cm, a hibridne 80-100 cm.
  Precnik zbuna prave lavande iznosi 80-120 cm, a hibridne preko 150 cm. Cvetne grane prave lavande su dugacke 20-40 cm, nerazgranate, dok kod hibridne lavande one dostizu i 60-90 cm i obicno se granaju. Listovi su izduzeno kopljasti, naspramni listovi prave lavande su dugacki 3-5 cm, siroki 0,2-0,5 cm, sivozeleni, dlakavi. Listovi hibridne lavande su veci (5-7 cm dugi i 0,8-1 cm siroki), slabije dlakavi i zatvorenozeleni. Cvast je cimozna, lazni klas (dihazijum). Cvetovi su zigomorfni, sa plavoljubicastim krunicnim listovima. Plod je merikarpijum, koji se raspada na 4 jednosemena plodica.
  Lavanda je dugovecna biljka, zivi 20-30 godina. 
  
  Lavanda ima raznovrsnu primenu. Etarsko ulje se vec stolecima koristi kao primarni sastojak parfema. I danas se lavanda najvise upotrebljava u parfimerijskoj i kometickoj industriji. Etarsko ulje prave lavande prvenstveno se koristi kao mirisna komponenta kolonjskih vodica i parfema. Ulje hibridne lavande se upotrebljava kao mirisna komponenta sapuna i kozmetickih preparata za domacinstvo. 
  U farmaciji mu pripisuju mnoga lekovita svojstva (lecenje paralize i mozdanog udara). Osusena cvast je u vecini farmakopeja zvanicna droga, prvenstveno za lecenje oboljenja nervnog sistema, kao spazmolitik, karminativ i oblog za rane. Jedan od glavnih sastojaka biljnih kupki ( ime biljke potice od latinske reci larare, sto znaci prati, kupati se).