Narodni lekar » Diskusije

Povrće

• Bibaaa

  

  Officer
   

  07. септембар 2014.

  Povrće je, uz voće i žitarice, nesumnjivo najzastupljenije u vegetarijanskoj shrani. Hraniti se zdravo znaci ukljuciti hranu na bazi povrća u svoj svakodnevni jelovnik.

  
  

  Povrće je najbolji izvor vitamina C, čija je uloga u našem organizmu, inače, od velikag značaja. Medjutim, problem iskorisćenja tog vitamina leži u tome što se on razgradjuje na visokoj temperaturi i usled dužeg stajanja; suncu izlozeno povrće takodje gubi vitamin C. Povrće je izvor mnogih drugih vitamina, a naročito beta-karotina (provitamin A), zatim vitamina E, nekih vitamina B kompleksa itd.

  
  

  Povrće je izuzetan izvor zaštitnih materija iz grupe enzima minerala. Zato se potrošnja presnog, svezeg povrća mora povećati jer se samo tako ljudski organizam može snabdeti dragocenim enzimima. Od minerala posebno treba naznačiti kalijum koji je odlično sredstvo za normalni rad srca. Povrće je značajan izvor gvoždja čiji nedostatak dovodi do anemije, naročito kod dece. Ni stariji nisu poštedjeni opasnosti od nastanka anemije zbog nedostatka gvoždja. Nisu manje značajni ni ostali mikroelementi: cink, bitni činilac imuniteta. Cink je nenadmašno sredstvo za održavanje sposobnosti reprodukcije i uspešno zaceljivanje rana. Od ultra mikroelemenata ističe se selen. Jasno je da selena ne može biti u namirnicama ako ga nema u zemljištu. Selen se ubraja u antioksidanse, kao i u antikarcinogene materije.

  
  

  Povrće je odličan i nezamenjljiv izvor hlorofila, veoma korisne materije koja uspešno doprinosi borbi protiv raka. I na kraju, antocijanini koje povrće sadrži u znatnim količinama imaju veoma značajnu ulogu u očuvanju zdravlja i otpornosti našeg organizma

  
  

  Kada se uzmu u obzir sve ove prednosti povrća dolazimo do zaključka da ga treba koristiti u svakodnevnoj ishrani. Recimo još da ovakva svojstva povrće zadržava ako se upotrebljava presno i kao sok. Pomenimo sada najčešće upotrebljavane vrste povrća.

  
  

  PERŠUN.Teško je zamisliti jelovnik savremene domaćice bez peršuna. To se vidi iz naših recepata, gde se uvek. na kraju, naročito preporučuje upotreba peršunovog lista.

  
  

  Peršun se upotrebljava kao začin, za poboljšanje arome jela, a često se grančica peršuna koristi kao dekoracija. Cela biljka je vredna, korisna, hranljiva namirnica.

  
  

  Bogat je mineralnim sastojcima. Polovina tih sastojaka otpada na kalijum, a ostalo na gvoždje, kalcijum, mangan, magnezijum, bakar i ostale mikroelemente koji su važni za ljudski organizam.

  
  

  Medjutim, ono sto peršun svrstava u red ne samo izuzetnih začina nego visokovrednih namirnica je sadrzaj vitamina, pre svega vitamina C. Količina vitamina C u lišću peršuna je četiri puta veća od količine istog vitamina u korenu. To je vrlo bogat prirodni izvor vitamina C, najbogatiji do sada poznat posle šipka i ploda borovnice, naravno u svežoj namirnici. Peršun je bogat i karotinom (provitamin A), a sadrzi gotovo sve vitamine grupe B, medju kojima je značajan B12, inače vrlo redak u biljkama.Taj vitamin, uz gvoždje, povoljino deluje na obnavljanje crvenih krvnih zrnaca.

  
  

  Peršun je poznat kao izvanredan diuretik. Podstiče izlučivanje mokraće a utiče na povećano izlučivanje soli. Preporučuje se kod oboljenja bubrega mokraćnog mehura, pojavi kamenca u bubregu, uvećane prostate, otežanog mokrenja, reume, artritisa, gojaznosti, celulita i sl. On je takode prijatelj jetre, pa se koristi kao dopunska terapija pri upali jetre i protiv žutice. Izvrstan je aperitiv, podstiče lučenje želudačnih sokova, poboljšava varenje, smiruje grčeve i sprečava stvaranje gasova u crevima.

  
  

  Zabeleženo je i povoljno delovanje peršuna na cirkulaciju krvi, pa se preporučuje osobama sa srčanim smetnjama. Lišće peršuna treba uzimati sirovo, jer  kuvanjem nestaje vitamin C, a lekovita etarska ulja isparavaju. Nemojte stvarati zalihe peršunovog lišća, jer se stajanjem usled oksidacije i uticaja svetlosti takodje gubi vitamin C. Peršun je najbolje brati i nabavljati svakodnevno, u količini koja je dovoljna za obrok, naseckati ga i obilno posuti po jelu neposredno pre serviranja. Nema jela koje peršun svojim karakteristicnim mirisom ne oplemenjuje, pri serviranju ulepsava mu izgled. a kada tome dodamo njegovo blagotvorno delovanje na organizam, trebalo bi da se svakodnevno nalazi na našoj trpezi. Po mogućstvu, treba ga uzgajati u svojoj basti, a moze se gajiti i u sandučiću na balkonu ili terasi i tako uvek imat pri ruci svez peršun.

  
  

  PASKANAT (paštrnak). Teško je objasniti zašto se paskanat kod nas ne gaji u većim količinama i zašto u jelovniku naših porodica ne zauzima ono mesto koje bi mu po svim pravilima pripadalo. Po svojim hranijivim i lekovitim svojstvima on spada u red najvrednijih povrtarskih kultura, dok je kod nas u nekim krajevima gotovo nepoznat.

  
  

  Ono sto paskanat izdvaja od ostalog korenastog povrća je visok sadržaj mineralnih sastojaka. Gotovo pola od toga otpada na kalijum. Kalcijuma i fosfora ima podjednako. Pored toga bogat je magnezijumom i sumporom, a nisu beznačajne ni količine gvoždja i bakra. Natrijuma ima relativno malo.

  
  

  Vitaminski sastav paskanata sličan je vitaminskom sastavu ostalog korenastog povrća. Najviše ima vitamina C.

  
  

  Koren i lišće paskanata izvrstan su diuretik, podstiču izlučivanje mokraće, isterivanje gasova iz želuca i creva, regulišu krvni pritisak. Ako se koristi gusta supa od paskanata i praziluka, zahvaljujući njenom diuretickom dejstvu doći će do smanjenja telesne težine.

  
  

  PRAZILUK. Po biohemijskom sastavu praziluk je nesto siromašniji od nap. crvenog i belog luka, ali je u nekim drugim sastojcima neuporedivo bogatiji i delotvorniji. Eterično ulje koje sadrži sumpor, a kojim je praziluk veoma bogat smatra se danas njegovom najdelotvornijom supstancom u procesu varenja. On podstiče izlučivanje probavnih sokova želudačnih i crevnih žlezda, jetre i žuči pri čemu sprečava truljenje i vrenje u crevima. On je izvrstan diuretik, koji svojim blagim delovanjem, bez nadražaja, podstice izliučivanje mokraće.

  
  

  Od hranijivih sastojaka praziluk ima ugljene hidrate i biljna ulja. Od vitamina, najzastupljeniji je vitamin C, dok je ostalih vitamina nešto manje, ali nisu zanemarljivi: sadrži gotovo sve vitamine grupe B, karotin i vitamin E.

  
  

  Po svom biohemijskom sastavu idealan je za jačanje organizma, pogotovo u proleće kada se nakon zimske ishrane osećamo umorno usled nedostatka svežeg voća i povrća.

  
  

  U praziluku ima dosta biljne sluzi, a poznato je da biljna sluz pozitivno deluje na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, pa se preporučuje osobama koje boluju od bronhitisa, prehlade i upale disajnih puteva. Praziluk je koristan i za bolesnike koji imaju problem sa peskom i kamenom u bubrezima.

  
  

  Koristite praziluk sa bujnim, svežim i zelenim peruškama, koristite celu stabljiku (beli deo i lišće) jer je poznato da u lišću ima nekoliko puta više vitamina nego u belom delu. Stoga je pogrešno pripremati samo beli deo, a onaj zeleni odbacivati.

  
  

  ROTKVA je izuzetno bogata kalcijumom i magnezijumom. Ona takodje sadrži Kalijum i arsen u malim količinama. Rotkva povoljno deluje na nervni sistem jer sadrzi fosfor.

  
  

  Ona je prirodni lek za suzbijanje i lečenje nekih oboljenja u prvom redu, rotkva stimuliše izlucivanje žuči, izlučivanje sluzi iz organa za disanje, pa se preporucuje za lecenje bronhitisa, prehlade i kašlja. Ne propustite da uvrstite rotkvu u svoj jelovnik. Jedite samo svezu rotkvu ili u kombinaciji sa drugim povrćem. Salatu od rotkve začinite sitno seckanim peršunom ili bosiljkom.

  
  

  KELERABA je kod nas zanemareno povrće i nema veću primenu, a vrlo je zanimljiva biljka. Dok je mlada, veoma je ukusna, sočna i mekana, pa se moze pripremati za jelo u vidu salate, a moze se i kuvati, peći kao gomoljasto povrće (krompir, cvekla itd...) Keleraba se jede samo dok je mlada i ne moze se čuvati jer ubrzo postaje drvenasta, tvrda i nije za jelo. Zbog toga je svrstavamo u sezonsko povrće kratkog veka.

  
  

  Keleraba je namirnica visoke hranjive vrednosti. Sadrži suve materije, proteine, biljna ulja, šećere, celulozu i mineralne materije. Od vitamina, najbogatija je vitaminom C, a zatim vitaminom B . U mladom lišću ima više vitamina i mineralnih soli nego u jabuci, naročito karotina i fosfora.

  
  

  KROMPIR. Od svog povrća, krompir je najrasprostranjenija namirnica na svetu. On ne samo što se uzgaja za ljudsku ishranu, već odredjeni deo ide isključivo za potrebe hemijske, prehrambene i farmaceutske industrije, ili kao visokovredna stočna hrana.

  
  

  Sastoji se od belančevina, mast i ugljenih hidrata, pre svega skroba. On sadrži znatne količine mineralnih sastojaka neophodnih ljudskom organizmu, kalcijuma, mangana, fosfora, gvoždja, bakra, cinka i molibdena. Od vitamina, najbagatiji je vitaminom C, a zatim vitaminima B1 i B2. Dok se u drugim vrstama povrća vitamin C kuvanjem dobrim delom uništava, u krompiru se on potpuno gubi tek ako se kuva oljušten i narezan. Kuvan sa korom, krompir ce sačuvati trećinu količine vitamina C, a pečen sa korom u celosti. Kora krompira osim toga sadrži fosor, element koji sprečava karijes. Zato treba što je moguće češće jesti krompir sa korom.

  
  

  BELI LUK se od davnina upotrebljava kao lek i hrana. Lako se vari, pročišćava krv, omekšava krvne sudove, smanjuje krvni pritisak. Izuzetno je efikasan lek protiv crevnih parazita i oboljenja želuca. Beli luk može sprečiti stvaranje masnih naslaga u arterijama i tako zaustaviti razvoj ateroskleroze i oboljenja cirkulacije.

  
  

  Beli luk povoljno deluje i u borbi protiv hipoglikemije (niska količina šećera u krvi).Pokazalo se da se neki od sastojaka belog luka koji sadrže sumpor odlikuju i posebnim činiocima koji regulišu metabolizam, pa tako mogu doprineti normalizovanju visoke ili niske količine šećera u krvi. Beli luk je takode odlično sredstvo za otklanjanje štetnih ostataka, jer poboljšava opšti metabolizam i ima stimulativno dejstvo na jetru, nervni sistem i cirkulaciju krvi.

  
  

  Naglasimo da je glavni sastojak belog luka jedna uljasta supstanca zvana alicin. Ona daje karakterističan miris belom luku i ima takodje antimikrobno dejstvo. Beli luk je dobar u borbi protiv gripa i bronhitisa. On deluje na disajne organe. Takodje je zapažen manji postotak obolelih od raka tamo gde je beli luk zastupljen u svakodnevnoj ishrani; naime, dokazano je da u njemu sadržani mineral germanij, u tragovima, deluje preventivno kada je u pitanju ovo oboljenje. Beli luk takodje pomaže zarastanju rana i opekotina.

  
  

  Zbilja, moramo se složiti sa konstatacijom da je beli luk čudotvorac. Upotrebljavajmo ga u ishrani što je moguće češće.

  
  

  CRNI LUK se za jelo koristimo tokom cele godine - od lepe bele stabljike u proleće (mladi luk), pa preko razvijene a nedozrele glavice (lukovice) tokom leta, do zrele suve lukovice spremljene za zimu. Nikada ne odbacujte nadzemni deo (perje) mladog luka, jer je ono gotovo jednako vredno kao i podzemni deo stabljike.

  
  

  Ono sto je u luku najvrednije, kako u prehrambenom tako i u lekovitom smislu, jeste sadržaj mineralnih sastojaka i vitamina. Od mineralnih soli najvise ima kalijuma i sumpora, zatim oliga i mikroelemenata, a od vitamina, karotina (provitamina a), vitamina B1 i B2, E, K i vitamina C. Od lekovitih sastojaka najvazniji su glikozidi i eterično ulje koje mu daje karakterističan miris i ukus.

  
  

  Luk je za organizam najkorisniji ako se uzima u sirovom stanju. Medjutim, kuvanjem ne gubi mnogo od svojih korisnih sastajaka kao drugo povrće, osim delimično etericno ulje i vitamin C.

  
  

  Lekovita svojstva luka: sprečava razvoj mikroba, reguliše nivo šećera u krvi. olakšava iskašljavanje, deluje kao jak laksativ. Crni luk se preporučuje u lečenju srčanih bolesti i dijabetesa. Najzad, on efikasno regeneriše nervne ćelije.

  
  

  CELER je veoma korisno povrće treba ga češće upotrebjavati u ishrani. Potvrdjeno je da je bogat vitaminima, mineralima i u tom pogledu nadmašuje mnoge vrste povrća. U njegov sastav ulaze mineralni sastojci, posebno kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor i drugi oligo mikroelementi. Može se koristiti cela biljka - i njen nadzemni i podzemni deo. Celer je izvrsna namirnica u svom i podzemnom i nadzemnom delu. Koren ima veću energetsku vrednost, a lišće se odlikuje većim sadržajem vitamina i mineralnih sastojaka. Osim vitamina C u velikim količinama celer sadrži karotin i gotovo sve vitamine grupe B, vitamine K i E. Celer je veoma korisno povrće za one koji imaju problema sa stomakom. Smiruje nerve. Sirov celer treba jest sto je moguće više, jer se tako najbolje iskorišćavaju njegova hranljiva i lekovita svojstva.

  
  

  Često se postavlja pitanje koji je metod za pripremanje povrća najbolji: kuvanje u vodi, u pari, pečenje ili prženje. Ili, nijedan od njih.

  
  

  Svakako da je povrće najbolje jesti u njegovom prirodnom stanju: smatra se da se kuvanjem razgradjuju enzimi i prirodni vitamini. Medjutim, postoje odredjene vrste povrća koje moramo termički obraditi, jer to iziskuje naše zdravlje (krompir) Medjutim pri kuvanju odredjenih namirnica uvek obratimo pažnju na sledeće činjenice:

  
  

  1. Zapremina vode u kojoj se povrće kuva neka bude što manja; stavljajmo povrće u mlaku vodu.

  
  

  2. Temperatura na kojoj se kuva povrće takodje je bitna. Ako je ona visoka, povrće će u manjoj meri sačuvati hranljive sastojke. Zato kuvajmo povrće na nižoj temperaturi poklopljeno jer ćemo tako smanjiti ukupno vreme kuvanja.

  
  

  3. Smanjenim delovanjem vazduha sačuvaće se oni vitamini koji se ne mogu održati u procesu poznatom kao oksidacija. Ovo se dešava samo ako se vazduh sjedini s povrćem u toku kuvanja.

  
  

  4. Kuvajmo povrće na pari kada god je to moguće, jer ćemo tako sačuvati vitamine.

  
  

  JOŠ NEKOLIKO PRAKTIČNIH SAVETA!

  
  

  Pripremajte što češće sirovo povrće u što većim količinama, naravno, ono koje je prikladno za takvu upotrebu. Jedino sirovo povrće sadrži prirodne sastoke u potpunosti. Svaka prerada, pa i ona najminimalnija, smanjuje biološku vrednost povrća.

  
  

  Pripremajte sokove od sirovog povrća – šargarepe, kupusa, salate, cvekle.
  Upotrebljavajte sve vrste povrća - lisnato, korenasto, gomoljasto, lukovičasto, pošto nijedno povrće nema sve sastojke potrebne organizmu.

  
  

  Kada god je to moguće, korenasto i gomoljasto kuvajte na tihoj vatri sa korom sa korom, pa ga tek onda ljuštite i dalje pripremajte; na taj način ono će zadržati više hranljivih sastojaka nego oljušteno povrće.

  
  

  Ne pržite luk nikada isključivo na ulju, već ga dinstajte na tihoj vatri sa malo Vode. Ništa nije štetnije od pregorelog, zagorelog, preprženog i potamnelog luka.

  
  

  Izbacite zapršku jer je brašno prženo na ulju štetno za organizam i teško se vari. Umesto zaprške, dadajte povrću mlevene žitarice, brašno od soje, leblebije, zobene pahuljice, skrob.

  
  

  Upotrebljavajte začine i zašinske trave. Time oplemenjujemo povrće a začini, osim toga što poboljšavaju ukus jelu, imaju i lekovita svojstva.

  
  

  

  Povrće je, uz voće i žitarice, nesumnjivo najzastupljenije u vegetarijanskoj shrani. Hraniti se zdravo znaci ukljuciti hranu na bazi povrća u svoj svakodnevni jelovnik.

  Povrće je najbolji izvor vitamina C, čija je uloga u našem organizmu, inače, od velikag značaja. Medjutim, problem iskorisćenja tog vitamina leži u tome što se on razgradjuje na visokoj temperaturi i usled dužeg stajanja; suncu izlozeno povrće takodje gubi vitamin C. Povrće je izvor mnogih drugih vitamina, a naročito beta-karotina (provitamin A), zatim vitamina E, nekih vitamina B kompleksa itd.

  Povrće je izuzetan izvor zaštitnih materija iz grupe enzima minerala. Zato se potrošnja presnog, svezeg povrća mora povećati jer se samo tako ljudski organizam može snabdeti dragocenim enzimima. Od minerala posebno treba naznačiti kalijum koji je odlično sredstvo za normalni rad srca. Povrće je značajan izvor gvoždja čiji nedostatak dovodi do anemije, naročito kod dece. Ni stariji nisu poštedjeni opasnosti od nastanka anemije zbog nedostatka gvoždja. Nisu manje značajni ni ostali mikroelementi: cink, bitni činilac imuniteta. Cink je nenadmašno sredstvo za održavanje sposobnosti reprodukcije i uspešno zaceljivanje rana. Od ultra mikroelemenata ističe se selen. Jasno je da selena ne može biti u namirnicama ako ga nema u zemljištu. Selen se ubraja u antioksidanse, kao i u antikarcinogene materije.

  Povrće je odličan i nezamenjljiv izvor hlorofila, veoma korisne materije koja uspešno doprinosi borbi protiv raka. I na kraju, antocijanini koje povrće sadrži u znatnim količinama imaju veoma značajnu ulogu u očuvanju zdravlja i otpornosti našeg organizma

  Kada se uzmu u obzir sve ove prednosti povrća dolazimo do zaključka da ga treba koristiti u svakodnevnoj ishrani. Recimo još da ovakva svojstva povrće zadržava ako se upotrebljava presno i kao sok. Pomenimo sada najčešće upotrebljavane vrste povrća.

  PERŠUN.Teško je zamisliti jelovnik savremene domaćice bez peršuna. To se vidi iz naših recepata, gde se uvek. na kraju, naročito preporučuje upotreba peršunovog lista.

  Peršun se upotrebljava kao začin, za poboljšanje arome jela, a često se grančica peršuna koristi kao dekoracija. Cela biljka je vredna, korisna, hranljiva namirnica.

  Bogat je mineralnim sastojcima. Polovina tih sastojaka otpada na kalijum, a ostalo na gvoždje, kalcijum, mangan, magnezijum, bakar i ostale mikroelemente koji su važni za ljudski organizam.

  Medjutim, ono sto peršun svrstava u red ne samo izuzetnih začina nego visokovrednih namirnica je sadrzaj vitamina, pre svega vitamina C. Količina vitamina C u lišću peršuna je četiri puta veća od količine istog vitamina u korenu. To je vrlo bogat prirodni izvor vitamina C, najbogatiji do sada poznat posle šipka i ploda borovnice, naravno u svežoj namirnici. Peršun je bogat i karotinom (provitamin A), a sadrzi gotovo sve vitamine grupe B, medju kojima je značajan B12, inače vrlo redak u biljkama.Taj vitamin, uz gvoždje, povoljino deluje na obnavljanje crvenih krvnih zrnaca.

  Peršun je poznat kao izvanredan diuretik. Podstiče izlučivanje mokraće a utiče na povećano izlučivanje soli. Preporučuje se kod oboljenja bubrega mokraćnog mehura, pojavi kamenca u bubregu, uvećane prostate, otežanog mokrenja, reume, artritisa, gojaznosti, celulita i sl. On je takode prijatelj jetre, pa se koristi kao dopunska terapija pri upali jetre i protiv žutice. Izvrstan je aperitiv, podstiče lučenje želudačnih sokova, poboljšava varenje, smiruje grčeve i sprečava stvaranje gasova u crevima.

  Zabeleženo je i povoljno delovanje peršuna na cirkulaciju krvi, pa se preporučuje osobama sa srčanim smetnjama. Lišće peršuna treba uzimati sirovo, jer  kuvanjem nestaje vitamin C, a lekovita etarska ulja isparavaju. Nemojte stvarati zalihe peršunovog lišća, jer se stajanjem usled oksidacije i uticaja svetlosti takodje gubi vitamin C. Peršun je najbolje brati i nabavljati svakodnevno, u količini koja je dovoljna za obrok, naseckati ga i obilno posuti po jelu neposredno pre serviranja. Nema jela koje peršun svojim karakteristicnim mirisom ne oplemenjuje, pri serviranju ulepsava mu izgled. a kada tome dodamo njegovo blagotvorno delovanje na organizam, trebalo bi da se svakodnevno nalazi na našoj trpezi. Po mogućstvu, treba ga uzgajati u svojoj basti, a moze se gajiti i u sandučiću na balkonu ili terasi i tako uvek imat pri ruci svez peršun.

  PASKANAT (paštrnak). Teško je objasniti zašto se paskanat kod nas ne gaji u većim količinama i zašto u jelovniku naših porodica ne zauzima ono mesto koje bi mu po svim pravilima pripadalo. Po svojim hranijivim i lekovitim svojstvima on spada u red najvrednijih povrtarskih kultura, dok je kod nas u nekim krajevima gotovo nepoznat.

  Ono sto paskanat izdvaja od ostalog korenastog povrća je visok sadržaj mineralnih sastojaka. Gotovo pola od toga otpada na kalijum. Kalcijuma i fosfora ima podjednako. Pored toga bogat je magnezijumom i sumporom, a nisu beznačajne ni količine gvoždja i bakra. Natrijuma ima relativno malo.

  Vitaminski sastav paskanata sličan je vitaminskom sastavu ostalog korenastog povrća. Najviše ima vitamina C.

  Koren i lišće paskanata izvrstan su diuretik, podstiču izlučivanje mokraće, isterivanje gasova iz želuca i creva, regulišu krvni pritisak. Ako se koristi gusta supa od paskanata i praziluka, zahvaljujući njenom diuretickom dejstvu doći će do smanjenja telesne težine.

  PRAZILUK. Po biohemijskom sastavu praziluk je nesto siromašniji od nap. crvenog i belog luka, ali je u nekim drugim sastojcima neuporedivo bogatiji i delotvorniji. Eterično ulje koje sadrži sumpor, a kojim je praziluk veoma bogat smatra se danas njegovom najdelotvornijom supstancom u procesu varenja. On podstiče izlučivanje probavnih sokova želudačnih i crevnih žlezda, jetre i žuči pri čemu sprečava truljenje i vrenje u crevima. On je izvrstan diuretik, koji svojim blagim delovanjem, bez nadražaja, podstice izliučivanje mokraće.

  Od hranijivih sastojaka praziluk ima ugljene hidrate i biljna ulja. Od vitamina, najzastupljeniji je vitamin C, dok je ostalih vitamina nešto manje, ali nisu zanemarljivi: sadrži gotovo sve vitamine grupe B, karotin i vitamin E.

  Po svom biohemijskom sastavu idealan je za jačanje organizma, pogotovo u proleće kada se nakon zimske ishrane osećamo umorno usled nedostatka svežeg voća i povrća.

  U praziluku ima dosta biljne sluzi, a poznato je da biljna sluz pozitivno deluje na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, pa se preporučuje osobama koje boluju od bronhitisa, prehlade i upale disajnih puteva. Praziluk je koristan i za bolesnike koji imaju problem sa peskom i kamenom u bubrezima.

  Koristite praziluk sa bujnim, svežim i zelenim peruškama, koristite celu stabljiku (beli deo i lišće) jer je poznato da u lišću ima nekoliko puta više vitamina nego u belom delu. Stoga je pogrešno pripremati samo beli deo, a onaj zeleni odbacivati.

  ROTKVA je izuzetno bogata kalcijumom i magnezijumom. Ona takodje sadrži Kalijum i arsen u malim količinama. Rotkva povoljno deluje na nervni sistem jer sadrzi fosfor.

  Ona je prirodni lek za suzbijanje i lečenje nekih oboljenja u prvom redu, rotkva stimuliše izlucivanje žuči, izlučivanje sluzi iz organa za disanje, pa se preporucuje za lecenje bronhitisa, prehlade i kašlja. Ne propustite da uvrstite rotkvu u svoj jelovnik. Jedite samo svezu rotkvu ili u kombinaciji sa drugim povrćem. Salatu od rotkve začinite sitno seckanim peršunom ili bosiljkom.

  KELERABA je kod nas zanemareno povrće i nema veću primenu, a vrlo je zanimljiva biljka. Dok je mlada, veoma je ukusna, sočna i mekana, pa se moze pripremati za jelo u vidu salate, a moze se i kuvati, peći kao gomoljasto povrće (krompir, cvekla itd...) Keleraba se jede samo dok je mlada i ne moze se čuvati jer ubrzo postaje drvenasta, tvrda i nije za jelo. Zbog toga je svrstavamo u sezonsko povrće kratkog veka.

  Keleraba je namirnica visoke hranjive vrednosti. Sadrži suve materije, proteine, biljna ulja, šećere, celulozu i mineralne materije. Od vitamina, najbogatija je vitaminom C, a zatim vitaminom B . U mladom lišću ima više vitamina i mineralnih soli nego u jabuci, naročito karotina i fosfora.

  KROMPIR. Od svog povrća, krompir je najrasprostranjenija namirnica na svetu. On ne samo što se uzgaja za ljudsku ishranu, već odredjeni deo ide isključivo za potrebe hemijske, prehrambene i farmaceutske industrije, ili kao visokovredna stočna hrana.

  Sastoji se od belančevina, mast i ugljenih hidrata, pre svega skroba. On sadrži znatne količine mineralnih sastojaka neophodnih ljudskom organizmu, kalcijuma, mangana, fosfora, gvoždja, bakra, cinka i molibdena. Od vitamina, najbagatiji je vitaminom C, a zatim vitaminima B1 i B2. Dok se u drugim vrstama povrća vitamin C kuvanjem dobrim delom uništava, u krompiru se on potpuno gubi tek ako se kuva oljušten i narezan. Kuvan sa korom, krompir ce sačuvati trećinu količine vitamina C, a pečen sa korom u celosti. Kora krompira osim toga sadrži fosor, element koji sprečava karijes. Zato treba što je moguće češće jesti krompir sa korom.

  BELI LUK se od davnina upotrebljava kao lek i hrana. Lako se vari, pročišćava krv, omekšava krvne sudove, smanjuje krvni pritisak. Izuzetno je efikasan lek protiv crevnih parazita i oboljenja želuca. Beli luk može sprečiti stvaranje masnih naslaga u arterijama i tako zaustaviti razvoj ateroskleroze i oboljenja cirkulacije.

  Beli luk povoljno deluje i u borbi protiv hipoglikemije (niska količina šećera u krvi).Pokazalo se da se neki od sastojaka belog luka koji sadrže sumpor odlikuju i posebnim činiocima koji regulišu metabolizam, pa tako mogu doprineti normalizovanju visoke ili niske količine šećera u krvi. Beli luk je takode odlično sredstvo za otklanjanje štetnih ostataka, jer poboljšava opšti metabolizam i ima stimulativno dejstvo na jetru, nervni sistem i cirkulaciju krvi.

  Naglasimo da je glavni sastojak belog luka jedna uljasta supstanca zvana alicin. Ona daje karakterističan miris belom luku i ima takodje antimikrobno dejstvo. Beli luk je dobar u borbi protiv gripa i bronhitisa. On deluje na disajne organe. Takodje je zapažen manji postotak obolelih od raka tamo gde je beli luk zastupljen u svakodnevnoj ishrani; naime, dokazano je da u njemu sadržani mineral germanij, u tragovima, deluje preventivno kada je u pitanju ovo oboljenje. Beli luk takodje pomaže zarastanju rana i opekotina.

  Zbilja, moramo se složiti sa konstatacijom da je beli luk čudotvorac. Upotrebljavajmo ga u ishrani što je moguće češće.

  CRNI LUK se za jelo koristimo tokom cele godine - od lepe bele stabljike u proleće (mladi luk), pa preko razvijene a nedozrele glavice (lukovice) tokom leta, do zrele suve lukovice spremljene za zimu. Nikada ne odbacujte nadzemni deo (perje) mladog luka, jer je ono gotovo jednako vredno kao i podzemni deo stabljike.

  Ono sto je u luku najvrednije, kako u prehrambenom tako i u lekovitom smislu, jeste sadržaj mineralnih sastojaka i vitamina. Od mineralnih soli najvise ima kalijuma i sumpora, zatim oliga i mikroelemenata, a od vitamina, karotina (provitamina a), vitamina B1 i B2, E, K i vitamina C. Od lekovitih sastojaka najvazniji su glikozidi i eterično ulje koje mu daje karakterističan miris i ukus.

  Luk je za organizam najkorisniji ako se uzima u sirovom stanju. Medjutim, kuvanjem ne gubi mnogo od svojih korisnih sastajaka kao drugo povrće, osim delimično etericno ulje i vitamin C.

  Lekovita svojstva luka: sprečava razvoj mikroba, reguliše nivo šećera u krvi. olakšava iskašljavanje, deluje kao jak laksativ. Crni luk se preporučuje u lečenju srčanih bolesti i dijabetesa. Najzad, on efikasno regeneriše nervne ćelije.

  CELER je veoma korisno povrće treba ga češće upotrebjavati u ishrani. Potvrdjeno je da je bogat vitaminima, mineralima i u tom pogledu nadmašuje mnoge vrste povrća. U njegov sastav ulaze mineralni sastojci, posebno kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor i drugi oligo mikroelementi. Može se koristiti cela biljka - i njen nadzemni i podzemni deo. Celer je izvrsna namirnica u svom i podzemnom i nadzemnom delu. Koren ima veću energetsku vrednost, a lišće se odlikuje većim sadržajem vitamina i mineralnih sastojaka. Osim vitamina C u velikim količinama celer sadrži karotin i gotovo sve vitamine grupe B, vitamine K i E. Celer je veoma korisno povrće za one koji imaju problema sa stomakom. Smiruje nerve. Sirov celer treba jest sto je moguće više, jer se tako najbolje iskorišćavaju njegova hranljiva i lekovita svojstva.

  Često se postavlja pitanje koji je metod za pripremanje povrća najbolji: kuvanje u vodi, u pari, pečenje ili prženje. Ili, nijedan od njih.

  Svakako da je povrće najbolje jesti u njegovom prirodnom stanju: smatra se da se kuvanjem razgradjuju enzimi i prirodni vitamini. Medjutim, postoje odredjene vrste povrća koje moramo termički obraditi, jer to iziskuje naše zdravlje (krompir) Medjutim pri kuvanju odredjenih namirnica uvek obratimo pažnju na sledeće činjenice:

  1. Zapremina vode u kojoj se povrće kuva neka bude što manja; stavljajmo povrće u mlaku vodu.

  2. Temperatura na kojoj se kuva povrće takodje je bitna. Ako je ona visoka, povrće će u manjoj meri sačuvati hranljive sastojke. Zato kuvajmo povrće na nižoj temperaturi poklopljeno jer ćemo tako smanjiti ukupno vreme kuvanja.

  3. Smanjenim delovanjem vazduha sačuvaće se oni vitamini koji se ne mogu održati u procesu poznatom kao oksidacija. Ovo se dešava samo ako se vazduh sjedini s povrćem u toku kuvanja.

  4. Kuvajmo povrće na pari kada god je to moguće, jer ćemo tako sačuvati vitamine.

  JOŠ NEKOLIKO PRAKTIČNIH SAVETA!

  Pripremajte što češće sirovo povrće u što većim količinama, naravno, ono koje je prikladno za takvu upotrebu. Jedino sirovo povrće sadrži prirodne sastoke u potpunosti. Svaka prerada, pa i ona najminimalnija, smanjuje biološku vrednost povrća.

  Pripremajte sokove od sirovog povrća – šargarepe, kupusa, salate, cvekle.
  Upotrebljavajte sve vrste povrća - lisnato, korenasto, gomoljasto, lukovičasto, pošto nijedno povrće nema sve sastojke potrebne organizmu.

  Kada god je to moguće, korenasto i gomoljasto kuvajte na tihoj vatri sa korom sa korom, pa ga tek onda ljuštite i dalje pripremajte; na taj način ono će zadržati više hranljivih sastojaka nego oljušteno povrće.

  Ne pržite luk nikada isključivo na ulju, već ga dinstajte na tihoj vatri sa malo Vode. Ništa nije štetnije od pregorelog, zagorelog, preprženog i potamnelog luka.

  Izbacite zapršku jer je brašno prženo na ulju štetno za organizam i teško se vari. Umesto zaprške, dadajte povrću mlevene žitarice, brašno od soje, leblebije, zobene pahuljice, skrob.

  Upotrebljavajte začine i zašinske trave. Time oplemenjujemo povrće a začini, osim toga što poboljšavaju ukus jelu, imaju i lekovita svojstva.