Rabarbara (Rheum rhabarbarum) je višegodišnja biljka velikih listova i dugackih, debelih peteljki karakteristicne boje.
U ishrani se koriste samo lisne peteljke rabarbare jer su listovi toksicni.
Peteljke su crvene epiderme, ružicastog tkiva u unutrašnjosti peteljke i kiselkastog ukusa, podseca na kisele jabuke. Boja rabarbare zavisi od vrste i nacinu uzgoja.
Energetska vrijednost 100 g sveže rabarbare iznosi 21 kcal/88 kJ. Od toga sadrži 4,5% ugljikohidrata, 0,9% proteina i 0,2% masti.
Peteljka sadrži minerale (kalcijum, kalijum, magnezijum, nangan, gvožde i fosfor), vitamine A, C, B3, B5 i D, jabucnu, limunsku (zaslužne za osvežavajuci ukus)
i oksalnu kiselinu u obliku kalcijumove i kalijumove soli kao i antrakinonske glikozide. Takodje je bogata dijetalnim vlaknima.
Rabarbara stimuliše organe za varenje, rad želuca, creva, regulise tvrdu stolicu, precišcava (detoksinira) krv, smiruje nerve...
Istraživanja su pokazala veoma pozitivan uticaj ove biljke na borbu protiv raka, a sve to zbog polifenola kojima je ova biljka prebogata.
Nivo polifenola u rabarbari raste tokom termicke obrade.
Kontraindikacije: preterano konzumirane kolicine imaju izrazito kiselu reakciju u organizmu što može izazvati manjak kalcijuma.
Ne preporucuje se bolesnicima sa bubrežnim tegobama.
Rabarbaru treba kombinovati sa baznim ili neutralnim namirnicama (presno povrce, luk, krompir, pitomi kesten i dr.)
Možete je zamrznuti. Peteljke oljustiti, operiti, iseci na kocke, ocediti i zamrznuti.
Prilikom kupovine birajte hrskave i cvrste peteljke koje izgledaju sveže i puštaju sok kada je prelomite.
Uzgoj rabarbare
Rabarbara nije zahtevna biljka. Ima veliku otpornost na niske temperature te je mozete saditi i u dvoristu.
Idealne temperature za rast su oko 20-25 °C. Ne zahteva suncana mesta a zbog velike površine lišca i velike transpiracije zahteva mnogo vode. Biljka u jesen odbacuje lišce, te ulazi u stadijum mirovanja.
Sadi se u rano prolece ili u jesen. U kontinentalnom podrucju treba izbeci kasnu sadnju kako bi se biljke dobro ukorenile pre zime.
Peteljke rabarbare se ne beru prve godine. Tek kod dvogodišnje biljke možete ubrati 2-3 peteljke rabarbare.
Trogodišnje i starije biljake mozete redovno brati. Beru se rucno i to samo peteljke sa potpuno razvijenim listom.
Peteljka se zahvati što niže i naglim pokretom ruke otkine, a zatim se otkine i odreže plojka i deo lisnog rukavca.
U jednoj berbi se bere samo 2 do 4 lista po biljci, da se ne smanji asimilacijska površina.
U prvoj godini berbe, bere se 3 do 4 nedelje, a zatim ostavi da biljka razvije što više lišca.
U kasnijim godinama, bere se svakih 7 do 10 dana. U našim kontinentalnim podrucjima to je od sredine aprila do sredine ili kraja juna, u zavisnosti od temperatura.
Kad nastupe više temperature, peteljke postaju malo sunderaste i gube karakteristicnu socnost.
Ova biljka ima životni vek i do 30 godina ali najbolja je iskoristivost rabarbare tokom prvih 7-9 godina.
Peteljke rabarbare sortiraju se prema dužini i debljini.
Za I klasu najmanja je dužina 35 cm, a debljina peteljki 15 mm.
Za II klasu najmanja je dužina 30 cm, a debljina 10 mm.
Pupoljke treba kidati cim se pojave da cvetna stabljika nepotrebno ne troši asimilate.
Od peteljke se priprema: corba, sarma, salata, umak, kompot, marmelada, džemovi...
U nasem kuvaru mozete naci recepte za raznovrsna jela i poslastice od rabarbare.
Rabarbara (Rheum rhabarbarum) je višegodišnja biljka velikih listova i dugackih, debelih peteljki karakteristicne boje.
U ishrani se koriste samo lisne peteljke rabarbare jer su listovi toksicni.
Peteljke su crvene epiderme, ružicastog tkiva u unutrašnjosti peteljke i kiselkastog ukusa, podseca na kisele jabuke. Boja rabarbare zavisi od vrste i nacinu uzgoja.
Energetska vrijednost 100 g sveže rabarbare iznosi 21 kcal/88 kJ. Od toga sadrži 4,5% ugljikohidrata, 0,9% proteina i 0,2% masti.
Peteljka sadrži minerale (kalcijum, kalijum, magnezijum, nangan, gvožde i fosfor), vitamine A, C, B3, B5 i D, jabucnu, limunsku (zaslužne za osvežavajuci ukus)
i oksalnu kiselinu u obliku kalcijumove i kalijumove soli kao i antrakinonske glikozide. Takodje je bogata dijetalnim vlaknima.
Rabarbara stimuliše organe za varenje, rad želuca, creva, regulise tvrdu stolicu, precišcava (detoksinira) krv, smiruje nerve...
Istraživanja su pokazala veoma pozitivan uticaj ove biljke na borbu protiv raka, a sve to zbog polifenola kojima je ova biljka prebogata.
Nivo polifenola u rabarbari raste tokom termicke obrade.
Kontraindikacije: preterano konzumirane kolicine imaju izrazito kiselu reakciju u organizmu što može izazvati manjak kalcijuma.
Ne preporucuje se bolesnicima sa bubrežnim tegobama.
Rabarbaru treba kombinovati sa baznim ili neutralnim namirnicama (presno povrce, luk, krompir, pitomi kesten i dr.)
Možete je zamrznuti. Peteljke oljustiti, operiti, iseci na kocke, ocediti i zamrznuti.
Prilikom kupovine birajte hrskave i cvrste peteljke koje izgledaju sveže i puštaju sok kada je prelomite.
Uzgoj rabarbare
Rabarbara nije zahtevna biljka. Ima veliku otpornost na niske temperature te je mozete saditi i u dvoristu.
Idealne temperature za rast su oko 20-25 °C. Ne zahteva suncana mesta a zbog velike površine lišca i velike transpiracije zahteva mnogo vode. Biljka u jesen odbacuje lišce, te ulazi u stadijum mirovanja.
Sadi se u rano prolece ili u jesen. U kontinentalnom podrucju treba izbeci kasnu sadnju kako bi se biljke dobro ukorenile pre zime.
Peteljke rabarbare se ne beru prve godine. Tek kod dvogodišnje biljke možete ubrati 2-3 peteljke rabarbare.
Trogodišnje i starije biljake mozete redovno brati. Beru se rucno i to samo peteljke sa potpuno razvijenim listom.
Peteljka se zahvati što niže i naglim pokretom ruke otkine, a zatim se otkine i odreže plojka i deo lisnog rukavca.
U jednoj berbi se bere samo 2 do 4 lista po biljci, da se ne smanji asimilacijska površina.
U prvoj godini berbe, bere se 3 do 4 nedelje, a zatim ostavi da biljka razvije što više lišca.
U kasnijim godinama, bere se svakih 7 do 10 dana. U našim kontinentalnim podrucjima to je od sredine aprila do sredine ili kraja juna, u zavisnosti od temperatura.
Kad nastupe više temperature, peteljke postaju malo sunderaste i gube karakteristicnu socnost.
Ova biljka ima životni vek i do 30 godina ali najbolja je iskoristivost rabarbare tokom prvih 7-9 godina.
Peteljke rabarbare sortiraju se prema dužini i debljini.
Za I klasu najmanja je dužina 35 cm, a debljina peteljki 15 mm.
Za II klasu najmanja je dužina 30 cm, a debljina 10 mm.
Pupoljke treba kidati cim se pojave da cvetna stabljika nepotrebno ne troši asimilate.
Od peteljke se priprema: corba, sarma, salata, umak, kompot, marmelada, džemovi...
U nasem kuvaru mozete naci recepte za raznovrsna jela i poslastice od rabarbare.
