Dome slatki dome » Diskusije

Đurđevak

• Rumenka

  

  Leader
   

  06. мај 2015.

  Đurđevak je višegodišnja biljka iz porodice ljiljana. Većina ljudi prepoznaje ovu prelepu cvetnicu koja cvate u proleće, snežno-belim zvončićima koji su poredani na cvetnoj stapki. Listovi su tamno zeleni, kopljasti i obično rastu po dva do tri na jednoj biljci. Ima veoma intenzivan ali prijatan miris.

  
  

  Razmnožava se iz rizoma, a može i iz semenke. Listovi na jesen odumiru i već u rano proleće izrastu novi listovi. Voli senovita mesta, ispod drveća ili grmlja. Voli vlažno, bogato humusno zemljište iako raste i na siromašnijim mestima.

  
  

  Prirodno stanište ove biljke su belogorične šume, a posebno voli hrastove i zapuštene šikare. Plod je crvena bobica koja sadrži 2-6 plavih semenki. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide pa treba biti veoma oprezan sa ovom cvetnicom. Koristi se i u lekovite svrhe, ali to treba prepustiti stručnjacima, jer lako može doći do trovanja.

  
  

  Sadi se u rano proleće delenjem rizoma ili presađivanjem već izniklih izdanaka. Najefektnija je kad se posadi u grupicama, po nekoliko biljaka zajedno, ali treba poštivati razmak između biljaka. Razmak bi trebao, zbog brzog širenja biljke, biti najmanje 20 cm.

  
  

  Ova cvetnica nije visoka i zbog toga se koristi kao pokrivač zemljišta, raste na mestima ispod drveća gde mnoge biljke ne mogu da rastu, a može se posaditi i ispod grmlja. Naraste najviše 20 cm u visinu i cveta u maju mesecu. Pošto se brzo razmnožava, za veoma kratko vreme pokrije velike površine.

  
  

  U vreme cvetanja pruža nezaboravnu sliku, beli mirisni zvončići, okruženi tamnozelenim listovima.
  Postoji vrsta C. majalis "Grandiflora" koja ima krupnije cvetove.
  Veoma je pogodna za rast uz ivičnjake i kamenjare, đurđevak ima debeli koren, člankovit, beličast i horizontalan.
  Đurđevak, đurđica, šmarnica, đurđevac... sve su to nazivi pod kojima u našem narodu nailazimo na ovaj mirisni - opojni cvetić. Ova biljka je poreklom iz šuma širom umerene klime severne hemisfere Azije i Evrope

  
  

  Svaki cvetić sastoji se iz šest belih latica, a cveta u maju, tj. početkom maja tako da ga najviše ima za Đurđevdan. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone i prave cvetovima hladovinu, sve do jeseni. Ðurđevak ima veoma razgranat i zadebljao koren, člankovit, beličast i horizontalan, teško ga je razmrsiti. Iz njega se razvija 1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugoj peteljci i cvetna stabljika koja je kraća od listova, tako da treba razgrnuti listove da bi se uočili cvetovi. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa, stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena bobica oko 8 mm u prečniku, sadrži 2-6 plavih semenki (kako je Yuli to već navela).

  
  

  Raste najčešće u senovitim belogoričnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima, a nekad kao kod mene i na potpno neplodnom zemljištu.

  
  

  U farmakologiji se koristi cela biljka (cvetovi, lišće i koren). Sadrži više od 20 srčanih glukozida, flavonoide, alkaloide, saponine, jabučnu i limunsku kiselinu, eterično ulje, vitamin C, makro i mikroelemente. Biljka je izuzetno otrovna!

  
  

  Ukoliko se dogodi da se otrujete ovom biljkom protiv-otrov: (voditi računa da do toga ne dođe, ali ako se to ipak dogodi) kuvati hrastovu koru u mleku!

  
  

  Koristi se za proizvodnju parfema i lekova, ali isključivo u farmakologiji. Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata. Dejstvo se pokazuje u pojačanom izlučivanju mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja.

  
  

  

  Đurđevak je višegodišnja biljka iz porodice ljiljana. Većina ljudi prepoznaje ovu prelepu cvetnicu koja cvate u proleće, snežno-belim zvončićima koji su poredani na cvetnoj stapki. Listovi su tamno zeleni, kopljasti i obično rastu po dva do tri na jednoj biljci. Ima veoma intenzivan ali prijatan miris.

  Razmnožava se iz rizoma, a može i iz semenke. Listovi na jesen odumiru i već u rano proleće izrastu novi listovi. Voli senovita mesta, ispod drveća ili grmlja. Voli vlažno, bogato humusno zemljište iako raste i na siromašnijim mestima.

  Prirodno stanište ove biljke su belogorične šume, a posebno voli hrastove i zapuštene šikare. Plod je crvena bobica koja sadrži 2-6 plavih semenki. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide pa treba biti veoma oprezan sa ovom cvetnicom. Koristi se i u lekovite svrhe, ali to treba prepustiti stručnjacima, jer lako može doći do trovanja.

  Sadi se u rano proleće delenjem rizoma ili presađivanjem već izniklih izdanaka. Najefektnija je kad se posadi u grupicama, po nekoliko biljaka zajedno, ali treba poštivati razmak između biljaka. Razmak bi trebao, zbog brzog širenja biljke, biti najmanje 20 cm.

  Ova cvetnica nije visoka i zbog toga se koristi kao pokrivač zemljišta, raste na mestima ispod drveća gde mnoge biljke ne mogu da rastu, a može se posaditi i ispod grmlja. Naraste najviše 20 cm u visinu i cveta u maju mesecu. Pošto se brzo razmnožava, za veoma kratko vreme pokrije velike površine.

  U vreme cvetanja pruža nezaboravnu sliku, beli mirisni zvončići, okruženi tamnozelenim listovima.
  Postoji vrsta C. majalis "Grandiflora" koja ima krupnije cvetove.
  Veoma je pogodna za rast uz ivičnjake i kamenjare, đurđevak ima debeli koren, člankovit, beličast i horizontalan.
  Đurđevak, đurđica, šmarnica, đurđevac... sve su to nazivi pod kojima u našem narodu nailazimo na ovaj mirisni - opojni cvetić. Ova biljka je poreklom iz šuma širom umerene klime severne hemisfere Azije i Evrope

  Svaki cvetić sastoji se iz šest belih latica, a cveta u maju, tj. početkom maja tako da ga najviše ima za Đurđevdan. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone i prave cvetovima hladovinu, sve do jeseni. Ðurđevak ima veoma razgranat i zadebljao koren, člankovit, beličast i horizontalan, teško ga je razmrsiti. Iz njega se razvija 1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugoj peteljci i cvetna stabljika koja je kraća od listova, tako da treba razgrnuti listove da bi se uočili cvetovi. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa, stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena bobica oko 8 mm u prečniku, sadrži 2-6 plavih semenki (kako je Yuli to već navela).

  Raste najčešće u senovitim belogoričnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima, a nekad kao kod mene i na potpno neplodnom zemljištu.

  U farmakologiji se koristi cela biljka (cvetovi, lišće i koren). Sadrži više od 20 srčanih glukozida, flavonoide, alkaloide, saponine, jabučnu i limunsku kiselinu, eterično ulje, vitamin C, makro i mikroelemente. Biljka je izuzetno otrovna!

  Ukoliko se dogodi da se otrujete ovom biljkom protiv-otrov: (voditi računa da do toga ne dođe, ali ako se to ipak dogodi) kuvati hrastovu koru u mleku!

  Koristi se za proizvodnju parfema i lekova, ali isključivo u farmakologiji. Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata. Dejstvo se pokazuje u pojačanom izlučivanju mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja.