Dome slatki dome » Diskusije

Lilium - Ljiljan

• Bibaaa

  

  Član
   

  22. мај 2015.

  Ljiljani pripadaju istoimenoj porodici i ubrajaju se u staro baštansko cveće, ne samo kod nas nego i u istočnoj Aziji. Bogati cvetovi, prirodnih oblika koji se danas mogu nabaviti, daju mestu na kojem rastu određeno dostojanstvo. Danas postoje predivne nove vrste.
  Ljiljani vole svojim "nogama" da rastu u hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Odaberite mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca.
  Zemljište mora da bude humusno, rahlo i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Senovitu, vlažnu hladovinu možete postići slojem malča od lišća ili pokrivačima zemljišta - niskim trajnicama.
  Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada, to se može obaviti na jesen ili rano proleće. Potreban je razmak među biljkama, zavisno o vrsti 25- 45 cm. Sade se na dubinu od dvadesetak centimetara, i to zavisi od vrste, visoke treba saditi malo dublje.
  Narastu od 40- 80 cm, a cvetaju od maja do jula (i to zavisi od vrste). Ljiljan "Madona" sadi se već u augustu, ali na samo 3 cm ispod površine zemlje.
  Mogu se razmnožavati malim lukovicama (bulbilima), koje se (kod nekih vrsta) pojavljuju u pazušcu listova ili semenom. Otporni su na zimu, a sve lukovice, kad ih kupite treba što prije posaditi kako se ne bi posušile. U bašti ne smiju biti dugo izloženi vetru i suncu.
  Najpoznatije vrste su Zlatni ljiljan (L. auratum) velikih cvetova u obliku zdele, bele boje sa žutom prugom. Ljiljan (Madone) posve belih cvetova u obliku levka, slatkastog mirisa. Tigrasti ljiljan, narandžasto-crvene boje sa mrljama, Zlatan (L. martagon) crvene boje vina sa smeđim mrljama, latice su snažno zavrnute. Lukovičasti ljiljan (L. bulbiferum) narandžasto-crvene boje, otvorenih cvetova. Raskošni ljiljan (L. speciosum) zavrnutih latica, s mrljama, ružičaste, bele i crvene boje. Kraljevski ljiljan (L. regale) velikih cvetova u obliku levka, bele boje, izvana smeđi i ružičasti. Orijentalni hibridi, u njihove prethodnike ubrajaju se zlatni ljiljan i raskošni ljiljan, imaju elegantne cvetove sa blago zavrnutim laticama i mirišu.
  Ljiljani poreklom od samoniklih vrsta mogu godinama rasti u delu vrta bliskom prirodi. Dragocene lukovice možete zaštititi od voluharica ako ih posadite u mrežastim vrećicama. Ljiljani mogu rasti i u saksijama.

  
  

  

  Ljiljani pripadaju istoimenoj porodici i ubrajaju se u staro baštansko cveće, ne samo kod nas nego i u istočnoj Aziji. Bogati cvetovi, prirodnih oblika koji se danas mogu nabaviti, daju mestu na kojem rastu određeno dostojanstvo. Danas postoje predivne nove vrste.
  Ljiljani vole svojim "nogama" da rastu u hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Odaberite mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca.
  Zemljište mora da bude humusno, rahlo i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Senovitu, vlažnu hladovinu možete postići slojem malča od lišća ili pokrivačima zemljišta - niskim trajnicama.
  Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada, to se može obaviti na jesen ili rano proleće. Potreban je razmak među biljkama, zavisno o vrsti 25- 45 cm. Sade se na dubinu od dvadesetak centimetara, i to zavisi od vrste, visoke treba saditi malo dublje.
  Narastu od 40- 80 cm, a cvetaju od maja do jula (i to zavisi od vrste). Ljiljan "Madona" sadi se već u augustu, ali na samo 3 cm ispod površine zemlje.
  Mogu se razmnožavati malim lukovicama (bulbilima), koje se (kod nekih vrsta) pojavljuju u pazušcu listova ili semenom. Otporni su na zimu, a sve lukovice, kad ih kupite treba što prije posaditi kako se ne bi posušile. U bašti ne smiju biti dugo izloženi vetru i suncu.
  Najpoznatije vrste su Zlatni ljiljan (L. auratum) velikih cvetova u obliku zdele, bele boje sa žutom prugom. Ljiljan (Madone) posve belih cvetova u obliku levka, slatkastog mirisa. Tigrasti ljiljan, narandžasto-crvene boje sa mrljama, Zlatan (L. martagon) crvene boje vina sa smeđim mrljama, latice su snažno zavrnute. Lukovičasti ljiljan (L. bulbiferum) narandžasto-crvene boje, otvorenih cvetova. Raskošni ljiljan (L. speciosum) zavrnutih latica, s mrljama, ružičaste, bele i crvene boje. Kraljevski ljiljan (L. regale) velikih cvetova u obliku levka, bele boje, izvana smeđi i ružičasti. Orijentalni hibridi, u njihove prethodnike ubrajaju se zlatni ljiljan i raskošni ljiljan, imaju elegantne cvetove sa blago zavrnutim laticama i mirišu.
  Ljiljani poreklom od samoniklih vrsta mogu godinama rasti u delu vrta bliskom prirodi. Dragocene lukovice možete zaštititi od voluharica ako ih posadite u mrežastim vrećicama. Ljiljani mogu rasti i u saksijama.