Dome slatki dome » Diskusije

Tulipa - Lala

• Bibaaa

  

  Član
   

  22. мај 2015.

  Tulipan potiče sa prostora Male Azije, a najveći broj sa prostora Kazahstana i podnožja planina Pamir i Hindukuš. Ime je dobio po turskoj reči tulipant - što znači turban, a spada u porodicu ljiljana lat. liliaceae.

  
  

  U Nizozemsku je donešen prije 400 godina i izazvao je pravu revoluciju u tadašnjem poslovnom svetu.

  
  

  Današnje vrste su, većinom, dobijene ukrštanjem vrsta, a uglavnom potiču od vrste Tulipa gesneriana. Biljka ima lukovicu koja je kruškolikog oblika, s jedne strane zaobljena, a sa druge sploštena. Visina zavisi od vrste i raste od 10-70 cm. Većinom ima od 2-6 listova, a samo retke vrste imaju više. Listovi su čvrsti, zelene i bledozelene boje, široki, mesnati, a prema vrhu zašiljeni. Cvetna stapka je mesnata i krhka, na njoj se nalazi kupasti, resasti, zdelasti ili zvezdasti cvet. Cvetovi su uglavnom krupni, jednostavni ili dupli, a na vrhu stabljike se obično nalazi jedan cvet. Ima vrsta koje imaju i više cvetova na jednoj stabljiki, ali su većinom niže visine.

  
  

  Postoje u svim mogućim bojama, crveni, žuti, rozi, ljubičasti, bijeli, uokvireni drugom bojom, pa sve do tamnih, skoro crnih vrsta. Dele se po vremenu cvetanja i po obliku cveta, postoje rano cvetajuće, srednje, kasne i botaničke vrste. Postoji preko stotinu različitih vrsta, a još uvek se proizvode nove.

  
  

  Lukovice se sade u plodno, dobro drenirano zemljište i voli da je na sunčanom mestu. Dubina sadnje zavisi od veličine lukovice, obično se preporučuje dubina koja je dva puta veća od lukovice. U nekim preporukama piše da se sadi na dubinu od 10-25 cm i na razmak između lokovica 15-20 cm. Sade se u skupinama i do dvanaest lukovica na jednom mestu. Pravilo je da se posle cvetanja uklanjaju cvetovi, da ne troše snagu na stvaranje nepotrebnog semena. Listovi ostaju dok ne požute, lukovice mogu ostati u zemlji preko zime, ali je praksa da se sa gredica vade tokom leta. Dobro se pregledaju, očiste i čuvaju na tamnom, prozračnom mestu, u jesen se ponovo sade. Uzgajaju se i kao rezani cvet za vaze i koristi za razne aranžmane.

  
  

  Brojne vrste se dele na nekoliko skupina: puni rani tulipan visine 25-35 cm, jednostavni rani 25-35 cm.
  Darwin tulipan - krupan i jarko obojen, visok od 55-75 cm.
  Triumph - visine 35-50 cm,
  Papagaj krupni tulipan 50-60cm,
  Rambrandt tulipan - mramornih latica visine 50-65 cm,
  Božur tulipan - krupnih ispunjenih cvetova visine od 40-65 cm.

  
  

  Visoke zimske temperature mogu dovesti do toga da se cvetne drške ne razviju dovoljno, pa lale u proleće ostnu kratke. Ovo se veoma retko dešava, ali se dešava, dobro podnose letnje temperature.
  Kad lale precvetaju, odsecite cvetnu granu sa prvim listom ispod cveta. Ostali listovi se ostavljaju da sami uvenu kako bi hranili lukovicu i omogućili joj da skupi dovoljno hranljivih materija da bi dogodine opet cvetala. Najbolje je lukovice vaditi tokom juna, očiste ih i operite, ostavite da se prosuše, dezinfikujte i uskladištite na hladno, mračno mesto sa protokom vazduha. Vađenjem lukovica i naredne godine ćemo dobiti lepe i krupne cvetove. Lukovice lala tokom sezone isteraju nove, mlade lukovice kad dostignu zrelost, te mlade lukovice stare potiskuju u dubinu i tako se dešava da nam posle 2-3 godine prorede cvetanje ili ga totalno obustave.

  
  

  

  Tulipan potiče sa prostora Male Azije, a najveći broj sa prostora Kazahstana i podnožja planina Pamir i Hindukuš. Ime je dobio po turskoj reči tulipant - što znači turban, a spada u porodicu ljiljana lat. liliaceae.

  U Nizozemsku je donešen prije 400 godina i izazvao je pravu revoluciju u tadašnjem poslovnom svetu.

  Današnje vrste su, većinom, dobijene ukrštanjem vrsta, a uglavnom potiču od vrste Tulipa gesneriana. Biljka ima lukovicu koja je kruškolikog oblika, s jedne strane zaobljena, a sa druge sploštena. Visina zavisi od vrste i raste od 10-70 cm. Većinom ima od 2-6 listova, a samo retke vrste imaju više. Listovi su čvrsti, zelene i bledozelene boje, široki, mesnati, a prema vrhu zašiljeni. Cvetna stapka je mesnata i krhka, na njoj se nalazi kupasti, resasti, zdelasti ili zvezdasti cvet. Cvetovi su uglavnom krupni, jednostavni ili dupli, a na vrhu stabljike se obično nalazi jedan cvet. Ima vrsta koje imaju i više cvetova na jednoj stabljiki, ali su većinom niže visine.

  Postoje u svim mogućim bojama, crveni, žuti, rozi, ljubičasti, bijeli, uokvireni drugom bojom, pa sve do tamnih, skoro crnih vrsta. Dele se po vremenu cvetanja i po obliku cveta, postoje rano cvetajuće, srednje, kasne i botaničke vrste. Postoji preko stotinu različitih vrsta, a još uvek se proizvode nove.

  Lukovice se sade u plodno, dobro drenirano zemljište i voli da je na sunčanom mestu. Dubina sadnje zavisi od veličine lukovice, obično se preporučuje dubina koja je dva puta veća od lukovice. U nekim preporukama piše da se sadi na dubinu od 10-25 cm i na razmak između lokovica 15-20 cm. Sade se u skupinama i do dvanaest lukovica na jednom mestu. Pravilo je da se posle cvetanja uklanjaju cvetovi, da ne troše snagu na stvaranje nepotrebnog semena. Listovi ostaju dok ne požute, lukovice mogu ostati u zemlji preko zime, ali je praksa da se sa gredica vade tokom leta. Dobro se pregledaju, očiste i čuvaju na tamnom, prozračnom mestu, u jesen se ponovo sade. Uzgajaju se i kao rezani cvet za vaze i koristi za razne aranžmane.

  Brojne vrste se dele na nekoliko skupina: puni rani tulipan visine 25-35 cm, jednostavni rani 25-35 cm.
  Darwin tulipan - krupan i jarko obojen, visok od 55-75 cm.
  Triumph - visine 35-50 cm,
  Papagaj krupni tulipan 50-60cm,
  Rambrandt tulipan - mramornih latica visine 50-65 cm,
  Božur tulipan - krupnih ispunjenih cvetova visine od 40-65 cm.

  Visoke zimske temperature mogu dovesti do toga da se cvetne drške ne razviju dovoljno, pa lale u proleće ostnu kratke. Ovo se veoma retko dešava, ali se dešava, dobro podnose letnje temperature.
  Kad lale precvetaju, odsecite cvetnu granu sa prvim listom ispod cveta. Ostali listovi se ostavljaju da sami uvenu kako bi hranili lukovicu i omogućili joj da skupi dovoljno hranljivih materija da bi dogodine opet cvetala. Najbolje je lukovice vaditi tokom juna, očiste ih i operite, ostavite da se prosuše, dezinfikujte i uskladištite na hladno, mračno mesto sa protokom vazduha. Vađenjem lukovica i naredne godine ćemo dobiti lepe i krupne cvetove. Lukovice lala tokom sezone isteraju nove, mlade lukovice kad dostignu zrelost, te mlade lukovice stare potiskuju u dubinu i tako se dešava da nam posle 2-3 godine prorede cvetanje ili ga totalno obustave.