Dome slatki dome » Diskusije

Chrysanthemum - Hrizantema

• Bibaaa

  

  Član
   

  22. мај 2015.

  Ime hrizantema potiče od grčkih reči chrysos - zlatan i anthemon - cvet. Prvobitno su uzgajane u Kini još 1400 godine p.n.e, a nešto kasnije prenesene su u Japan, gde su ubrzo postale vrlo cenjene. Toliko su osvojile Japance, da su ih već posle prve izložbe 910. godine proglasili za nacionalni cvet i simbol Sunca, odnosno carske porodice. Osim što su "usvojene" kao zvanični simbol carevine i trona i najviši zvaničnici države bivaju počašćeni članstvom u "Redu hrizantema". Iz Azije su potom prvo stigle u Veliku Britaniju krajem 18. veka, odakle se njihova popularnost raširila po celoj Evropi.
  Danas se jedva mogu prebrojati različiti kultivari hrizantema...Najveći broj varijeteta potekao je od Chryzanthemum indicum, vrste pronađene u Kini i Japanu, i Chryzanthemum morifolium, vrste poreklom iz Kine, koja se pri tom više i ne može naći u prirodi. Njihovoj popularnosti, osim toga što su veoma dekorativne, doprinelo je i to što su višegodišnje i u kasnom jesenjem periodu među retkim cvetnicama. Njihove cvetne glavice, a cvetaju od kasnog leta do kasne jeseni, mogu biti bele, žute, crvene, narandžaste, ružičaste, purpurne, lila ili bordo i vrlo su postojane.

  
  

  U komercijalnoj upotrebi hrizanteme su se našle u istom rangu kao ruže, podjednako u upotrebi kao rezano cveće, saksijske ili vrtne biljke.

  
  

  Ima ih od onih sa sasvim jednostavnim laticama i jednobojnih, do onih koji podsećaju na paukovu mrežu ili šatiranih. Kakav će biti cvet, zavisi od toga kojoj grupi pripada hrizantema: kineskoj (latice nadole), japanskoj (latice nagore), krupnocvetnoj (veličina cveta i po 20-30 cm), sitnocvetnoj (cvet 5-10 cm) ili dekorativnoj (objedinjuju osobine krupnocvetnih i sitnocvetnih). Koren im je jako dobro razvijen, a stabljike uspravne.

  
  

  Vole polusenovita ali i osunčana mesta. Treba ih saditi u rastresita zemljišta, a kako zahtevaju dosta prostora, na rastojanju od oko 40 cm. Ukoliko ste u proleće posadili mladu, neformiranu biljku, kada naraste do desetak centimentara, u negu spada i otkidanje vrhova, da bi biljka izrasla u skladnu žbunastu formu, sa što više cvetova. Svake dve-tri nedelje do sredine leta treba otkinuti vrh novog izbojka. Neophodno ih je češće zalivati od dva do tri puta nedeljno, a tokom cvetanja naročito im je potrebno obi-lje vode. Do pred samo cvetanje preporučljiva je i prihrana tečnim đubrivom svakih 7-14 dana. Ukoliko želite da produžite period cvetanja. možete odmereno nastaviti sa prihranom, ali i uklanjanjem precvetalih krunica. Posle cvetanja stabljike bi trebalo skratiti na oko 20-30 cm.
  Iako je hrizantema vrlo otporna i izdržljiva, potrebno ju je zaštititi od prvih mrazeva. Krajem sezone biljka se seče drastično, skoro do zemlje, i polako isušuje dodavanjem sve manje količine vode.

  
  

  Ako je vaša hrizantema predviđena za sadnju u saksiji, imajte na umu da se preporučuje presađivanje svake dve-tri godine. Dekorativna je i pojedinačno i u grupi, vrlo lepo izgledaju i bordure od loptastih hrizantema, a efektna je i u kombinaciji s drugim biljkama, naročito u kasnu jesen, kada pored ogolelih listopadnih biljaka njeni cvetovi još više dolaze do izražaja.

  
  

  Vrlo zastupljena i na našem području kao ukrasna baštenska biljka, kao rezani cvet u narodu, nažalost, i dalje važi za „grobljanski”. Verovatno zato što je u punom cvetu baš za Zadušnice, a pri tom je i vrlo otporna. Ova pojava u pojedinim zemljama Evrope (Francuska, Hrvatska i Poljska), ali i u Koreji i Japanu, vezuje se isključivo za hrizanteme bele boje. Nasuprot našem verovanju, jedno kinesko predanje kaže da one koji piju vode sa izvora ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, a da pirinčano vino sa cvetom hrizanteme čini svaki ten blistavim. U pojedinim delovima Azije uobičajeno je piti čaj od belih ili žutih cvetova hrizantema, tradicionalni lek protiv gripa. Kinezi čak lišće ove biljke često upotrebljavaju u kulinarstvu.

  
  

  Iako je otrovna i može izazvati kontaktni dermatitis kod nekih osetljivijih tipova kože, NASA ju je determinisala kao biljku koja daje dobre efekte u uklanjanju kancerogenog benzena.

  
  

  U ovaj rod spada i Chrysanthemum cinerariaefolium (Pyrethrum cinerarifolia), biljka iz koje se izdvaja pyrethrum, u upotrebi kao insekticid, ali i kao biljna osnova za spravljanje leka protiv migrene.

  
  

  

  
  

  Izvor: Život sa cvećem-Adria media

  Ime hrizantema potiče od grčkih reči chrysos - zlatan i anthemon - cvet. Prvobitno su uzgajane u Kini još 1400 godine p.n.e, a nešto kasnije prenesene su u Japan, gde su ubrzo postale vrlo cenjene. Toliko su osvojile Japance, da su ih već posle prve izložbe 910. godine proglasili za nacionalni cvet i simbol Sunca, odnosno carske porodice. Osim što su "usvojene" kao zvanični simbol carevine i trona i najviši zvaničnici države bivaju počašćeni članstvom u "Redu hrizantema". Iz Azije su potom prvo stigle u Veliku Britaniju krajem 18. veka, odakle se njihova popularnost raširila po celoj Evropi.
  Danas se jedva mogu prebrojati različiti kultivari hrizantema...Najveći broj varijeteta potekao je od Chryzanthemum indicum, vrste pronađene u Kini i Japanu, i Chryzanthemum morifolium, vrste poreklom iz Kine, koja se pri tom više i ne može naći u prirodi. Njihovoj popularnosti, osim toga što su veoma dekorativne, doprinelo je i to što su višegodišnje i u kasnom jesenjem periodu među retkim cvetnicama. Njihove cvetne glavice, a cvetaju od kasnog leta do kasne jeseni, mogu biti bele, žute, crvene, narandžaste, ružičaste, purpurne, lila ili bordo i vrlo su postojane.

  U komercijalnoj upotrebi hrizanteme su se našle u istom rangu kao ruže, podjednako u upotrebi kao rezano cveće, saksijske ili vrtne biljke.

  Ima ih od onih sa sasvim jednostavnim laticama i jednobojnih, do onih koji podsećaju na paukovu mrežu ili šatiranih. Kakav će biti cvet, zavisi od toga kojoj grupi pripada hrizantema: kineskoj (latice nadole), japanskoj (latice nagore), krupnocvetnoj (veličina cveta i po 20-30 cm), sitnocvetnoj (cvet 5-10 cm) ili dekorativnoj (objedinjuju osobine krupnocvetnih i sitnocvetnih). Koren im je jako dobro razvijen, a stabljike uspravne.

  Vole polusenovita ali i osunčana mesta. Treba ih saditi u rastresita zemljišta, a kako zahtevaju dosta prostora, na rastojanju od oko 40 cm. Ukoliko ste u proleće posadili mladu, neformiranu biljku, kada naraste do desetak centimentara, u negu spada i otkidanje vrhova, da bi biljka izrasla u skladnu žbunastu formu, sa što više cvetova. Svake dve-tri nedelje do sredine leta treba otkinuti vrh novog izbojka. Neophodno ih je češće zalivati od dva do tri puta nedeljno, a tokom cvetanja naročito im je potrebno obi-lje vode. Do pred samo cvetanje preporučljiva je i prihrana tečnim đubrivom svakih 7-14 dana. Ukoliko želite da produžite period cvetanja. možete odmereno nastaviti sa prihranom, ali i uklanjanjem precvetalih krunica. Posle cvetanja stabljike bi trebalo skratiti na oko 20-30 cm.
  Iako je hrizantema vrlo otporna i izdržljiva, potrebno ju je zaštititi od prvih mrazeva. Krajem sezone biljka se seče drastično, skoro do zemlje, i polako isušuje dodavanjem sve manje količine vode.

  Ako je vaša hrizantema predviđena za sadnju u saksiji, imajte na umu da se preporučuje presađivanje svake dve-tri godine. Dekorativna je i pojedinačno i u grupi, vrlo lepo izgledaju i bordure od loptastih hrizantema, a efektna je i u kombinaciji s drugim biljkama, naročito u kasnu jesen, kada pored ogolelih listopadnih biljaka njeni cvetovi još više dolaze do izražaja.

  Vrlo zastupljena i na našem području kao ukrasna baštenska biljka, kao rezani cvet u narodu, nažalost, i dalje važi za „grobljanski”. Verovatno zato što je u punom cvetu baš za Zadušnice, a pri tom je i vrlo otporna. Ova pojava u pojedinim zemljama Evrope (Francuska, Hrvatska i Poljska), ali i u Koreji i Japanu, vezuje se isključivo za hrizanteme bele boje. Nasuprot našem verovanju, jedno kinesko predanje kaže da one koji piju vode sa izvora ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, a da pirinčano vino sa cvetom hrizanteme čini svaki ten blistavim. U pojedinim delovima Azije uobičajeno je piti čaj od belih ili žutih cvetova hrizantema, tradicionalni lek protiv gripa. Kinezi čak lišće ove biljke često upotrebljavaju u kulinarstvu.

  Iako je otrovna i može izazvati kontaktni dermatitis kod nekih osetljivijih tipova kože, NASA ju je determinisala kao biljku koja daje dobre efekte u uklanjanju kancerogenog benzena.

  U ovaj rod spada i Chrysanthemum cinerariaefolium (Pyrethrum cinerarifolia), biljka iz koje se izdvaja pyrethrum, u upotrebi kao insekticid, ali i kao biljna osnova za spravljanje leka protiv migrene.

  

  Izvor: Život sa cvećem-Adria media