STARI SRSPSKI OBIČAJI » Diskusije


ЂУРЂЕВДАН

  • Član
    06. мај 2015.

    Ђурђевдан је велики хришћански празник који, свако према свом календару, прослављају и православци и католици. Ипак, код Срба је овај дан попримио и неке друге, много старије предхришчанске обичаје, па се Ђурђевдан нигде у свету не прославља као у нашој земљи.
    Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су постојала и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником само заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.
    Због тога је највећи број обичаја који постоје у народном веровању у вези са заштитом, здрављем и плодношћу.


    Ова традиција и даље је веома жива у неким крајевима Србије, а најраспрострањенији је обичај плетења венаца од биља и умивање водом у коју су биле потопљене лековите биљке.


    БЕРЕ СЕ ЂУРЂЕВАК И ПЛЕТУ СЕ ВЕНЧИЋИ
    Зато на Ђурђевдан треба пожурити и у рано јутро изаћи на поља где се бере цвеће. Ђурђевданско цвеће је: ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“.
    Ови венчићи треба да остану на вратима преко целе године, све до следећег Ђурђевдана.


    У неким крајевима Србије се током брања цвећа девојке и младићи „гађају” биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су лепљиви. Ако вам се допада неки младић или девојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залепи, то значи да ће се и он или она „залепити за вас”.
    Данас гледајте у небо!


    Верује се да ће, ако је на Ђурђевдан ведро година бити плодна, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, да ће лето бити сушно.Каже се да, колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.


    На Ђурђевдан се од лескових гранчица праве крстићи који се стављају на куће и на њиве.
    Верује се да крстићи од леске штите од громова, злих и опасних сила. Једна грана се расцепи ножем, па се кроз њу провуче друга и тако се направи крстић.


    Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Када наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани, како би се ваша симпатија „грабила” за вас.
    Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије на Ђурђевдан, како би лакше нашли брачног друга.


    КАД КАПИЈЕ „ДОБИЈУ НОГЕ”
    Ако сте се јутрос пробудили без капије у дворишту, немојте да бринете, то је још један обичај за Ђурђевдан који и даље живи у неким руралнијим деловима Србије. Младићи у поноћ одлазе до кућа девојака које им се свиђају, скидају капије и односе их негде далеко и тако задају муке родитељима који затим морају да их траже по селу. Скидањем капије верује се да ће се девојка удати те године.


    Обичај је и да жене и девојке донесу увече кући воду са воденичког кола. У њу треба ставити различито биље, а нарочито селен, па се на Ђурђевдан том водом умити, да „би се од њих свако зло и прљавштина отресли и отпали”.


    НЕМОЈТЕ ДА СПАВАТЕ ПРЕКО ДАНА
    Спавалице, ово је лоша вест за вас! На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана! Ако то урадите ризикујете да вас глава боли преко целе године. Ипак, народ је и за ово смислио противлек. Ако вам се већ деси да данас задремате, онда на Марковдан треба „спавати на истом месту”.
    Велику важност у ранијим деценијама у Србији је имало и купање на реци, пре сунца. Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем.


    Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе. Због тога су у минулим временима сељаци палили велике ватре „да би заштитили себе и село“. У неким крајевима у ђурђевданској ноћи и даље чувају засејану пшеницу и раж да не би ко „обрао њиву” тј. бацањем чини пренесе род у свој посед.