STARI SRSPSKI OBIČAJI » Diskusije

Народна веровања на Видовдан!

• Bibaaa

  

  Leader
   

  29. јун 2015.

  Сећање на најважнији догађај у српској историји - Косовски бој - традиционално се обележава на Видовдан, а за њега су везана многа веровања и обичаји у народу
  За Видовдан се преплићу историјска збиља и народни обичаји и веровања оличени у развоју косовског мита упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида.
  Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који “отвара очи”.
  Екипа Телеграфа на овај велики празник издваја за вас најважније обичаје и објашњења везана за Видовдан.
  Видовдан важи и као дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка, видовчица. Тако девојке често призивају врховно божанство – светог Вида.
  У неким крајевима Шумадије видовчица, трава сићушног прелепог светлоцрвеног цвета, брана је зором, пре сунца, а у другим крајевима – с вечери
  Обично то раде девојке – удаваче и потапају је у воду, па се ујутру цела породица умива ради очног вида – да их преко године не би болеле очи
  На Видовдан се, према књигама и веровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне
  Тог дана треба пробати и зрело воће
  Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење
  У Шумадији и још неким крајевима био је обичај и да се на Видовдан износе ствари из куће да се “проветре ради мољаца”. Изношене су и тапије и облигације да би се разгледале и проветриле. Изношене су и кесе с новцем – да се види и изброји
  На Хомољским планинама се веровало да година може оманути ако на Видовдан нема облака, у Гружи да “птица кукавица која почиње на Младенце да кука за косовском погибијом, престаје да кука од Видовдана”, а у Шумадији да на “Видов дан, у глуво доба ноћи, све воде на Косову потеку црвене као крв”, а крвљу косовских јунака обојени су и косовски божури
  Тако је у околини Власенице био обичај да девојке, убравши видове траве, налију воде у лонац који су купиле без погађања, узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и једну тканину коју пребаце преко лонца и пред спавање прозборе: “Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га на сан”.
  
  Верујете ли ви у неке народне обичаје на Видовдан?

  
  

  

  Сећање на најважнији догађај у српској историји - Косовски бој - традиционално се обележава на Видовдан, а за њега су везана многа веровања и обичаји у народу
  За Видовдан се преплићу историјска збиља и народни обичаји и веровања оличени у развоју косовског мита упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида.
  Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који “отвара очи”.
  Екипа Телеграфа на овај велики празник издваја за вас најважније обичаје и објашњења везана за Видовдан.
  Видовдан важи и као дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка, видовчица. Тако девојке често призивају врховно божанство – светог Вида.
  У неким крајевима Шумадије видовчица, трава сићушног прелепог светлоцрвеног цвета, брана је зором, пре сунца, а у другим крајевима – с вечери
  Обично то раде девојке – удаваче и потапају је у воду, па се ујутру цела породица умива ради очног вида – да их преко године не би болеле очи
  На Видовдан се, према књигама и веровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне
  Тог дана треба пробати и зрело воће
  Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење
  У Шумадији и још неким крајевима био је обичај и да се на Видовдан износе ствари из куће да се “проветре ради мољаца”. Изношене су и тапије и облигације да би се разгледале и проветриле. Изношене су и кесе с новцем – да се види и изброји
  На Хомољским планинама се веровало да година може оманути ако на Видовдан нема облака, у Гружи да “птица кукавица која почиње на Младенце да кука за косовском погибијом, престаје да кука од Видовдана”, а у Шумадији да на “Видов дан, у глуво доба ноћи, све воде на Косову потеку црвене као крв”, а крвљу косовских јунака обојени су и косовски божури
  Тако је у околини Власенице био обичај да девојке, убравши видове траве, налију воде у лонац који су купиле без погађања, узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и једну тканину коју пребаце преко лонца и пред спавање прозборе: “Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га на сан”.
  
  Верујете ли ви у неке народне обичаје на Видовдан?