STARI SRSPSKI OBIČAJI » Diskusije


Божић

  • Leader
    16. април 2015.

    Бадњи дан се прославља дан уочи Божића и представља последњи и најстрожији дан божићног поста, као и велику срећу јер претходи дану Христовог рођења. Ево какви су обичаји на Бадњи дан, вече и Божић.

    Бадњи дан

    Бадњи дан је назив добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сече, уноси у кућу и пали. Постоје разни обичаји који се везују за овај дан, мало којих се одржало до данас. Можда у неким забаченијим деловима Србије, домаћини још увек раном зором и са пушкама иду у сечење бадњака, које потом до саме вечери држе уз кућу, пре уношења и стављања на огњиште. Данас су обичаји прилагођени времену у којем живимо, па се бадњак најчешће купује на пијаци вече пре или у само јутро Божића, уноси у кућу и ставља поред или близу славске иконе.

    Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и најчешће се спремају риба, подварак и пребранац или тучени пасуљ, уз купус или кромпир салату. У неким крајевима Србије, за ручак би се попила и чаша црног вина уз по семе дрена, за срећу и радост током читаве године. Средина стола се, традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.

    Обичај сечења бадњака се везује за витлејемске пастире. Они су, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли гране бадњака и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку.

    Бадње вече

    На Бадње вече, домаћин куће са синовима уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, утом се пали и свећа и укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру. Верује се да на овај дан или вече треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би цела наредна година протекла у миру и слози. У градовима је обичај измењен, па тако није необично видети масе људи окупљене у црквеним портама како заједнички пале бадњаке, веселе се и певају православне песме.

    Божић

    Божић је највеселији православни празник којим се прославља рођење Исуса Христа и слави се три дана. Божићно јутро почиње тако што се, од ране зоре, чују звона из свих православних цркава и храмова; у неким деловима Србије домаћини пуцају из пушака и пиштоља; облачи се свечана одећа и одлази у цркву на Божићну литургију.; људи се поздрављају и отпоздрављају речима „Христос се роди“ и „Ваистину се роди„. У граду, међутим, ситуација је нешто другачија, те доста грађана литургију гледа путем ТВ екрана.

    Обичај је да прва особа која нам у кућу уђе на Божић јесте положајник – пријатељ куће који треба да кући и њеним укућанима обезбеди здравље, срећу, благостање и мир. Симболички, положајник представља три мудраца који су пратили звезду са Истока и који су Христа на рођењу даровали тамјаном, златом и мирисом. Тим поводом, постоји читав низ ритуала које положајник обавља како би осигурао све горе наведено: отвара врата од пећи или шпорета, џара ватру изговарајући бројалицу: „Колико варница толико срећица, колико варница толико парица„, призивајући тако благостање за дом у који је дошао. Након извршене дужности, домаћица куће га дарује пригодним поклоном.

    У рано божићно јутро, домаћица меси чесницу – погачу у коју умеси новчић, одозго се избоцка гранчицом бадњака и испече. Раније се у чесницу стављало и семе дрена – за здравље, семе пасуља, кукуруза, пшенице и делови бадњака. Чесница представља славски колач на Божић и када је печена, износи се за сто, окреће се као славски колач, прелива вином и на крају ломи на онолико делова колико има укућана. Верује се да ће онај ко добије део чеснице са новчићем бити срећан током читаве године. Након ломљења, следи честитање празника и ручак, који је први мрсни оброк након дугог поста.

    Обичај је да се на Божић нигде не иде у госте, јер су наредна два дана томе намењена, већ да породица тај најсрећнији православни празник проводи на окупу у топлој породичној атмосфери.