STARI SRSPSKI OBIČAJI » Diskusije

Крштење

• Rumenka

  

  Član
   

  20. април 2015.

  Све што треба да знате о крштењу
  Сазнајте шта је верски исправно, а шта сувишно приликом тог свечаног чина.

  
  

  Обред крштења може да се обави сваког дана у години, у било које доба дана и ноћи. Није неопходно да родитељи детета буду православне вере, нити да су крштени, али кум или кума морају да буду пунолетни, и да код себе имају крштеницу као доказ да су обавили свету тајну крштења. Кум купује свецу у цркви, јер је та свећа освештана, а неопходно је да се донесе и бело платно (крсница), којим се дете огрће или у које се увија после крштења.
  По правилу цркве, требало би да свештеник чита молитву жени првог дана када роди дете, затим осмог дана после рођења, када се детету даје име (знамење) – и када постаје оглашени, и затим у четрдесети дан, када се врши оцрковљење детета (уношење у цркву). Међутим, у пракси се задржало углавном само крштење, и понегде знамење.

  
  

  Знамење
  Неколико дана од порођаја, када мајка и дете изађу из породилишта, врши се знамење детета – у спомен на догађај када су малог Христа осми дан по рођењу однели у храм, и када је добио име. Неко од младих укућана, сродника или комшија одлази код надлежног свештеника, са флашом воде по знамење. Свештеник освети водицу, наспе је у флашу, стави у њу стручак босиљка, и даје детету име – које оно носи до крштења. То је „име на знамењу“. Водица у флаши се доноси кући, и по народном обичају се четрдесет дана додаје у воду којом се беба купа, све до крштења. Крштење се врши у храму, манастирима или црквама где има крстионица, а може и у дому родитеља.

  
  

  Обред крштења
  Сам чин крштења назива се миропомазање. Обред крштења се обавља по строго утврђеним правилима, и пун је симболике. Ако услови дозвољавају, дете се прво расповије, кум га узме у руке, и сви се окрену ка истоку. Свештеник

  
  

  Шта је потребно за крштење?
  Потребно је припремити крсницу. То је платно беле боје, величине до једног ипо метра, у које се дете увија после крштења. Од тог платна се потом детету сашије кошуљица. Крсница симоблизује невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол духовне и телесне чистоте. Косица коју свештеник ошиша при крштењу се ставља у восак и чува у кући, као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.осењује дете крсним знаком, а кум се окреће ка западу, одриче сатане и пљује на њега. Потом, окренут ка истоку, изјављује да се сједињује са Христом, и да верује њему као цару и Богу.

  
  

  Свештеник освештава воду којом треба да буде поливено дете, а затим му светим уљем помазује чело, прса, руке и ноге. Када дете „помаже“, свештеник га крштава тако што излива освештану воду на његову главу, говорећи: „Крштава се дете Божје (име) у име Оца, Сина, и Светога духа, Амин“. Потом дете огрће или увија у крсницу и помазује светим миром, чинећи знак крста на његовом челу, очним капцима, ноздрвама, уснама, ушима, прсима, рукама и ногама. Цео обред прате одређене молитве, а свети чин крштења се завршава молитвом за дуг живот и добро здравље кума и новокрштеног.

  
  

  Крштењем се постаје члан Православне цркве, а крштени стичу сва права у њој – исповедање, причешће, венчање, право да се моле за његово здравље, да буде биран у црквене управе и друга црквена тела.

  
  

  ПРВА СВЕТА ТАЈНА: Како организовати крштење по српским обицајима!
  Крштење детета је велики догађај за сваку породицу. Да би све протекло у савршеном реду, добро је да родитељи знају чега би требало да се придржавају

  
  

  Стари је обичај да се дете крсти још док је беба, док не прослави први рођендан. У данашње време, традиција се мање поштује, па се дешава да се тај свечани чин одлаже за неке касније године. Ипак, родитељи све чешће крштавају своје чедо у најранијем узрасту. Након доношења одлуке о крштењу детета, родитељи би требало да се упознају са важним правилима овог верског обреда. Свакако, подразумева се договор са свештеником, који ће да објасни шта је потребно и да закаже крштење.

  
  

  Где се врши крштење?
  Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Чим дете мало ојача, после недељу-две, може да се изврши крштење: у храму, манастирима и црквама где има крстионица, а може и у дому родитеља, ако је неопходно. Међутим, важно је знати да, уколико се дете крштава пре четрдесетог дана од рођења, мајка не може да присуствује крштењу.

  
  

  Када је погодно да се обави?
  Крштење може да се изврши било којег дана, у свако доба дана и ноћи, уколико постоји потреба за тим. Нарочито је добро ако се обави празником, да се дете и родитељи тог дана причесте. Крштење не би требало обављати, осим у случају нужде или неког другог ваљаног разлога: у периоду од Божића до Крстовдана и у току Велике, Страсне седмице (изузев Велике Суботе).

  
  

  Шта је неопходно за тај чин?
  За овај свечани догађај треба припремити крсницу – платно беле боје, величине од једног до једног ипо метра, у које се дете увија после крштења. Од ње се, потом, детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање. У неким крајевима је обичај да се дете, када почне крштење, завија у очеву белу кошуљу, све док не буде крштено водом. Бела кошуља и крсница симболизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол духовне и телесне чистоће. Потребно је и уље, по могућству маслиново, којим се дете помазује. Кум купује свећу у цркви (може да се купи неколико дана раније, па да се украси). Негде је обичај и да се понесе један или два велика бела пешкира, као и крстић за дете.

  
  

  Упутства за време богослужења
  Једна особа треба да буде одређена да дете скине пре и обуче после крштења. Фотографисање је дозвољено, али са мером – да не угрожава службу. Онај ко то ради, мора да зна где је дозвољено стајати за време фотографисања или снимања. Стога је најбоље да се посаветује са свештеником пре обављања службе.

  
  

  Поштовање верских правила
  Због организовања свечаног ручка, црква препоручује да се крштење обави у дан када се мрси. Уколико се крштење обавља уз пост, обавезна је посна храна. Сматра се да родитељи чине велики грех ако тада припремају мрсну храну. После крштења, вода којом се дете крсти просипа се на место где се не гази, или се излије уз неки калем, или у цвеће у кући. Косица коју свештеник одсече при крштењу, ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем, или се чува у кући, као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.

  
  

  Институција кумства
  Кум, који даје име детету, сведок је крштења и духовни родитељ детета које се крштава. Он мора да буде православне вере, крштен и пунолетан. Уколико је у браку, мора да буде венчан у православној цркви. Родитељи не могу да буду кумови својој деци, као ни монаси. Не треба га бирати ни међу крвним сродницима. У нашем народу, институција кумства је веома цењена. Стога кумство не треба олако схватати – јер подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање, изражено народном изреком: „Бог на небу, кум на земљи!“.

  
  

  
  

  Све што треба да знате о крштењу
  Сазнајте шта је верски исправно, а шта сувишно приликом тог свечаног чина.

  Обред крштења може да се обави сваког дана у години, у било које доба дана и ноћи. Није неопходно да родитељи детета буду православне вере, нити да су крштени, али кум или кума морају да буду пунолетни, и да код себе имају крштеницу као доказ да су обавили свету тајну крштења. Кум купује свецу у цркви, јер је та свећа освештана, а неопходно је да се донесе и бело платно (крсница), којим се дете огрће или у које се увија после крштења.
  По правилу цркве, требало би да свештеник чита молитву жени првог дана када роди дете, затим осмог дана после рођења, када се детету даје име (знамење) – и када постаје оглашени, и затим у четрдесети дан, када се врши оцрковљење детета (уношење у цркву). Међутим, у пракси се задржало углавном само крштење, и понегде знамење.

  Знамење
  Неколико дана од порођаја, када мајка и дете изађу из породилишта, врши се знамење детета – у спомен на догађај када су малог Христа осми дан по рођењу однели у храм, и када је добио име. Неко од младих укућана, сродника или комшија одлази код надлежног свештеника, са флашом воде по знамење. Свештеник освети водицу, наспе је у флашу, стави у њу стручак босиљка, и даје детету име – које оно носи до крштења. То је „име на знамењу“. Водица у флаши се доноси кући, и по народном обичају се четрдесет дана додаје у воду којом се беба купа, све до крштења. Крштење се врши у храму, манастирима или црквама где има крстионица, а може и у дому родитеља.

  Обред крштења
  Сам чин крштења назива се миропомазање. Обред крштења се обавља по строго утврђеним правилима, и пун је симболике. Ако услови дозвољавају, дете се прво расповије, кум га узме у руке, и сви се окрену ка истоку. Свештеник

  Шта је потребно за крштење?
  Потребно је припремити крсницу. То је платно беле боје, величине до једног ипо метра, у које се дете увија после крштења. Од тог платна се потом детету сашије кошуљица. Крсница симоблизује невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол духовне и телесне чистоте. Косица коју свештеник ошиша при крштењу се ставља у восак и чува у кући, као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.осењује дете крсним знаком, а кум се окреће ка западу, одриче сатане и пљује на њега. Потом, окренут ка истоку, изјављује да се сједињује са Христом, и да верује њему као цару и Богу.

  Свештеник освештава воду којом треба да буде поливено дете, а затим му светим уљем помазује чело, прса, руке и ноге. Када дете „помаже“, свештеник га крштава тако што излива освештану воду на његову главу, говорећи: „Крштава се дете Божје (име) у име Оца, Сина, и Светога духа, Амин“. Потом дете огрће или увија у крсницу и помазује светим миром, чинећи знак крста на његовом челу, очним капцима, ноздрвама, уснама, ушима, прсима, рукама и ногама. Цео обред прате одређене молитве, а свети чин крштења се завршава молитвом за дуг живот и добро здравље кума и новокрштеног.

  Крштењем се постаје члан Православне цркве, а крштени стичу сва права у њој – исповедање, причешће, венчање, право да се моле за његово здравље, да буде биран у црквене управе и друга црквена тела.

  ПРВА СВЕТА ТАЈНА: Како организовати крштење по српским обицајима!
  Крштење детета је велики догађај за сваку породицу. Да би све протекло у савршеном реду, добро је да родитељи знају чега би требало да се придржавају

  Стари је обичај да се дете крсти још док је беба, док не прослави први рођендан. У данашње време, традиција се мање поштује, па се дешава да се тај свечани чин одлаже за неке касније године. Ипак, родитељи све чешће крштавају своје чедо у најранијем узрасту. Након доношења одлуке о крштењу детета, родитељи би требало да се упознају са важним правилима овог верског обреда. Свакако, подразумева се договор са свештеником, који ће да објасни шта је потребно и да закаже крштење.

  Где се врши крштење?
  Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Чим дете мало ојача, после недељу-две, може да се изврши крштење: у храму, манастирима и црквама где има крстионица, а може и у дому родитеља, ако је неопходно. Међутим, важно је знати да, уколико се дете крштава пре четрдесетог дана од рођења, мајка не може да присуствује крштењу.

  Када је погодно да се обави?
  Крштење може да се изврши било којег дана, у свако доба дана и ноћи, уколико постоји потреба за тим. Нарочито је добро ако се обави празником, да се дете и родитељи тог дана причесте. Крштење не би требало обављати, осим у случају нужде или неког другог ваљаног разлога: у периоду од Божића до Крстовдана и у току Велике, Страсне седмице (изузев Велике Суботе).

  Шта је неопходно за тај чин?
  За овај свечани догађај треба припремити крсницу – платно беле боје, величине од једног до једног ипо метра, у које се дете увија после крштења. Од ње се, потом, детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање. У неким крајевима је обичај да се дете, када почне крштење, завија у очеву белу кошуљу, све док не буде крштено водом. Бела кошуља и крсница симболизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол духовне и телесне чистоће. Потребно је и уље, по могућству маслиново, којим се дете помазује. Кум купује свећу у цркви (може да се купи неколико дана раније, па да се украси). Негде је обичај и да се понесе један или два велика бела пешкира, као и крстић за дете.

  Упутства за време богослужења
  Једна особа треба да буде одређена да дете скине пре и обуче после крштења. Фотографисање је дозвољено, али са мером – да не угрожава службу. Онај ко то ради, мора да зна где је дозвољено стајати за време фотографисања или снимања. Стога је најбоље да се посаветује са свештеником пре обављања службе.

  Поштовање верских правила
  Због организовања свечаног ручка, црква препоручује да се крштење обави у дан када се мрси. Уколико се крштење обавља уз пост, обавезна је посна храна. Сматра се да родитељи чине велики грех ако тада припремају мрсну храну. После крштења, вода којом се дете крсти просипа се на место где се не гази, или се излије уз неки калем, или у цвеће у кући. Косица коју свештеник одсече при крштењу, ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем, или се чува у кући, као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.

  Институција кумства
  Кум, који даје име детету, сведок је крштења и духовни родитељ детета које се крштава. Он мора да буде православне вере, крштен и пунолетан. Уколико је у браку, мора да буде венчан у православној цркви. Родитељи не могу да буду кумови својој деци, као ни монаси. Не треба га бирати ни међу крвним сродницима. У нашем народу, институција кумства је веома цењена. Стога кумство не треба олако схватати – јер подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање, изражено народном изреком: „Бог на небу, кум на земљи!“.