Pretraži blogove
Pogledajte i ovo
-
Evo najzad teme koju najvise volim! MATEMATIKA! Možda zvuči smešno, ali zaista je matematika jedna od stvari o kojoj obožavam da pričam i diskutujem sa ljudima, čak i sa onima koji je ne vole. Svaki put kada neko pomene matematiku, u društvu se nađe neko kome padne mrak na oči i počne da priča o tome kako je to strašna nauka, koja postoji samo da bi nam zagorčala život, dok nikome do sada koga sam upoznala (a da je ne voli) nije palo na pamet da je baš matematika ta koja može da nam olakša život… Da počnemo od činjenice da je matematika pre svega grana filozofije koja označava nauku, logiku i rutinsko učenje. Kada se vratimo na sam početak, ona je trebala da olakša ljudima koji se bave trgovinom. Kasnije je postala deo svakodnevice, ali ne zbog toga da bi nam zagorčala život već baš da bi nam olakšala isti. Podeliću sa Vama moj način gledišta. Posmatrajmo ove dve stvari: ŽIVOT MATEMATIKA u životu imamo: u matematici: PROBLEM ZADATAK u životu imamo u matematici imamo MILION načina MILION načina da rešimo problem. da rešimo zadatak. U oba slučaja SAMO JEDAN NAČIN je PRAVI! Ili smo rešili zadatak tačno do kraja ili je zadatak netačan. Ili smo rešili problem u životu ili ga nismo rešili, već odložili. Zar ne? Jako je prosto prelomiti tu činjenicu u glavi i tako u jednom trenutku matematika postaje nešto što je zaista važno! Svaka oblast iz matematike znači nešto, reflektuje se na naš mozak na neki čudan način. Od kako sam naučila da radim tu matematiku sistematično, rutinski, da ne pravim greške, tako sam počela i u životu mnogo manje stvari da odlažem, sve rešavam sada i odmah… Mnogo situacija uspevam da predvidim, ali to nije toliko važno koliko da svaki korak koji napravimo treba da bude tačan. Mnogo manje vremena sam izgubila od kako sam prvi put sela da radim matematiku i koliko sam je više radila toliko nisam htela da prestanem, samo sam bila uporna, nastavljala do kraja i nikad ne bih digla ruke na pola posla. Što se tiče energije, da li shvatate koliko više energije izgubimo razmišljajući o tome zašto nam nešto treba u životu (kao na primer matematika). Nije matematika samo nauka koja nas tera da usavršimo gledanje na probleme, već i sa psihološke strane utiče na nas. Osećaj je neverovatan kada znate da ste korak bliže rešenju koje ste tako dugo tražili. Tužna je priča moje generacije. Većina živi u ubeđenju da nam ništa u životu ne treba i da je škola samo ulica. Koliko samo ima onih uspešnih ljudi koji su upisali fakultete da bi se borili sa naukom, da bi iznosili nove ideje – MALO! Svako može da kaže svoje mišljenje, i u kafiću i u autobusu i u parku, ali koliko njih je pristalo da od njega napravi nešto bolje? Da promeni nešto? Studenata ima raznih! I onih koji stalno idu linijom manjeg otpora i onih koji sve prihvataju zdravo za gotovo i onih koji su tu silom stvari, ali hvala bogu na onima koji nose tu potrebnu energiju u sebi da promene nešto. Eto ja sam pokušala da promenim Vaš način gledanja na matematiku. Koliko je ona u stvari divna! Pa svuda u svetu je ISTA! Jezika ima raznih, istoriju da ne pominjem, tradicija, religije, i ostalog. Matematika je svuda ista, kao i sve što ima veze sa njom! Posle ćemo da pričamo o nalaženju posla bilo gde u inostranstvu, dobro plaćenih poslova, a zašto? Zato što retko ko hoće da ide putem kojim se ređe ide!!! Jedan dan, jedan zadatak! Hajde da uvedemo smenu, da vidimo kako će svet izgledati kada na svakom koraku možemo da saznamo nešto novo, ali na ONOM nivou! J4808 Objavio/la D Boyanna
-
Bila sam jednom prilikom na Zlatiboru. Oporavak za najteže psihičke I fizičke stresove. Livade, šume, putići, prirodi nikad kraja. Onoliko zelenilo, prija očima, ne može da škodi.Jednog dana sam odlučila da ću da prošetam što više mogu, od jutra do zalaska sunca, dugo nisam šetala, nedostajalo mi je to pa sam svim ljudima rekla da cu da odem da prošetam, bez predumišljanja. Bio je lep dan, onako svež, taman nije ni vruće ni hladno. Obula sam patike I krenula u šetnju. Bila sam uzbuđena, nisam znala koliko se toga promenilo na nekim poznatim stazama, šta ću sve videti, koliko ću izdržati. Prvo sam išla ravnim putićem, koji nije ni malo naporan, baš mi je prijao, iako sam sve vreme sumnjala u svoju fizičku spremnost, uspešno sam ignorisala tu činjenicu i nastavila da pešačim. Onda sam polako nailazila na jednu krivinu, koja je poprilično rizična jer nikad ne znaš da li će neki auto da naleti tim putem. Uspela sam da je prođem i dalje sam verovala u sebe. Put je bio onako ispucan, skoro izliven ali nije kvalitetan pa se raspadao, no ni to nije bilo nešto što će me sprečiti da ostvarim svoj cilj. Došla sam do šume, ispred koje su se nalazili putokazi. Levo, desno i pravo. Da sam otišla levo otišla bih do izvorišta, koje je lepo gledati ali naporno slušati jer vodenica neprekidno radi i veoma je bučna. Da sam otišla desno, došla bih do mosta koji prelazi preko jednog šireg dela tog izvorišta ali znala sam da je taj most isuviše krhk i rizičan da bih ga prešla. I tako sam otišla pravo, da bih došla do polja, do livade, do pregledne čistine gde bih mogla da sednem i posmatram sa uživanjem lepe stvari koje se dešavaju okolo, bila bih mirna. Čim sam zakoračila tim putem, intuicija mi je govorila da će nešto da pođe naopako ali nisam marila, želela sam da ispunim svoj cilj. Tim putem sam videla ptice, raznih sorti, oblika, na raznim čudnim mestima, neke životinje, prirodu u raznim oblicima, čudnim i sasvim običnim, pa na nekih pola puta do cilja, kroz gusto lišće i isprepletane grane videla sam da se smrkava, ali mi nije bilo jasno zašto jer noć nije bila ni blizu. Tako sam i nastavila dalje, a onda kao grom iz vedrog neba, grom udari u tek koje drvo ispred mene! Shvatila sam da se tek koji minut pre spremalo nevreme, a sada je već i počelo. S obzirom da šuma nikako nije bila mesto gde bih mogla da se sakrijem od kiše počela sam da trčim nazad ka kući. Prepao me je grom. Trčala sam što su me brže noge nosile,kiša je padala sve jače i jače, opirala sam se, smetala mi je, slepila mi je kosu, odeću, noge su mi bile mokre, a onda… Onda sam počela da uživam u kiši. Izašla sam iz šume, znala sam da više ne može da mi naškodi, i sasvim čudno, umesto da se sakrijem od kiše, skrovište sam pronašla pod njom.Neverovatno kako vreme može da se promeni.4021 Objavio/la D Boyanna
-
Možda ćete misliti da sam poludela, ali kada budete pročitali šta se desilo, počećete da rzmišljate o tome koliko je kompleksno i ne moguće zapaziti tolike detalje u takvoj situaciji, neću vam odati o čemu je reč, samo čitajte redom. Sve je počelo tako što sam jednom prilikom na tv-u uhvatila insert o ribolovcima i iako sam do tada uvek prebacivala kanal, počela sam da ga gledam. Radilo se o nekim jako bogatim prinčevima koji su uradili nemoguće. Recimo princ taj i taj, koji sedi na tolikim parama, jednom je upecao ribu koja je teška 80 kila tako što je bio u svojoj jahti i mirno precao kada mu se odjednom zakačilo nešto ogromno na udicu i počelo da vuče i njega i jahtu levo desno i pošto nije hteo da pusti, hteo je da vidi šta je to što ga vuče dovikivao je okolnim pecarošima da uzmu jahtu kada se on utopi. Međutim, uhvatio se za neku ručku i uspeo da nakon par sati umaranja ribe da zamahne toliko jako da je ispeo da izvuče ribu iz vode i to na kopno. Tada niko nije mogao da veruje, svi su mislili da je gotov, već sve skupilo mnogo ljudi. Par dana kasnije, šetala sam centrom Beograda, zauzeta svojim mislima išla da obavim svoje obaveze i na Terazijama u kaficu Biblioteka sa svoje desne stane sam krajičkom oka videla čoveka koji apsolutno liči na tog princa, kako sedi i pije espreso kafu. Pomislila sam kako sam luda ali sam odlučila da uđem i ako me sto njegovih vojnika ne zaustavi pre nego što uopšte dodjem do njega, da mu kažem da sam gledala emisiju o njemu i da sam bila zapanjena iako nisam ljubitelj pecanja. Na moje veliko iznenadjenje, nije me niko zaustavio i princ me je pitao da mu se pridružim na kafi. Pristala sam. On je iz Francuske, došao je u Beograd kao turista bez specijalnih namera. Tako sam počela da pričam sa osobom koja sedi na broju od deset cifara sa dva ili tri zareza, i osećala se kompletno impresionirano. Nakon nekoliko sati pala je odluka da se ponovo vidimo, razmenili smo sve kontakt informacije i razišli se. Možete da zamislite šok u mojoj glavi kada sam skontala šta se u stvari dešava. Ne smem da zaboravim da napomenem da sam ja u to vreme već godinu i po dana bila sam jednim jako dobrim čovekom koji me je ispunjavao kompletno i apsolutno. To je bila prava ljubav. Posle nedelju dana izlazaka sa princem pozvala sam ga da dođe kod mene da vidi moj skromni stan. Došao je punih ruku. Tako smo pričali o svemu, raspravljali o nekim sitnicama, dok nisam otvorila oči i skontala o čemu se radi. On ovde nije došao da bude turista koji sedi na parama, on je došao da nađe neku usamljenu dušu koja će da krene sa njim i da ukrasi mesto pored njega u njegovom dvorcu. Tada je sve postalo neprijatno, veštačko i odvratno. Dok sam bila u wc-u, princ je otišao u moju sobu i iz jedne od kesa koje je doneo izvukao mali milion crvenih latica, mirišljave štapiće, sveće i napravio 'atmosferu'. Kada sam se vratila onog trenutka kada je moja vilica pala na pod, čulo se zveckanje ključeva mojih roditelja kako se zabadaju ključeve u bravu. Ušli su i prvo što je moja mama uradia je – otvorila je prozor. Zvala me je. Ja sam došla i rekla da neće verovati ko je došao, i dok je ona ostala u šoku, morala sam da se vraitim u sobu jer je princ počeo da me zove. Ja sam mu rekla da se baš potrudio, da ne mogu da verujem da je sve to uradio. On se nasmejao i rekao da mora da ode do wc-a, međutim bio je u gaćama, a moj ćale se šetkao po kući. Princ je bez problema otišao u wc i bez javljanja, bez ičega zatvorio vrata. Moja keva je skontala situaciju. Moj ćale se nije ni trudio. Kada je princ došao u sobu, ja nisam mogla da prestanem da razmišljam o tome ko je i šta je. Tada je moja keva napravila najmudriji korak u životu i ušla u moju sobu, javila se poštovanom princu i okrenula se ka meni i u isto vreme kada je izgovarala neku nebitnu rečenicu pokazivala kažiprstom na svoj nos. Okrenula sam se pogledala u njega i skontala da je njegov nos manji od mog malog prsta, a svi znamo onu staru. Bila sam zapanjena celom situacijom, toliko da sam odlučila da se probudim. Probudim! Sanjala sam i kada sam se probudila, sa moje desne strane krajičkom oka sam ugledala onog koga zaista volim. Nikakvi mirišljavi štapići ne mogu da zamene moju ljubav prema njemu. Zagrlila sam ga i bila zahvalna kosmosu što je odredio da ću sanjati ovakav san i time potvrditi svoju bezuslovnu ljubav! To jeste prava ljubav.4006 Objavio/la D Boyanna
-
Ponekad se zaustavimo u vremenu i prostoru i zapitamo se šta smo uradili pametno u poslednje vreme. Da li smo pametno postupili u određenim situacijama? Da li smo dovoljno ozbiljno pristupili problemima koji nas prate svakodnevno, kao i obavezama? Da li smo doveli svoj život na viši nivo u odnosu na predhodni period? Usponi i padovi su normalni. Treba imati objektivan način gledanja na svet oko nas. Stvoriti realnu sliku svega što nas okružuje pa tada i doneti pravu odluku za rešenje situacije. Posmatrala sam ljude oko sebe dok sam obavljala svoje dnevne zadatke, obaveze. Zaključila sam da ljudi ili previše pažnje posvećuju svom ponašanju u javnosti ili uopšte ne obraćaju pažnju na sebe i prave rutinske greške, naravno vezane za običan život, nas smrtnika. Pre neki dan sam se vozila gradskim prevozom i po prvi put posle dužeg vremena obratila pažnju na ljude oko mene. Bila sam na srednjim vratima. Face svih ljudi su bile relativno sumorne. Ljudi su bili depresivni, vraćajući se sa posla, dok su neki išli na njih. Svi su gledali jedni na druge sa određenom dozom ogorčenosti, zajedljivosti, ostali su bili distancirani od realnosti. Pored mene je stajao mlad čovek koji je pričao telefonom, što mi na prvi pogled nije uopšte bilo čudno. On je bio predstavnik onih ljudi koji obavljaju svoje dodatne obaveze između onih glavnih. Jedna starija žena je konstantno stajala na vratima i već nekih pet, šest stanica se nije pomerala odatle dok su ljudi pokušavali da uđu i izađu iz autobusa kroz nju. Nije uopšte obratila pažnju na to kakav je ona objekat u svetu oko sebe i koliko pomaže odnosno odmaže situaciji. Nije bila svesna svog postojanja u tom autobusu. Posle nekog vremena opet sam se osvrnula oko sebe, ljudi su se izmenjali. Kad god bi u autobus ušao neko ko odudara od ljudi oko mene svi bi ga gledali kao da je sa druge planete (što nije dokazano), bez obzira sa bolom koji ta osoba možda nosi sa sobom, kao i svi mi. Dok sam vatala beleške u svoj nevidljivi notes, još uvek sam čula glas onog mladog čoveka. Kada sam se okrenula, on je još uvek pričao. Recimo da sam u tom autobusu provela oko sat vremena. On je još uvek pričao. Posle par minuta su u autobus ušle neke devojčice, ni manje ni više nego srednjoškolke, koje su se zahvaljujući njihovim živahnim hormonima kikotale i smejale na sav glas, ne obraćajući pažnju na čoveka koji jedeo do njih sa crnom pločicom na grudima. Oči su mu bile pune tuge, ko zna zbog čega, a opet je svima bilo jasno. Ljudi nemaju izbora. Opet nepažnja! Sasvim sam mirno stajala sve vreme i strpljivo izoštravala granice između ljudi, to mi nikada nije bio problem. Volim da iskritikujem! Izašla sam iz autobusa i u muku napustila taj objekat u kome neprestano cirkuliše ta čudna energija ljudi koji su isuviše okupirani samima sobom da bi razmeli ostale. Ovaj blog može da bude i dublji ali moja misao je kompletirana poslnjom rečenicom koju svi možemo da razumemo. Kada bismo samo malo više pažnje i koncentracije posvetili stvarima koje redovno prolazimo i činimo, bili bismo mnogo manje nesrećni u pauzama između njih. Volela bih da čujem Vaše mišljenje!3993 Objavio/la D Boyanna
Krila
Dugo nikog nisam poljubila.
Tražim savršenstvo. Onaj osećaj koji te budi kada osetiš tuđe usne na svojima, ljubiš, pa prosto pozheliš još. Ledeni poljubac je najlepši! Nikada ti nije dovoljno… Jak zagrljaj I strastveni poljubac. Tako ja zamišljam raj. Neverovatno kako tako mala stvar može da ti promeni život, da bude bolji ili… Ne možeš da budeš sa nekim ako ga ne poljubiš. Razmeniš nežnost sa tom osobom, pa makar I na dve sekunde, ali na dve sekunde čistog mira I zadovoljstva.
Ne volim poljubac iz inata, isto kao što ne volim ni poljubac ‘’čisto eto tako’’, da te ispoštujem… Onda ne treba ni da se desi, zar ne…?
Poljubac ne mora da znači ljubav, ali mora da znači nešto… Prvi mora da bude najlepši, najbolji, jer ako nije, hmm, onda se sve sruši, bukvalno sruši…
Imam priču za najlepši poljubac. Bila sam na svirci benda ‘’Irish Stew’’ slušala irsku muziku I divila se zvuku koji me je konstantno navodio da razmišljam o životu. Okanula sam se misli. Bila je ludnica. Irska muzika je poznata po rekordnom broju popijenog piva, znojavim ljudima koji igraju do iznemoglosti. Nisam pila, pa mi je tako sve bilo čisto, glasno I realno. Tada mi je prišao on. Poljubio me je. Momentalno sam se teleportovala na najkrasnije brdo Kanadskih šuma, dok su mi kapi kiše padale na ramena, osećala sam svaki otkucaj svog srca, ujedno I leptiriće koji su, kao da ih je neko pustio iz kaveza, počeli da lepršaju I udaraju krilima po mom stomaku. Naježila sam se, nisam htela da ga pustim da izađe iz mog zagrljaja. Držala sam ga čvrsto, dok se spremala oluja. Jak miris borovine i kiše mi je milio kožom, licem, sve do nosa, kada sam onako jako udahnula I poželela još. Onda sam morala da pustim. Počela je njegova omiljena pesma… Vratila sam se znojavim I pijanim ljudima, ali kiša je I dalje padala… Bilo je savršeno. Razumeš? Poljubac znači sve ili ništa.
Dugo nisam nikog tako poljubila.
Related Blogs
-
By Lara C®ft Pirografija je tehnika crtanja užarenom žicom, kojom se pali podloga (najčešće) drveta, da bi se na njega preneo željeni motiv. Pirografija zahtjeva dosta vremena jer se u potpunosti radi ručno, a svaka linija se posebno iscrtava.Sagorjevanje se može obaviti putem alata, najsličniji lemilici. S tim da žica s kojom se iscrtava, mora podnositi veće temperature, a za takvo nešto najbolja je cekas žica koja je nalazi u raznim vrstama grijača. Žive nijanse koje daje pirograf i surovost drveta daju pravu magiju. Pirografijom se bavim od 2007 godine, ali jos uvijek ne znam izdefinisati da li je to za mene, hobi, strast ili ljubav.Moj prvi rad nastao gore pomenutom tehnikom. Posjedujem dve vrste alata, jedan ručno izrađen, a drugi fabrički proizveden sa raznim dodacima. Ovako izgleda taj fabrički proizveden. Ukoliko želite više informacija o samom alatu sa slike, detaljnije možete vidjeti OVDEJul 11, 2013 8 -
Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди светOct 05, 2013 1
-
Neko zna ali većina verovatno ne, da Novozelandjane zovu još i Kivi.Za vreme drugog svetskog rata Novozelandski vojnici su dobili ime Kivi, kao npr. što je bilo popularno američke vojnike zvati Yanks, Engleske Poms itd.Od toga se izrodio naziv Kiviana, a u tom nazivu obuhvaćene su mnoge stvari koje sačinjavaju karakter i tradiciju Novog Zelanda. Novi Zeland je u svetu poznat po svojim prirodnim lepotama,čistom vazduhu, prostoru, i opuštenom stilu života.Ali posetioci će se svakako sresti sa nekim od predmeta koje Novozelandjani smatraju i to vrlo ponosno važnim stvarima, koje sačinjavaju deo njihove tradicije.Oni će možda naučiti da shvate da neki od ovih predmeta izgledaju na oko banalni, da bi bili bilo čiji deo tradicije ali kad upoznaju narod shvatiće ,da prvi utisak vara..Kiviana je itekako prisutna u srcu i glavi svakog Kivija.. Malo je verovatno da bi bilo koja zemlja uvrstila crnu majicu ili gumenu čizmu u svoje ikone.Oni ipak kod svakog Novozelandjanina predstavljaju deo istorije ,kao što su to i subotnja igra ragbija , kućica za odmor pored mora ili četvrtina hektara bašte.PavlovaNovozelandski nacionalni dezert o kome sam opširno pisala u jednom ranijem blogu.Baza napravljena od meringa koja se baškari u šlagu i kiti raznim bojama voća ,kajsija , jagoda, ananasa, borovnica, kupina i naravno kivi voća,. A moja ,zna se i zašto, višnjama Paua SkoljkaPaua je Maorsko ime za Haliotis iris(za one koji bi da istražuju dalje)Važan sastojak ishrane, a takodje voljena zbog predivnih boja školjki.I bez razmišljanja mogu da tvrdim, da ne postoji domaćinstvo u Novom Zelandu ,koje u jednom trenutku svoga postojanja nije imao neki predmet od Paua školjke.Jedna kuća vrlo čuvena, na Jugu Novog Zelanda je skoro bila izgradjena od ove skoljke(na žalost deka sa ove slike nije više živ). Hokey Pokey SladoledNovi Zeland je naravno poznat kao veliki prozvodjač mleka i mlečnih proizvoda i ta industrija daje veliki doprinos blagostanju svih nas.Cenjeni su i u svetu zbog svog kvaliteta i raznovrsnosti.Onda nije ni čudo da je potrošnja sladoleda u samom svetskom vrhu.A najradije se jede bas novozelandski Hokey Pokey sladoled ,koji broj jedan za svih 50 godina od dana kad je lansiran.To je sladoled od vanile koji sadrzi komadiće stvrdnutog karamela. Fish i ChipsOvo ne prevodim mislim da većina zna na šta se misli.Dakle ovo nije Novozelandski izum(da ne počnu Englezi da se bune ali je omiljeno i više nego u Engleskoj. I kod nas je petak..dan ribe i krompira.Ja to pravim sama ali kad prodjem pored malih radnjica koje to spremaju..teško odolim mirisima.Moram da dodam da je naravno kavalitet naše ribe daleko bolji od Engelskog:P Jandals(japanke)Prevod ove reči nije nadam se potreban.Kao sto Holandjani imaju po nekoliko bicikla u kući, tako Novozelandjani obavezno imaju po nekoliko pari japanki(obuće jelte).Što je i razumljivo, uzimajući nonšalantni i opušten način života ovde.Ušla u proizvodnju i upotrebu 50tih godina i nikad više nije izašla. RagbiDečaci ,devojčice, mladi ,stari svi se bave ragbijem i svi znaju ovaj sport.All Blacks naš nacionalni ragbi tim je duboko u svakom srcu pravog Kivija.Ovome posvećujem samo ovu rečenicu(ko me poznaje zna i zašto) Karirana košuljaKarirana flanelska košulja je obavezan deo Novozelandske garderobe u poslednjih 60 godina.Idealna za seljake, one koji rade u šumi, ribolovce, lovce i sve one koji u malo hladnijem danu nose nešto toplije. Crna Majica I Gumene ČizmeCrna Majica je postala obavezan deo garderobe u letnjim danima.Gumene čizme nose svi..od školske dece koja skaču po baricama, do penzionisanih baštovana u suburbiji.,na farmi, u šumi, na pecanju u lovu , trampovanju ..ne postoji mesto gde se ne koristi.Čak postoji i godišnje takmičenje:Ko će dalje baciti gumenu čizmu: u Glavnom Gradu Gumene Čizme –Taihape Kiwi(Voće) Kineska ribizla je rasla kao divlji zbun , dok je neki Novozelandski hortokulturisti nisu kultivirali i dali joj ime kivi.70tih i 80tih godina, u jeku proizvodnje mnogi su na ovom voću postali milioneri, jer je Novi Zeland bio jedini proizvodjač.No pojavilie su se i druge zemlje koje su počele da konkurišu svojom proizvodnjom ,pa se taj bum stišao.Nažalost niko se u euforiji nije dosetio da registruje brand kiwi.Ovo voće se proizvodi još uvek u velikim količinama, što dokazuje njegovu popularnost.Novozelandjani su ukrštanjem dobili i novu varijaciju, kivi voće žutog mesa, koje se po tome razlikuje od tradicionalnog zelenog. Nazvali su ga ‘Zespri’.Meni lično se ova druga varijacija više svidja, jer je nekako sočnija i sladja.Novozelandski hoteli često pozdravljaju svoje prekomorske posetioce sokom od kivija koji je dokazano vrlo prolaktičan. L&PJe takodje itekako čuvana i čuvena ikona u NZ. Osvežavajuće piće, koje ima svoj specifičan ukus.World famous in New Zealand(kako reklama kaže). Kuća za odmor ,pored mora ,bach Ovo je skoro svaka porodica imala i oš uvek dosta njih ima.Mala drvena kuca blizu vode.Kuća gde se provodi leto sa decom , stvaraju se prijateljstva i pletu uspomene. I naravno moglo bi se tu još nabrajati..trkački konji od kojih su neki bač proslavljeni ,Watties sos od paradajza itd.ali za sada i ovo je dovoljno informacijaSep 05, 2013 3
Komentari