Related Blogs

• By Chupko Chupavi

  Talasi sa Marakane

  Kopajući po oblaku uspomena, nedavno sam se setio svog prvog odlaska na fudbalsku utakmicu. Bilo je to u vreme kada je moja Zvezda igrala istorijsku utakmicu sa Ferencvarošem, a moj otac iz onih čuvenih roditeljskih predubeđenja nije želeo da se klinac kao ja izlaže opasnostima. Napominjem da se tada pod opasnostima podrazumevalo da ću se prejesti kikirikija ili semenki, ili možda dehidrirati od predugog čekanja na početak utakmice.  Umesto Zvezde i Ferencvaroša, dobio sam utešniu nagradu - navijanje na utakmici Galenika - više se ne sećam ko, gde je definitivno najveće uzbuđenje donosio onaj prodavac kikirikija, sve do 15 minuta pred kraj utakmice kada je u igru ušao legenda zemunskog fudbala Siniša Gajin i za tih 15 minuta dao 4 gola. Danas, kad razmišljam o tom vremenu, imam utisak da bi bilo koji igrač iz tih vremena i danas dao 4 gola za 15 minuta bilo kom od ovih timova, koji se nekom čudnom istorijskom greškom, nazivaju prvoligaši. Eh, kakav je to fudbal bio... i kakvo je to navijanje bilo...  Ilustracije radi, tada smo na utakmice išli 5, 6 sati ranije, kako bi se zauzela što bolja mesta. Zna se da su ta mesta bila uvek 2, 3 reda ispod šipki. Tada nije bilo stolica, nekada smo bukvalno stajali na jednoj nozi, a kad padne gol, redovni su bili talasi koji te bukvalno ponesu po 10 - 15 metara na dole.. pa ko preživi.. :) BTW, zato smo jurili ta mesta ispod šipki koje su zaustavljale talase (da ne pominjemo kako su prolazili oni koju su neposredno iznad šipke).    Na utakmice sam redovno išao sa mojim drugarom još iz predškolskih vremena, Bobom. Sećam se da smo jednom prilikom pobegli iz škole i u poluvremenu utakmice bili očajni jer je Zvezda gubila sa 0:1, a mi razmišljali kojim će ukorom da nas kazne. Bila je to ona sjajna utakmica u kojoj su crveno beli u drugom poluvremenu napunili mrežu Dinama iz Berlina sa 4 komada i prošli dalje, uprkos petardi u Berlinu (2:5). Ono što verovatno nikad neću zaboraviti je momenat kad je Šestić bukvalno ugurao loptu u mrežu u poslednjem minutu utakmice, a Boba i ja smo se našli u talasu i to tako što nas je neki tip bukvalno nosio, u svakoj ruci po jednog, kao da smo džakovi brašna. Naravno, provukli smo se i u školi, samo sa opomenom razrednog.   Te godine, ispratili smo zvezdu na svakoj utakmici do finala kupa Uefe i onog Mikelotija, uključujući i odlazak u London na Hajberi, odakle sam se vratio totalno promukao. Tada je moja Zvezda izbacila neki tamo Arsenal. Zanimljivo je da uopšte nisam video gol, samo onu štiklu Blagojevića, pa sam dva dana proveo pred TV da vidim i nastavak akcije i Duleta Savića kako trese mrežu. E da, tamo nema talasa, Englezi su suviše mlaki za tako nešto.  Nekako mi je posebno za srce prirasla jedna mala utakmica u kojoj je Srba Stamenković uporno pokušavao da poseje neke skandinavce u njihovom petercu, a oni nikako da se prime (to je ono kad Srba zamahne a njih petorica popadaju pustajući korenje na travnjaku Marakane). Za nas je Srba bio najveći mag fudbala,  odmah posle Džaje. Na ovoj utakmici se toliko bavio zemljoradnjom da su stigli da postignu samo 4 gola, a skandinavci su shvtili da im duboko oranje ide mnogo bolje nego fudbal. I svaki put kad Srba okrene njih četvoricu oko malog prsta, sa Juga poleti talas da malo pripomognu mukicama.    Bilo je tih utakmica za pamćenje puno, a ako bi trebalo da izaberem jednu koju bih po svemu izdvojio, definitivno je to ona protiv Barselone i čuveni lob Maradone za koji i on sam kaže da mu je najdraži gol u karijeri. A taj trenutak je zaista bio nešto posebno.. stadion ispunjen do poslednjeg mesta, a svi do jednog aplaudiramo velikoj majstoriji.. i dan danas se najezim od tog zvuka.. nezaboravno.    Dvoumio sam se da li je možda trebalo ovu priču da nazovem "moj drugar Boba i ja - fudbalski navijači". Da, naglašavam, navijači, a ne fanovi.. mi smo na utakmice zaista išli da navijamo, i to za NAŠ klub... Radovali smo se pobedama i tugovali zbog neuspeha zajedno, bezali iz škole zajedno, bili zbog toga i kažnjavani zajedno.. a jedino gde smo se razlikovali, bila je činjenica da je Boba PARTIZANOVAC, a ja ZVEZDAŠ.    Elem, znate, išao sam ja i na druge stadione, navijao i sve ono po redu, ali jedna je Marakana... samo je Marakana imala talase... i danas, ti mi talasi nedostaju... i nisu krivi ovi sto ponekad prođu pretkvlalifikacije za kvalifikacije, krivi su oni što su oterali talase... Talase sa Marakane... e za njih jedna poruka.... NE TALASAJTE VIŠE.

  Oct 28, 2014 1
• By VolimoNet

  Lopta

  Devedesete... Presuda i poslednji dani neke već davno zaboravljene zemlje... ili možda i nije zaboravljena? Ovih dana, kada su ponovo aktuelne igre sa loptama, mislima se vraćamo u te dane kada nam je najvažnije pitanje bilo sa koliko razlike će naši košarkaši pobediti.... i svi smo čekali duel titana, susret sa američkim drim timom. Iako do tog susreta nikad nije došlo, svi znamo da bi istorija košarke bila sasvim drugačija, a nama i danas prolaze mislima majstorije jedne od najboljih ekipa svih vremena i prvenstvo Evrope u Rimu 1991 godine kada su prosto samleli sve što se našlo na putu. Najbolja ilustracija moći je čuvena asistencija Sretenovića preko celog terena posle koje Rađa hvata loptu iznad obruča i zakucava Evropu i reprezentaciju Italije, čisto da se zna koje boje su majstori. Tada smo to zvali egzibicijom, a danas znamo da se to zove alejup... da su plavi ostali na broju, moguće da bi neke fraze u košarci danas imale sasvim drugo ime. Legendarni trener Duda Ivković vodio je repku koja i danas izaziva strahopoštovanje: Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Žarko Paspalj, Zoran Savić, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, Velimir Perasović, Jure Zdovc, Arijan Komazec, Zoran Sretenović, Zoran Jovanović.Tog juna 1991 godine redom su u mešalicu upadali Španija, Poljska, Bugarska, Francuska i u finalu već pomenuta Italija. Finale.. kao i mnoga prethodna finala... da li ste se nekad zapitali šta se dešava sa loptama kojima se finala igraju? Lopta kojom se finale u Rimu 1991 igralo, sticajem okolnosti, danas se nalazi u vlasništvu privatnog kolekcionara iz Beograda i uskoro će se naći na aukciji. Na lopti se vide potpisi svih igrača ekipe, kao i naznaka: Peci od prvaka Evrope Rim 91 .. i tako.. dok sećanja na te dane, ipak, polako blede, ova lopta ostaje nemi svedok superiornosti jedne ekipe i paradoksa da jedna zemlja koja skoro da nije ni postojala, suvereno vlada jednim od najpopularnijih sportova na planeti. U godinama koje su sledile i neprekidne šetnje od jedne do druge granice ekstrema, kada je pojam normalno živeti za nas postao samo zaboravljeni stari refren, mi smo predugo čekali, ali ipak dočekali da postanemo noćna mora drim timu, i to na njihovom terenu. u Indijanopolisu su titani pali, uz onaj legendarni komentar voditelja "moraće da pošalju neke bolje", ali to je već neka druga priča... i već neka druga.. LOPTA...     P.S. ukoliko je neko zainteresovan za loptu (cena 2000 e), osoba za kontakt je Dragan, kontakt telefon +381 64 9999 829  

  Sep 03, 2014 0
• By светислав стојановић

  ја хач

  обожавам да јашим беседла, даподмудима осетим топлу контролисану снагу  и зној животиње, да ме шибају по телу гране  и шибље проређене флоре по брежуљцима око селами, да у галопу себе замишљам као повратника из векова минулих у ово наше недојеб време и онда кад се коњ замори и у лаки кас се прешалтује, а ја се полако из умишљаја у стварност повратим, могу само да резигниран констатујем . . . . благо било индијанцима. oцскора Унук похађа школу јахања па му се и ја викенд деда понекад прикључим утом ужитку.школован кадар уистину улаже трудноћу да младеж обучи у тој захтевној вештини  јер ние баш свеедно да се бупне са  седла и скља неки телесни екстрем, док главу са сваки случај чува кацига. коњи додуше већ остарели па стога истренирани, мирни, слушају тренера па је милина посматрати одвијање наставне јединице.                                                     успут док полазници балансирају на коњима инструктор их упознаје о историјату ове вештине - да је још Хомер у Илијади помињао коњске трке, док је Ксенофонт у петом веку пре Христа написао стручно дело о јахању , а трагове хиподрома и данас налазимо у многим грчким градовима. међутим прва школа јахања је тек почетком 16. века основана у Напуљу, а поседовање кооња је био знак богатства власника.данас пак у време транзиције,прочитах, је јашити, друштвени престиж  - дај га да учи мачевање, клавир већ свира  ,направите од Унука скоројевића, бучи ми кум Днда, пивканом наливен, опозиционар на све што личној надградњи служи. а таман сам хтео да се похвалим како ми је  Јаворка власница овлашћене куће за јахање доделила Мазу                                      искусно грло намењено мојем узрасту да ме уведе у тајне вештине.сада се надам да надрндани Дрнда неће стићи да листа блога јер сам награјисо начисто .има ме пријави Удружењу за заштиту животиња. Стога и Ви нешир'те причу . . .     а кад смо већ код јашења ние на одмет присетити се речи г Пекића Dobro je sudbinu jahati, ali je nije dobro mamuzati. To važi za sudbine što i same cilju jure, a one što zastaju travu pasti nije neuputno ponekad mamuznuti.

  Jan 18, 2015 1
• By Milan Vićentijević

  Novi pocetak, ili?

    Izvuceni su protivnici za Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. VD Selektor Drulovic je saopstio spisak igraca za prijateljsku utakmicu sa Irskom. To su bile glavne vesti protekle nedelje u vezi sa nasom Fudbalskom reprezentacijom. Prvo cu pokusati da se osvrnem na protivnike u Kvalifikacijama. Svi znamo da je Portugalija jedna od najboljih selekcija u Evropi i da ce, svakako biti najtezi protivnik. Medjutim, poznato je da se Portugalci prilicno muce u svim kvalifikacijama u poslednje vreme. A poznato je i da mi, nekako, po tradiciji, protiv najjacih protivnika igramo najbolje. U tim dulema ce zaista tesko moci predvideti bilo sta. Zasto? Objasnicu malo kasnije. Drugi protivnik – Danska. Veoma nezgodan protivnik. Na neki nacin, njih se plasim vise nego Portugalaca. Nisu favorit, ali i te kako umeju da iznenade. Imamo dugu istoriju susreta sa njima i nikada nam nije bilo lako. Zbog toga ih stavljam u krug od tri tima (mi, Portugalija i Danska) od kojih ce dve otici direktno na EP. Treci protivnik – Armenija. U ovom casu su svi spremni da ih potcene. Ali, skrenucu paznju na njihove rezultate iz prosle godine. Pobedili Cesku u gostima sa 2:1, Bugarsku kod kuce istim rezultatom i igrali neseresno sa Italijom 2:2 u gostima. Ne sumnjam da imamo kvalitetniju Reprezentaciju, ali bi bilo apsolutno glupo potceniti ih. U stanju su da iznenade. Cetvrti protivnik – Albanija. Proslu godinu su zavrsili bez pobede. Imaju dve neresene utakmice (zanimljivo, obe u gostima) protiv Kipra i Belorusije. Igracki, ne dovodim u pitanje rezultate utakmica sa njima. Tu smo apsolutni favoriti. Madjutim, ove utakmice ce biti pod tenzijom i posebnim psiholoskim pritiskom. U njih treba uci hladne glave i mislim, vise nego rutinski osvojiti bodove. Prokomentarisacu i cinjenicu da nam Reprezentaciju vodi Vrsilac Duznosti Selektora. Jos jednom nas Fudbalski savez pravi gluposti. Licno sam uveren da su morali da odrede stalnog Selektora. I to bas Drulovica. Postavite se u njegovu kozu: Nista ne moze da planira na duze od jednog – dva meca, jer ce, mozda, koliko jos sutra nas “pametni” Fudbalski savez postaviti nekog drugog na to mesto. Neozbiljno. Sada bih da se vratim na to zasto u utakmicama sa Portugalom nece biti jasnog favorita. Rekoh vec da Potrugalci imaju tendenciju da slabije igraju u kvalifikacijama za velika takmicenja. U medjuvremenu, jedna mlada Reprezentacija Srbije je stasala. U ciklusu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo su jos bili premladi i neiskusni. Odigrali nekoliko sjajnih i nekoliko ocajnih utakmica. Uz Mihajloviceve greske (Ljajic, Matic) to je bilo dovoljno da ne uspemo. Medjutim, Mihajlovicu treba odati priznanje sto je te mlade igrace gurnuo u vatru. Isplatice se to u buducnosti. Cinjenica je da nase mlade selekcije vec duze vreme beleze sjajne rezultate na Evropskim prvenstvima. Znaci da baza postoji. Iz zadnjih nekoliko generacija isplivalo je dosta veoma dobrih fudbalera. Necu nabrajati imena, ali u svakom slucaju ih ima toliko da prevazilaze broj potrebnih za jednu ozbiljnu reprezentaciju. U zadnjoj deceniji smo bili poznati po tome sto smo imali sjajne odbrambene igrace (Vidic, Ivanovic, Kolarov, Nastasic, Subotic itd..), ali je kvalitet napadaca i narocito srednjih igraca bio znatno ispod tog nivoa. A utakmice ne dobijaju samo odbrane, jer moras i gol dati. Mislim da se u tom pogledu sada dosta menja. Generacije koje su isplivale donele su citav niz imena koja ce se tek cuti i u Evropi i svetu. Zbog toga mislim da mi imamo, cak, i veci potencijal od Portugalaca i da zbog toga u tim utakmicama nece biti favorita.

  Feb 26, 2014 0