Blogovi

User's Tags

светислав стојановић 's Entries

51 blogs
  • 08 Oct 2013
    краћа п. натему . . . . издржљивости присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон   је пар пута надлетео Валету окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.Требало је наиме рећи „ поглед у прошлост“.   јебешга.   Сестре се уздржаше од гласања,мастурбирајући уз хладне халуцинантне напитке које приправљаше Гурави безока.Обешеног о леву ногу кран ме је полако потапао у превирућу воду базена у ту сврху обојену у зелено да се ефекат крви уочи умоменту. граја гледалаца надјача тишину подводја када ми глава потону у шљаштаво осветљену воду пуну пирана,те ајкула, специјално за ову прилику изгладњиваних нејелом поврћа.за дивно чудо дисао сам и даље нормално што је био резултат упорних ми вежби поред акваријума са потонулим млечним путом. раније поменута фауна базена се надражена повремним електрошоковима које је уживајући пуштао Главни усмеравала ка мојем трзајућем телу гризући ме избезумљено, но ја бола не осетих нити ми било који телесног меса би одгрижен те схватих умоменту луду шалу дежурне те недеље крај Базена ,друуге ми кревецке лес Боса, која пиранама зубе повади те одњих направи укусну празну супу препоручљиву услучајевима импотенције тјст зарад регулисања нивоа тестостерона коју халапљиво некидан посркасмо,док јато кажњеничких ајкула које се гаје у мрклом језу пећина филфле јужног отока малтешког архипелага ,замени са тек тек пристиглим са аква циркусом из мауритание  угосте ,а вегетеријанкама ,које једу све што је шарено,па тако у моменту безгаћа остах. нагост ме осрамоти но улогу своју схватих па се почех панично отимати са конопца који ме је све дубље уводу спуштао,уочих ефекат непостојеће крви постигнут воденом бојицом прикривеном кознагде и на моменат умислих да чух и грају гледалаца крај базена који су навијали против мене док докони једни у тој игри подводног светла штруцкају колце заборава на паркингу крај назирућег друма  ка суседној Сицилији.   
  • краћа п. натему . . . . издржљивости присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон   је пар пута надлетео Валету окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.Требало је наиме рећи „ поглед у прошлост“.   јебешга.   Сестре се уздржаше од гласања,мастурбирајући уз хладне халуцинантне напитке које приправљаше Гурави безока.Обешеног о леву ногу кран ме је полако потапао у превирућу воду базена у ту сврху обојену у зелено да се ефекат крви уочи умоменту. граја гледалаца надјача тишину подводја када ми глава потону у шљаштаво осветљену воду пуну пирана,те ајкула, специјално за ову прилику изгладњиваних нејелом поврћа.за дивно чудо дисао сам и даље нормално што је био резултат упорних ми вежби поред акваријума са потонулим млечним путом. раније поменута фауна базена се надражена повремним електрошоковима које је уживајући пуштао Главни усмеравала ка мојем трзајућем телу гризући ме избезумљено, но ја бола не осетих нити ми било који телесног меса би одгрижен те схватих умоменту луду шалу дежурне те недеље крај Базена ,друуге ми кревецке лес Боса, која пиранама зубе повади те одњих направи укусну празну супу препоручљиву услучајевима импотенције тјст зарад регулисања нивоа тестостерона коју халапљиво некидан посркасмо,док јато кажњеничких ајкула које се гаје у мрклом језу пећина филфле јужног отока малтешког архипелага ,замени са тек тек пристиглим са аква циркусом из мауритание  угосте ,а вегетеријанкама ,које једу све што је шарено,па тако у моменту безгаћа остах. нагост ме осрамоти но улогу своју схватих па се почех панично отимати са конопца који ме је све дубље уводу спуштао,уочих ефекат непостојеће крви постигнут воденом бојицом прикривеном кознагде и на моменат умислих да чух и грају гледалаца крај базена који су навијали против мене док докони једни у тој игри подводног светла штруцкају колце заборава на паркингу крај назирућег друма  ка суседној Сицилији.   
    Oct 08, 2013 1579
  • 07 Oct 2013
    склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
  • склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
    Oct 07, 2013 1535
  • 07 Oct 2013
    редовности куретине ускраћена зарад неких својих муња углави Виорика је понекад ипак дозвољавала одабраним да јојсе успентрају венериним брежуљком па се ија у својој срамежљивости када су те телесне непримерености упитању тамо умало затекох баш у перијоди када је мозак одмарала од сконцентрисаности  рада на теези . . . Далије зашто узрочник зазато. наиме oбратио сам јој пажњу 19 строфом песмице објављене у локалном поетском тромесечнику па је ужелела да провери веродостојност стихоклепа кои је сирови секс глорификово:   докарамте и зубити трну ујајима осећам хук моора олизах ти уво ( не баш чисто) чујем цичиш- леглатими фора   аја баш бијо унеку зрилонг психоериу закораyчио трупкајући камењаром нузмедитеран познатим док креешт галеба безгласни назирах уснама рибица које насувом се зијајући спасоносној води надају. рапидна смежураност маштовитости гањашеме у процеп сумње за наставак поетског трајања започетог, има томе, јер крају се ближим, а ништа још значајно неказах да потомство у надирању поменеме као темељца умишљаја како нас је матична планета уствари слудила обећањима неостварљивим док свемир, вид'га колкије мами тајнама недокучивим. утом , ето Виорике крај мене где умишљаше се додирљивом унамери да своју чупаву мазуљу делне оном одабраном који ће умети хормоналне страсти да јој пласира директ ујајник па макар и посредством мамљиве појезије речи лажљивих које глорификују слободу избора,ооо, како то бубњићима милозвучно прија, превиђајући могућност грешке покајничке притом. мени пак, мис'им, ни накрај мозга није било да свог главоњу тек тако вежем обавезом за чупавујој, а што сам код подоста их умео раније одрадити тако што би конпозицијом стиховане поруке поспешио да тек размакну колена таман толицко да се потом у чуду питају - ју, откуд попустих,неконтролисана а мени ни леђа се више не назираху јер отутњах циља постигнутог.   према природним појавама пажљив, утишавам случајницу у намери из камењара  напоменом да бучност нам размишљања може пореметити сексуални живот шкоља непосредног нузобалу.а да будем посве искрен, нашисмо . . . . Нисам више онај стари. Остарило се. 
  • редовности куретине ускраћена зарад неких својих муња углави Виорика је понекад ипак дозвољавала одабраним да јојсе успентрају венериним брежуљком па се ија у својој срамежљивости када су те телесне непримерености упитању тамо умало затекох баш у перијоди када је мозак одмарала од сконцентрисаности  рада на теези . . . Далије зашто узрочник зазато. наиме oбратио сам јој пажњу 19 строфом песмице објављене у локалном поетском тромесечнику па је ужелела да провери веродостојност стихоклепа кои је сирови секс глорификово:   докарамте и зубити трну ујајима осећам хук моора олизах ти уво ( не баш чисто) чујем цичиш- леглатими фора   аја баш бијо унеку зрилонг психоериу закораyчио трупкајући камењаром нузмедитеран познатим док креешт галеба безгласни назирах уснама рибица које насувом се зијајући спасоносној води надају. рапидна смежураност маштовитости гањашеме у процеп сумње за наставак поетског трајања започетог, има томе, јер крају се ближим, а ништа још значајно неказах да потомство у надирању поменеме као темељца умишљаја како нас је матична планета уствари слудила обећањима неостварљивим док свемир, вид'га колкије мами тајнама недокучивим. утом , ето Виорике крај мене где умишљаше се додирљивом унамери да своју чупаву мазуљу делне оном одабраном који ће умети хормоналне страсти да јој пласира директ ујајник па макар и посредством мамљиве појезије речи лажљивих које глорификују слободу избора,ооо, како то бубњићима милозвучно прија, превиђајући могућност грешке покајничке притом. мени пак, мис'им, ни накрај мозга није било да свог главоњу тек тако вежем обавезом за чупавујој, а што сам код подоста их умео раније одрадити тако што би конпозицијом стиховане поруке поспешио да тек размакну колена таман толицко да се потом у чуду питају - ју, откуд попустих,неконтролисана а мени ни леђа се више не назираху јер отутњах циља постигнутог.   према природним појавама пажљив, утишавам случајницу у намери из камењара  напоменом да бучност нам размишљања може пореметити сексуални живот шкоља непосредног нузобалу.а да будем посве искрен, нашисмо . . . . Нисам више онај стари. Остарило се. 
    Oct 07, 2013 2393
  • 07 Oct 2013
    Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета   Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она   Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја
  • Рутаве муве инфекцију нуде У саксији корен сања облик цвета Туристи ко овце лутају са циљем Испод мене пружа сев Алета   Прљаво море залутале лађе Ваздухом присутан звук црквених звона Голубови серу прастаре фасаде Подамном се умиљава Она   Слуђене рибе плутају по води Суноврат сунчев шаренило боја Има лепота и биће их разних Али сумњам ков Алета моја
    Oct 07, 2013 2409
  • 07 Oct 2013
    причица иживота на тему:  . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас  нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће .   него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је  полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи .   Отуд, етое. причице.  
  • причица иживота на тему:  . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас  нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће .   него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је  полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи .   Отуд, етое. причице.  
    Oct 07, 2013 1559
  • 05 Oct 2013
    (издневниками) иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут. мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом: - видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо а они му хорски узвраћали - сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба кад оћеш. читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”. неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати: “а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”   ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?
  • (издневниками) иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут. мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом: - видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо а они му хорски узвраћали - сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба кад оћеш. читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”. неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати: “а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”   ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?
    Oct 05, 2013 3304
  • 05 Oct 2013
    Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет   голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет   рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет   љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди свет
  • Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет   голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет   рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет   љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди свет
    Oct 05, 2013 8432
  • 04 Oct 2013
    у векове загледан протекле историја . . свуда око мене често крочим у прастара здања те у њима ја назирем с(ј)ене сјаја бившег . . .однело га време све мачеве, витезе, принцезе одвезоше разиграни вранци упрегнути у небеске чезе сад духови . . ако је вероват јарцају се одајама празним урушене таванице зјапе све одише порукама разним што се своде : живот је ништаван мало јеси . . . а заувек ниси о тананој нити случајности Судбина нам , пресретнима, виси
  • у векове загледан протекле историја . . свуда око мене често крочим у прастара здања те у њима ја назирем с(ј)ене сјаја бившег . . .однело га време све мачеве, витезе, принцезе одвезоше разиграни вранци упрегнути у небеске чезе сад духови . . ако је вероват јарцају се одајама празним урушене таванице зјапе све одише порукама разним што се своде : живот је ништаван мало јеси . . . а заувек ниси о тананој нити случајности Судбина нам , пресретнима, виси
    Oct 04, 2013 1675
  • 04 Oct 2013
    - Cвет,пакуј се и пливај на Гозо (острво доMалте ) да им будеш од помоћи,Овде ионако само касниш на посао вијајући женске ,ко да незнам ,вели ми пре неки дан љубљени Газда. Опала ,прс’ уоко, доообро ,немарим ,сагласих се . . те изместих боравак.радило се,ние да ние.наиме већ пар година се средњевековна утврда Форт Шамбреј адаптира у хотел са звездицама.е то је сада приведено крају , ентеријер је у једном делу већ комплетиран , а осташе да се ураде приступни путeви ,па ето мени посла. . . Једно пак вече заглависмо подуже радно ангажовани па предложи Пословођа тамошњи да одемо до њега женаму ће нам подгрејати зечији паприкаш ,од неки дан остало имао повеће друштво , фарму зека гаје. Остали испрве прихватише ,а ија се сагласих да се не замерим позиву одсрца иако преферирам вегетеријанску исхрану,а посебно што пред кревет никад неједем чврсто ,но штаје тује.шта казати,кућа домаћинска,по асталу свега ,па се здадосмо да неувредимо домаћицу.немош рећи,зека у сосу . . има смисла.ко још уме и да попије након . . .богме и ја се заситих ,утом одмаче и поноћ па се разиђосмо да полежемо јер нови радни дан сам што ние крено.по својој жељи сместих се у већ завршеном хотелском делу што зврји празан, у соби адаптираној, но старој пар векова чији прозор гледа ка пучини докле ми помесечини стиже поглед слабовиди,а испод,литица педесетак метара и хук запљускујућег мора остење.језиво, тектек.постеља имитације антике ,са балдахином, светла пригушена из углова,а завеса ветром љуљана на моменте пропусти зраку месеца усобу,а он, шаљив на трен осветли повећу сериграфију на зиду оивичену рустик рамом те мотивом средњевековним . . . година је 1565 а Тургут Реис велики турски генерал са силесијом бродовља и хиљадама ратника опседа пар стотина витезова без страха од навале предвођене војсковођом који се одазивао на име Јеан Парисот да ла Валета, закатанчених изнутра у утврди Сан Елмо (подно данашње Валете). Утом и сан би уоко хтео ал стомакми пун,претурам се омамљен од оне сунуте по чаше винца умене ,игра се поменути месец зраком кроз лелујаву завесу ,бљеска онај ратни приказ са зида и у моменту избрках јаву и полусан у већ начетој ми глави ,бивше и садање и одједном зачух грају, топовска грувања,пљуска море околно, звиждућу ђулад која промаше циља бућкајући око мене по кревету ,вапај оних из преврнутих чамаца што мами их дно онако претоварене оружјем и онда крајем ока крај узглавља спазих једног искеженог у наступу агресије очију избезумљених са окрвављеном сабљом у замаху надамном и ушесима му некако зечјим ми личе . . . - Јес’ ти луд,јеботе ,чујем себе безгласног ,па ја сам само Посматрач из потоњих векова ,јебо вашу кавгу ,извини што гледам, ал Он нехаје ,глув – идејом навођен ,а сабља у замаху претећем суну ми ка врату ,јооој мени,ненаоружаном ,зар овако да окончам ,готово је видим ,нема шта,ово ми је неславан крај по свему судећи а ни приступни пут хотелу неурадисмо ,помислих Задатку предан . . .кад утом . . . - Свет,Свет ,седам је чекамо те ,касниш по обичају, прође ми крозуши познати глас и тргнух се , престрављен.гола вода ,пипам се по телу ,у комаду сам ,љуља се завеса,а зрака сунца јутарњег обасја једног на сериграфији,кад оно исти који ме хтеде сасећи,како у чамцу преврћућем ,сабљом избезумљено млати . . . И тада полубунован одлуку неопозиву донесох и заклех се себи да ,зеке и вино никад више нећу трошити пред спавање. За зекице’секице ,нетврдим, јер на моменат умислих додир шаком по коврџавом крзну ,јој мени умало преживљеном ,те закључих ,рескирати вреди. Ипак.
  • - Cвет,пакуј се и пливај на Гозо (острво доMалте ) да им будеш од помоћи,Овде ионако само касниш на посао вијајући женске ,ко да незнам ,вели ми пре неки дан љубљени Газда. Опала ,прс’ уоко, доообро ,немарим ,сагласих се . . те изместих боравак.радило се,ние да ние.наиме већ пар година се средњевековна утврда Форт Шамбреј адаптира у хотел са звездицама.е то је сада приведено крају , ентеријер је у једном делу већ комплетиран , а осташе да се ураде приступни путeви ,па ето мени посла. . . Једно пак вече заглависмо подуже радно ангажовани па предложи Пословођа тамошњи да одемо до њега женаму ће нам подгрејати зечији паприкаш ,од неки дан остало имао повеће друштво , фарму зека гаје. Остали испрве прихватише ,а ија се сагласих да се не замерим позиву одсрца иако преферирам вегетеријанску исхрану,а посебно што пред кревет никад неједем чврсто ,но штаје тује.шта казати,кућа домаћинска,по асталу свега ,па се здадосмо да неувредимо домаћицу.немош рећи,зека у сосу . . има смисла.ко још уме и да попије након . . .богме и ја се заситих ,утом одмаче и поноћ па се разиђосмо да полежемо јер нови радни дан сам што ние крено.по својој жељи сместих се у већ завршеном хотелском делу што зврји празан, у соби адаптираној, но старој пар векова чији прозор гледа ка пучини докле ми помесечини стиже поглед слабовиди,а испод,литица педесетак метара и хук запљускујућег мора остење.језиво, тектек.постеља имитације антике ,са балдахином, светла пригушена из углова,а завеса ветром љуљана на моменте пропусти зраку месеца усобу,а он, шаљив на трен осветли повећу сериграфију на зиду оивичену рустик рамом те мотивом средњевековним . . . година је 1565 а Тургут Реис велики турски генерал са силесијом бродовља и хиљадама ратника опседа пар стотина витезова без страха од навале предвођене војсковођом који се одазивао на име Јеан Парисот да ла Валета, закатанчених изнутра у утврди Сан Елмо (подно данашње Валете). Утом и сан би уоко хтео ал стомакми пун,претурам се омамљен од оне сунуте по чаше винца умене ,игра се поменути месец зраком кроз лелујаву завесу ,бљеска онај ратни приказ са зида и у моменту избрках јаву и полусан у већ начетој ми глави ,бивше и садање и одједном зачух грају, топовска грувања,пљуска море околно, звиждућу ђулад која промаше циља бућкајући око мене по кревету ,вапај оних из преврнутих чамаца што мами их дно онако претоварене оружјем и онда крајем ока крај узглавља спазих једног искеженог у наступу агресије очију избезумљених са окрвављеном сабљом у замаху надамном и ушесима му некако зечјим ми личе . . . - Јес’ ти луд,јеботе ,чујем себе безгласног ,па ја сам само Посматрач из потоњих векова ,јебо вашу кавгу ,извини што гледам, ал Он нехаје ,глув – идејом навођен ,а сабља у замаху претећем суну ми ка врату ,јооој мени,ненаоружаном ,зар овако да окончам ,готово је видим ,нема шта,ово ми је неславан крај по свему судећи а ни приступни пут хотелу неурадисмо ,помислих Задатку предан . . .кад утом . . . - Свет,Свет ,седам је чекамо те ,касниш по обичају, прође ми крозуши познати глас и тргнух се , престрављен.гола вода ,пипам се по телу ,у комаду сам ,љуља се завеса,а зрака сунца јутарњег обасја једног на сериграфији,кад оно исти који ме хтеде сасећи,како у чамцу преврћућем ,сабљом избезумљено млати . . . И тада полубунован одлуку неопозиву донесох и заклех се себи да ,зеке и вино никад више нећу трошити пред спавање. За зекице’секице ,нетврдим, јер на моменат умислих додир шаком по коврџавом крзну ,јој мени умало преживљеном ,те закључих ,рескирати вреди. Ипак.
    Oct 04, 2013 1431
  • 03 Oct 2013
    све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата.   ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу .   па ви сад ви’ те . . .
  • све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата.   ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу .   па ви сад ви’ те . . .
    Oct 03, 2013 3107