Narodne pesme i prozna dela nesumnjivo su prvo stvorili nepoznati pesnici i pripovedači. Njihove pesme i prozna dela prenosila su se usmeno sa generacije na generaciju. Prvobitna pesma ili priča menjala je svoj oblik, a često i sadržaj jer je neko od prenosilaca prilikom pevanja ili pričanja dodavao nešto svoje, kao što je i izostavljao. Na taj način narodne umotvorine delo su mnogih pojedinaca iz raznih krajeva i vremena. Ova književnst se zove narodna i zbog toga što ona najčešće izražava opšta shvatanja jedne sredine i jednog naroda.
Tvorci narodnih umotvorina nisu imali obrazovanje stečeno kroz školu, već bogatu životnu mudrost stečenu iskustvom.
Zahvaljujući Vuku Stefanoviću Karadžiću naše narodne pesme bile su prikupljane i sređivane. Njegovom zaslugom one su se pročule i daleko van granica naše domovine.
Narodna književnost deli se na narodnu poeziju (pesme) i narodna prozna dela. Narodna poezija deli se na lirske, lirsko-epske i epske pesme, a narodna prozna dela na pripovetke, bajke, basne, novele, legende, anegdote itd.
Svaki narod ima svoju lirsku narodnu poeziju. Naša narodna lirska poezija bogata je i brojem pesama, i osećanjima opevanim povodom svakodnevnog života i rada.
Po svojoj umetničkoj vrednosti, snazi osećanja, živopisnosti slika i jezika, naše narodne lirske pesme su veliko kulturno blago.
Lirske narodne pesme su kratke, raznovrsne po tematici i mnoge od njih imaju svoju melodiju (mogu se pevati). Melodija obično odgovara osećanju koje je izraženo u pesmi. Prema sadržaju dele se na više vrsta...