Forumi » Cveće za vrt

• Rumenka

  

  • Moderator
  • 370 postova
   

  08. април 2016. 21.54.23 CEST

  Ime roda potiče od Rimljana za S. officinalis, dolazi od salveo - spasavati ili od salvatus – zdrav,
  što se odnosi na lekovita svojstva koje imaju neke vrste iz ovog roda. Rod broji oko 700 vrsta, od
  kojih se samo tri koriste kao dekorativno-cvetne.
  
  Salvia splendens, Ker. Ova vrsta je poreklom iz brazila, gde raste kao višegodišnja, žbunasta
  biljka, dok se kod nas gaji kao jednogodišnje cveće. Odlikuje se četvoročlanim crvenkastim,
  gusto razgranatim, obrnuto piramidalnim kompaktinim i uspravnim stablom, visine do 70 cm.
  Listovi su široko jajasti nešto uzdignuti na gore, svetlo zelene boje, po obodu nazubljeni,
  naspramno raspoređeni. Cvetovi su kao kod svih usnatica nepravilnog oblika, krupni, sa kratkim
  cvetnim drškama. Cvetovi su brojni, po 2-6 zajedno u grupi, skupljeni su u metličaste cvasti,
  dužine 15-20 cm. U jednoj cvasti može da bude 30-95 cvetova. Cvetovi u cvasti se otvaraju od
  osnove ka vrhu cvasti, tako da je period trajanja jedne cvasti veoma dug. Salvia cveta od juna do
  jesenjih mrazeva. Najčešće njene sorte su :
  S. splendens Feuerball- cveta rano, obilno, visine oko 40 cm, na glavnom stablu u jednoj cvasti
  ima 52-100 cvetova;
  S. splendens Zurich – cveta kasnije od predhodne, u jednoj cvasti ima 40-100 cvetova, visina
  stabla je 45-50 cm;
  S. splendens Vesuv – kompaktno 40-50 cm visoko stablo, sa 50-80 cvetova u cvasti. Poreo ovih
  sreću se još i Scarlet, Piccolo, Bonifire i dr.

  Salvia se masovno razmnožava setvom semena, a samo za manje obime proizvodnje se
  preporučuje vegetativno razmnožavanje reznicama. U jednom gramu semena ima oko 850
  semenki, a klijavost zadržava 2-3 godine, setva semena vrši se januara-februara meseca, u
  staklarama, u sandučićima u smeši lisnjače, klijališne zemlje i peska. Kada se formiraju prva dva
  lista izvrši se pikiranje na razmaku 3x3 do 4x4 cm, zatim se biljke sade u male saksije u istu
  zemljišnu smesu kao kod setve. Posle sadnje u saksije gaje se u toplim lejama. Ako se
  razmnožavaje vrši vegetativno, vršne reznice sa matičnih biljaka se beru u proleće i ožiljavaju u
  vlažnom pesku, u staklarama pri temperaturi od 20oC. Biljke se iz toplih leja u maju sade na
  stalno mesto na razmaku od 25-30 cm. Od setve semena do početka cvetanja prođe period od
  100-120 dana.

  Salvia se dobro razvija na sunčanim do slabo zasenjenim mestima u hranljivim i rastresitim
  zemljištima. Ako je suviše nađubreno zemljište, razvija se bujna vegetaciona masa ali na račun
  cvetova, veoma je osetljiva i na vrlo slabe mrazeve, kao i na nedostatak vlage u zemljištu. U toku
  gajenja treba je obilno i redovno zalivati.
  Salvia je jedna od najčešće i najmasovnije gajenih kultura jednogošnjeg cveća kod nas. Ona se
  mnogo koristi za cvetne rondele, bordure, cvetne leje i rabatne, grupne i masive, za terase,
  balkone, žardinjere i ređe kao saksijska kultura.