09. април 2016. 12.16.26 CEST
Rod je dobio ime u čast nemačkog botaničara T. Gorbera. Ovaj rod broji 45 vrsta koje rastu u
Africi, toplim regionima Azije i Amerike. Od brojnih vrsta ovog roda u kulturi se gaji samo:
Gerbera jamesonii, Hokc – ova vrsta je otrivena 1878g. u Južnoj Afici gde raste na oko 700m
nadmorske visine. Odavde je 1887 godine preneta u Englesku i uvedena u kulturu. U botaničkoj
bašti univerziteta u Kembridžu, Lunch je izvršio ukrštanje G.jamesonii x G.viridifolia tako da je
nastala G.hybrida, u literaturi često i dalje nazivana samo G.jamesonii ili G.jamesonii hybrida.
Gerbera raste bokorasto, u svojoj domovini kao perena, bez stabla sa dubokim korenom. Listovi
su na dosta dugim, glatkim modro obojenim lisnim drškama, dužine 15-20 cm. Liska lista je u
osnovi kopljastog oblika, režnjevita, dužine 15-25 cm, dužine 5-8 cm, tamno zelene boje sa jače
izraženim nervima na naličju lista, što listu daje hrapav izgled. Listovi su skupljeni u gustu,
prizemnu rozetu. Iz rozete se razvija drška, prava, obla, čvrsta cvetna drška dužine 25-60 i više
cm. Cvetna drška se završava velikom cvetnom glavicom koja je različite veličine i boje. Za
gerberu je interesantno da se javlja u svim bojama i nijansama iz bojenog spekta (sem plave i
crne), najčešće se javlja u nekoj nijansi žute, roza i crvene boje. U kulturi se sreće veće
br,varijeteta ove vrste koji se razlikuju po veličini, formi i boji cveta, kao i po broju cvetova koji
se mogu dobiti po jednoj biljci. Ti varijeteti mogu se podeliti u nekoliko grupa :
- Malog cveta sa veoma finom i elegantnom formom, prečnika 4-8 cm,
- Krupnog cveta (američki tip) po formi cvetova slična predhodnoj grupi samo su mnogo
krupniji, prečnika 10-15 cm
- Tetraploidni cvetovi (u ćelijama uvećan broj hromozoma, odlikuju se masivnim rastom),
robusne forme, mada manje dekorativne od predhodne.
- Poliploidni, po izgledu podsećaju na predhodnu grupu.
Razmnožavanje i gajenje
Za plantažni uzgoj cenjeni su varijeteti sa krupnim, uspravnim laticama, pastelnih i živih boja,
da cvetaju 10 – 15 meseci posle setve semena, da su cvetne drške iznad 25 cm dužine, da
prečnik cveta nije manji od 5 cm (za sitno-cvetne varijetete) i 8 cm (za krupno cvetne
varijetete.), da prinos po jednom bokoru nije manji od 15 cvetova u jednoj godini, da su otporne
na bolesti i štetočine.
Gerbera se razmnožava generativno i vegetativno. Prvi način se koristi za masovno proizvodnju.
Negativna strana ovoga načina je što se potomstvo neujednačenih osobina u odnosu na matične
biljke javlja. Vegetativni način se koristi kada se želi dobiti potomstvo sa osobinama matičnih
biljaka i kod manjih obima proizvodnje.
Da bi se dobilo seme dobrog kvaliteta potrebno je obabrati zdrave, jedre, krupne i vitalne biljke,
biljke za proizvodnju semena. Oprašivanje se vrši veštačkim putem, u dva do tri navrata dnevno.
Proizvodnju semena najbolje je vršiti u periodu maj-jun. Seme brzo gubi klijavost, te ga treba
sejati odmah po sazrevanju. Setva semena se vrši u junu-julu, u sandučiće, u smeši lisnjače,
treseta i peska (2:1:1). Setva se vrši omaške, zasejano seme samo se potapka (blago sabije uz
substrat), zatim se zalije, sanduk se blago zaseni i ostavi da niče. U toku procesa nicanja semena
potrebno je održavati stalnu umerenu vlagu substrata tj. temperaturu od 20-220C. Tri nedelje
posle setve vrši se prvo pikiranje u sandučiće na razmaku 4x4 cm. Ovo se vrši u istim substratu
koji je korišćen pri setvi semena, s tim što lisnjača treba da zameni klijališnu zemlju. Pri pikiranju
na malim biljčicama treba zakinuti (skratiti) glavni koren, jer to postiče brži i bujniji razvoj bočnih
korenova. Po presađivaanju biljke treba obilno zaliti i do potpunog ukorenjivanja držati pod
zasenom. Kasnije biljke treba držati u svetlim, redovno provetrenim staklarama uz održavanje
umerene vlage u substratu.
6-8 nedelja posle klijanja biljke se sade u male saksije (br. 5 ili 6) u substrat nešto težeg
mehaničkog sastava od onoga koji je korišćen za pikiranje. U početku biljke treba držati u
prostorijama sa oko 180C, a kasnije se održava temperatura na oko 160C. Najbolje je saksije sa
biljkama postaviti na stelaže tako da su do gornje ivice posude ukopane u treset, što doprinosi
održavanju ravnomerne vlage. Kasnije biljke se presade u veće (pogodne su nešto dublje saksije
zbog korena biljke) u kojima ostaju sve do sadnje u leje staklare-januara, marta, aprila iduće
godine. Na ovaj način razmnožene gerbere uz intezivnu negu počinju da cvetaju u drugoj godini,
a punu dekorativnost i žetvu postižu u trećoj godini.
Razmnožavanje gerbera vegetativnim putem – deobom bokora primenjuje se kada se radi o
manjim obimima proizvodje. Obično sa za ovaj način razmnožavanja uzimaju matične biljke
starosti oko 2 godine. Osim toga za matičnjake treba odabrati najbolje primerke, sa
pravostojećim laticama, cvetovima jakih boja, lepih formi, velikog prečnika i duge cvetne drške.
Od jedne biljke matičnjaka u proseku se dobije oko 6 novih biljaka. Na delovima buduće nove
biljke skraćuju se liske, dok lisne drške ostaju, pa se ovi delovi rasade kao samostalne biljke u
leju staklare- u januaru.
Osim metoda delenja bokora po kojem se od jedne matične biljke dobije 5-6 novih biljaka, u
primeni je još jedna metoda vegetativnog načina razmnožavanja. Ovaj metod poznat je pod
imenom Dr. Bosianov metod. Kod ovog metoda uzimaju se matične biljke stare 4-5 godina,
korenov sistem biljke se izreže na oko 30 delova. Ti delovi, buduće nove biljke, se ožiljavaju u
staklari pri temperaturi od 18-250C. Ovaj način trebalo bi da nađe široku primenu kod
plantažnog uzgoja gerbera.
Bez obzira na koji od gore pomenutih načina je razmnožena gerbera, odnosno dobijen sadni
materijal dalji uzgoj u lejama staklare-januara je potpuno isti. Za plantažni uzgoj gerbera
potrebne su svetle, prostrane staklare sa dobro izvedenim uređajima za ventilaciju. Pored toga
veliki značaj ima i substrat u kojem će biti zasađene biljke. Iskustva zapadnih zemalja (Holandije i
Nemačke, a delimično i SSSR) pokazala su da gerbera zahteva propustljiv substrat sa dobrim
vodnovazdušnim osobinama, sa pH 6,0-6,5. Pokazalo se da je najbolja smeša glinasto-livadske
zemlje sa tresetnom prostirkom kada se uzme u odnosu 1:2 a 100 m2 1-2 m3 pregorelog đubriva.
Pred sadnju na svaki 1m3 zemljišne smeše treba dodati po 2 kg kompletnog mineralnog đubriva.
Pred sadnju potrebno je izvršiti dezinfekciju zemljišta i to je najbolje izvršti pregrejanom
vodenom parom.
Od tako pripremljenog substrata formiraju se leje koje treba da su blago uzdignute, što se
postiže postavljanjem betonskih ivica. Širina leje kreće se od 1,2-1,3, dok dužina zavisi od dužine
staklare. Ispod hranljivog sloja debljine od oko 50 cm potrebno je izvršti drenažni sloj kako bi se
omogućilo oticanje vode iz substrata. U tako pripremljene leje sade se biljke tako što je razmak
reda 30-40 cm, a biljke od biljke 25-30 cm za slabije i srednje bujnog rasta, dok je za sorte vrlo
bujnog porasta razmak 50x50 cm. Prilikom sadnje mora se voditi računa o dubini sadnje. Treba
znati da se gerbera najbolje razvija ako se zasadi tako da osnova lista bude u nivou prašine
zemljišta leje.
Nega zasađenih biljaka sastoji se u redovnom provetravanju, zalivanju, prihranjivanju,
blagovremenoj zaštiti od bolesti i štetnika, okopavanju i uklanjanju suvih požutelih listova i
eventualno cvetovima. U jesen, zimi i rano proleće zalivanje treba da je znatno manje nego u
letnjem periodu. U zalivanju vodi se računa da se ne kvase listovi i neskuplja voda u rozeti biljke
jer to izaziva truljenje biljke. Za dobar razvoj gerbera zahteva obilje difuznog svetla u staklari,
što preko sistema zasene treba regulisati. Optimalna temperatura u zimskom periodu kreće se
od 16-180C, što može da varira do +-20C, dok veća temperatura od 240C dovodi do uvenuća i
propadanja biljaka.
U toku godine plantažu gerbera potrebno je ostaviti da „miruje“ u toku 1-2 meseca. U toku
mirovanja (to može da bude bilo koji period u toku godine, a preporučljivo je da to bude kasno
jesenji ili zimski) vrši se postepeno zasušivanje tako da se zalivanje svodi na najmanju meru, ne
prihranjuje se i nema berbe cvetova. Nakon toga se postepeno uvećava temperatura i počinje sa
zalivanjem. U periodu intezivne vegetacije treba vršti prihranjivanje svake 2 nedelje, 0.3%
rastvorom smeše kompletnog mineralnog đubriva. Najbolji rezultati su postignuti dodavanjem
kompletnog mineralnog đubriva. Azotna đubriva treba koristiti veoma oprezno. Pri većim
količinama ovoga đubriva brzo se razvija zelena masa biljci, formira se manji broj cvetova koji su
uz to i manje trajnosti. Osim toga biljke u tim uslovima brže i lakše oboljevaju. Gerberi vrlo
negativno reaguju na prisustvo hlora u zemljištu. Gerbera se na jednom mestu može gajiti 5-6
godina, ali se svake godine površinski sloj u debljini oko 10 cm treba zameniti svežom smešom
zemlje.
Cvetove treba brati kada su zreli tj. na 3-5 dana po otvaranju u prolećnom i letnjem periodu, a u
zimskom 6-8 dana. Kao znak da su sazreli za berbu ukazuje početak obrazovanja polena. Cvetove
treba brati trganjem, a ne nikako sečenjem, tako da se cvetna drška iz osnove rozete istrgne.
Cvetovi su veoma osetljivi na transport, te ih treba stavljati svaki pojedinačno u meku hartiju u
obliku trougla sa prorezom tako da se kroz taj otvor prometne cvetna drška,a latice ostanu u
hartiji zaštićene. Cvetovi u vazi treba da su uronjeni u vodu do 10 cm. Vodu treba menjati svaki
dan, a svaki drugi podrezati cvetne drške. Na ovaj način cvetovi zadržavaju trajnost od 10-14
dana.
