Forumi » Cveće za vrt
Tulipa sp. - Lala
-
Naziv i poreklo: Naziv roda potiče iz turske reči tulipant. Za cvećarstvo je značajna vrsta Tulipa
gesneriana kao predak sada kultivisanih sorti. U Evropu je doneta 1559. godine.
Stanje proizvodnje: Proizvodnja lukovica lala je zbog visoke rentabilnosti veoma razvijena.
Prosečna godišnja proizvodnja lukovica ustalila se na 8.000 do 10.000 ha. Najveći proizvođač
lukovica je Holandija sa oko 4.000 do 6.000 ha proizvodne površine ili sa 1,5 milijardi lukovica
godišnje.
Sortiment: Botanički, svi tulipani podeljeni su u 4 grupe koje se zatim dele na 23 klase. Ukupno
je opisano oko 8.000 sorti, ali se broj novih sorti rapidno uvećava.
Primena: Tulipani su najmasovnije gajena vrsta lukovičastog cveća. Najviše se koriste za sadnju u
vrtovima i na zelenim površinama, ali za dobijanje rezanog cveta u zimskim i ranim prolećnim
mesecima.
Kao i kod drugih lukovičastih vrsta, vreme cvetanja zavisi od sorte, načina skladištenja lukovica,
temperature u trapu i trajanja trapljenja, objekta gde se lukovice gaje, zatim od vlažnosti
zemljišta, temperature vazduha i drugih činilaca.
Prema mestu i načinu kako se tulipani pospešuju ili gaje cvetanja, razlikujemo sledeće vidove
gajenje:
- Pospešivanje u sanducima i saksijama,
- Pospešivanje u zagrevanim staklarama,
- Pospešivanje u zagrejanim plastenicima,
- Pospešivanje u nezagrejanim i pokretnim plastenicima.
Mogućnosti različitih načina pospešivanja kao i početak cvetanja najviše zavisi od pravilne
pripreme i skladištenja lukovica predviđenih za pospešivanje. Holandski stučnjaci su još davno
uočili da lukovice tulipana posle vađenja i za vreme skladištenja ne miruju već nastavljaju razvoj
generativnih organa. Proučavajući tu pojavu zapazili su da cvetni izbojci lukovica prolaze sedam
faza razvoja, pa se regulisanjem temperature u skladištu može uticati na brži razvoj generativnih
organa i kvalitetnije cvetanje. U praksi se razvilo više načina dorade lukovica, zavisno od uslova
skladištenja na raznim temperaturama, sa prvenstvenim ciljem da se ubrza cvetanje i skrati
vreme proizvodnje.
Prema tome na tržištu razlikujemo:
-„normalne“ ili obične lukovice, koje su posle vađenja razvile sve začetke generativnih organa
zaključno sa fazom G (VII) u normalnim skladišnim uslovima. Ove lukovice predviđene su za
sadnju u gredicama, hladnim lejama ili za kasno pospešivanje. Čuvaju se do sadnje u skladištu na
temperaturi od 170C.
- „hlađene“ ili „9oC lukovice“ posle vađenja i za vreme dorade i skladištenja održavaju se na
temperaturi koja omogućava ubrzanu diferencijaciju začetaka generativnih organa u samoj
lukovici. Sredinom septembra tako tretirane lukovice spremne su za sadnju i pospešivanje, a
početak cvetanja može se očekivati oko sredine januara. U cenovnicima se ove lukovice posebno
iskazuju i nazivaju se „hlađene“ ili „90C lukovice“. Sade se, po pravilu, odmah nakon
preuzimanja, a ako to nije moguće obavezno se moraju držati do momenta sadnje na
temperaturi od 90C.
-„Coronado“ ili „50C tulipani“ koriste se za najranije pospešivanje i za pospešivanje za određene
rokove. Suština je u tome što se neposredno pred isporuku lukovice drže u skladištu na
temperaturi od 50C u trajanju od 9 do 14 nedelja. Ovako tretirane mogu odmah posle sadnje da
se pospešuju, bez prethodnog ožiljvavnja i trapljenja. Po preuzimanju treba odmah da se sade ili
se čuvaju do sadnje na konstantnoj temperaturi od 50C.
Pospešivanje u sanducima i saksijama
Lukovice zasađene u sanducima služe za dobijanje rezanog cveta u zimskim i prolećnim
mesecima. U zavisnosti od kvaliteta lukovica i vremena sadnje, cvetanje može da se programira
za period od januara do aprila. Odabrane sorte treba da su snažnog rasta sa cvetovima na
dugačkim drškama, kao što su sorte iz klasa Mendel, Triumph, Darwin i Darwin Hybrid.
Najvredniji predstavnici ovih klasa su sorte Bellona, Pink Trophy, Attila, Bing Crosby, Don
Quichotte, Kees Nelis, Lustige Witwe, Mirjoran, Paul Richter, Pax, Peerless Pink, Prominence,
Gander, Apeldoorn, Diplomate, Golden Apeldoorn, Gudoshnik, Oxford, Parade i druge.
Lukovice pospešivane u saksijama realizuju se kao saksijsko cveće, a u tu svrhu koriste se
uglavnom niskorastuće sorte iz klase jednostavnih i ranocvetajućih, zatim duplih ranocvetajućih i
iz klase Triumph i Darwin Hybrid. Rano gajene sorte su: Brilliant Star, Elektra, Monte Carlo,
Oranje Nassau, Bellona, Keizerskroon, Bing Crossby, Kees Nelis, Lustige Witwe, Mirjoran, Paul
Richter, Peerless Pink, Prominence, Robinea i druge.
Sanduci za sadnju standardnih su dimenzija (35x45x8 cm). Dno sanduka treba da je od žice ili da
je izbušeno radi odvoda viška vode od zalivanja. Ranije upotrebljavane sanduke pre ponovne
upotrebe treba dobro oprati i dezinfikovati.
Zemljišni supstrat u koji se sade lukovice mora biti sterilan, bez uzročnika gljivičnih oboljenja ili
štetnih insekata. Ukoliko se koristi vrtlarska zemlja, ona mora da bude prethodno dezinfikovana
pomoću pare ili hemijski (methylbromid). Važno je da supstrat ima dobar vodni i vazdušni režim
i optimalnu pH vrednost (6 do 6,5).
Vreme sadnje lukovica u sanduke proteže se od kraja septembra do kraja novembra, sa
planiranim cvetanjem od sredine januara do aprila. Za rano cvetanje sade se „hlađene“ lukovice,
a za kasnije sade se normalne lukovice.
Gustina sadnje zavisi od veličine lukovice. U jedan sanduk dimenzija 35x45x8 cm sadi se:
50-55 komada lukovica obima 12/+ cm
55-62 komada lukovica obima 11/12 cm
62-70 komada lukovica obima 10/11 cm.
Trapljenje lukovica. Nakon sadnje, sanduci i saksije se trape napolju ili se smeštaju u specijalne
hladnjače ili komore za ožiljavanje. Za trapljenje sa najčešće koriste duboke leje. U leje trapa,
sanduci i saksije se slažu jedni pored drugih, ali odvojeno po sortama i po redosledu vađenja za
pospešivanje. Zatim sledi obilno zalivanje i prekrivanje sanduka i vrhova lukovica 2-3 cm debelim
slojem peska, da bi se preko toga cela površina pokrila 20 do 30 cm debelim slojem zemlje. Sloj
peska treba da štiti vrhove lukovica u trapu i u fazi porasta od mehaničkih oštećivanja. Da bi se
sprečilo promrzavanje zemljišta i obezbedilo ravnomerno održavanje neophodne temperature u
trapu, cela površina pokriva se slamom u sloju od 20 do 30 cm debljine.
Sortiment pogodan za pospešivanje u sanducima i saksijama veoma je velik. Kod izbora sorti
korisno je posavetovati se sa isporučiocem lukovica.
Temperatura u trapu i ožilištu. Za postizanje dobrih rezultata u pospešivanju, osnovni je
preduslov da su se lukovice pre početka pospešivanja dobro užilile i da je cvetna drška počela da
se izdužuje, kao i da su uspešno prošle period jarovizacije. Ove faze optimalno se postižu pri
temperaturi u trapu ili ožilištu od 7 do 9oC u trajanju od 16 do 18 nedelja. Kako su u vreme
trapljenja od kraja septembra do kraja novembra moguće velike temperaturne oscilacije u
spoljnoj sredini, pri višoj temperaturi trap treba rahladiti zalivanjem ili šatiranjem, a pri nižim
teperaturama trap pokriti slamom ili asurama. Više temperature odlažu ne samo cvetanje, već
negativno utiču i na kvalitet cveta, naričito ako traju duže od dve nedelje. Eventualne
temperature niže od 9oC poboljšavaju kvalitet cveta, ali istovremeno pomeraju početak
cvetanja, dok pri temperaturi od 0oC do 2oC prestaje svaka aktivnost korena.
Vreme unošenja lukovica iz trapa na pospešivanje u plastenik određuje se na osnovu vizuelnog
pregleda lukovica i lične procene o fazi postignutog razvoja cveta, cvetnog stabla i stepena
ukorenjivanja. Smatra se da su vađenje iz trapa, unošenje lukovica u objekat i početak
pospešivanja dozvoljeni tek pošto se korenov sistem dobro razvio, i kada je cvetni pupoljak
izbio iz lukovice i dostigao 5-6 cm dužine. U povoljnim uslovima to se postiže za 14 do 16
nedelja.
Pospešvanje počinje unošenjem saksija ili sanduka u staklaru ili plastenik. Za pospešivanje može
da se koristi svaki objekat u kome potrebna temperatura može da se održava. Nakon unošenja
lukovice se zamračuju pokrivanjem proizvodnih površina crnom folijom. Zamračivanje traje 5 do
10 dana. Na taj način se u uslovima visoke temperature i vlažnosti vazduha, a odsustva svetlosti,
ubrzavaju rast i izduživanje cvetnog izbojka. Druga mogućnost zamračivanja je da se uneti
sanduci ili saksije slažu pod parapet i drže 10 dana.
Teperatura za pospešivanje je između 18 i 200C i ona se postepeno ostvaruje, povećavanjem za
2-30C dnevno. Otprilike za 8 do 10 dana cvetne drške porastu 13 do 15 cm i to je momenat kad
lukovice treba otkriti, odnosno izvaditi iz komore i izložiti ih svetlosti. Da bi biljke što bolje
očvrsle, a boja cveta postala intenzivnija, lukovice u poslednjoj fazi razvoja, sve do realizacije ,
treba držati na teperaturi od 14 do 150C. U fazi cvetanja, čestim provetravanjem treba
obezbediti odvođenje ustajalog i vlažnog vazduha, kako bi se izbegla mogućnost pojave sive
truleži i flekavosti cveta (Botrytis).
Pospešivanje u zagrejanim staklarama
Pospešivanje „50C tulupana“
U cilju ravnomernog dobijanja rezanog cveta u partijama od Nove godine do sredine marta, za
sadnju se koriste tvz. „50C tulipani“. To su lukovice koje su od 9 do 12 nedelja pre sađenja a
nekad i duže bile u hladnjači na temperaturi od 5oC. Posebna vrednost tih lukovica je što odmah
posle sadnje poteraju i donose cvet za oko 50 dana.
Za sadnju se koriste lukovice obima 12/+ cm (i više) i na 1 m2 neto površine sadi se 200 do 250
lukovica, što zavisi od osobina i bujnosti pojedine sorte. Sade se u leje širine 1 m, a dubina zavisi
od vrste zemljišta. Na teškim zemljištima sadi se plitko, jedva na 1 cm zemljišnog sloja prekriva
vrh lukovice, dok se u lakim i peskovitim zemljištima sadi nešto dublje. Kako se korenov sistem
„5oC tulipana“ razvija veoma brzo, važno je da zemljište bude dobro obrađeno i usitnjeno. Ne
preporužuje se utiskivanje lukovica u zemlju, jer to dovodi do sabijanja zemljišta, kao i do
oštećivanja veoma osetljivog korenovog venca. Najbolje je saditi uz pomoć vrtlarske kašike, čak i
ako to malo usporava radove.
Prilikom sadnje sa donjeg dela lukovice treba odstraniti (u delu korenovog venca) tvrdu zaštitnu
opnu lukovice, jer se time omogućava brz i ravnomeran razvoj korenovih žila.
Nakon sadnje, leja se prekriva tankim slojem treseta ili peska, čime se sprečava sabijanje
zemljišta, stvaranje pokorice ili spiranja prilikom zalivanja.
Za uspeh proizvodnje presudno je da u prvoj i drugoj nedelji popešivivanja temperatura
zemljišta bude konstantno 10 i 120C, a temperatura vazduha samo koji stepen viša. Ukoliko su
temperature u tom periodu više, može da dođe do pojave truleži korena lukovice (Pythium) dok
se pri nižim temperaturama usporava rast i produžuje vreme pospešivanja. Od druge nedelje, pa
sve do kraja pospešivanja temperatura zemljišta održava se na 16oC, a vazduha koji stepen više.
Za lukovice koje se pospešuju kasnije, temperatura zemljišta treba da je u prve dve nedelje oko
10-110C, a kasnije, do kraja oko 130C, a temperatura vazduha oko 150C.
Pospešivanje u zagrevanim plastenicima
Ovo pospešivanje nije tako intezivno kao prethodno. Primenjuje se za podmirenje potreba za
rezanim cvetovima tulipana od kraja januara do aprila.
Objekti za proizvodnju su plastenici srednjeg raspona sa mogućnošću zagrevanja sistemom
radijatora ili vrućim vazduhom, pomoću termogena.
Kao sadni materijal koristi se 90C „hlađeni tulipan“ ili obične nehlađene lukovice. Uglavnom se
sade sorte iz klase Mendel, Triumph, Darwin, Darwin Hybrid i Papagaj tulipani.
Sadi se od oktobra do sredine novembra. Treba težiti da se lukovice sade u leje odmah nakon
prispeća, po mogućnosti pri temperaturi zemljišta ozmeđu 7 i 9oC.
Lukovice sa sade u leje širine 1m, u redove koji stoje popreko u odnosu na dužinu leje. Razmak
reda od reda je 8-12 cm, a razmak između lukovica u redu 5 do 8 cm. Na 1m2 neto površine sadi
se sledeći broj lukovica:
125-150 kom. 12/+ cm obima,
150-200 kom. 11/12 cm obima,
200-250 kom. 10/11 cm obima.
Dubina sadnje je oko 4-5 cm. Posle sadnje leje se obilno zaliju i prekriju sa 5-6 cm treseta.
Veoma je važno održavanje konstantne temperature zemljišta na 9oC u trajanju od 12 do 16
nedelja. I ovde važi pravilo da se sa pospešivanjem može otpočeti tek kad su se lukovice dobro
ožilile. Nakon ožiljavanja i pojave izbojaka, temperatura zemljišta se povećava na 11-12oC, a
vazduha na 13-14oC. Ova temperatura se održava do pojave cvetanja. Cvetanje nastupa nakon 4
do 6 nedelja, u zavisnosti od osobina sorte i veličine lukovice.
Od radova nege treba napomenuti uredno zalivanje, a naročito provetravanje plastenika. U
vreme sunčanih dana ono mora biti intenzivno, jer će se samo tako održati neophodna
temperatura u staklari i time sprečiti izduživanje biljaka i pojava sive plesni cveta (Botrytis).
Pospešivanje u nezgrevanim i pokretnim plastenicima
Ovim načinom gajenja rezanog cveta postiže se za nekoliko nedelja ranije cvetanje u odnosu na
klasičnu sadnju. Suština pospešivanja je da se preko leja na otvorenim površinama zasađenim
lukovicama u jesen, najranije u proleće postavi plastična folija. Cilj pokrivanja je da se u toku
dana, za vreme sunčanog vremena, u plasteniku stvorena povišena temperatura sačuva i utroši
u toku hladnije noći, tako da se pod folijom stvoreni povoljniji uslovi iskoriste za razvoj i ranije
cvetanje.
Lukovice se sade u jesen u leje široke 1m. Sadi se popreko u odnosu na pravac leje. Razmak
između redova treba da bude 12-15 cm, a razmak između lukovica u redu zavisi od veličine
lukovice i osobine sorte.
U proseku, na 1m2 neto površine, sadi se:
100-125 kom. obima 12/+ cm,
125-150 kom. obima 11/12 cm,
150-200 kom. obima 10/11 cm.
Dubina sadnje je nešto veća, pa zemljišni sloj koji prekriva lukovice mora biti 6-7 cm. Sa te
dubine lukovice će u rano proleće blagovremeno poterati, a u toku zime i proleća biće
dovoljno zaštićene od naglih kolebanja temperature.
Vreme sadnje treba tako podesiti da se zasađene lukovice do zimskih hladnoća dobro ukorene.
Taj proces na otvorenim gredicama traje 4-5 nedelja. Optimalni rok sadnje je između 10. i 20.
oktobra. Posle sadnje, a pre zamrzavanja zemljišta, leje se obavezno prekrivaju zaštitnim slojem
od 6-8 cm treseta ili slame koji lukovice štiti od izmrzavanja, a smanjuje i dnevne oscilacije
temperature zemljišta.
Krajem januara ili početkom februara proizvodne površine prekrivaju se plastenicima, koji po
svojoj konstrukciji mogu biti stacionarni ili pokretni. Istovremeno se pažljivo odstranjuje zaštitni
prekrivač od slame ili treseta, kako bi nadzemni delovi brže i nesmetano poterali. Nakon nicanja
zemljište treba pažljivo okopati, a korov se kasnije uklanja kopanjem.
Dalja nega sastoji se u povremenom zalivanju i zaštiti od bolesti i štetočlina. Kako se plastenici
pod uticajem sunčevih zraka lako pregrejavaju, naročitu pažnju trba obratiti neprekidnom
provetravanju i održavanju temperature od oko 15-16oC, tim pre što su cvetovi tulipana pri
proizvodnji pod folijom naročito podložni oboljevanju od sive plesni cveta Botrytis, koja se u
uslovima visoke tperature i vlažnosti vazduha brzo razvija, izazivajući flekavost lista i cveta u vidu
sitnih belih, vodenastih pega, koje u kasnijoj fazi poprime mrku boju.