Forumi » Stari srpski obicaji i verovanja

Жене, мушкарци и њихове дужности

    • Moderator
    • 370 postova
    17. април 2016. 21.35.24 CEST
    • 1. Девојка. - Девојка се у задрузи сматра као најмлађи члан. Она је дужна да слуша све старије па и млађе чланове. Девојка ради све тежачке послове као год и мушкиње. Своје женске радове ради поглавито у јесен и зиму, а чим пукне пролеће оставља своје женске радове и прихвата тежачке. Девојка у вече последња легне а у јутру прва устане. Родитељи и остали задругари пазе на њено кретање, и не дозвољавају да сама кујекуда иде. По оделу нема никакве разлике између жене и девојке, једино празником жене сплету косе и носе бареж, а девојке га не носе, али и оне сплету косу око главе. У старије време жене су носиле трвеље, а девојке нису. 

      2. Млада. - Млада се за годину дана сматра као најмлађи члан. Она мора бити услужна према свакоме па и према деци. За годину дана млада врши сама све кућне послове. Она брише кућу, распрема, ложи ватру, спрема ручак, иде по воду, полива све укућане, само не меси хлеб. Од женских радова не ради ништа за себе за годину дана, већ помаже у задрузи. И она у вече посљедња леже, а у јутру прва устаје. Младу не пуштају саму нигде из куће. Ако баш негде мора да оде, онда са њом шаљу какво дете. 

      3. Жена. - "Кућа стоји на жени а не за земљи," вели у овом крају народ. Женина је дужност да управља кућом. Она распрема и чисти кућу и остале стаје; она меси хлеб, готови ручак, крпи, пере, шије кошуље, тка платно, сукно и поњаве; шије себи и женској деци хаљине и плете чарапе.
      Ако у кући имају две или више жена, онда оне поделе посао, па једна жена за петнаест дана врши све кућевне послове, а она друга за то време гледа децу и ради своје женске радове. По истеку петнаест дана, она друга прима редарство и ради све кућевне послове. Жене, које овако наизменице једна од друге примају посао, зову се редаре или редуше. У једној задрузи све се жене пођеднако одевају и обувају. Само она која је донела неки мираз има право да се мало боље одева.

      Жена, која нема порода, мање се цени од жена које имају. У овоме крају жене се не баве око стоке. Тај посао раде људи. Они музу стоку, сире сир и муте масло. Жена је много подчињена мужу и свекрви. Свекрва се више поштује него и муж. Саму жену не пуштају нигде из куће да иде. Жене не иду на трг, нити оне носе што да продају. Ако жени умре муж, она се неће удати докле мужу не изда годину.

      Има жена које су раде да буду старије од мужа и да над њиме господаре. Такве жене чине разне враџбине. Тако неке жене ухвате ћукавца, закољу га, и очупају па од њега одсеку стражњицу и у каквом јелу даду мужу да поједе, верујући да муж после тога неће ништа знати и видети, шта она ради. Нека опет узме мужевљу кошуљу па је обуче, а у један крај завеже грумен соли. Кад дође вече она у тој кошуљи преноћи, а ону со да сутрадан мужу у неком јелу да поједе, и верује да ће после она њиме господарити. Неке опет узимају од слепца поган па мало даду мужу да поједе у каквом јелу. Неке опет узимају од своје пранине па у вину даду човеку да попије. Неке траже црве од уцрвљане змије, па у јелу даду човеку да поједе. Понека жена зовне своју пријатељицу са којом лепо живи, па се скине гола, у један ваган метне мало брашна и ваган намести између ногу. Пријатељица јој сипа воду низ леђа али тако, да се слије у брашно. Од тога брашна замеси хлепчић и да мужу да поједе. 

      4. Удовица. - Удовица има сва права у задрузи као и остале жене. Удовица, која има деце, ретко се удаје, већ остаје да живи у мужевљој кући и да гледа децу. Кад је пак удовица млада, онда се удаје пошто прође година од мужевље смрти. Младој удовици задруга не стаје на пут да се уда. Кад се удовица удаје задруга јој даје њене личне ствари да носи. Ако удовица, која се удаје, има које мало дете, она га са собом води у други дом, а децу старију од пет година оставља у првоме дому. Ако се удовица удаје са знањем и одобрењем задруге, они је и даље воле и сматрају за род. Удовица која остаје у задрузи, ради све своје и домаће послове као и докле јој је био жив муж. Задругари се старају да је ничим не увреде. Како се одевају остале жене, тако се одева и удовица; како се одевају остала деца, тако се одевају и њена. 

      5. Деца. - Сва се деца у задрузи пођеднако одевају и пођеднако воле. Ако се нешто купи једноме детету, мора се то исто купити и другој деци. Редара, која је остала у кући да спрема ручак и гледа друге домаће послове, пођеднако пази и чува децу, како своју тако и својих јетрва. До пете године деца се не употребљавају за рад. Чим дете наврши пет година, почне се одређивати да ради лакше послове, да чува ћурке и свиње, и што је старије то му се и тежи посао даје. Од четрнаесте године већ почиње радити тежачке радове. Деца не седају за једну софру са родитељима, већ им се одвојено даје. 

      6. Младићи. - Мушкиње од петнаесте до двадесете године зове се момак или младић. Родитељи а и остали задругари пазе на живот и кретање младића, а нарочито пазе да се не дружи са којим извиканим и рђавим момком. Младићи морају бити послушни према свакоме члану задруге. Све до женидбе младић се сматра као најмлађи члан задруге, а после женидбе се сматра као задругар, и од тада заузима други положај. 

      7. Удовац. - Код сељака се удовац врло тешко жени по други пут. Удовца гледају, спремају му одело и преобуке снаје или мајка, ако је у животу. 

      8. Старци. - Кад човек напуни педесет година, зове се старац. Старца сви поштују и дају му да ради лакше послове, као што је н. пр. да чува стоку. О слави и о другим данима, кад долазе гости, старији седе за совром са гостима, а остали спремају и доносе што треба за јело и пиће. Старци увек седају у чело совре. Старци се одевају друкчије од осталих људи. Њихово је одело комотније и простије без икаквих украса. На глави обично носе шубару и лети и зими, докле млађи људи мењају капе. 

      9. Бабе. - Жена се назива бабом кад напуни педесет година. И бабе носе простије и комотније одело. Бабе воде наџор у кући над снајама и цувају децу. Бабе се постују јос висе него и старци. Бабе врло ретко иду где од куце. Оне вецином цувају куцу, а младез иде по саборима, славама и свадбама.