Forumi » Opste zdravstvene teme

• Bibaaa

  

  • 1435 postova
   

  17. фебруар 2016. 13.51.52 CET

  Astma

  

  Astma je stanje koje pogađa manje disajne puteve (bronhiole). Kod osoba sa astmom, ti disajni putevi se povremeno sužavaju, što izaziva tipične simptome. Stepen sužavanja i dužina trajanja svake epizode pojave simptoma u velikoj meri variraju.

  Astma može da se pojavi u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće javlja u detinjstvu. Ima je barem 1 od 10 dece i 1 od 20 odraslih. Javlja se i u porodici, mada mnogi koji imaju astmu nemaju u svojoj porodici obolele od astme.

  Koji su simptomi nelečene astme?

  Najčešći simptomi su kašalj i zvuk sličan zviždanju prilikom disanja. Može doći i do gubitka daha i dobiti osećaj  stegnutosti u grudima. Simptomi se mogu kretati od blagih, pa sve do teških kod različitih osoba, ili kod iste osobe u različito vreme. Svaka epizoda pojave simptoma može trajati samo oko sat vremena, ili potrajati danima ili nedeljama ako se ne leči.

  Koji su simptomi blagog oblika nelečene astme?

  Povremeno vam se javljaju blagi simptomi. Na primer, može doći do blažeg oblika zviždanja u grudima i kašlja u slučaju prehlade ili infekcije, ili tokom sezone polenske alergije, ili dok vežbate. Inače, najveći deo vremena nemate nikakve simptome. Dete sa blagom astmom može svake noći imati iritirajući kašalj, dok je tokom dana često dobro.

  Koji su simptomi umerenog oblika nelečene astme?

  Obično imate epizode zviždanja u grudima i kašlja s vremena na vreme. Ponekad možete ostati bez daha. Možete imati periode, ponekad i duže periode bez simptoma. Kako god, skloni ste otežanom disanju u nekom periodu skoro svakog dana. Simptomi se često pogoršavaju noću ili rano ujutru. Ponekad se možete probuditi noću uz kašalj ili osećaj stezanja u grudima. Mala deca možda neće imati tipične simptome. Kod male dece može biti teško napraviti razliku između astme i ponovljene infekcije disajnih puteva.

  Koji su simptomi teškog napada astme?

  Javlja se jako zviždanje, stezanje u grudima i otežano disanje. Zbog gubitka daha možda će vam biti teško i da govorite. Do teških simptoma može doći s vremena na vreme ako inače već imate umerene simptome. Ponekad, teški simptomi se iznenada pojave kod nekih osoba koje inače imaju samo blage simptome.

  Šta izaziva astmu?

  Astmu izaziva zapaljenje disajnih puteva. Nije poznato zbog čega dolazi do zapaljenja. Upala iritira mišiće oko disajnih puteva i tera ih da se stegnu, što dovodi do sužavanja disajnih puteva. Tada je vazduhu veoma teško da ulazi i izlazi iz pluća, što dovodi do šištanja pri disanju i gubitka daha. Upala takođe izaziva da se u disajnim putevima stvara dodatna sluz zbog koje dolazi do kašlja i daljeg ometanja protoka vazduha.

  Šta može da pogorša simptome astme?

  Simptomi astme mogu s vremena na vreme iznenada da se pojave. Često nema nekog očiglednog razloga zbog čega se pojavljuju. Međutim, neke osobe primećuju da do simptoma dolazi, ili se pogoršavaju u određenim situacijama. Postoji mogućnost da se neki od okidača izbegnu i tako smanji pojava simptoma. Potencijalni okidači simptoma astme mogu biti:

  • Infekcije - naročito prehlada, kašalj i plućne infekcije.
  • Polen i plesan (budj) - astma se često pogorša u sezoni polenske alergije.
  • Vežbanje - ipak, bavljenje sportom i vežbanje je dobro za vas ako imate astmu. Ako je neophodno možete pre vežbanja da koristite inhalator za prevenciju simptoma. Ali, po pravilu, astma uzrokovana fizičkim naporom je i čest primer neadekvatno lečene astme. Njena pojava može ukazati na potrebu da se pojača primena lekova za prevenciju (vidi dole).
  • Pojedini lekovi - oko 2% ljudi koji imaju astmu su alergični na aspirin, koji može da izazove simptome. Drugi lekovi koji mogu da uzrokuju simptome astme su: antiinflamatorni analgetici kao ibuprofen (nurofen), diklofenak itd, zatim beta blokatori kao što su propanolol, atenolol ili timolol, kao i kapi za oči koje se koriste za lečenje glaukoma.
  • Pušenje i duvanski dim - ako pušite, a imate astmu, potrudite se da prekinete s pušenjem. Obratite se za stručnu pomoć ako vam je teško da ostavite pušenje. I pasivno pušenje može da pogorša astmu. Čak i kada odrasli puše podalje od dece, dim na odeći, kosi itd. može pogoršati astmu. Sva deca zaslužuju da žive u domu bez duvanskog dima, a naročito deca sa astmom.
  • Druga isparenja i hemikalije - npr. isparenja boja i lakova, rastvarača i drugo zagađenje. Povećana zagađenost vazduha bi mogao biti razlog sve učestalije pojave astme.
  • Neki jastuci i dušeci - perke u jastucima može da izazove simptome. Veruje se da se kod nekih ljudi simptomi astme javljaju zbog hemijskih jedinjenja (izocijanati/metil etil keton, itd.) koja se u veoma malim količinama nalaze u jastucima od memorijske pene i prostirkama za dušek.
  • Emocije - do astme ne dolazi zbog "slabih živaca", ali pojave kao što su stres, emocionalna uznemirenost ili smejanje mogu izazvati simptome.
  • Alergija na životinje - npr.mačake, psi i konji. Životinje uglavnom ne izazivaju pojavu simptoma, ali neke osobe primećuju pogoršanje kada se približe nekim životinjama.
  • Grinje iz kućne prašine - to je jedan sićušan svor koji živi u dušecima i drugim tkaninama po kući. Ako ste alergični na njih, mogu vam pogoršati simptome. Nemoguće je u potpunosti eliminisati grinje. Da bi se njihov broj značajno smanjio potrebno je dosta vremena i truda uz primenu različitih mera. Na primer, upotreba specijalnih prekrivača za dušek, uklanjanje tepiha, kao i uklanjanje ili tretiranje plišanih igračaka. Međutim, ako je lečenjem teško držati simptome pod kontrolom, a vama je potvrđena alergija na grinje iz kućne prašine, onda treba pokušati smanjiti njihov broj.
  • Neke namirnice. Ovo nije uobičajeno. Hrana se ne smatra izazivačem simptoma u najvećem broju slučajeva.

  Neke osobe dobiju simptome samo ako su izloženi nečemu što bi ih izazvalo, na primer astma uzrokovana fizičkim naporom. Kao što je gore pomenuto, fizički napor može da pogorša simptome mnogim obolelima. Ali, neki ljudi imaju simptome samo kada se bave fizičkim aktivnostima, dok se inače osećaju dobro. Drugi primer je da neke osobe imaju simptome samo kada su izložene nekim određenim hemikalijama.

  Kako se dijagnostikuje astma?

  Simptomi su ponekad tipični i lekar lako postavlja dijagnozu. Ako postoje neke nedoumice pribegava se nekim jednostavnim testovima. Dva najčešće korišćena su spirometrija i merenje vršnog protoka (peak flow).

  Spirometrija

  Spirometrija je metoda kojom se meri koju količinu vazduha možete da izdahnete u uređaj zvan spirometar. Dva su rezultata važna:

  • Količina vazduha koji možete izdahnuti u jednoj sekundi (forced expiratory volume in one second - FEV1).
  • Ukupna količina vazduha iz jednog udaha (forced vital capacity - FVC).

  Godine, visina i pol utiču na kapacitet vaših pluća, tako da se rezultati upoređuju sa nekim prosekom za vaše godine, visinu i pol.

  Važno: Kod osoba sa astmom koje nemaju simptome u vreme kada se radi spirometrija, rezultati spirometrije mogu biti u granicama normale. Simptomi astme obično dođu i prođu, tako da normalni rezultati ne isključuju astmu. Ali ako vaše stanje ukazuje na to da imate astmu, najbolje bi bilo da se spirometrija uradi dok su simptomi prisutni.

  Merenje vršnog protoka vazduha (peak flow)

  Ovo je alternativna metoda. Merač vršnog protoka vazduha je mali uređaj u koji se duva. Lekar će vam objasniti kako. Aparat meri brzinu vazduha koji izdišete iz pluća. Koliko god vi bili snažni, ako su vam disajni putevi suženi, očitani vršni protok će biti manji nego što se očekuje za vaše godine, veličinu i pol. Ako imate nelečenu astmu onda ćete imati mala i variijabilna očitavanja. Takođe, merenja vršena ujutru obično daju niže rezultate nego merenja koja se vrše uveče.

  Od vas se može tražiti da vodite dnevnik merenja vršnog protoka tokom par nedelja. Osoba sa astmom će obično imati mali i varijabilan vršni protok tokom nekoliko dana. Rezultati merenja se popravljaju kada se upotrebom lekova disajni putevi otvore. Redovna merenja vršnog protoka se mogu koristiti za procenu uspešnosti terapije.

  Lečenje astme

  Kod većine obolelih pojava simptoma može da se spreči upotrebom lekova. Tako ste u mogućnosti da nastavite s normalnim životom, školom, poslom, sportom itd.

   Inhalatori (pumpice) za astmu

  Kod većine osoba sa astmom lečenje uključuje upotrebu inhalatora (pumpica). Inhalator u disajne puteve ubacuje malu količinu leka koja je dovoljna da olakša tegobu. Lek može da dospe i u druge delove organizma, ali je količina tako mala da su neželjeni efekti malo verovatni ili minorni. Lekar će vam dati savet koji tip inhalatora vama odgovara.

  Lekovi koji se primenjuju pomoću inhalatora se dele na lekove za brzo olakšavanje tegoba, prevenciju i bronhodilatatori sa produženim dejstvom.

  Tablete za astmu

  Većini obolelih tablete nisu potrebne, jer pumpice obično daju zadovoljavajuće rezultate. Ponekad, uz upotrebu inhalatora mogu da se prepišu i tablete ako simptomi ne mogu da se ublaže samo upotrebom pumpice.

  Steroidi u tabletama

  Ponekad su potrebni kortikosteroidi kako bi se olakšali teški ili dugotrajni napadi astme. Steroidi u tabletama smanjuju zapaljenje disajnih puteva. Na primer, težak asmatični napad može nastupiti zbog prehlade ili plućne infekcije.

  Šta je još bitno da znate o astmi

  - Veoma je važno da naučite da pravilno koristite pumpice. Kod nekih osoba simptomi traju samo zbog toga što ne koriste pumpice pravilno, a lek iz inhalatora ne dospeva u disajne puteve kako bi trebalo.

  - Posetite lekara ako simptomi nisu u potpunosti pod kontrolom ili ako se pogoršaju. Na primer:

  • Ako kašljanje i zvišdanje tokom noći pravi probleme.
  • Ako simptomi utiču na vaše bavljenje sportom.
  • Merenje vršnog protoka pokazuje manje vrednosti nego što je normalno.
  • Ako imate potrebu za pumpicom češće nego obično.

  Podešavanje vremena korišćenja inhalatora ili doze može bolest da stavi pod kontrolu.

  - Hitno posetite lekara ako dobijete simptome koje inhalator ne može da olakša. Naročito ako imate teškoće pri govoru zbog gubitka daha. Može vam zatrebati hitno lečenje većim dozama lekova, kao i neki drugi vidovi terapije, ponekad i boravak u bolnici. Težak napad astme može biti opasan po život.

  - Trebalo bi da se svake jeseni vakcinišete protiv gripa ukoliko imate potrebu za kontinuiranom ili ponovljenom upotrebom većih doza kortikosteroida bilo putem ihaliranja i/ili u obliku tableta i/ili ste imali epizodu astme koja je zahtevala odlazak u bolnicu