Informacija o receptu

• Posted By: Milan Vićentijević
• Posted: May 16, 2016
• Last Updated: May 16, 2016
• Views: 1101
• Likes: novu
• Kategorija: POSLASTICE
• Tagovi (Ključne reči): #Macaroons
• Opis: Italijanske VS. Francuskih macaroons Eto, obećah recept, pa nikako. Postoji razlog. Naime, iako sam bio uveren u to da je moj recept (sa mog bloga) odličan i koliko je to moguće, jednostavan, opet, desilo se da sam na internetu video fotografije nestvarnih macaroons. A, pošto sam ja namćor i perfekcionista, morao sam to da napravim. Barem isto, ako ne i bolje. Znao sam i pre da postoje dve vrste macaroons. Na Italijanski i na Francuski način. Sada, kada sam isprobao (i uspeo) da ih napravim na oba načina, ostaje mi da izvedem zaključak: Nikada više neću praviti na Italijanski način. Napisaću vam recept i objasniti gde je „čupavo“, ali ih ja, više neću praviti. Ajmo, prvo, šta je ZA a šta protiv jednog ili drugog načina. Prednosti Italijanskog načina: Robusnije, dugotrajnije, izgledaju savršeno, nije tako „pipavo“ pronaći trenutak kada je masa spremna za izlivanje na pleh. Pri pečenju se ne razlivaju i ostaju onoliko velike koliko ih formirate. Pretpostavljam da zbog ovih osobina, u poslastičarnicama i postoje samo macaroons na italijanski način. Nedostatak: O ukusu ne vredi ni zboriti. Razlika je, po meni, kao da su ih pravili od kartona. Ne može se porediti. Macaroons na Francuski način je ono pravo. Nedostatak francuskih macaroons je što su osetljivije, moraju biti u frižideru. Ali, ne pravimo, valjda, kolače da bi ih pokazivali, već da se jedu! Dakle, idemo na oba recepta, pa neka (koga ne mrzi, ima vremena, materijala i strpljenja) ih isproba. Prvo ću pisati recept za francuske. Sastojci za oko 12 celih, filovanih (znači 24 školjke): 1 jaje – 37,38g belanceta. 40g šećera u prahu 40g mlevenog badema 45g kristal šećera Prehrambena boja po želji u prahu (u najgorem slučaju u gelu. Nikako tečna) Pored toga vam trebaju: Veći pleh sa nelepljivom folijom preko njega. Zatim, poslastičarska kesa sa nastavkom za ukrašavanje, okruglog otvora od 0,5 do 0,7cm. (To može da se reši i odrezivanjem adekvatnog otvora na dnu poslastičarske kese.). Naravno, nemojte ni pomišljati da pravite macaroons bez dobrog stonog, fiksnog miksera. (Ja sam kupio, preko ebay-a, silikonske „moulds“ – šablone. Tako da svi macaroons budu iste veličine. Nije skupo (desetak evra), jedino, dugo putuje iz Kine…čekao sam više od dve nedelje) Treba vam i relativno sitno sito, kroz koji ćete prosejati prah-šećer i mleveni badem. I jedna silikonska špatula. Obična varjača neće biti, baš, od velike koristi.. I kao što na put oko sveta polazite prvim korakom, tako i ovde – prvo se uverite da imate sve ovo što sam napisao. Prvi korak je dva puta prosejati i potpuno sjediniti mešavinu prah-šećera i mlevenog badema. Ostavite na stranu. U belance dodati prstohvat soli i uključiti mikser. Miksovati dok ne počne da se stvara pena. Dodati oko četvrtine kristal-šećera, nastaviti sa miksanjem i svakih 10-15 sekundi dodavati po četvrtinu. Kada umućeni sneg bude već pri kraju, dodajte boju. Kada masa bude čvrsta i ne odvaja se od zidova posude (Proverite: Izvrnite posudu iznad glave, pa ako posle toga ne morate da perete kosu, onda je bilo dobro) Izvadite posudu u kojoj ste miksali belance i u nju naspete pripremljenu mešavinu prah-šećera i badema. I ovo je, praktično, najvažniji deo. Prvo na dnu promešate tako da se obe supstance sjedine. Onda, kružnim pokretima, odlučnim, ali ne i ubrzanim, razmažete svu masu po zidovima posude. I onda je pokupite, opet u sredinu. I tako 5-6 puta. Primetićete da masa postaje sve žitkija. Vreme je za prvi test. Dakle, uzmete malo mase na špatulu. I pustite da slobodno pada sa nje. Ukoliko je taj „mlaz“ isprekidan, onda treba još mešati. Svaki ciklus mešanja se završava proverom. Ima tri načina (ja ih radim sva tri, uvek): Pustiti malo, kap, mase da padne sa špatule nazad u masu i brojati do 10. Ako kap skoro utone u masu, onda je ok. Drugi način je: Uzeti malo mase iz posude na špatulu. I pustiti da slobodno pada sa nje. Ako pada u jednom, neprekidnom mlazu, onda je ok. Treći način je vizuelni: Uzmete malo mase na špatulu. Nežno je lupite dva-tri puta o ivicu posude. Ako se masa izjednači, postane glatka…onda je ok. Dakle…cela umetnost je u ovom delu posla. Kada je masa spremna, prelijete u poslastičarsku kesu i pravite male krugove na papiru za pečenje. Naravno, pokušaćete da ti krugovi budu, negde iste veličine. I sada dolazi druga važna stvar: ostaviti pleh na oko sat vremena (u zavisnosti od vlažnosti vazduha) da se uhvati „kožica“ na površini. Onda, kada budete mogli da prevučete prst preko macaroons, a da se ne lepi, može da se peče. Peče se (u zavisnosti od rerne) oko 15 minuta na 150 stepeni (rerna, prethodno, zagrejana) I ovo je stvar koju ćete morati sami da otkrijete. Sve rerne na ovom svetu (probao sam u dve rerne istog tipa šporeta i nisu bile ni blizu iste) peku drugačije. Filovi su stvar ukusa i nisam baš hteo da se u to mešam, ali mislim da imam par recepata i za to…pa ću to u nekom, sledečem nastavku… Sledi ubrzo: Recept za Italijanski način……