Forumi » Mudre misli

Nikola Tesla rad i delo

    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 20.53.36 CET

    Poznatog svetskog naučnika Nikolu Teslu (1856-1943), nenadmašnog Srbina i 
    istinskog pravoslavca, mnogi su ranije, a i u novije vreme označavali po
    veroispovesti kao protestanta, katolika, budistu ili kao ateistu, a po 
    nacionalnosti kao Austrijanca, Hrvata, Mađara, Grka, Čeha, ili kao 
    „Hrvata u užem smislu, a Mađara u širem“. Dok je kao „veliki Jugosloven“
    bio omiljen komunistima na ovim prostorima, dotle su ga sa druge strane 
    okeana ponekad označavali i kao Amerikanca srpskog porekla!

     

    To ne predstavlja nikakvo iznenađenje od strane belosvetskih publicista, ali 
    čuđenju nema kraja kada ga, na primer, rođeni sestrić (sin njegove sestre 
    Marice), Sava Kosanović (1894-1956), inače takođe sin pravoslavnog 
    sveštenika, političar i diplomata, naziva u periodu između dva svetska 
    rata „Bogočovekom“ (časopis Volja,1926), a od 1945. godine ga je okitio 
    epitetom „oružani revolucionar“!!!

     

    Ogromna je količina današnjeg neznanja i nepoznavanja života i dela Nikole Tesle, dok su skoro svima 
    poznate brojne „činjenice“, poluistine, razne mistifikacije i pogrešne 
    interpretacije, kako njegovog života, tako i ogromnog dela koje je 
    podario čovečanstvu. Decenijama skrivano ili prećutkivano svešteničko 
    poreklo najpoznatijeg ličkog Srbina, obilato je koristilo crvenim 
    ideolozima koji su po svaku cenu želeli da od javnosti sakriju da mu je 
    otac Milutin Tesla (1819-1879) bio ugledni prota, veroučitelj i 
    nacionalni radnik prvog reda; da su mu deda po majci Nikola Mandić, kao i
    njegov otac Toma Mandić, bili sveštenici, a da ne pominjemo ujaka Tomu 
    Mandića (1827-1906), paroha gornjogračačkog i zrmanjskog, i drugog ujaka 
    Nikolaja (Petra) Mandića (1840-1907), mitropolita dabrobosanskog. Iz 
    ugledne porodice Mandića izašlo je oko pedeset sveštenika Srpske 
    pravoslavne crkve.

     

    Najpoznatiji biograf Nikole Tesle, Džon O’ Nil,
    zapisao je: „Tesla nije pripadao nijednoj veri. Rano u životu je 
    raskinuo sa crkvom i nije prihvatio njena učenja.“ (Nenadmašni 
    genije,1944). Novija i provokativnija američka biografija od strane 
    Margaret Čejni kaže da „iako sam nije bio dubok vernik, Tesla je drugima
    preporučivao religiju kao odličnu stvar. Hrišćanstvo i budizam, verovao
    je, postaće najvažnije religije budućnosti“. Domaće istraživače ne 
    vredi ni pominjati, jer su se oni uglavnom oslanjali na pomenuta dela i 
    zastupali slične stavove. Kada ovome dodamo idejne smernice za 
    posleratna pisanja o Tesli, koja je kod nas postavio Sava Kosanović još 
    1945. godine u časopisu Nauka i tehnika, biće mnogo jasnije zašto su 
    komunisti toliko svojatali ovog genija i često koristili njegovo ime i 
    reči u svoje propagandne svrhe, a išli su čak dotle da su mu pripisivali
    navodne izjave koje nikada nije izgovorio niti pak napisao.

     

    Crvenom olovkom su precrtane njegove reči iz poznate depeše Sovjetskoj akademiji
    nauka, od 2. oktobra 1941. godine: „To su ideali kojima se rukovodi naš
    mladi kralj Petar II produžavajući oslobodilačku borbu iz savezničkog 
    Londona, to je suština borbe srpskih četnika i otpora okupatorskim 
    vlastima celog naroda“.

     

    Na plakatu koji je najavljivao tradicionalni Vidovdanski Kongres Srba u Americi, koji je 4. i 5. jula 
    1942. godine održan Detroitu, u gornjem desnom uglu je fotografija sa 
    likom Draže Mihajlovića, a u donjem levom uglu je fotografija Nikole 
    Tesle, prćena rečima: „Pozdrav Nikole Tesle, čuvenog svetskog učenjaka i 
    počasnog predsednika Srpskog narodnog saveza, sazivu Vidovdanskog 
    Kongresa ujedinjenja Srba protiv fašizma“.

     

    Rođenju Bogočoveka i velikih Božjih izabranika predhodili su neobični znaci: Vitlejemska 
    zvezda, koja je došla sa istoka najavila je mudracima rođenje Isusa 
    Hrista. Priča se da su na kuću Petra „padale luče, tj. svetle zvezde“, u
    noći kada je Marica rodila sina Đorđa Petrovića Karađorđa (1768-1817).

     

    Sveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Krstitelja, obnemeo je za devet meseci jer 
    nije poverovao arhangelu Gavrilu da će njegova žena nerotkinja Jelisaveta 
    roditi sina (Luka 1,20).

     

    Lično, prota Milutin Tesla svedoči o tome da se na „Petrovdan uveče nad selom Smiljanom desio „Božji fenomen“.
    Da li je to bio pad povećeg meteora ili neobična vizija namenjena 
    svešteniku Milutinu Tesli, kao znak da će do idućeg Petrovdana dobiti 
    sina Nikolu koji će dati novi oblik i sadržaj našoj industrijskoj 
    civilizaciji i olakšati život milijardama ljudi na ovoj našoj planeti kao
    niko pre njega, a ni posle. Milutin nije mogao znati šta će se desiti 
    kasnije, jer o ovom događaju piše odmah u novosadskom Srbskom dnevniku 
    (br.55, od 10. jula 1855. godine)!

     

    Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u parohijskoj kući pravoslavne crkve Svetog Petra i Pavla u
    selu Smiljanu u Lici, gde mu je otac, prota Milutin, službovao tih 
    godina. Kršten je već sledeći dan. Detinjstvo je proveo u crkvi i porti i
    često je pomagao ocu u vršenju službe. Srpske junačke narodne pesme, 
    koje je slušao od guslara koji su svraćali kod njegovog oca, zauvek su mu
    ostale najdraže. Kada je Milutin premešten sa službom u Gospić, Nikola 
    je tamo nastavio školovanje. Kasnije se često sećao raznih zgoda i 
    nezgoda koje je imao kao dečak kada je pokretao velika crkvena zvona 
    hrama Svetog Đorđa, u čijoj su blizini i stanovali. Veliku realku 
    pohađao je od 1870. do 1873. godine u Karlovcu, gde su ga školski 
    drugovi zapamtili po tome što je bio prilično povučen i „mogli smo ga 
    sresti jedino nedeljom u crkvi“, kako svedoči Mojsije Mojo Medić.

     

    Da se Nikola Tesla nikada nije odrekao pradedovske vere pravoslavne i da 
    se čitavog života molio Bogu, potvrđuje nam i vajar Meštrović, kome je 
    Tesla tridesetih godina prošlog veka kazivao: „Ne molim se kao nekada, 
    svake večeri na kolenima, ali je sve to u suštini isto“.

     

    Vladika Nikolaj Velimirović susretao se sa Teslom tokom Prvog svetskog rata, i 
    ostala je zapamćena priča o tome da je vladika upitao Teslu: „Da li ste 
    Vi videli struju“? „Ne“, odgovorio je Tesla, „ali znam da postoji. To 
    Vam je kao sa Bogom, iako ga niko nije video, svi znamo da postoji“. Dr 
    Radovan Kazimirović piše 1940. godine: „Još 1916. rekao je Nikola Tesla 
    episkopu dr Nikolaju Velimiroviću (tada arhimandritu) u Njujorku: „Ja ću 
    uskoro čuti jeku od gusala iz moje Like ovde u Njujorku i to sedeći na 
    divanu“. Episkop Nikolaj je te reči dobro zapamtio. One su mu tada 
    izgledale neverovatne, a danas već i po našim kućama postoje radio 
    aparati“.

     

    Dar mentalne snage
    „Dar mentalne snage dolazi od Boga, uzvišenog bića, i ako koncentrišemo mozak na tu istinu, počinjemo 
    da živimo u skladu sa ovom moćnom silom. Majka me je učila da tražim svu
    istinu u Bibliji, stoga sam posvetio nekoliko sledećih meseci 
    proučavanju ovog dela“, kaže Tesla. Nikada nije objasnio drugima šta je 
    zapravo našao u knjizi Otkrivenja, ali od 1892. pa nadalje postao je 
    fasciniran silama prirode što će ga dovesti do najvećih otkrića!

     

    Najvrednijom knjigom u svojoj njujorškoj biblioteci smatrao je bogoslužbenu knjigu 
    Službenik iz 1519. godine, štampanu u Veneciji, koju je njegov sestrić 
    Sava Kosanović poklonio američkom predsedniku Trumanu.

     

    Kum hrama Svetog Save

    Srpska crkvena opština u Geriju (Čikago), država Ilinois, osnovana je 1914. 

    godine, a tokom naredne dve, sagrađena je manja crkva, koja nije mogla 

    dugo vremena da zadovoljava narasle potrebe tamošnje srpske kolonije, pa 
    je 2. jula 1937. godine udaren temelj nove velelepne građevine koja je 
    osvećena na dan Blagodarnosti i Zahvalnosti u novembru 1938. godine, od 
    strane tadašnjeg episkopa dr Damaskina Grdaničkog. Američka štampa je 
    prenela vest da je kum na osvećenju hrama Svetog Save bio niko drugi do 
    Nikola Tesla, što je najveća čast za jednog svetovnjaka.

     

    Iste, 1938. godine, Vojislav Gaćinović je u Njujorku osnovao Srpsku 
    crkvenoškolsku opštinu, za čijeg je počasnog predsednika postavljen 
    Nikola Tesla, dok je njegov zamenik bio dr Paja Radosavljević.

     

    Svoju krsnu Slavu, Sv. Đorđa, odnosno Đurđevdan, nikada nije zaboravio, a sve
    i da je hteo, to nije mogao, jer su ga na to uvek podsećale sestre koje
    su bile radoznale da saznaju kako je protekao ovaj praznik kod njega, o 
    čemu se možemo uveriti iz njegove prepiske sa rodbinom.

     

    Svojim dugogodišnjim neprijateljima, Edisonu i Pupinu, svakom pojedinačno, Tesla 
    oprašta sve i traži načina kako da ih izleči od opakih bolesti.

     

    Nikola Tesla je uvek bio blizak srpskoj Kruni, tako da ga je 1892. godine 
    odlikovao kralj Aleksandar Obrenović. Kralju Aleksandru Karađorđeviću piše
    nekrolog u Njujork Tajmsu, a jula 1942. godine prima u posetu mladog 
    kralja Petra II, dok je s knezom Pavlom redovno razmenjivao telegrame.

     

    Grupu svojih najznačajnijih patenata objavio je 12. oktobra na Miholjdan, 
    veličanstvenu pobedu u „ratu struja“ protiv Edisona odneo je na dan 
    svoje krsne Slave; majka mu je preminula na Veliku Subotu 1892. godine; 
    on sam se prestavio Bogu na Božić, 7. januara 1943. godine. Narednog 
    dana Njujork Tajms piše: „Umro je svetac nauke“ i da se od mrtvog Tesle 
    očekuju čudesa, što se do sada više puta potvrdilo mnogobrojnim 
    pronalascima po njegovim zapisima: radar, telefaks, rakete, mobilna 
    telefonija i tako dalje.

     

    Po nalogu episkopa Dionisija, opelo Nikoli Tesli u Njujorku služili su protojerej Dušan Šukletović i prota 
    Milan Mrvičanin, uz prisustvo biskupa Meninga, a četrdesetodnevni pomen u
    beogradskoj Sabornoj crkvi mitropolit Josif, administrator Srpske 
    patrijaršije, uz sasluženje dvanaest sveštenika.

     

    Nikola Tesla je dva puta dolazio iz Amerike u rodni kraj da bi se dostojno odužio svojim
    počivšim roditeljima. Najpre je 1890. godine sa velike Pariske izložbe 
    došao u Gospić i na groblju Jasikovac, u gaju preko reke, podigao 
    spomenik, kako stoji na poleđini sa urezanim krstom, „svomu dobromu 
    ocu“, dok na prednjoj strani piše: „Protojereju i parohu gospićskom 
    MILUTINU TESLI 1819 + 17. IV 1879. Blagodarni sin NIKOLA. 1889.“.

     

    Potpuno isti po veličini i po obliku je spomenik nad grobom majke: „Ovde počiva ĐUKA TESLA, supruga prote TESLE. 1822-1892“.

     

    Na veliku nesreću i žalost srpskog naroda, Nikola Tesla do dan danas nema 
    svoj grob. Njegovi posmrtni ostaci su izloženi u Muzeju u Beogradu, u 
    urni u obliku kugle, i nemaju nikakve veze sa pravoslavnim obeležjima. 
    Iako je Tesla po obavljenom opelu bio sahranjen po pravoslavnom obredu, 
    njegov sestrić, Sava Kosanović, mason i komunista, daje dozvolu za 
    kremaciju i kasnije prenos posmrtnih ostataka u Beograd.

     

    Nikola Tesla i budizam

     

    Mnogi olako upadaju u zamku kada povezuju Nikolu Teslu sa budizmom. 
    Zaboravljaju da je Tesla najveću slavu stekao na Svetskoj izložbi u 
    Čikagu 1893. godine, na kojoj je, takođe, Svami Vivekananda (1863-1902) 
    prvi put predstavio svoju religiju Zapadnoj civilizaciji. Normalno da su
    se ova dva čoveka srela, tako da je Vivekananda ostao zapanjen Teslinim 
    pronalascima, dok je Tesla stekao puno poštovanje za ovu istočnjačku 
    religiju.

     

    Najbolje je citirati samog Teslu koji kaže: „Uveren sam 
    da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom 
    pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva
    nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti 
    koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam 
    prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam
    kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada 
    pokušam da ga shvatim duhovno, onda su to lepota i samilost. Onaj ko 
    nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam 
    oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji“.

     

    Hrana, mir i rad

     

    Na vrhuncu naučne i stvaralačke karijere, 1900 godine, Nikola Tesla u 
    junskom broju uglednog časopisa Century, objavljuje obiman članak Problem
    povećanja ljudske energije, kojim je fascinirao tadašnju svetsku javnost i
    u kome je sintetizovao dosadašnja saznanja i naznačio buduće pravce 
    svojih istraživanja. Razmatrajući glavne probleme ljudskog roda, Tesla 
    počinje tako što kaže da svi ljudi sveta čine jedno telo, jednog 
    pojedinca, i da su svi stanovnici ove planete povezani nerskidivim 
    vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: „Godinama su ovu 
    ideju proklamovala savršeno mudra učenja religije, verovatno ne samo kao 
    sredstvo kojim se obezbeđuje mir i harmonija među ljudima već i kao jedna
    jako opravdana istina. Budisti je izražavaju na jedan, hrišćani na 
    drugi način, ali i jedni i drugi tvrde isto: Mi smo svi jedno“.

     

    „Ljudska energija će biti povećana posebnom brigom o zdravlju, zdravom ishranom, 
    umerenošću, pravilnim načinom života, osnivanjem braka, savesnom brigom o
    deci, uopšteno rečeno, poštovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa 
    religije i higijene. S druge strane, jedva da je potrebno reći da sve 
    što je protiv religijskog učenja i higijenskih pravila, teži da smanji 
    kvalitet“.

     

    „Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od 
    neprocenjive vrednosti od Onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim 
    umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shavatanja, i
    tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled ili misao samo 
    može povrediti“.

     

    Nečistoća koja rađa bolest i smrt je ne samo samouništavajuća, već i krajnje 
    nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto mi 
    izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj 
    ko poštuje propise higijene u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim.
    Labavost morala je strašno zlo koje truje i duh i telo, i odgovorno je 
    za veliko nazadovanje. Društveni život, moderno obrazovanje i zaposlenost 
    žena koji teže da ih otrgnu od kućnih poslova i pretvore u muškarce, 
    mahnite potrebe koje umanjuju uzvišen ideal koji one predstavljaju, 
    smanjuju umetničku stvaralačku moć i prouzrokuju sterilitet i opšte 
    smanjenje rase“.

     

    Razmatrajući dalje probleme čovečanstva, Tesla 
    dolazi do sledećeg zaključka: „Vidimo da je na tri načina moguće rešenje 
    velikog problema povećanja ljudske energije, odgovor dat pomoću tri reči: 
    hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmišljao, gubio se u
    nagađanjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih tada 
    shvatio, da su me o njima učili u ranom detinjstvu. Ove tri reči 
    predstavljaju osnovni ton hrišćanske religije. Sada mi je jasno njihovo 
    naučno značenje i svrha: hrana da se poveća masa, mir da se smanji 
    usporavajuća sila i rad da se poveća sila koja ubrzava ljudsko kretanje. 
    Ovo su jedina tri moguća rešenja velikog problema, a svi oni imaju jedan 
    predmet, jedan cilj - da se poveća ljudska energija.

     

    Kada ovo uočimo, ne možemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i naučna i koliko 
    je neizmerno praktična hrišćanska religija, i u kakvom značajnom 
    kontrastu ona stoji sa drugim religijama.

     

    Očigledno, ona je rezultat praktičnog eksperimenta i naučnog posmatranja, koji su se 
    produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao
    posledica apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i 
    akumulativan, sa periodima odmora radi veće efikasnosti je Njegova glavna
    i uvek ponovljena zapovest.

     

    Tako smo mi, nadahnuti i Hrišćanstvom i naukom, sposobni da činimo najviše što se može za dobrobit ljudskog roda“.

     

    Izvor: Pravoslavlje


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.23.24 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 20.57.44 CET

    Čikago je tokom avgusta domaćin prve izložbe o Tesli još od 1957, kada su u Beograd preneti njegovi posmrtni ostaci i kompletna ostavština.
    Muzej Nikole Tesle obeležio je ovog leta 155 godina od rođenja genijalnog naučnika i pronalazača sa dve značajne izložbe u Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
    Na svom prvom gostovanju u SAD, od 6. do 28. avgusta 2011, Muzej svoje izložbe predstavlja u Čikagu, u organizaciji Međunarodnog odbora bratimljenih gradova Čikaga i Beograda i Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu. Izložbe "Teslin čudesni svet elektriciteta" i "Fotografije iz Teslinog albuma" gostuju u Nejvi Piru, najpoznatijoj čikaškoj turističkoj destinaciji, smeštenoj na obali jezera Mičigen, gde tokom leta milioni posetilaca uživaju u muzičkim i umetničkim festivalima, brojnim izložbama i drugim atraktivnim sadržajima.

    Gostovanje izložbe Muzeja Nikole Tesle u Čikagu posebno je značajno jer se odigrava na mestu gde je Nikola Tesla doživeo neke od najznačajnijih trenutaka u svojoj naučnoj i pronalazačkoj karijeri. Naime, za potrebe Svetske izložbe u Čikagu 1893, najavljene kao Svet sutrašnjice, izgrađen je novi grad sa kompleksom zgrada i parkova. U posebno izgrađenoj mašinskoj hali postavljeno je 12 Teslinih dvofaznih generatora, svaki od 1.000 konjskih snaga i frekvencije 60Hz. Generatori su proizvodili struju za potrebe pogona mašina i električnog osvetljenja. Bila je to presudna prilika za spektakularnu praktičnu proveru Teslinog polifaznog sistema kada je "Westinghouse Electric and Manufacturing Company" dobila pravo da, primenjujući Teslin sistem, proizvede električnu energiju za potrebe pogona mašina i električnog osvetljenja ove grandiozne Svetske izložbe kojom je proslavljena četiristota godišnjica Kolumbovog otkrića Amerike. Za Teslu i Vestinghaus izložba je značila trijumf zajedničkog poduhvata, potvrdu dobrobiti korišćenja polifazne naizmenične struje i nagoveštaj kraja "rata struja" između Teslinog i Edisonovog žestoko suprotstavljenog koncepta komercijalnog korišćenja električne energije.

    Tesla je u Čikagu predstavio možda i najspektakularniji eksponat Svetske izložbe – "Kolumbovo jaje". Ne samo što je na ovoj "kolumbovskoj" izložbi podsetio na čuvenu legendu koja se vezuje za čuvenog moreplovca koji je otkrio "Novi svet", već je na potpuno originalan način demonstrirao svoje najznačajnije otkriće obrtnog magnetnog polja – pokretačke sile motora naizmenične struje čije je masovno korišćenje omogućilo drugu industrijsku revoluciju i potpuno nov tehnološki razvoj u XX veku.

    A pre Čikaga, od 1. do 17. jula, u saradnji sa srpskoaustralijskom organizacijom "Tesla forum", u reprezentativnom istorijskom prostoru Gradske većnice u Pertu, glavnom gradu Zapadne Australije, održana je izložba "Tesla Expo 2011". Velikom broju zainteresovanih posetilaca predstavljeni su najznačajniji detalji iz Teslinog života i interaktivni modeli epohalnih izuma velikog naučnika, kao i svetska premijera izložbe "Fotografije iz Teslinog albuma", sa nekoliko stotina fotografija iz Tesline lične kolekcije, od kojih je njih preko 120 prvi put predstavljeno svetskoj javnosti. Direktor muzeja Vladimir Jelenković i kustos Ivana Zorić održali su niz predavanja i prezentacija u udruženju australijskih inženjera kao i studentima nekoliko univerziteta u Pertu.

    Nikola Tesla, genijalni srpsko-američki naučnik, inženjer i pronalazač podario je čovečanstvu ogroman broj značajnih izuma koji su ingenioznošću rešenja, univerzalnošću primene i pomeranjem mnogih naučnih i tehnoloških granica, potpuno izmenili sliku sveta. Duga lista njegovih pronalazaka svedoči o velikom i maštovitom umu koji je svoja epohalna dela sa podjednakim uspehom ostvario u najrazličitijim oblastima – od elektrotehnike i radiotehnike do mašinstva, medicine, vazduhoplovstva i mnogih drugih polja nauke i tehnologije.
    Nauka i tehnika u mnogim oblastima do danas nije otišla ni korak dalje od Teslinih pronalazaka. Pored više stotina patenata, on je vlasnik ideje o televiziji i mobilnom telefonu, Internetu i mnogim drugim pronalascima koji su postali stvarnost tek u naše vreme. Za razliku od mnogih naučnika čiji je rad zbog brzog razvoja nauke i tehnologije zastareo još za njihovog života, Tesla je redak primer naučnika čiji rad živi u tri veka. Zbog toga su opravdana mišljenja nekih uglednih savremenika da su u istoriji čovečanstva postojala samo dva istinska genija – Leonardo da Vinči i Nikola Tesla.

    Nikola Tesla rođen je 10. jula u Smiljanu kod Gospića (tadašnja Austrougarska) u uglednoj pravoslavnoj svešteničkoj porodici. Studirao je u Češkoj, radio u Budimpešti, Parizu, Pragu, Strazburu, a najduže u SAD. Bio je kosmopolita, građanin sveta, baš kao što je bio veliki i njegov doprinos čovečanstvu – elektrifikacija planete.
    Mada u nekim ličnim postupcima pomalo čudan običnom čoveku, Tesla je bio natprosečno inteligentan, mudar, duhovit, poliglota, majstor performansa, a nadasve humanista. Izume i slavu nije koristio za sticanje materijalne dobiti. Uvek je bio elegantan, ali je živeo skromno, a umro siromašan 7. januara 1943. u Njujorku, u hotelskoj sobi u kojoj je živeo.
    Opelo je služeno u Crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu. Na sahrani, iza kovčega prekrivenog američkom zastavom, koračali su njegovi brojni poštovaoci i najumniji ljudi tog vremena. Na sahrani je svirao čuveni violinista Zlatko Baloković melodiju "Tamo daleko", po Teslinoj izričitoj želji.
    Postoje brojni tragovi koji govore o Teslinom istinskim karakteru, kao što je obraćanje prilikom posete Beogradu 1892. godine: "Ako budem imao sreće da ostvarim bar neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina."
    Mnoge Tesline misli svedoče o nostalgiji, snažnoj ljubavi i poštovanju prema srpskom narodu. Ostala je zabeležena rečenica: "Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je y neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike."


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.23.17 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 20.59.24 CET

    Svetsku slavu stekao u 21. veku kao tvorac planetarne energije budućnosti

    KADA se danas na internet pretraživaču “Gugl” otkuca ime Nikole Tesle, dobije se oko 15 miliona informacija o slavnom srpskom naučniku. Otkako su vlasnici ove društvene mreže 2009. godine postavili Teslin znak, njegovo ime se na internetu godišnje upotrebi milijardu puta. Ovaj podatak ne govori samo o pukoj popularnosti srpskog genija iz Smiljana, već i novom talasu njegovog obožavanja, koji se širi planetom Zemljom.

    - Nikola Tesla je moj idol. On me je inspirisao da postanem pronalazač - iskren je u svojoj životnoj priči Lari Pejdž, vlasnik “Gugla”. Kad sam imao 12 godina, roditelji su mi poklonili autobiografiju Nikole Tesle. Moji prijatelji su mislili da je to ime neke rok grupe ili avio-kompanije. Za mene je to bio jedini Tesla, naučnik, zbog kog sam odlučio da budem pronalazač kad porastem.

    Američki milijarder je samo jedan od 52.000 obožavalaca srpskog genija u SAD, koliko se godišnje preko interneta javi Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Kako je priznao, Tesla je za njega bio neki “ludi naučnik, koji je pravio munje za stvaranje električne struje”.

    - U suštini, mi još upotrebljavamo Tesline izume. Radio je na bežičnom prenosu energije, električne struje između kontinenata i na automobilima na struju, koje obožavam - priznao je nedavno Lari Pejdž, jedan od najvećih investitora kompanije “Tesla motors”.

    Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Hrvatskoj. Školovao se i radio u Gospiću, Gracu, Mariboru, Pragu, Budimpšeti, Parizu i Strazburu. Otišao je u Njujork u junu 1884. godine, i zaposlio se kod pronalazača Tomasa Edisona. Umro je u Njujorku na Božić 1943. godine. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Autor je više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, i jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, i to za gustinu magnetnog fluksa.

    - Tesla kao najpoznatiji Srbin na planeti ima tri života. Bio je popularan za života, jer je bio majstor za pojavljivanje u javnosti. Pre sto godina, kada su masovni mediji bili novine i radio, Tesla je dobijao hiljade pisama od svojih obožavalaca, prijatelja i poznanika od rodne Like, preko Amerike do Rusije. Nepoznati ljudi su se divili njegovim izumima i njegovoj slavi, ali i tražili pomoć, novac ili posao - podseća Mladen Vujović, zamenik direktora Muzeja Nikole Tesle.

    - Uvek se trudio da pozira sa rukom oslonjenom na glavu, odnosno na mozak, kako bi pokazao da se tu nalaze njegova genijalnost i kosmička energija. Kada je 1894. njegov prijatelj Tomas Kamerford Martin objavio knjigu pod naslovom “Izumi, istraživanja i spisi Nikole Tesle”, izazvao je pravi potres u naučnim i inženjerskim krugovima. Bila je to neka vrsta prekretnice, jer će se ka Teslinom delu okrenuti nove generacije fizičara, naučnika drugih profila i istraživača - kaže Mladen Vujović.

    Kada je 1956. proslavljana stogodišnjica Teslinog rođenja, predsednik Međunarodne elektrotehničke komisije objavio je da je jedinica magnetne indukcije nazvana po Teslinom imenu. Inicijativa za imenovanje jedinice potekla je od Aleksandra Damjanovića i Pavla Miljanića, profesora Tehničkog fakulteta u Beogradu, još tridesetih godina prošlog veka.

    - Naučnici su veličali Nikolu Teslu do kraja pedesetih godina, a potom su ga potpuno zanemarili. Bila je to posledica Tesline izgubljene bitke sa Tomasom Edisonom - tvrdi Ivana Zorić, kustos Muzeja Nikole Tesle.

    U tom drugom životu, dodaje Mladen Vujović, Tesla u Americi od polovine 20. veka nije bio popularan kao Tomas Edison, niti je shvatan kao tvorac električne energije i pronalazač kosmičkih talasa. Posle njegove smrti, mnogi njegovi izumi i teorije su korišćeni neprimereno ili sa kontroverzama. Njegova ekstravagantna ličnost i nerealne izjave, ujedinjene sa neospornim genijem, učinile su ga interesantnim sledbenicima teorija zavere o “skrivenom znanju”. Oni su se pitali da li je Nikola Tesla prevarant ili naučnik, Zemljanin ili čovek iz svemira?

    Posle Tesline smrti, FBI je zatražio oduzimanje svih pokojnikovih ličnih stvari i dokumenata. Dokumenti su proglašeni vrhunskom tajnom, jer je sva Teslina lična imovina, po nalogu Edgara Huvera, šefa FBI, i predsednikovih savetnika, dobila etiketu “veoma poverljivo”.

    - Kada su Amerikanci zatvorili Tesline laboratorije u Springfildu i na Long Ajlandu nestali su dokumenti i oprema srpskog genija. Nekoliko hiljada dokumenata Nikole Tesle postoji danas na stotinu mesta u Americi i Kanadi. Potražnja studija, spisa i beležaka velikog srpskog naučnika sve je veća. Mi pokušavamo da sprečimo tu veliku rasprodaju Teslinih naučnih otkrića - kaže Nikola Lončar, privatni detektiv iz Filadelfije i predsednik Tesline naučne fondacije.

    Planetarnu popularnost Tesla je stekao u 21. veku, kada je shvaćen kao tvorac planetarne energije i budućnosti čovečanstva. Na 150-godišnjicu rođenja, Unesko je 2006. proglasio godinom Nikole Tesle. Taj značajan jubilej proslavljen je širom planete. U SAD je osam američkih država - Njujork, Nju Džersi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana - proglasilo Teslin dan rođenja za državni praznik.

    - Tako je započeo treći život Nikole Tesle, kome se danas njegovi obožavaoci na internetu i u muzeju obraćaju kao živom čoveku, a ne kao mrtvoj legendi, rečima: “Ti si živi genije!”, “Hvala ti za budućnost!”, “Učini svet boljim!” - slikovito objašnjava Mladen Vujović.


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.23.10 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 21.01.39 CET

    Tesla u Mehtinom stripu

    U SVETU danas postoji 100.000 sajtova posvećenih Nikoli Tesli, svakog dana na internetu milion ljudi govori i piše o geniju. Elektronsku stanicu Muzeja Nikole Tesle u Beogradu poseti godišnje 300.000 ljudi iz 180 država sveta. Kako kažu u muzeju, to interesovanje neprestano raste.

    - Reč je uglavnom o mladim ljudima, koji sebe nazivaju teslijanci. Srpski genije je njihov novi idol. Teslu mladi ljudi doživljavaju kao mirotvorca, kao gurua čiste prirode, ali i kao čoveka koji je stvorio budućnost sveta. Mnogi ga smatraju čovekom pravde, jer je bio žrtva američke komercijalizacije nauke i njenog glavnog eksponenta Tomasa Edisona. Interesantno je da upravo mladi ljudi na internetu danas vode “rat protiv Edisona” i podržavaju Nikolu Teslu - objašnjava ovaj fenomen kustos Ivana Zorić.

    Pravu istinu o Nikoli Tesli i Tomasu Edisonu kao njegovom plagijatoru široj svetskoj populaciji približio je portal “Oatmeal”, popularna američka internet stranica, koja najrazličitije događaje, pojmove i aktuelnosti komentariše svojim jedinstvenim crtanim stripovima. Pobijajući opšteprihvaćene priče da je Teslin tehničar Guljelmo Markoni izumeo radio, a Teslin šef Tomas Edison sijalicu, ovaj sajt navodi i mnogobrojne Tesline uspehe.

    - Za jednog genija Nikolu Teslu vezuju se mašina za zemljotres, električni motor, neonsko osvetljenje, struja za vašu kuću, daljinski upravljač, čak i bežični internet. Tesla je genije koji je govorio osam jezika i svoje ideje čuvao samo u glavi - objavio je portal “Oatmeal”.

    OBAMINO PRIZNANJE 

    NA predavanju studentima Američkog univerziteta u Vašingtonu američki predsednik Barak Obama pozvao je 2011. godine naciju, ali i ceo svet, da slave ime i delo velikih naučnika i ljudi koji su izgradili Ameriku. U te velikane Obama je svrstao i Nikolu Teslu, zajedno sa Albertom Ajnštajnom, Endruom Karnegijem i Sergejom Brinom, suosnivačem “Gugla”.

    Tesla se poslednjih godina u više navrata pojavio i u stripovima kako u svetu tako i u Srbiji. Kao junak, a neretko i kao antiheroj, udruživao se sa svojim prijateljem Markom Tvenom u borbi protiv Tomasa Edisona i nastojao da omogući putovanje kroz različite dimenzije stvarnosti.

    Američki strip crtač Rave Mehta predstavio je nedavno svoj najnoviji strip “Pronalazač: priča o Tesli”, koji veliča pronalazački duh.

    - On je došao u SAD 1884. godine sa nekoliko dolara i snom. Njegove ideje su bile toliko progresivne da je uspeo da dovede mnoge velike i bogate ljude do takvog ludila da bi sve učinili da ga oteraju. Edisona, Morgana... Ali, sa druge strane, uprkos materijalnim, emotivnim ili duhovnim bitkama sa kojima se Tesla suočavao, on je ispunio svoju sudbinu i napravio veliku promenu - izjavio je Rave Mehta povodom promocije svog stripa.

    Veliko interesovanje na internetu izazvao je onlajn strip Metjua Inmena. U njegovoj interpretaciji, Tesla je zanesenjak, štreber, naučnik najvećeg kalibra, koji se toliko predao istraživanjima da nije ni primetio da se zasluge za njegove izume pripisuju drugima. Pošto je Inmen, na duhovit i kreativan način predstavio kakav je čovek i naučnik bio Nikola Tesla, svet je zahvatila teslomanija.

    I čuveni “Volstrit džornal” je primetio da je i mlađa generacija naučnika Teslu stavila stepenik iznad ljutog rivala Tomasa Edisona, zbog kojeg je Srbin svojevremeno odbio i Nobelovu nagradu.

    - Elektronski mediji i mlade generacije naučnika i školovanih ljudi su tek skidanjem tabua sa Nikole Tesle otkrili njegovu pravu vrednost. U stvari, planeta je verovatno tek sada spremna da prepozna njegovo vizionarsko delo - ocenio je jednom Vladimir Jelenković, direktor beogradskog muzeja, koji čuva 160.000 dokumenata i 1.500 fotografija Nikole Tesle.

    Posledica je novo pisanje istorije svetske nauke u školskim udžbenicima u SAD, Rusiji, Kini, Japanu, zemljama Zapadne Evrope. U obrazovnim ustanovama velikih zemalja pojavila se naučna glad za spoznajom ideja i dela srpskog genija. Pišu se iznova biografije velikih naučnika i samog Nikole Tesle. Muzejska izložba “Teslin čudesni svet elektriciteta”, koja je od Beograda obišla svet, samo je delimično zadovoljila tu glad. Stigla je preko Madrida i Pariza do Čikaga, Šangaja i Perta. Samo u Čikagu videlo ju je 30.000 ljudi, a u Šangaju je na Svetskoj izložbi oborila rekord u posećenosti.

    - Muzej godinama ima sve brojniju posetu. Sa 4.500 ljudi tokom 2000. brojka je narasla na 28.493 tokom prošle godine. Interesovanje naučnika, mladih ljudi, muzičara, filmadžija, turista i obožavalaca Nikole Tesle raste velikom brzinom u čitavom svetu. Tesla je danas planetarni fenomen - potvrdio nam je Mladen Vujović, zamenik direktora Muzeja Nikole Tesle.

    Na sajtu muzeja među posetiocima su najbrojniji Amerikanci, sa 52.000 ulazaka, Rusi sa 8.700 i Kinezi sa 8.500 poseta godišnje. Nemci imaju 7.837 ulazaka, a grupa zemalja od Kanade i Engleske preko Turske i Grčke do Italije i BiH sa više od 4.000 poseta.

    - Amerikanci prosto luduju za Nikolom Teslom. Mnogi su u SAD shvatili da je Tesla bio pokraden, i danas ga doživaljavju kao simbol američke nepravde. Uz to ide i činjenica da je delo Nikole Tesle u SAD i dalje skriveno od javnosti. Ta vrsta intrige nagoni naučnike, ali i laike da istražuju život i dela srpskog genija - tvrdi psihijatar Milena Bajić, osnivač Tesline naučne fondacije u Čikagu.

    Ona ističe da u SAD postoje tri vrste Amerikanaca koji luduju za Teslom. Prvi su fizičari, pronalazači i drugi naučnici, koji stvaraju nove teorije i saznanja na osnovu Teslinih ideja. Drugi su ekolozi, koji istražuju Teslinu kosmičku čistu energiju kao energetski izvor budućnosti. Treći su istraživači civilizacije, psiholozi, umetnici, istoričari, teolozi i drugi, koje privlače Teslina metafizička učenja kao osnova za mir u svetu..


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.23.04 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 21.05.05 CET

    Sa obe strane čuvenih vodopada po jedan spomenik velikom naučniku. Nemac u Hanoveru svoju firmu nazvao “Tesla genije”

    NIKOLA Tesla je svojim pronalascima i zaveštanjima koja je ostavio ujedinio čovečanstvo. On je i danas aktuelan kao čovek koji utiče na budućnost naše planete. Zato nije čudno što ga slave u dvadeset gradova sveta, od Amerike preko Australije do Srbije - rekla je Olga Zarić, direktorka manifestacije “Teslin dan” u Zemunu.

    Deseti jul 1856. godine, kada je rođen Nikola Tesla, ove godine je u Zemunu slavljen kao Dan nauke, u Filadelfiji, Nijagari, Leskovcu i Zagrebu kao Teslin dan i praznik grada. A u Čikagu, Njujorku, Zagrebu, Smiljanu, Pragu, Moskvi, Bratislavi, Beču, Budimpešti, Pertu i selu Jabuka kod Pančeva kao Teslin rođendan.

    - Teslin rođendan je proslavljen i u američkom Kongresu 10. jula 1990. godine. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana nijednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu, niti Aleksandru Grejamu Belu. Uostalom, velikan nauke Nikola Tesla se nalazi na popisu 100 najznamenitijih Amerikanaca - pojašnjava Olga Zorić, koja je i direktor američke Tesline naučne fondacije za Balkan.

    Tesla je živeo ili radio u dvadeset gradova širom sveta i svaki od njih mu je podigao spomenik, stavio mermerno obeležje ili je neka ulica dobila njegovo ime.

    - U svetu danas postoji četrdeset spomen-obeležja posvećenih Nikoli Tesli i još je stotinak ulica, škola, fakulteta, instituta, klubova, čak i radio-stanica dobilo ime po njemu. U SAD ih je najviše, čak 25, potom u Hrvatskoj šest, Australiji tri, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Kanadi, Rusiji, Venecueli i dalekom Japanu - nabraja dr Ljubo Vujović, predsednik Teslinog naučnog društva iz Njujorka, koji je bio inicijator postavljanja obeležja u hotelu “Njujorker” na Teslin rođendan 2001. godine.

    U Njujorku se nalazi Teslin trg na uglu Šeste avenije i Četrdeset prve ulice. Postoji spomen-ploča na bivšoj zgradi hotela “Gerlak”, u kojem je Tesla jedno vreme živeo, u 27. ulici, između Šeste avenije i Brodveja. Danas tu zgradu zovu “Zgradom radio-talasa”, a ploču je postavio predsednik opštine Menhetn, Persi Saton, 1977. godine.

    Postavljen je i spomenik Nikoli Tesli ispred pravoslavne crkve Sveti Sava na Menhetnu. Čuveni Muzej voštanih figura “Madam Tiso”, njujorški ogranak slavne londonske kuće, pripremio je figuru Nikole Tesle u vosku pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona.

    Bronzani spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima, sa američke strane, rad vajara Frane Kršinića, postavljen je 1976. godine.

    - Sa kanadske strane na Nijagarinim vodopadima u parku je 9. jula 2006. godine postavljen još jedan spomenik Nikoli Tesli. Koštao je oko 200.000 dolara i finansirali su ga Srbi. Napravljen je u prirodnoj veličini. Prikazuje Teslu u trenutku šetnje, kao na slici iz Budimpešte, kada je ponet Geteovim stihovima počeo štapom po pesku da crta skicu svog izuma - indukcionog motora, koji je, inače, i postolje spomenika. Visok je tri metra, mada je početna zamisao bila da bude i viši, ali država ne dozvoljava da iko bude viši od kralja Džordža, koji se takođe nalazi u tom parku. Spomenik gleda na Nijagarine vodopade i napravljen je prema rešenju kanadskog vajara Lesa Drajslera - kaže dr Vujović.

    Srbi uz to imaju u Čikagu radio-stanicu “Nikola Tesla”, Teslinu naučnu fondaciju i u Srpskom muzeju postavku o Nikoli Tesli i ostalim znamenitim srpskim doseljenicima u SAD.

    U Hrvatskoj, kao Teslinoj domovini, nekada su postojali spomen-kuća u selu Smiljanu, spomenik i muzej, ali su u ratu uništeni. Obnovljeni su 2006. godine. U Zagrebu srpski genije ima od 7. jula 2006. spomenik na uglu ulica Masarikove i Preradovićeve. To je rad Ivana Meštrovića. Još dva spomenika postavljena su u Institutu “Ruđer Bošković” i zgradi Fakulteta elektrotehnike i računarstva u Zagrebu. Statua, delo Emila Bohutinskog iz 1932. godine, nalazi se u Tehničkom muzeju, a spomen-ploča na zgradi Stare gradske većnice u glavnom gradu Hrvatske.

    U Mađarskoj od 2002. godine postoji bista Nikole Tesle u holu zgrade Mađarskog radija i u gradu Pomazu. U Pragu je u Ulici Nikole Tesle postavljena spomen-

    -ploča kao i kamen temeljac za spomenik Nikoli Tesli. U Moskvi u srednjoj školi postoji bista Nikole Tesle, od septembra 2006. godine.

    U Australiji postoje dve biste Nikole Tesle. U Srpskom centru Zapadne Australije postavljena je 2006. godine. To je rad vajara Jovana Radanovića. Spomen-bista postoji i u Školi za elektrotehniku Univerziteta Zapadne Australije. Pert ima dve Tesline ulice. U Japanu, u gradu Jokohami, 27. juna 2008. otkrivena je bista Nikole Tesle u Istorijskom muzeju električne energije. Inicijativu je pokrenuo Hirašita Osamu, predsednik Udruženja poštovalaca dostignuća Nikole Tesle.

    Na Mesecu se nalazi krater “Nikola Tesla” sa prečnikom od 26 kilometara. U Bogoti se srednja tehnička škola zove “Nikola Tesla”, a u Hanoveru je jedan Nemac svoju firmu nazvao “Tesla genije”. Upitan za razlog on je odgovorio:

    - Volim Nikolu Teslu, on je tvorac naše budućnosti!

    U beogradskom muzeju, međutim, ne postoji precizna evidencija o svim počastima Nikoli Tesli.

    - Muzej brine o ostavštini Nikole Tesle, ali ne štiti njegovo ime. Zna se da je Tesla svetski popularna ličnost. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se po njemu, a dodeljuje je Savet elektroinženjera. I krater na Mesecu i jedno malo nebesko telo nose ime srpskog genija - nabraja nam kustos Ivana Zorić..


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.22.58 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 21.07.12 CET

    Život u tri dimenzije

    U Americi će se uskoro štampati posuđe, delovi za auto, nameštaj. Zasluge Tesline naučne fondacije iz Filadelfije

    U GRADU Filadelfiji, u kome je ispisana i usvojena američka Povelja o nezavisnosti, već tri godine zaredom rođendan Nikole Tesle slavi se kao gradski praznik. Najviše zasluge za to ima Teslina naučna fondacija iz Filadelfije, čijim odborom rukovode David Vujić, jedan od najznamenitijih američkih Srba, tvorac letilice „Apolo 11“ i predsednik fondacije Nikola Lončar, pronalazač i privatni detektiv.

    - Čelnici grada Filadelfije su prepoznali svetski značajna dostignuća Nikole Tesle, njegov doprinos kao doseljenika izgradnji Amerike i odlučili da se proslava rođendana slavnog Srbina održava svake godine u centralnom holu Gradske kuće, u gradskoj biblioteci i na ulicama grada. Tako je bilo i ovog leta - rekao nam je David Vujić.

    U četiri dana održane su naučne konferencije i prezentacije, izložbe i promocije, koncerti i svečana večera. U programu je učestvovalo hiljadu ljudi, a na konferenciji su govorili srpski i američki naučnici, poznavaoci Teslinog dela, profesori fizike, istraživači, psiholozi, inovatori...

    - Profesor Stojan Sarg sa Univerziteta u Torontu održao je dva predavanja o teorijskim i eksperimentalnim istraživanjima na polju rotirajuće mase korišćenjem gravitacione teorije. Inženjer Fren Mekejb, autor sto patenata, održao je veoma zanimljivo predavanje o rotirajućoj masi, koja daje snagu generatorima. Profesor medija i animacije dr Brajan Džetzer na Institutu umetnosti u Filadelfiji, koji radi na 3D animacijama Teslinih izuma, izneo je tezu da je Tesla verovao u trodimenzionalno štampanje budućnosti. Zahvaljujući Tesli, uskoro ćemo u SAD moći da štampamo posuđe, delove za auto, nameštaj i ko zna šta još - kaže Mirna Momčičević, portparol fondacije.

    U prostorijama Etičkog društva u centru Filadelfije na svečanoj večeri su podeljena priznanja. Nagrađeni, profesor Majkl Pravica sa Univerziteta u Las Vegasu, klinički psihijatar Milena Bajić iz Čikaga i asistent profesor medija Brajan Džezer su izrazili duboku zahvalnost Nikoli Tesli za doprinose čovečanstvu. Predstavnik grada je tada poručio:

    - Filadelfija se zahvalila Tesli, i opet će!

    Teslina naučna fondacija iz Filadelfije je najaktivnije američko društvo sa filijalama u Čikagu, Njujorku, Vašingtonu, Nijagari, Zemunu, Leskovcu i Bijeljini. Osnovana je sa namerom da promoviše ime i delo Nikole Tesle, da okuplja njegove pristalice, štiti srpskog genija od raznih zloupotreba, da Tesline ideje pretvara u stvarnost.

    Fondacija koju čini 165 Amerikanaca i desetak Srba već čitavu deceniju prati u SAD i Kanadi sva zbivanja koja imaju vezu sa Nikolom Teslom. Trenutno najviše radi na projektu objedinjenja dokumentacije srpskog genija za potrebe internet provajdera „Gugla“.

    - Reč je o nekoliko miliona informacija, koje će biti postavljene na „Guglu“, a čiji će vlasnik biti Srbija.

    Kako tvrdi predsednik Nikola Lončar, poreklom iz Zemuna, fondacija u Filadelfiji poseduje nekoliko izuzetno retkih i vrednih skripata Nikole Tesle sa pronalascima iz oblasti radiografije i prenosa talasa kroz svemir. Ima i nekoliko originalnih tehničkih i medicinskih Teslinih uređaja, čiju funkcionalnost trenutno ispituju.

    - Ovi medicinski uređaji su radili početkom veka i imali mnogo uspeha u lečenju, ali su, jednostavno, u 21. veku sklonjeni iz upotrebe i iz javnosti - objašnjava Lončar.

    Članovi kluba u ovom trenutku tragaju za projektima „Teslinog štita“ i „Jonizovane energije“, za koje veruju da su u posedu američkih masona.

    - Posle gašenja laboratorija, Teslina dokumentacija je pohranjena u pet država, na pet mesta. Tim poslovima su rukovodili masoni iz Pitsburga, sa kojima sam razgovarao. Oni tvrde da ne poseduju Tesline dokumente o štitu i jonizaciji, ali su saglasni da samo spajanjem sakrivene arhive Nikole Tesle možemo da kompletiramo ova dva projekta. I da ih ustupimo naučnicima na usavršavanje i realizaciju - kaže Nikola Lončar, posle učešća na naučnom skupu „Teslina budućnost“ u Kanadi.

    Ovo udruženje teslijanaca čine ugledni američki naučnici, kao što su energetičar Mark Barlou, Dženi Isak, ekspert za obnovljivu energiju i električna vozila, Džef Behari osnivač muzeja za elektromedicinske uređaje. Bob Bus je zaljubljenik u radio, Majkl Mening izumitelj i ekspert za baterije, a Rasel Anderson, jedan od najistaknutijih svetskih stručnjaka za gravitaciju interakcija.

    - Teslina neverovatna genijalnost, demonstracija njegovih izuma i modela ostavljaju dubok utisak na svakoga ko je video njegove radove. Na nama je da pokažemo da se Tesla bavio solarnom energijom, velikim naučnim otkrićima u medicini, ali i sistemima kojima čovek može da vlada našom planetom - kategoričan je profesor Rasel Anderson.

    Uz naučnike Tomasa Edisona (1847-1931) i Guljelma Markonija (1874-1937), Nikola Tesla je za života važio za najnadarenijeg izumitelja za koga se govorilo da je pokrenuo drugu industrijsku revoluciju. Osim naizmenične struje i elektromagnetnih motora, u mnoštvu njegovih patenata je i najraniji model radio-aparata, fluorescentno osvetljenje, roboti, radar, ali i manje poznati kao što su energetsko oružje, mogućnost da se zauzda vreme i njegov najveći san - bežični prenos električne struje. Stručnjaci tvrde da je Nikola Tesla i u 21. veku najintrigantniji svetski naučnik, jer su za njega zainteresovane sve velike sile, a najviše SAD, Kina, Rusija, Japan i Kanada.


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.22.52 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 21.09.18 CET

    Centar na Long Ajlendu i posle 110 godina može da bude koristan. U okviru filijale u Zemunu Teslin klub i internet-radio

    ZAHVALJUJUĆI aktivnostima Tesline naučne fondacije iz Filadelfije i Teslinog naučnog centra u Njujorku ove godine je započela i velika kampanja za otkup imanja Nikole Tesle na ostrvu Long Ajlend. Naime, kada je američki proizvođač filmova „Agfa“ pre dve godine stavio na prodaju svoju deponiju hemijskog otpada na ostrvu Long Ajlend, mnogi naučnici i istraživači su ponudili da otkupe čitav plac. Najupornija u tome je bila Džejn Alkorn, predsednica Teslinog naučnog centra iz Njujorka, koja je odlučila da kupi urušenu Teslinu laboratoriju.

    - Teslino imanje je zatvoreno već dve godine. Na njemu su otpaci industrijskog srebra i hemikalija za proizvodnju filmova. Odlučili smo da kupimo zgradu i šest hektara imanja, za koje vlasnici traže 1,6 miliona dolara. Polovinu novca smo prikupili, ali smo svesni da je potrebno još nekoliko miliona dolara da se laboratorija očisti i renovira. Planiramo da na tom prostoru napravimo Teslin muzej i naučni centar, sa igralištem za decu, kao i prostorom za sastanke, konferencije, performanse - nabraja nadahnuto Džejn Alkorn i podseća da je to bila i Teslina ideja.

    Srpski genije je na Long Ajlend stigao u junu davne 1902. godine. Preselio je tada svoju laboratoriju sa Menhetna u zgradu od opeke koju je za njega u italijanskom stilu projektovao Stanli Vajt. Maštao je da pored laboratorije izgradi toranj visok 139 metara i imanje pretvori u naučni centar.

    - Ovo je mesto na kom je Nikola Tesla stvorio mnoga naučna dostignuća, koja čitav svet tek danas otkriva i spoznaje. Moderna civilizacija ima ogromne koristi od Teslinih izuma i projekata i mi kao naučna ustanova ulažemo napor da obrazujemo ljude i upoznamo svet sa delima ovog genija - kaže Džejn Alkorn.

    Ona je mnogo puta sa svojim suprugom prošla čitavo imanje i laboratoriju, zatrpane smećem i korovom. Sama zgrada je, međutim, odlično građena i u dobrom je stanju i posle 110 godina. Džejn Alkorn i njen centar su organizovali nekoliko konferencija, tribina i javnih okupljanja i tako pokrenuli kampanju za očuvanje Tesline laboratorije na Long Ajlendu.

    Džejn Alkorn se već 17 godina bori za očuvanje lika i dela Nikole Tesle. Za kupovinu imanja na Long Ajlendu, već je sakupila 800.000 dolara, a podršku je dobila od grada Njujorka, američkih rotarijanaca i još desetak društava i udruženja simpatizera Nikole Tesle u SAD.

    Gradske vlasti Njujorka su jako zainteresovane da se imovina Nikole Tesle sačuva kao kulturna baština Amerike. Podršku toj ideji dali su član Gradske skupštine Mark Alesi, gradski supervizor Mark Leskovac i senator Kenet Lavale.


    NOĆ ZA PAMĆENJE

    KOLIKO je veliki naučnik popularan u svetu vidi se i po tome da je njegovu izložbu „Teslin čudesni svet elektriciteta“ videla publika u Beogradu, Pertu, Strazburu, Beču, Vankuveru, Parizu, Hanoveru, Miluzu, Sofiji, Solunu, Šangaju, Podgorici, Nikšiću, Čikagu, Seulu, Madridu, Zrenjaninu i Kraljevu. Iako je postavka vredna, složena i skupa Muzej Nikole Tesle priprema izložbe i u još desetak gradova sveta, a među njima i u Filadelfiji, gde je održana i „Noć Nikole Tesle“.


    Ovo je jedina preostala Teslina laboratorija u svetu i mi smo srećni da to blago bude deo grada Njujorka - kaže Mark Alesi.

    Predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije sa ovom idejom je upoznao i državne institucije u Beogradu, jer smatra da Srbija treba da se uključi u akciju spasavanja Tesline naučne laboratorije, ali i celokupne njegove zaostavštine.

    - Vlada Srbije bi trebalo da stane iza ovog projekta i da zajedno sa Muzejom Nikole Tesle pomogne da se oživi Teslina laboratorija na ostrvu Long Ajlend. Hrvatska je, inače, zainteresovana da „prisvoji“ ovo zdanje - kaže Nikola Lončar.

    Fondacije iz Filadelfije širi svoje aktivnosti u Srbiji, tako što je u Zemunu formirana filijala za čitav Balkan. Ove aktivnosti vodi Olga Zorić iz SO Zemun, koja je organizovala proslavu Teslinog dana u Beogradu.

    - Teslina naučna fondacija u Srbiji sarađuje sa SANU, Muzejom Nikole Tesle, Srpskom kraljevskom akademijom inovatora i naučnika, Udruženjem Teslin toranj iz Leskovca i mnogim drugim organizacijama. Želimo da u Zemunu u okviru Tesline naučne fondacije okupimo ugledne stručnjake, naučnike i simpatizere srpskog genija. Da bismo umrežili sve simpatizere Nikole Tesle, uključili ih u zajednički rad, otvorili smo Teslin klub, internet-radio i internet-- centar, kao i specijalni Vebiner, internet-portal sa imenima, adresama i projektima svih ljudi na svetu koji se bave likom, delom i idejama velikog naučnika - otkriva nam Olga Zorić.

    Delegacija fondacije je razgovarala i sa Miloradom Dodikom, premijerom Republike Srpske o otvaranju Tesline naučne fondacije u Banjaluci i dobila načelnu saglasnost. Razgovaralo se i u gradu Slobomiru kod Bijeljine sa Slobodanom Pavlovićem, vlasnikom Univerziteta Slobomir o zajedničkim aktivnostima u okviru njihovog kluba Teslijanum.

    - Naša Fondacija Teslijanum je zamišljena kao institucija iz koje će zračiti duhovna snaga Teslinih ideja i koja će kroz razne sadržaje okupljati darovite mlade ljude. U planu je da Teslijanum u Slobomiru čine Dokumentacioni centar u kome bi se sabirale sve informacije o Nikoli Tesli, stalna postavka i Godišnja izložba pronalazaka, na kojoj bi izlagali pronalazači iz srpskih zemalja i iz dijaspore. Planirana je i Letnja škola iz nauke o elektricitetu koja bi svake godine okupljala darovite mlade fizičare, kao i izgradnja Teslinog tornja u Slobomiru i prvog u Republici Srpskoj - rekao nam je Slobodan Pavlović, koji već dve decenije sa suprugom Mirom nastoji da izgradi svoj zavičaj.


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.22.46 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 21.11.01 CET

    Sve više pristalica ideje o izgradnji Teslinog tornja u Srbiji. Predlog da se na Fruškoj gori uradi kopija sela Smiljan

    SVAKOG dana na elektronsku adresu leskovačkog udruženja „Teslin toranj u Srbiji“ stižu stotine poruka podrške da se zdanje srpskog genija za nauku, umetnost i turizam podigne u našoj zemlji. Osnivač i predsednik udruženja Dušan Sinadinović, mehaničar iz Leskovca i idejni tvorac Teslinog tornja, umorio se kaže, od pisanja odgovora.

    - Otkako sam pre pet godina obznanio ideju o gradnji Teslinog tornja u Srbiji udruženje je dobilo 7.000 članova iz čitavog sveta, i još toliko simpatizera, koji nas podstiču da istrajemo u našim planovima. Tu porodicu istomišljenika ja nazivam teslijancima, jer oni u suštini ne podržavaju mene i udruženje, već ideju da je Nikola Tesla najveći svetski um i simbol Srbije - priča Dušan Sinadinović, dok ispisuje svoje poruke teslijancima u Americi, Rusiji, Australiji i Japanu.

    Dušan je rođen 1967. godine. Studirao je elektrotehniku i dela Nikole Tesle i zaljubio se u radove srpskog genija. Po struci je mehaničar prehrambenih mašina i pronalazač. Da bi proširio Tesline ideje u Leskovcu, novcem zarađenim od prodaje cveća i sveća finansirao je polučasovni film o Nikoli Tesli.

    - Godinama se postavlja pitanje šta bi trebalo da bude najveći srpski brend u svetskim razmerama, a moj odgovor je Teslin toranj u Srbiji. Tom idejom se bavim već tridesetak godina. I sada sam blizu realizacije svog sna. Jedan svetski afirmisani Biro za arhitekturu upravo završava izradu glavnog projekta Teslinog tornja metalne konstrukcije, koji je visok 57 metara i na vrhu ima Teslinu radio stanicu i elektronski komunikacioni centar. Radi se uz to biznis plan i kalkulacija o finansijskim ulaganjima. Studiju radi stručni tim koji čine eksperti firmi i organizacija iz Rusije, Belorusije, SAD, Kanade i naravno Srbije - objašnjava Sinadinović.

    Glavni rukovodilac projekta je dr Olga Zorić, direktor manifestacije „Teslin dan“ u Zemunu i predsednik filijale američke Tesline naučne fondacije u Srbiji. Prema njenim rečima izgradnjom Teslinog tornja Srbija će dobiti međunarodni naučni centar koji će biti poligon razmene naučnih i kulturnih dostignuća, centar razmene studenata iz čitavog sveta i mesto gde će se afirmisati nauka u punom smislu.


    BISTE MEĐU STUDENTIMA 


    Zahvaljujući upornosti učitelja i učenika škole grada En Arbor u Mičigenu, ostvarena je ideja da svi vodeći tehnički univerziteti u Americi imaju Teslinu bistu. Biste su postavljene na univerzitetima Harvard, Jejl, Kolumbija, Prinston, Mičigen, Viskonsin, Merilend, Ilinois, Perdju, Korneli, Djuk, Karnegi Melon, Džon Hopkins, Pen, Pensilvanija, Kalifornija, Džordžija, Institutu tehnologije Masačusets.


    Nikola Tesla je na Long Ajlendu prvi toranj počeo da gradi 1901. godine. Finansirao ga je J. P. Morgan sa početnih 150.000 dolara. Toranj je srušen 1915, jer je ministar odbrane SAD smatrao da bi Teslina kula mogla da posluži kao orijentir za neprijateljske podmornice.

    - Projektom se predviđa izgradnja Teslinog tornja najverovatnije u Beogradu, u čijem sklopu će biti zdanja Teslinog naučnog, kulturnog i duhovnog centra, laboratorija i muzej kao u Koloradu Springsu, umetnička kolonija i galerija, Teslijanski komunikacioni centar, radionica za izradu eksponata i turističko-zabavni park. Nekoliko beogradskih opština, kao i komune iz Republike Srpske su zainteresovane da se Teslin toranj izgradi na njihovom terenu. Dok se projekt i studija o izvodljivosti ne završe, sve ostale informacije biće naša mala poslovna tajna - kaže oprezno Dušan Sinadinović.

    Na projektu rade još dr Olga Zorić, Nikola Lončar i David Vujić, čelnici Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, Džejn Alkorn, predsednik Teslinog naučnog centra iz Njujorka, Majkl Riversong, predsednik Tesline akademije iz SAD, Mihajlo Pravica, profesor na Univerzitetu Nevada, dr Milena Bajić, osnivač Teslinog kluba iz Čikaga, akademik prof. dr Ljubinko Ilić, predsednik Srpske kraljevske asocijalne akademije inovatora i naučnika i Velibor Vukašinović, direktor Udruženja vazduhoplovne industije Srbije.

    - U ime Udruženja „Teslin toranj u Srbiji“ potpisali smo pismo o namerama sa izvođačima projekta, tako da će Teslin toranj vrlo brzo da nikne kao simbol moderne Srbije u Evropi i svetu - poručuje Dušan Sinadinović svojim teslijancima i javnosti.

    O ideji da se napravi Teslin toranj ovaj Leskovčanin pismima je obavestio predsednika i premijera Srbije. Dok čeka odgovor, Sinadinović zarađuje za život prodajući sveće i cveće pored leskovačkog groblja.

    - Pošto je u vreme ratnih zbivanja u Jugoslaviji rodno selo Nikole Tesle uništeno, njegova kuća minirana, svi teslijanci sveta smatraju da veliki naučnik treba u Srbiji da dobije svoj novi zavičaj. Ideja je da napravimo kopiju sela Smiljan na Fruškoj gori u kome će biti rodna kuća, crkva, biblioteka i spomenik Nikoli Tesli - predlaže Nikola Lončar iz Filadelfije.

    Sa ovom novom idejom upoznata su sva Teslina udruženja, Eparhija sremska SPC i episkop sremski Vasilije, kao i Udruženje izbeglica iz Hrvatske.

    Kako nezvanično saznajemo, za izgradnju Teslinog tornja zainteresovane su beogradske opštine Stari grad, Zemun, Surčin, Novi Beograd, zatim Leskovac, Jagodina, privatni grad Slobomir kod Bijeljine i Njujork. Naši sagovornici pretpostavljaju da ako popularnost srpskog genija nastavi da raste, da Ujedinjene nacije mogu da usvoje srpski predlog da 10. jul bude proglašen za Svetski dan nauke.


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.22.39 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 21.12.58 CET

    O srpskom naučniku trenutno se samo u SAD snimaju četiri filma. Tesla inspiracija za najmanje 500 umetničkih ostvarenja

    Nikolas Kejdž igra u „Učeniku čarobnjaka“

    PROJEKCIJAMA filmova o Nikoli Tesli u noći 10. jula 2012. ispred Zvona slobode u Filadelfiji završena je četvrta proslava Dana grada. Prikazani su igrani filmovi „Ljubičasta vatra“, „Tesla - genije koji je osvojio svet“, „Vizionar“, „Gospodar svetlosti“. Tim povodom američki pisac i režiser Džejms Džeger najavio je da priprema film „Poema elektricitetu“ o njujorškom životu Nikole Tesle. On specijalno za „Novosti“ kaže:

    - Lik i delo Nikole Tesle spoznao sam na studijama 1974. godine. Zaljubio sam se u duhovnu snagu ovog čoveka i vizije koje su se ostvarile kao naša budućnost. Amerikanci luduju za Teslom, zato što je on za njih oličenje velikog vizionara i čoveka koji je ostvario svoj američki san.

    Džeger je 25 godina radio u Holivudu sa nekim od najuticajnijih producenata i glumaca, od kojih je prvi put 1972. čuo za srpskog genija. Četiri decenije kasnije odlučio je da napravi igrani film.

    - Kupio sam tridesetak knjiga o Tesli i pročitao ih za tri godine. Onda sam napisao scenario svog filma „ Tesla - Poema o elektricitetu“. Budžet za film iznosi vrtoglavih 74 miliona američkih dolara. Nabavio sam prvih dvadeset miliona. Jedan od najboljih holivudskih producenata Ridli Skot treba da preuzme rediteljsku palicu. Lik Nikole Tesle mogao bi da tumači srpski talentovani glumac, a kastinzi za ulogu će biti obavljeni širom Srbije i Republike Srpske - otkiva nam Džeger.

    Na ovogodišnjoj konferenciji u Filadelfiji, Džozef Sikorski i Viktor Elefante predstavili su desetominutnu, višestruko nagrađivanu najavu filma „Fragmenti sa Olimpa - vizija Nikole Tesle“.


    NAGRADE VELIKANIMA 

    U SVETU filma postoji 16 Teslinih nagrada u Srbiji, Hrvatskoj, Americi i drugim zemljama. Internacionalna pres akademija iz Kalifornije dodeljuje specijalnu filmsku Teslinu nagradu. Primili su je od 2003. godine glumac Džeri Luis, reditelji Džejms Kameron, Džordž Lukas, Stiven Spilberg, animator Sten Vinston, majstor za specijalne efekte Denis Muren i reditelj Ričard Doner.


    Naš motiv je, pored ljubavi prema Teslinom liku, želja za očuvanjem i rekonstrukcijom Vordenklif tornja na Long Ajlendu. Teslin toranj je bio njegova najveća vizija, zvezda vodilja, ostvarenje njegovih ideja. Planirao je da baš preko ovoga tornja obezbedi besplatnu električnu energiju svakoj državi, svakom pojedincu u Americi. Lokalni moćnici i policija su ga sprečili u tome. Film je priča o tom snu Nikole Tesle u koji je FBI umešao svoje prste - objašnjavaju Sikorski i Elefante.

    Budžet ovog filma iznosi četiri miliona, od kojih bi jedan milion bio uplaćen na račun za rekonstrukciju Vordenklifa i laboratorije. Džozef Sikorski i Majkl Kalomino su pisali scenario na osnovu dokumenata FBI s kojih je tek nedavno skinuta oznaka državne tajne. Autorski dvojac je insistirao na tome da se film snima na autentičnim lokacijama u Njujorku, gde je Tesla živeo, uključujući Vordenklif na Long Ajlendu, gde je naučnik sagradio i prvi bežični toranj. Uloge su dodeljene Leu Rosiju, koji je igrao u „Mafijašu na terapiji“, te Šin Jang, dok Teslu igra domaćoj javnosti nepoznati glumac Miro Bešić.

    Premijera se očekuje iduće godine.

    Život i pronalasci jednog od najvećih srpskih naučnika Nikole Tesle izazvao je i producenta Vladimira Rajačića da snimi film „Tesla, vladar sveta“. Suvlasnik produkcijske kuće „V.P.R.“, glumac i autor scenarija Vladimir Rajačić, pričom je obuhvatio ceo Teslin život, sa naglaskom na njegovom najplodnijem, stvaralačkom periodu. Priča će se dotaći i njegovih poznatih savremenika - Tomasa Edisona i finansijera Džej Pi Morgana.

    Film bi trebalo da se snima u Čikagu. Budući da je reč o velikom budžetu, od oko 30 miliona dolara, glavne uloge u filmu rezervisane su za holivudske glumce, ali biće mesta i za domaće.

    Ulogu Tesle igraće poznati Kristijan Bejl. Ovaj Oskarom ovenčani Britanac svetsku slavu stekao je ulogom Betmena, a pre šest godina je snimio „Prestiž“, u kome se kao lik pojavljuje i Nikola Tesla. Srpskog genija igrao je Dejvid Bouvi. U novom filmu Tomasa Edisona bi trebalo da tumači Nikolas Kejdž, a pored njega i Bejla igraju i Rade Šerbedžija i Lolita Davidović.

    Kako je pisao ugledni nedeljnik „Holivud riporter“ reč je o srpsko-američkoj saradnji, jer će priča o Tesli do publike stići i kroz partnerstvo sa velikim filmskim studijom. Ugledni „Univerzal studio“ delimično će finansirati snimanje, ali biće zadužen za kompletnu promociju filma i njegovu distribuciju u svetu. Početak snimanja filma očekuje se u septembru ili oktobru. Prve scene snimaće se u Srbiji, a potom se ekipa seli u Čikago. Za potrebe filma, u Srbiji će se izgraditi „kulise Njujorka“ i drugih gradova, važnih u biografiji Nikole Tesle.

    Studio kompanije „Dizni“ upravo sprema promociju svog viđenja Nikole Tesle u filmu „Učenik čarobnjaka“. Glavni glumac Nikolas Kejdž otkrio je u jednom intervjuu da je celu ekipu pokretala Teslina magija.

    - Film smo završili prošle godine, baš na Teslin rođendan. Saznao sam i da sam rođen istog datuma kada je Tesla preminuo, pa sam, možda i zato, otišao u hotel „Njujorker“, da prespavam u sobi u kojoj je umro, ne bih li prizvao njegov duh... Nisam dugo bio u Teslinoj sobi broj 3327 u njujorškom hotelu, promenio sam hotel, jer su me duhovi srpskog genija previše opsedali - priznao je slavni glumac Nikolas Kejdž.

    Za njega je Nikola Tesla bio čudo, magični čovek, tvorac vanmaterijalnog viđenja sveta, skoro čarobnjak.

    - Nikola Tesla je inspiracija mnogim umetnicima u raznim zemljama sveta, tako da se ne zna tačno u koliko projekata je bio korišćen. Prema našoj evidenciji Tesla je bio lik u najmanje 500 umetničkih ostvarenja - kaže Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije.


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.22.26 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 21.15.02 CET
    • Njujork i Beograd obeležavaju 70 godina od smrti srpskog genija koji je preminuo na Božić 1943. godine. Izmenio sliku sveta

      DA nije bilo Nikole Tesle, čovečanstvo bi danas bilo siromašna civilizacija, bez tehnologije koja nas je uvela u treći milenijum. Ne bi bilo mobilne telefonije i interneta, planetarne elektronske mreže, upravljanja na daljinu, radija i televizije, helikoptera i fontana, ali i kućnih aparata, teških mašina i turbina koje proizvode struju. Civilizacija bi boravila u naučnom mraku. Nikola Tesla je podario čovečanstvu ogroman broj izuma koji su ingenioznošću rešenja, univerzalnošću primene i pomeranjem mnogih naučnih i tehnoloških granica izmenili sliku sveta.

      Zvanično je imao oko 300 registrovanih patenata u 26 zemalja. Pre sto godina je smislio planetarnu razmenu energije i povezivanje ljudi.

      Preminuo je pre sedam decenija, na Božić 1943. godine u hotelu "Njujorker" na Menhetnu, u sobi broj 3327 na 33. spratu. Umro je u snu u 87. godini života. Gradonačelnik Njujorka Fiorelo la Gvardija oprostio se od njega rekavši da odlazi "čist genije, pesnik u nauci koji je činio čudesne stvari koje su danas sastavni deo naše civilizacije".

      A danas, sedam decenija kasnije, u hotelu "Njujorker", na drugoj američkoj Komemorativnoj konferenciji posvećenoj Nikoli Tesli, srpski izaslanik Vladimir Jelenković iz Beograda podseća:

      - Nikola Tesla je čovek koji je stvorio našu budućnost. Svojim životom i delom spojio je tri veka i dva milenijuma. On je vizionarski skicirao globalni umreženi planetarni sistem koji danas funkcioniše.

      JEDINICA MERENJA MAGNETNE INDUKCIJE

      - ODLUKOM 11. generalne konferencije za tegove i mere, održane u Parizu od 11. do 20. oktobra 1960, usvojena je rezolucija kojom je jedinica magnetne indukcije nazvana tesla (T). Tako je Tesla ušao u svetski hram nauke i svrstao se među velikane kakvi su bili Njutn, Faradej, Volta, Vat, Henri, Herc, Amper. Unesko je Teslina dela 16. oktobra 2003. uvrstio u registar svetske kulturne baštine "Pamćenje sveta". Teslino ime i delo se na "Guglu" pominju 15 miliona puta, naš sajt njnjnj.teslasocaity.com posećuje 2,2 miliona čitalaca. - kaže dr Ljubo Vujović, dobitnik nagrade za životno delo u borbi za afirmaciju Nikole Tesle u SAD i svetu.

      Konferenciju u Njujorku, kojom se od 5. do 7. januara obeležava sedam decenija od smrti Nikole Tesle, zajedno organizuju grad Njujork, Teslina naučna fondacija iz Filadelfije, hotel "Njujorker" i Vlada Srbije. Na njoj učestvuju, između ostalih, gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN, kraljević Filip Karađorđević, svetski šampion u tenisu Novak Đoković, Vladimir Jelenković, Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije, dr Ljubo Vujović, predsednik Teslinog memorijalnog društva... veliki broj naučnika. Među njima: Džejn Alkorn, Nikolas Simos, Alen Sterling, Tom Valone, Gari Peterson, Džim Haredesti, Marko Popović, Vladimir Višnjić... U Hramu Svetog Save, koji je zaštićeni spomenik kulture grada Njujorka, paroh Đokan Majstorović održaće pomen Nikoli Tesli.

      - Konferencija u Njujorku, kao i izložba u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu, dve su svetske manifestacije kojima se obeležava godišnjica smrti velikog vizionara. Interesantno je da Amerikanci sada prvi put zvanično odaju počast Nikoli Tesli, što se može tumačiti kao priznanje planetarne veličine srpskog genija - kaže dr Ljubo Vujović, čijom zaslugom je Njujork dobio spomen-ploču i aveniju posvećenu Nikoli Tesli.

      Srpski genije je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. u ličkom selu Smiljanu. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim Nikole imali su sina Daneta i ćerke Angelinu, Milku i Maricu. Školovanje je započeo u rodnom selu, gde je, kada je sa kišobranom u ruci skočio sa drveta, počeo da istražuje tajne nauke. Školovao se u Gospiću i na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, nesrećan zbog obaveze prema porodičnoj tradiciji da postane sveštenik. Kada se razboleo od kolere, poručio je zabrinutom ocu da će ozdraviti ako ga pusti da studira tehniku.

      Upisao je 1875. godine Višu tehničku školu u Gracu. Četiri godine kasnije zaposlio se kao pomoćni inženjer u Mariboru. Ispunjava očevu samrtnu želju i 1880. diplomira tehniku u Pragu. U Centralnom telefonskom uredu u Budimpešti, gde je počeo da radi, izumeo je obrtno magnetno polje i na preporuku direktora 1882. dobio posao u Edisonovom kontinentalnom društvu u Parizu. Tomas Edison je potom 1884. pozvao Teslu u svoju laboratoriju u Njujorku.

      - Edison je u Americi bio heroj elektrike i cele nacije, čovek koji je od nauke napravio kapital. Tesla je bio vizionar bogat idejama, ali ne i novcem. Kako je sa idejama bio daleko ispred svog vremena i ljudi, za mnoge je bio čudak. Uz to, Tesla je bio imigrant. Zato nije bio afirmisan kao naučnik u zemljama zapadnog sveta. Tek kada je savremena tehnologija omogućila realizaciju njegovih projekata, kada je Tesla shvaćen kao pionir planetarnog povezivanja, postao je slavan. Tesla je danas svetska pop ikona, jer se njegovo ime slavi u 30 zemalja sveta i u SAD. - objašnjava Vladimir Jelenković.

      STALJINOVO SAUČEŠĆE

      MUZEJ Nikole Tesle u Beogradu krajem januara će otvoriti izložbu o životu, radu i smrti Nikole Tesle. 
      - Prvi put ćemo javnosti prikazati Knjigu žalosti, koja je bila izložena u Kapeli Svetog Jovana u Njujorku u vreme sahrane 1943. godine. U njoj su poruke tuge Teslinih prijatelja, ali i državnika, među kojima su i ruskom ćirilicom ispisane reči Josifa Visarionoviča. Staljin je svoje saučešće poslao u Njujork preko Društva inženjera Amerike. Poruka je ispisala na engleskom, ali je Staljin lično potpisao na pergament papiru - otkrila nam je ovu istorijsku tajnu Milica Kesler, autorka izložbe. Na izložbi će se ekskluzivno pokazati fotografija broda "Srbija", koji je iz Njujorka 1951. godine dovezao u Rijeku arhivu i zaostavštinu Nikole Tesle, i broda "Triglav", koji je 1957. dovezao urnu velikog naučnika. Vlasnik fotografija je klub obožavalaca kompanije "Jadrolinije" sa ostrva Krka. Izložba će trajati nekoliko meseci.

      Tesla je 59 godina živeo i radio u Americi. I jedini Teslin živi rođak, Vilijam Terbo, unuk njegove sestre, boravi danas u Njujorku. Nikola je u SAD imao dve velike laboratorije, u Kolorado Springsu i na Long Ajlandu. Samo jednom je dozvolio umetničkim fotografima da snime laboratorije i njega okruženog električnim munjama.

      - U svojoj autobiografiji, "Moji izumi", Tesla je objasnio da njegov životni san o "Svetskom sistemu bežičnog prenosa" nije postao stvarnost zbog ljudskog neznanja i sujeta. Čovečanstvo tek danas može da razume njegove vizionarske ideje "Svetske stanice", prepoznatljive po čuvenom Teslinom tornju na Long Ajlendu, simbolu Nikolinog projekta da našu planetu uvede u doba telekomunikacija, interneta i bežičnog prenosa signala - kaže Jelenković.

      Posle smrti imovina Nikole Tesle je prema sudskoj odluci američkih vlasti 1943. pripala Savi Kosanoviću, sinu Tesline najmlađe sestre Marice. Kao patriota, Kosanović je Teslinu zaostavštinu poslao u otadžbinu.

      - Upakovana u 60 različitih paketa, kofera, metalnih sanduka, bačvi, kofera, Teslina zaostavština je stigla u Beograd i smeštena je na Elektrotehnički fakultet. Juna 1952. preneta je u današnji Muzej Nikole Tesle. Mi posedujemo 156.000 Teslinih dokumenata, ali nemamo kompletan registar njegovih radova, jer on nikada nije napravljen. Ne posedujemo ni naučne dokaze o navodnom Teslinom tajnom oružju ili drugim patentima o kojima se ispredaju mistične priče - objasnila nam je arhivista Milica Kesar.

      Beogradski muzej, kao naslednik i nosilac autorskih prava srpskog genija, osnivač i saradnik nekih od 250 muzeja koji nose Teslino ime. Muzeju u Smiljanu je posle uništenja Tesline rodne kuće 2006. poslata kopija nučnikove zaostavštine.

      Majstori Radomir Putnik i Branislav Juranović, već godinama za muzej izrađuju originalne Tesline uređaje - teledirigovani brodić, Teslin kalem, turbinu bez lopatica, čuveno Teslino Kolumbovo jaje. Ovo jaje urađeno je sada kao poklon za novi Teslin muzej u Njujorku. Muzej daruje i deo zaostavštine hotelu "Njujorker", koji od sobe broj 3327 želi da, kako nam je rekao direktor Džouef Kini, napravi živi muzej.

      - Teslino nasleđe utiče na naše svakodnevne živote više nego dela bilo kog drugog velikog čoveka iz prošla dva veka. Naš hotel ljudi posećuju i zbog toga da bi boravili u čarobnoj sobi Nikole Tesle. Mi želimo da "Njujorker", u kome je veliki naučnik živeo deset godina, bude podrška svim ljudima koji vole i promovišu delo Nikole Tesle - rekao je specijalno za "Novosti" direktor Džouef Kini.

      SVETSKI DAN NAUKE

      - OČEKUJEMO da će Ujedinjene nacije ove godine usvojiti predlog Vlade Srbije da se 10. jul dan Teslinog rođenja proglasi za Svetski dan nauke. Ovu ideju su naša vlada i muzej oglasili 2010. godine, kada je Teslin rođendan postao Dan nauke u Srbiji. Kako se iz izjava generalnog sekretara Ban Ki Muna, koji je podržao našu inicijativu, može zaključiti, UN će Svetski dan nauke i Nikole Tesle proglasiti 2013. godine - kaže Vladimir Jelenković.

      Zahvaljujući naučnicima i medijima, poslednjih godina Tesla postaje sve poznatiji i priznatiji u Americi, EU i Kini. Kada je 2011. američki predsednik Barak Obama u Vašingtonu studentima održao govor o američkoj naciji, među ličnostima koje je pomenuo kao graditelje zemlje bio je i Nikola Tesla.

      Koliko je danas Nikola Tesla popularan, vidi se po tome što se trenutno o naučnom geniju snima šest filmova, a beogradska muzejska izložba "Teslin čudesni svet elektriciteta" obišla je svet od Beograda preko Madrida i Pariza, stigla do Čikaga, Šangaja i Perta. Videlo ju je milion ljudi. U planu je da ova izložba putuje u Nemačku, Rusiju i SAD, gde će biti u julu postavljena u muzeju Hol nauke u Njujorku.

      - Teslu danas svojataju mnogi narodi, ne samo Hrvati, već i Amerikanci, čak i Japanci. Nikola Tesla je bio dovoljno svoj, veći od svog vremena da je imao pravo da bude ničiji. Bio je građanin sveta i ne treba niko da ga svojata - na to podseća Milica Keslar, autorka beogradske izložbe posvećene 60-godišnjici Muzeja Nikola Tesla i 70-godišnjici od smrti velikog genija, koja će biti otvorena ovih dana.

      ZATROVANA LABORATORIJA

      ZAHVALJUJUĆI kampanji "Izgradimo Muzej Nikole Tesle", koju su u Americi vodili komičar Metju Inman iz Sijetla i naučnik Džejn Alkorn iz Njujorka, za otkup imanja bivše Tesline laboratorije na Long Ajlandu i za izgradnju najvećeg Teslinog centra na svetu sakupljeno je u SAD oko tri miliona dolara.

      - Proces za otkup zgrade fabrike filmova "Agfa" i 6 hektara placa u Njujorku je u toku, jer treba pripremiti kompletnu dokumentaciju, potpisati ugovore, ali i urediti zemljište na kome se nalazi bivša Teslina laboratorija. Naime, fabrika je poslednjih godina pretvorena u deponiju srebro-nitrata, koji je zatrovao plac, podzemne depoe i tunele, u kojima je Nikola Tesla čuvao svoje uređaje. Kako je grad Njujork naložio vlasnicima fabrike, imanje prvo treba očistiti, da bi se na njemu izgradila nova laboratorija, muzej i Teslin toranj - kaže Džejn Alkorn za "Novosti".

      TESLA JEDINI PUT U BEOGRADU

      KADA je aprila 1892. Nikola Tesla posetio Gospić, gde je tada živela njegova teško obolela majka, koja je u njegovom prisustvu i umrla, 16. aprila, mesec i po dana potom stigao je prvi i jedini put u Beograd. Bio je gost grada Beograda i Inženjerskog udruženja. Doputovao je 1. juna 1892, a sledećeg dana je imao svečanu audijenciju kod tadašnjeg kralja Srbije Aleksandra Obrenovića.

      Tokom boravka posetio je Narodni muzej i Veliku školu, gde se obratio studentima i profesorima, i rekao:

      - Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.

      Na proslavi Tesli u čast kod Mostarske petlje pozdravio ga je veliki srpski pesnik Jovan Jovanović Zmaj, čije je pesme prevodio na engleski. Nikola Tesla je otputovao iz Beograda 3. juna 1892.
     

    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.22.12 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 21.16.24 CET

    Svojim skromnim životom punim ambicija, čuveni Nikola Tesla nikada nije odavao utisak naučnika rođenog za velika dela, borio se za svoje vizije i ostao do kraja dosledan da se nikada ne oženi

    Slavni svetski naučnik Nikola Tesla rođen je u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u selu Smiljanu, na teritoriji današnje Hrvatske, koja je u to vreme bila u sastavu Austrougarske monarhije. Njegovi roditelji Georgina i Milutin dali su mu ime Nikola po dedi s očeve strane, a osim njega imali su još troje starije dece: Daneta, Angelinu i Milku, kao i najmlađu ćerku Maricu. Nikola je u rodnom mestu proveo najbezbrižnije godine svog života, ali nakon nesrećnog slučaja, prilikom kojeg je porodici Tesla poginuo sin prvenac Dane, preselili su se u Gospić gde je mladi Nikola nastavio školovanje.

    Tek u zrelom dobu shvatio sam da sam izumitelj. Za to ima nekoliko uzroka. Kao prvo, imao sam brata koji je bio izuzetno nadaren i bio je jedna od retkih pojava ljudske prirode koju biološka istraživanja nisu uspela da objasne. Njegova prerana smrt učinila je moje roditelje neutešnim. Imali smo konja kao poklon od dragog prijatelja. To je bila sjajna životinja arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila pošto je jednom prilikom spasao život mom ocu pod neverovatnim okolnostima. Taj isti konj bio je kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro. Bio sam svedok tragedije i mada je od tada prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do danas nije izbledela – zapisao je Tesla u svojoj autobiografiji koju je nazvao Moji izumi, a koju je objavio 1919. godine.

    - Sećanje na ono što je on postigao činilo je svaki moj pokušaj bezvrednim u poređenju s njim. Ma šta vredno da sam radio, to je samo dovodilo do toga da moji roditelji još jače osećaju svoj gubitak. Tako sam rastao s malo poverenja u sebe. Međutim, daleko da su me smatrali glupim dečakom, ako je suditi po događajima kojih se dobro sećam. Jednoga dana gradski većnici su prolazili ulicom u kojoj sam se igrao sa ostalim dečacima. Najstariji među uvaženom gospodom, bogati građanin, zaustavio se da bi dao svakom od nas srebrnjak. Prilazeći meni, naglo se zaustavio i rekao: Pogledaj me u oči. Pogledi su nam se susreli, a dok sam pružao ruku da primim dragoceni novčić, on je na moje zaprepašćenje rekao: Ne, nema više, ti ne možeš ništa da dobiješ od mene, isuviše si pametan. Ljudi su imali običaj da pričaju smešne priče o meni... – zabeležio je Nikola.

    Školujući se u Gospiću, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, morila ga je činjenica da će nakon toga morati da nastavi porodičnu tradiciju i postati sveštenik. Ta činjenica nije mu davala mira budući da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po završetku karlovačke gimnazije, na raspustu, vrativši se u Gospić razboleo se od kolere koja je u to vreme bila smrtonosna.

    - U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još pamtim njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli nesigurnim glasom. Rekoh mu: Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku. Na to je svečano odgovorio: Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu, a znao sam da tako i misli.

    Pošto je usledio čudesan oporavak, kao što mu je otac i obećao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Višu tehničku školu u Gracu.

    Baš tu mu se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izložio ideju da bi možda bilo moguće pokrenuti motor bez četkica, dobio je sledeći odgovor: Možda će gospodin Tesla uraditi velike stvari, ali sigurno mu neće uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privlačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguća ideja. Toliko iziritiran tvrdnjom mladog naučnika, profesor je i jedno predavanje posvetio dokazivanju nemogućnosti sprovođenja ove ideje u delo. Godine 1879. Nikola Tesla je dobio prvi posao kao pomoćni inženjer u Mariboru. Iste godine umro je i njegov otac, a da bi ispunio očevu želju da završi fakultet, 1880. upisao je studije u Pragu.

    Međutim, fakultet nikada nije završio zbog novčanih poteškoća. Dve godine kasnije izumio je obrtno magnetno polje. Te iste godine na preporuku svojih pretpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Edison je u to vreme bio najznačajnija ličnost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala. Do raskola je došlo pošto Edison nije održao obećanje koje je dao. Rekao je Nikoli da će mu dati 50.000 dolara, ako mu završi neki skoro nemoguć zadatak, a kada ga je ovaj realizovao i tražio novčanu nadoknadu, Edison je odgovorio: Gospodine Tesla, vi baš ne razumete američki humor.

    Bući gospodar svetlosti odmah se okrenuo, dao otkaz i otišao. Iako je važio za velikog i uvaženog naučnika, u tom periodu jedva je sastavljao kraj s krajem, čak je navodno i kopao kanale u Njujorku za svega dva dolara po satu. Naime, rivalstvo među njima je bilo ogromno, pa se tvrdi i da je Edison godinama kasnije lično do temelja spalio Teslinu laboratoriju. Posle raskola sa Edisonom, osnovao je Tesla Arc Light Co gde je krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Nakon predavanja Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje, od firme Vestinghaus dobio je ponudu za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja, što je prihvatio i prodao ga za milion dolara. Ovaj novac mu i nije baš dugo trajao jer ga je uložio i potrošio na nova istraživanja. Zanimljiva je i činjenica da je od početka svog rada pa sve do smrti radio na svojim pronalascima samo zahvaljujući privatnim finansijerima koji su prepoznavali šta znače njegove inovacije.

    Čim je 30. jula 1891. dobio američko državljanstvo, zaputio se na proputovanje Evropom gde je držao seminare kao uspešan i cenjen američki naučnik. U tom periodu američka žuta štampa, ali i novinari ozbiljnih naučnih novina počinju da polemišu na temu Teslinog ljubavnog života. Naime, pokušavali su da mu pronađu idealnu ženu. Na ovu ideju došao je i njegov prijatelj Laza Kostić koga je upoznao tokom boravka u Budimpešti.

    On mu je poslao jedno pismo u kome mu je izložio kako mu je našao devojku kojom želi da se on oženi. Radilo se o čuvenoj bačkoj lepotici i bogatoj naslednici Lenki Dunđerski. Međutim, do bilo kakvog kontakta između Lenke i Nikole nikada i nije došlo, a ona je ubrzo nakon bezuspešne prošnje poginula.

    U tom periodu Tesla je važio za veoma poželjnog neženju pored koga su mnoge Amerikanke, a i žene s ovih prostora, želele da se skrase. Bio je markantan, visok metar devedeset devet centimetara i veoma vitak. Nosio je Princ Albert kaput, sa polucilindrom na glavi. Njegove su maramice bile od bele svile, kravate ozbiljne, takođe od svile, okovratnik beo i čvrst. Međutim, on nije razmišljao o ženidbi, uživao je u svom radu koji je trajao dvadeset sati dnevno, druženju sa prijateljima koji su bili veoma istaknuti ljudi svog vremena i nekim malim ritualima do kojih je držao. Jedan od važnih ljudi u njegovom životu bio je pesnika i novinar Robert Adervud Džonson koji je, zbog odanosti i ljubavi prema prijatelju pronalazaču, počeo da uči srpski jezik, a među ostalim svojim pseudonimima imao je i jedan srpski. Zbog Tesle se prozvao Luka Filipov. Čak je i njegova supruga Ketrin bila oduševljena naučnikom. Ona je veoma visoko cenila prijateljstvo sa Teslom i ljubomorno ga je negovala duže od dve decenije, toliko koliko nijednoj drugoj ženi nije pošlo za rukom da bude u njegovoj blizini.

    Ono što je takođe veoma zanimljivo jeste to da je Tesla, u hotelu Njujorker gde je živeo do smrti, uvek obedovao sam, u isto vreme i za istim stolom. Retko kad je pristajao da sa prijateljima odlazi na gradske prijeme na kojima je uvek bio dobrodošao, ali je s druge strane voleo da ih pozove kod sebe. Uvek im je pokazivao nove pronalaske i otkrivao saznanja do kojih je dolazio, ali nikada isti eksperiment nije izvodio dva puta pred istom osobom. Njegov odan i prisan prijatelj sve do smrti bio je književnik Mark Tven koji je bio čest gost njegove laboratorije.

    Ono što je Teslu odvajalo od drugih naučnika jeste činjenica da je bio svestran, elokventan, načitan i s njim su ljudi bili u stanju da raspravljaju o različitim temama. Iako je često predstavljen kao vrlo hladan čovek koji ne mari za osećanja, prepiske sa sestrama koje je ostavio pokazuju ga u drugačijem svetlu. Naime, mada ih nije često obilazio, redovno im je iz Amerike slao novac i o svom trošku školovao skoro sve naslednike svojih sestara za koje je bio veoma vezan.

    Dok je tokom svoje evropske turneje boravio u Parizu, osim njegovog predavanja ostaće zapamćen i jedan susret o kojem se dugo pričalo. Naime, Tesla je sa prijateljem sedeo u bašti restorana kada je iznenada naišla ljupka, divno obučena mlada žena sa moderno očešljanom crvenom kosom, u kojoj je naučnik odmah prepoznao Saru Bernar, slavnu francusku glumicu. Verovatno je i ona bila radoznala da se suoči sa slavnim naučnikom o kome je brujao čitav Pariz, pa je zbog toga prolazila sasvim blizu njegovog stola. Kad je promakla korak-dva, vrlo naglašeno je ispustila malu čipkanu maramicu. Tesla je u tren oka skočio, napisao je njegov biograf Džon O'Nil. Dohvatio je maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, poklonio se duboko pružajući maramicu lepo tragistkinji rekavši:

    - Gospođice, vaša maramica! Ne gledajući više ni za tren u njeno ljupko nasmejano lice, vratio se na mesto i nastavio razgovor o svojim ogledima i svetskom sistemu bežičnog prenosa snage. Gest slavne francuske glumice bio je tretiran kao provokativan. Ona je, kao i čitav Pariz, dobro znala ko je Nikola Tesla. Htela je da ga susretne i da mu skrene pažnju na sebe. Na sebi svojstven način to je i učinila. Ali, ni Tesla ne bi verovatno bio Tesla da je odgovorio drugačije. Naučnom svetu u Parizu Tesla je, za vreme svoje turneje, saopštio svoje fundamentalne pronalaske u oblasti radio-tehnike. Interesantno je da je to učinio deceniju i po pre Markonija, s kojim je zbog toga kasnije vodio spor dug pola veka. Iako je italijanskom naučniku pripala čak i Nobelova nagrada za pronalazak radija, sud je rešio parnicu u Teslinu korist i tako potvrdio ko je zapravo zakoniti otac radija. O velikim nepravdama koje je proživeo i koje su ga zadesili nije često govorio, ali je ostala upamćena njegova rečenica: Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje.

    Na balu koji je organizovan u Parizu nakon trijumfalnog predavanja, primio je šokantnu vest da mu je majka Đuka, kako su je od milja zvali, na samrti. Istog momenta otišao je u Gospić gde ju je zatekao u životu, taman toliko da se oproste. Iz Gospića se Tesla prvi i jedini put zaputio u pravcu Beograda u kome je proveo tri dana. Bio je u audijenciji kod princa Aleksandra Obrenovića, a potom ga je primio namesnik Jovan Ristić. Posetio je zatim Veliku školu, u kojoj je razgledao kabinet i zbirke, a onda je stigao u svečanu salu Kapetan Mišinog zdanja, gde su ga oduševljeno pozdravili okupljeni profesori i studenti. Posle predavanja, u pratnji profesora Velike škole, obišao je Kalemegdan. Uveče je u Teslinu čast beogradska opština priredila večeru u Vajfertovoj pivari, tada je pesnik Zmaj Jovan Jovanović pročitao svoju pesmu Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd. Dirnut toplinom pesnikovih reči, Tesla je prišao Zmaju i poljubio mu ruku. Njega je inače izuzetno cenio i rado je čitao njegovu poeziju. Po povratku u Ameriku, dao je Zmajeve pesme svom prijatelju Robertu Adervudu Džonsonu, koji ih je, uz Teslinu pomoć, prepevao na engleski jezik.

    Nakon povratka u Ameriku, usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici korišćenja naizmenične struje osuli su drvlje i kamenje kritikujući i upozoravajući na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao Rat struja, 1893. odneli su oni koji su imali malo više vizionarstva sa sobom. Svetska izložba u Čikagu je te godine bila osvetljena uz pomoć naizmenične struje. Predsednik Grover Klivlend se saglasio da on lično, svojom rukom, okrene zlatni prekidač kojim je pustio struju i svetlošću preplavio grad. Time što je predsednik kao prvi čovek Amerike prihvatio da okrene prekidač, pokazao je veliku hrabrost jer su se struje svi plašili, a što je bio rezultat Edisonove prljave kampanje. Mnoštvo Teslinih mladih prijateljica stizalo je pod strogom pratnjom iz Njujorka na izložbu. Sve su otvoreno flertovale s njim... - zapisala je biograf Margaret Čejni. Čikaški sajam i Teslini pronalasci bili su njegov potpuni trijumf, svi su ga obožavali i bili opčinjeni njime, a imao je tada samo 37 godina. U tom periodu mada je još bila srednjoškolka, lepa En Morgan, ćerka čuvenog bogataša Džona Pipronta Margana, dosađivala je ocu da je upozna sa slavnim Teslom, u koga je bila zaljubljena. On joj je na jednom prijemu ispunio želju, ali od Tesle nije dobila ništa više od konstataciju da ima najlepše oči boje meda koje je ikad video. Ipak naučnik je iskazivao najviše simpatija za lepu pijanistkinju Margerit Merington u čijem je društvu najviše voleo da provodi vreme. Ona je godinama posle njegove smrti tvrdila i da je jedina žena koja ga je ikada dotakla. Međutim, njegovi prijatelji negiraju takvu mogućnost. Uz Teslino ime pominjane su i druge lepe, umne i bogate dame. Međutim, nijedna nije uspela ono što je pošlo za rukom Katarini Džonson - da zadrži njegovu pažnju duže od dve decenije. Najzad, nijednoj ženi nije pošlo za rukom da postanu ono što su mnoge htele - gospođa Tesla.

    Godine 1943. u osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi među kojima je bio veliki broj pronalazača, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata. Dva dana ranije tadašnji gradonačelnik Njujorka Fiorelo la Gvardija održao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio. 

    …Tesla je bio veliki humanista - čist naučni genije - pesnik u nauci. On je činio izvanredne, zapanjujuće, čudesne stvari u toku svog života. Činio je to jednostavno da bi služio ljudskom rodu - a za svoje usluge nije tražio ništa. Novac - on za njega nije mario.
    Počast - ko je taj neko ko može da počastvuje drugog.
    To je bio njegov stav. Zahvalnost - on je nije očekivao niti je tražio. Onaj značajni deo Tesle živi u njegovom dostignuću koje je ogromno - skoro nemoguće da se izračuna - koje je sastavni deo našeg života i sastavni deo naše civilizacije, nase svakodnevice našeg tekućeg napora…

    Posmrtni ostaci jednog od najvećih ljudi koji su živeli u prošlom veku, nalaze se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika. O njemu su napisane mnoge knjige, ispričane razne i moguće i nemoguće teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki naučnik, čovek bez čijih bi izuma teško mogli da živimo ovako kako živimo - s puno komfora i slobode koju nam pruža električna struja. Bio je vizionar i još tada je predviđao stvari koje su tek danas u funkciji, tvrdio je da će telefoni moći da stanu u džep od košulje i neće mu biti potreban kabl, da će se novine bežično čitati i ljudi će na svakom kraju sveta moći u isto vreme da gledaju utakmicu kao da su na njoj prisutni iako nisu.


    Poslednja izmena: 04. фебруар 2016. 21.22.19 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 22.42.45 CET

    JEDNA OD NAJLEPŠIH IZJAVA NIKOLE TESLE

    „Radim za budućnost, govorio je, i savremenici me neće razumeti, ali jednoga dana prevladaće naučni zakoni prirode čije sam tajne otkrio i sve će se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve će se promeniti. Nastupiće nova era čovečanske mudrosti, čije će glavne odlike biti razumevanje vremena, otkriće izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po volji naučnika. Ljudska svest pomeriće granice života i biće moguće razgovarati sa dušama umrlih odvojenim od tela. Ova saznanja dodatno će pomeriti naše shvatanje o razlici života i smrti“

    „Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokušam da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.” –

    Veliki čovek koji je zadužio ovo čovečanstvo je rekao:

    „Ja sam se samo igrao“

    „Jednota Ljepota i Ljubav- Oneness, Beauty and Love“

    Svi smo mi jedno – Nikola Tesla

    „Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti!“

    „Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.“ „Čvrsto verujem u pravilo kompenzacije. Istinite nagrade su uvijek u srazmeru sa radom i žrtvama.“ „29 posljednjih dana u mjesecu je najteže. “

    „Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bića i ako mi koncentriramo naše misli o toj istini postajemo skladni sa ovom velikom moći. “

    „Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je u neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i europsku kulturu zadužio Europu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog svijeta, naročito velike Amerike.“ „Sjeme biljke morа pаsti nа pogodno tlo, i trebа gа zаljevаti, njegovаti i čekаti dа iznikne i olistа. Tаko je i sа svаkim čovekom ili bićem koje imа ljudsko obličje.“

    „Religijа i filozofijа uče dа čovek može postаti Krist, Budа i Zаrаtustrа. Ono zа čime jа trаgаm luđe je, veće i nemogućnije. To je: štа učiniti dа se u svemiru svаki čovjek rodi kаo Krist, Budа i Zаrаtustrа.“

    „U univerzumu i u prirodi postoji viši morаl; nаučnik trebа njegа dа sledi. Što se tiče ljudskog morаlа, svа istorijа bi se moglа svesti nа dvije reči: Krv i Zlаto.I sаmo krv teče i zlаto sjа! “

    „Usmjerite sve vitаlne i duhovne energije nа djelo. Otudа i očišćenje od mnogih stvаri i potrebа koje imа čovek. Jа time ništа nisаm izgubio, već sаmo dobio. Toliko sаm dobio dа sаm se rаdovаo svаkom svom dаnu i noći. Zаpišite – Nikolа Teslа je bio srećаn čovek.“

    „Život je ritаm koji se morа spoznаti. Jа osećаm tаj ritаm i uprаvljаm se po njemu i prepuštаm mu se. On je vrlo zаhvаlаn i dаo mi je znаnjа kojа imаm. Sve što živi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: čovjek i zvijezde, аmebа i Sunce, nаše srce i kruženje beskonаčnog brojа svjetovа. Te veze su nerаskidive, аli one se mogu pripitomiti i umilostiviti tаko dа čovek i sаm počne dа stvаrа nove i drugаčije odnose u svijetu, а dа stаre ne nаruši. Znаnje dolаzi iz Svemira; nаš vid je njegov nаjsаvršeniji prijemnik. Imаmo dvа okа: zemаljsko i duhovno. Trebа nаstojаti dа onа postаnu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve misleće životinje. Kаmen je misаono i osećаjno biće, kаo što su to biljke, zvijeri i čovjek. Zvijezdа kojа sijа trаži dа je gledаmo, i dа nismo oveć obuzeti sobom rаzumjeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disаnje, oči i uši čovek morа usklаditi sа disаnjem, očimа i ušimа univerzumа.“

    „Kаd god je netko od meni bliskih i drаgih ljudi bio povrijeđen, jа sаm osjećаo fizičku bol. To je zаto što su nаšа tijelа od slične grаđe, а duše vezаne nerаskidivim nitimа. Neshvаtljivа tugа kojа nаs ponekаd obuzme, znаči dа je negdje, nа drugom krаju ove plаnete, umrlo dijete ili plemenit čovek. Cijelа vаsionа je u izvjesnim periodimа bolesnа, od sаme sebe i od nаs. Iščeznuće neke zvijezde i pojаvа komete utječu nа nаs više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjimа nа Zemlji su još jаče; zbog nаših osećаnjа i misli cvijet će divnije zаmirisаti. Te istine iznovа morаmo učiti dа bismo se izliječili. Lijek je u nаšem srcu …

     

     


    Poslednja izmena: 13. фебруар 2016. 14.16.18 CET"
    • 1452 postova
    04. фебруар 2016. 22.49.45 CET

    "Naše vrline i naši promašaji su neodvojivi, kao sila i materija. Kada se odvoje, nema više čoveka".

    "Neka budućnost kaže istinu, procenite svakoga čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio".

     

    "Čovek mora vežbati umerenost i nadzor svojih čula i sklonosti u bilo kojem pogledu, da bi tako održao sebe mladim u telu i razumu. Suzdržavanje mi nije uvek bilo po ukusu, ali su moja iskustva velika nagrada".

    "Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti".

     

    "Učio sam tuce jezika, proučavao literaturu i umetnost proveo svoje najbolje godine u bibliotekama čitajući sve što bi mi došlo pod ruku i osetio sam da sam traćio vreme, ali ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje što sam ikada učinio".

     

    "Od svih "sila trenja", ona koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje, ono što Buda naziva "najveće zlo u svetu".

     

    "Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov je krajnji cilj ovladavanje uma prirodom i iskorištavanje njezinih sila za potrebe čovečanstva".

     

    "Ako pokušam nastaviti prekinuti tok misli,osećam pravu duhovnu mučninu, nehotice tada prelazim na drugi posao,iznenađen svežinom uma i lakoćom kojom svladavam prepreke koje su mi pre kvarile račune. I redovno nalazim odgovore na teška pitanja uz najmanji napor".

     

    "Ako ne znate kako, promatrajte pojave prirode, ona će vam dati jasne odgovore i inspiraciju".