Na današnji dan » Diskusije

Na današnji dan - Januar

• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 1. januar. Do kraja godine ima 364 dana. Na današnji dan:
  
  45 p.n.e. - Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grckog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao racunanje vremena tako što je za pocetak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je zapocinjala na martovske kalende - 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Suncevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunceve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka cetvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan ''viška''. Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada prakticno medunarodni. Julijanski kalendar su zadržale jedino neke pravoslavne crkve - Srpska pravoslavna crkva, Ruska crkva, Jerusalimska patrijaršija, kao i neke druge.
  
  1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i iskrcavši se nazvali su to mesto Sao Sebastijan da Rio de Žaneiro (Sveti Sebastijan sa januarske reke) - pošto je bio dan kad se obeležava uspomena na tog svetitelja. Na tom mestu nastao je grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske kolonije (vicekraljevstvo) Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad odredena novoizgradena Brazilija. Pre Ria prestonica kolonije bio je grad Baija.
  
  1776 - Voda americke borbe za nezavisnost Džordž Vašington razvio je zastavu Velike Unije, prvu nacionalnu zastavu SAD, posle poziva engleskog kralja Džordža III pobunjenim kolonistima da se predaju.
  
  1801 - Stupanjem na snagu Akta o ujedinjenju - stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Do tada to su bila tri kraljevstva pod jednom krunom - Engleska, Škotska i Irska.
  
  1823 - Roden je madarski pesnik srpskog porekla Šandor Petefi, najveci pesnik madarske književnosti. Olicenje madarskog romantizma. Otac mu je bio Srbin a majka Slovakinja, ali se on u potpunosti osecao kao Madar. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Madarske revolucije 1848. bio je glavni ideolog omladinskog pokreta. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini - tacnije tada mu se gubi svaki trag (imao je cin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najcitaniji madarski pesnik. Odredio je nov pravac madarske književnosti. Dela: roman ''Krvnikovo uže'', epska poezija ''Vitez Janoš'', ''Apostol'', lirska poezija ''Izabrane pesme'', ''Petefijeve pesme''.
  
  1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara istocno od obale Argentine. Taj arhipelag je ranije bio španski posed.
  
  1863 - Tokom Americkog gradanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Emancipatorsku proklamaciju kojom je ukinuto ropstvo, što je dodatno izazvalo bes 11 južnih robovlasnickih država koje su se borile za otcepljenje.
  
  1872 - Stupio je na snagu prvi Zakon o poroti u Srbiji, donet oktobra 1871. na osnovu ustava iz 1869.
  
  1877 - Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.
  
  1881 - Umro je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivac i clan tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osudivan na smrt. Nazivali su ga ''Okovani Prometej'' jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zaverenicke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.
  
  1895 - Roden je americki politicar i pravnik Edgar Džon Huver, šef Federalnog istražnog biroa (FBI) od 1924. do smrti 1972. Predvodio je borbu protiv organizovanog kriminala, posebno tridesetih godina 20. veka u vreme prohobicije. Reformisao je FBI i znatno unapredio metode policijske borbe protiv kriminala uspostavljanjem prve kartoteke otisaka prstiju i kriminološke laboratorije. Mnogi ga smatraju mracnom figurom americke politicke scene, jer je godinama progonio niz istaknutih americkih liberala, ukljucujuci crnackog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga pa i filmskog glumca Carlija Caplina (koji je bio deklarisani komunista).
  
  1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale su australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim predsednikom vlade. Australija je imala status dominiona u sastavu Britanske imperije i potom komonvelta.
  
  1912 - Kina proglašena Republikom, a za prvog predsednika izabran Sun Jat Sen.
  
  1915 - Roden je srpski pisac Branko Copic, clan Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedac, tvorac zanimljivih i upecatljivih likova i dogadaja, koje je opisao svežim, socnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je ucestvovao od 1941. Poceo je da piše kao dak uciteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka ''Pod Grmecom'', ''Borci i bjegunci'' i ''Planinci''. Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realistickim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeca i Podgrmecja, njegovog zavicaja, vedrinom i vitalnošcu duha. Napisao je veci broj knjiga za decu: ''Bojna lira pionira'', ''Put u vedrinu'', price ''U svetu leptirova i medveda'', ''Bosonogo djetinjstvo'', zbirke pesama ''Ognjeno radanje domovine'', ''Ratnikovo proljece''. Zbirka pripovedaka ''Bašta sljezove boje'', za koju je dobio Njegoševu nagradu. Izvršio je samoubistvo 1984. u Beogradu. Ostala dela: romani ''Prolom'', ''Gluvi barut'', ''Ne tuguj, bronzana stražo'', ''Osma ofanziva'', zbirke pripovedaka ''Rosa na bajonetima'', ''Surova škola'', ''Doživljaji Nikoletine Bursaca''.
  
  1925 - Naziv glavnog grada Norveške promenjen je u Oslo - do tada grad se zvao Kristijanija.
  
  1954 - Objavljen prvi broj casopisa ''Zmaj''.
  
  1958 - Stupio je na snagu Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemacka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Zajednici nazvanoj potom Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. su pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grcka, 1986. Španija i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Madarska, Poljska, Slovacka, Slovenija i Ceška, a 2007. Rumunija i Bugarska i 2013 Hrvatska.
  
  1959 - Revolucionarni pokret ''26. jul'' pod vodstvom Fidela Kastra odneo je pobedu na Kubi, a general Fulhensio Batista je posle potpunog rasula njemu lojalnih trupa pobegao u Dominikansku republiku.
  
  1993 - Ceška i Slovacka postale su samostalne države, cime je prestala da postoji Cehoslovacka, osnovana 1918.
  
  1999 - Zvanicno je puštena u promet jedinstvena evropska valuta - Evro. Banke su pocele da novu valutu koriste nakon tri dana.

  Danas je 1. januar. Do kraja godine ima 364 dana. Na današnji dan:
  
  45 p.n.e. - Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grckog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao racunanje vremena tako što je za pocetak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je zapocinjala na martovske kalende - 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Suncevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunceve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka cetvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan ''viška''. Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada prakticno medunarodni. Julijanski kalendar su zadržale jedino neke pravoslavne crkve - Srpska pravoslavna crkva, Ruska crkva, Jerusalimska patrijaršija, kao i neke druge.
  
  1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i iskrcavši se nazvali su to mesto Sao Sebastijan da Rio de Žaneiro (Sveti Sebastijan sa januarske reke) - pošto je bio dan kad se obeležava uspomena na tog svetitelja. Na tom mestu nastao je grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske kolonije (vicekraljevstvo) Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad odredena novoizgradena Brazilija. Pre Ria prestonica kolonije bio je grad Baija.
  
  1776 - Voda americke borbe za nezavisnost Džordž Vašington razvio je zastavu Velike Unije, prvu nacionalnu zastavu SAD, posle poziva engleskog kralja Džordža III pobunjenim kolonistima da se predaju.
  
  1801 - Stupanjem na snagu Akta o ujedinjenju - stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Do tada to su bila tri kraljevstva pod jednom krunom - Engleska, Škotska i Irska.
  
  1823 - Roden je madarski pesnik srpskog porekla Šandor Petefi, najveci pesnik madarske književnosti. Olicenje madarskog romantizma. Otac mu je bio Srbin a majka Slovakinja, ali se on u potpunosti osecao kao Madar. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Madarske revolucije 1848. bio je glavni ideolog omladinskog pokreta. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini - tacnije tada mu se gubi svaki trag (imao je cin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najcitaniji madarski pesnik. Odredio je nov pravac madarske književnosti. Dela: roman ''Krvnikovo uže'', epska poezija ''Vitez Janoš'', ''Apostol'', lirska poezija ''Izabrane pesme'', ''Petefijeve pesme''.
  
  1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara istocno od obale Argentine. Taj arhipelag je ranije bio španski posed.
  
  1863 - Tokom Americkog gradanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Emancipatorsku proklamaciju kojom je ukinuto ropstvo, što je dodatno izazvalo bes 11 južnih robovlasnickih država koje su se borile za otcepljenje.
  
  1872 - Stupio je na snagu prvi Zakon o poroti u Srbiji, donet oktobra 1871. na osnovu ustava iz 1869.
  
  1877 - Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.
  
  1881 - Umro je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osnivac i clan tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je osudivan na smrt. Nazivali su ga ''Okovani Prometej'' jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zaverenicke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.
  
  1895 - Roden je americki politicar i pravnik Edgar Džon Huver, šef Federalnog istražnog biroa (FBI) od 1924. do smrti 1972. Predvodio je borbu protiv organizovanog kriminala, posebno tridesetih godina 20. veka u vreme prohobicije. Reformisao je FBI i znatno unapredio metode policijske borbe protiv kriminala uspostavljanjem prve kartoteke otisaka prstiju i kriminološke laboratorije. Mnogi ga smatraju mracnom figurom americke politicke scene, jer je godinama progonio niz istaknutih americkih liberala, ukljucujuci crnackog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga pa i filmskog glumca Carlija Caplina (koji je bio deklarisani komunista).
  
  1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale su australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim predsednikom vlade. Australija je imala status dominiona u sastavu Britanske imperije i potom komonvelta.
  
  1912 - Kina proglašena Republikom, a za prvog predsednika izabran Sun Jat Sen.
  
  1915 - Roden je srpski pisac Branko Copic, clan Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedac, tvorac zanimljivih i upecatljivih likova i dogadaja, koje je opisao svežim, socnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je ucestvovao od 1941. Poceo je da piše kao dak uciteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka ''Pod Grmecom'', ''Borci i bjegunci'' i ''Planinci''. Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realistickim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeca i Podgrmecja, njegovog zavicaja, vedrinom i vitalnošcu duha. Napisao je veci broj knjiga za decu: ''Bojna lira pionira'', ''Put u vedrinu'', price ''U svetu leptirova i medveda'', ''Bosonogo djetinjstvo'', zbirke pesama ''Ognjeno radanje domovine'', ''Ratnikovo proljece''. Zbirka pripovedaka ''Bašta sljezove boje'', za koju je dobio Njegoševu nagradu. Izvršio je samoubistvo 1984. u Beogradu. Ostala dela: romani ''Prolom'', ''Gluvi barut'', ''Ne tuguj, bronzana stražo'', ''Osma ofanziva'', zbirke pripovedaka ''Rosa na bajonetima'', ''Surova škola'', ''Doživljaji Nikoletine Bursaca''.
  
  1925 - Naziv glavnog grada Norveške promenjen je u Oslo - do tada grad se zvao Kristijanija.
  
  1954 - Objavljen prvi broj casopisa ''Zmaj''.
  
  1958 - Stupio je na snagu Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemacka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Zajednici nazvanoj potom Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. su pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grcka, 1986. Španija i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Madarska, Poljska, Slovacka, Slovenija i Ceška, a 2007. Rumunija i Bugarska i 2013 Hrvatska.
  
  1959 - Revolucionarni pokret ''26. jul'' pod vodstvom Fidela Kastra odneo je pobedu na Kubi, a general Fulhensio Batista je posle potpunog rasula njemu lojalnih trupa pobegao u Dominikansku republiku.
  
  1993 - Ceška i Slovacka postale su samostalne države, cime je prestala da postoji Cehoslovacka, osnovana 1918.
  
  1999 - Zvanicno je puštena u promet jedinstvena evropska valuta - Evro. Banke su pocele da novu valutu koriste nakon tri dana.

• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 2. januar, drugi dan u godini. Do kraja godine ima 363 dana. Na današnji dan:
  
  1833. - Britanske trupe zauzele su Folklandska ostrva u Atlantskom okeanu. Taj arhipelag udaljen je oko 500 kilometara od argentinske obale i nalazi se u južnom Atlantiku. Dan ranije London je proglasio suverenitet nad ostrvima, izbacivši s njih argentinski garnizon.
  
  1837. - Roden je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Aleksijevic Balakirjev, pokretac i idejni voda kompozitorske grupe, po njemu nazvane Balakirjevljev kružok ili ''Velika petorica''. Grupu su cinili još Cezar Kjuj, Modest Musorgski, Nikolaj Rimski-Korsakov i Aleksandar Borodin. Nadovezujuci se na ruskog kompozitora Mihaila Glinku, izgradio je muzicki stil na elementima folklora, prvenstveno ruskog i orijentalnog. Dela: simfonijske poeme ''Rusija'', ''Tamara'', muzika za ''Kralja Lira'', klavirske kompozicije, ukljucujuci fantaziju ''Islamej''.
  
  1839. - Francuski pionir fotografije Luj Dager snimio je prvu fotografiju Meseca.
  
  1846. - Otvorena je prva citaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, nazvana Srpsko citalište, kasnije Citalište beogradsko. Slicne citaonice ubrzo su osnovane i u drugim gradovima Srbije.
  
  1870 - Osnovana prva srpska glumacka škola. Odluka da se u Beogradu osnuje glumacka škola doneta je decembra 1869. godine, jer se osecala potreba za školovanim glumackim kadrom. Zvanicno je otvorena 2. januara 1870. godine. U njoj su predavali: Aleksa Bacvanski - teoriju glume, Jovan Boškovic - srpsku književnost, Jovan Ðordevic - francuski i nemacki jezik i istoriju, kapelnik Dragutin Reš - pevanje (skaliranje), Miokovic - macevanje, Ducman, bivši štalmajstor kneza Mihajla - jahanje. Prvi ucenici glumacke škole bili su: Petar Dobrinovic, Toša Anastasijevic, Mara Grgurova-Ðordevic, Sofija Ðordevic-Peleš, Dimitrije-Papa Dukic, Kosta Ðordevic-Karagalija, Nikola Živkovic Mirabo i dve sestre Rudic... Škola je prestala sa radom novembra iste godine, pošto je ocenjeno da nije dala vece umetnicke razultate. Od svih ucenika najviše je postigao Pera Dobrinovic. Glumom su nastavili da se bave i Marija Grgurova-Ðordevic, Sofija Peleš i Toša Anastasijevic. Dimitrije Dukic napustio je pozorište, ali je kao profesor gimnazije napisao istorijsku dramu ''Carica Milica'', koja je 1898. godine izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu.
  
  1920. - Roden je americki pisac i profesor biohemije Isak Asimov, pisac naucno-fantasticne proze. Naucno-popularna dela: ''Hemikalije života'', ''Zvezde i njihovi putevi'', ''Unutar atoma'', ''Svet nitrogena'', ''Ljudski mozak'', ''Nauka, brojevi i ja''. Književna dela: ''Ja, robot'', ''Celicne pecine'', ''Golo sunce'', ''Vasionske struje'', ''Zadužbina'', ''Druga Zadužbina'', ''Zadužbina i carstvo'', ''Kraj vecnosti''.
  
  1959. - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska ''Luna I'' bez ljudske posade.
  
  1959. - Dan pošto je srušio režim diktatora Fulhensija Batiste i ušao u Havanu, Fidel Kastro je za privremenog predsednika Kube naimenovao Manuela Urutiju.
  
  1971. - Tokom fudbalske utakmice Seltika i Rendžersa, u škotskom gradu Glazgov srušio se deo tribine na stadionu ''Ajbroks park'' i poginulo je 66 navijaca.
  
  1987 - Rodena Nada Higl, plivacica, svetska šampionka.
  
  2007. - Umro je Tedi Kolek, legendarni gradonacelnik Jerusalima, koji je tim gradom upravljao gotovo tri decenije. Kolek, koji je dobio ime po ocu cionizma Teodoru Herclu, bio je prvi covek Jerusalima od 1965. do 1993. godine u cak šest mandata. Neobicni gradonacelnik, poznat po cinjenici da je njegov privatni telefonski broj dostupan svima, roden je 1911. nedaleko od Budimpešte, a odrastao je u Becu. Bio je blizak saradnik oca izraelske nacije Davida Ben-Guriona i clan njegovog kabineta.

  Danas je 2. januar, drugi dan u godini. Do kraja godine ima 363 dana. Na današnji dan:
  
  1833. - Britanske trupe zauzele su Folklandska ostrva u Atlantskom okeanu. Taj arhipelag udaljen je oko 500 kilometara od argentinske obale i nalazi se u južnom Atlantiku. Dan ranije London je proglasio suverenitet nad ostrvima, izbacivši s njih argentinski garnizon.
  
  1837. - Roden je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Aleksijevic Balakirjev, pokretac i idejni voda kompozitorske grupe, po njemu nazvane Balakirjevljev kružok ili ''Velika petorica''. Grupu su cinili još Cezar Kjuj, Modest Musorgski, Nikolaj Rimski-Korsakov i Aleksandar Borodin. Nadovezujuci se na ruskog kompozitora Mihaila Glinku, izgradio je muzicki stil na elementima folklora, prvenstveno ruskog i orijentalnog. Dela: simfonijske poeme ''Rusija'', ''Tamara'', muzika za ''Kralja Lira'', klavirske kompozicije, ukljucujuci fantaziju ''Islamej''.
  
  1839. - Francuski pionir fotografije Luj Dager snimio je prvu fotografiju Meseca.
  
  1846. - Otvorena je prva citaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, nazvana Srpsko citalište, kasnije Citalište beogradsko. Slicne citaonice ubrzo su osnovane i u drugim gradovima Srbije.
  
  1870 - Osnovana prva srpska glumacka škola. Odluka da se u Beogradu osnuje glumacka škola doneta je decembra 1869. godine, jer se osecala potreba za školovanim glumackim kadrom. Zvanicno je otvorena 2. januara 1870. godine. U njoj su predavali: Aleksa Bacvanski - teoriju glume, Jovan Boškovic - srpsku književnost, Jovan Ðordevic - francuski i nemacki jezik i istoriju, kapelnik Dragutin Reš - pevanje (skaliranje), Miokovic - macevanje, Ducman, bivši štalmajstor kneza Mihajla - jahanje. Prvi ucenici glumacke škole bili su: Petar Dobrinovic, Toša Anastasijevic, Mara Grgurova-Ðordevic, Sofija Ðordevic-Peleš, Dimitrije-Papa Dukic, Kosta Ðordevic-Karagalija, Nikola Živkovic Mirabo i dve sestre Rudic... Škola je prestala sa radom novembra iste godine, pošto je ocenjeno da nije dala vece umetnicke razultate. Od svih ucenika najviše je postigao Pera Dobrinovic. Glumom su nastavili da se bave i Marija Grgurova-Ðordevic, Sofija Peleš i Toša Anastasijevic. Dimitrije Dukic napustio je pozorište, ali je kao profesor gimnazije napisao istorijsku dramu ''Carica Milica'', koja je 1898. godine izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu.
  
  1920. - Roden je americki pisac i profesor biohemije Isak Asimov, pisac naucno-fantasticne proze. Naucno-popularna dela: ''Hemikalije života'', ''Zvezde i njihovi putevi'', ''Unutar atoma'', ''Svet nitrogena'', ''Ljudski mozak'', ''Nauka, brojevi i ja''. Književna dela: ''Ja, robot'', ''Celicne pecine'', ''Golo sunce'', ''Vasionske struje'', ''Zadužbina'', ''Druga Zadužbina'', ''Zadužbina i carstvo'', ''Kraj vecnosti''.
  
  1959. - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska ''Luna I'' bez ljudske posade.
  
  1959. - Dan pošto je srušio režim diktatora Fulhensija Batiste i ušao u Havanu, Fidel Kastro je za privremenog predsednika Kube naimenovao Manuela Urutiju.
  
  1971. - Tokom fudbalske utakmice Seltika i Rendžersa, u škotskom gradu Glazgov srušio se deo tribine na stadionu ''Ajbroks park'' i poginulo je 66 navijaca.
  
  1987 - Rodena Nada Higl, plivacica, svetska šampionka.
  
  2007. - Umro je Tedi Kolek, legendarni gradonacelnik Jerusalima, koji je tim gradom upravljao gotovo tri decenije. Kolek, koji je dobio ime po ocu cionizma Teodoru Herclu, bio je prvi covek Jerusalima od 1965. do 1993. godine u cak šest mandata. Neobicni gradonacelnik, poznat po cinjenici da je njegov privatni telefonski broj dostupan svima, roden je 1911. nedaleko od Budimpešte, a odrastao je u Becu. Bio je blizak saradnik oca izraelske nacije Davida Ben-Guriona i clan njegovog kabineta.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 3. januar. Do kraja godine ima 362 dana. Na današnji dan:
  
  106 p. n. e. - Roden je rimski govornik, pisac, filozof i politicar Marko Tulije Ciceron, najveci stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razoblicio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni licnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antickoj terminologiji - tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda - ''Filipika'') i ubijen je 43. pre n.e. Njegova misao izrecena u delu ''O dužnostima'': ''Summum ius summa iniuria'' (''Najviše pravo najviša nepravda'' - previše revnosna primena zakona može biti izrazita nepravda) tipican je izraz njegovog intelektualnog sklopa. Ostala dela: ''Besed'', ''O besedniku'', ''Rasprave u Tuskul'', ''O starosti'', ''O prijateljstvu'', ''O krajnostima dobra i zl'', ''O prirodi bogova'', besede ''Protiv Katiline''.
  
  1868 - U Japanu je ukinut šogunat - na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je znacaj neke vrste buržoaske revolucije - ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogucilo neverovatan uspon Japana.
  
  1875 - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavac ''Velikog svetskog recnika XIX veka'' u 17 tomova. Izdavacka kuca ''Larus'' je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.
  
  1892 - Roden je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji ''Gospodar prstenova'' stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeci se prozom u kojoj se osecaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani ''Hobit'' i ''Silmarion''. Ostala dela: kriticke studije ''Beovulf: cudovišta i kriticari'', ''Bajke, kriticka studija'', ''Coser kao filolog''.
  
  1904 - Rodjen je srpski pisac, likovni i književni kriticar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavacku kucu ''Nolit'' (Nova literatura). Uredjivao je i književno-politicki casopis ''Nova literatura''. Zbog politickih razloga emigrirao je i u Nemackoj je uredjivao komunisticki književni casopis ''Linkskurve''. U Parizu je 1933. osnovao ''Institut za borbu protiv fašizma''. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumacenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman ''Dovidjenja u oktobru'', eseji i umetnicka kritika ''Osvajanje neba'', ''Misli i boje'', ''Susreti sa mojim vremenom'', ''Jugoslovenska skulptura XX vek'', ''Graditelji moderne misli'', ''Naivna slika sveta'', ''Prodori moderne umetnosti'', ''Kraj umetnosti u doba nauke?'', ''Maske sveta''.
  
  1905 - Roden Dante Ðakozo, italijanski projektant automobila, ''otac topolina''.
  
  1924 - Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.
  
  1929 - Roden je italijanski filmski režiser Serdo Leone, tvorac ''špageti vesterna''. Filmovi: ''Kolos sa Rodosa'', ''Za šaku dolara'', ''Dobar, loš, zao'', ''Zovem se Niko'', ''Bilo jednom na Divljem zapadu'', ''Dogodilo se u Americi''.
  
  1942 - Nemacki zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrcu, zabranjeno skrivanje Jevreja i cuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.
  
  1945 - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemackog vode Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su saveznicke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacisticke divizije nanevši im teške gubitke.
  
  1959 - Aljaska postala 49. država SAD.
  
  1961 - SAD su prekinule diplomatske odnose s Kubom.
  
  1969 - Roden Mihael Šumaher, nemacki automobilista, vozac ''Formule 1''.
  
  1993 - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali su sporazum o svodenju nuklearnog potencijala na trecinu.
  
  2002 - Umro Fredi Hajneken, holandski pivski magnat.
  
  2004 - Posle sedam meseci putovanja, na Mars se spustio americki ''marsohod'', robot ''Spirit'', sa zadatkom da tokom tri meseca analizira stene i tlo na toj planeti.

  Danas je 3. januar. Do kraja godine ima 362 dana. Na današnji dan:
  
  106 p. n. e. - Roden je rimski govornik, pisac, filozof i politicar Marko Tulije Ciceron, najveci stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razoblicio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni licnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antickoj terminologiji - tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda - ''Filipika'') i ubijen je 43. pre n.e. Njegova misao izrecena u delu ''O dužnostima'': ''Summum ius summa iniuria'' (''Najviše pravo najviša nepravda'' - previše revnosna primena zakona može biti izrazita nepravda) tipican je izraz njegovog intelektualnog sklopa. Ostala dela: ''Besed'', ''O besedniku'', ''Rasprave u Tuskul'', ''O starosti'', ''O prijateljstvu'', ''O krajnostima dobra i zl'', ''O prirodi bogova'', besede ''Protiv Katiline''.
  
  1868 - U Japanu je ukinut šogunat - na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je znacaj neke vrste buržoaske revolucije - ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogucilo neverovatan uspon Japana.
  
  1875 - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavac ''Velikog svetskog recnika XIX veka'' u 17 tomova. Izdavacka kuca ''Larus'' je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.
  
  1892 - Roden je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji ''Gospodar prstenova'' stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeci se prozom u kojoj se osecaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani ''Hobit'' i ''Silmarion''. Ostala dela: kriticke studije ''Beovulf: cudovišta i kriticari'', ''Bajke, kriticka studija'', ''Coser kao filolog''.
  
  1904 - Rodjen je srpski pisac, likovni i književni kriticar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavacku kucu ''Nolit'' (Nova literatura). Uredjivao je i književno-politicki casopis ''Nova literatura''. Zbog politickih razloga emigrirao je i u Nemackoj je uredjivao komunisticki književni casopis ''Linkskurve''. U Parizu je 1933. osnovao ''Institut za borbu protiv fašizma''. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumacenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman ''Dovidjenja u oktobru'', eseji i umetnicka kritika ''Osvajanje neba'', ''Misli i boje'', ''Susreti sa mojim vremenom'', ''Jugoslovenska skulptura XX vek'', ''Graditelji moderne misli'', ''Naivna slika sveta'', ''Prodori moderne umetnosti'', ''Kraj umetnosti u doba nauke?'', ''Maske sveta''.
  
  1905 - Roden Dante Ðakozo, italijanski projektant automobila, ''otac topolina''.
  
  1924 - Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.
  
  1929 - Roden je italijanski filmski režiser Serdo Leone, tvorac ''špageti vesterna''. Filmovi: ''Kolos sa Rodosa'', ''Za šaku dolara'', ''Dobar, loš, zao'', ''Zovem se Niko'', ''Bilo jednom na Divljem zapadu'', ''Dogodilo se u Americi''.
  
  1942 - Nemacki zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrcu, zabranjeno skrivanje Jevreja i cuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.
  
  1945 - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemackog vode Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su saveznicke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacisticke divizije nanevši im teške gubitke.
  
  1959 - Aljaska postala 49. država SAD.
  
  1961 - SAD su prekinule diplomatske odnose s Kubom.
  
  1969 - Roden Mihael Šumaher, nemacki automobilista, vozac ''Formule 1''.
  
  1993 - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali su sporazum o svodenju nuklearnog potencijala na trecinu.
  
  2002 - Umro Fredi Hajneken, holandski pivski magnat.
  
  2004 - Posle sedam meseci putovanja, na Mars se spustio americki ''marsohod'', robot ''Spirit'', sa zadatkom da tokom tri meseca analizira stene i tlo na toj planeti.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 4. januar, cetvrti dan u godini. Do kraja godine ima 361 dana. Na današnji dan:
  
  1494 - Odštampan je ''Oktoih prvoglasnik'' - prva srpska štampana knjiga. Ðurad Crnojevic vladar jedne od srpskih srednjovekovnih zemalja - Zete, kupio je 1492. u Veneciji štamparsku presu i pokretna slova. Štampariju je vodio jeromonah Makarije. Do 1496. kada je prestala da radi, štamparija je izradila sledece knjige: pomenuti ''Oktoih prvoglasnik'', zatim ''Oktoih petoglasnik'', ''Psaltir s posledovanjem'', ''Cetvoroevandelje'', ''Trebnik'' (molitvenik) i ''Cvetni triod'' - nedovršen. Sve knjige su štampane srpskom cirilicom, u crvenoj i crnoj boji. Graficka rešenja su poštovala tradicije pravoslavnih bogoslužbenih knjiga. Najstarija srpska štamparija jedna je od prvih štamparija Evrope iako je radila svega cetori godine.
  
  1643 - Roden je engleski fizicar, matematicar, mehanicar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu. Otkrio je Opšti zakon privlacenja masa (gravitacija), cime je pocela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva (Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni racun. Postavio je temelje klasicne fizike i otkrio neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonacni red, metodu približnog odredivanja vrednosti nula funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu cast znakom N obeležava se sila.
  
  1785 - Roden je nemacki filolog i književnik Jakob Grim, osnivac savremene germanistike. Skrenuo je pažnju intelektualne javnosti na narodne umotvorine i jezik. Izucavao je istoriju jezika i starije književnosti. Bavio se narodnim predanjem, mitovima i bajkama, folklorom i obicajima. Zasnovao je 1852. veliki ''Nemacki recnik'' i napisao je ''Istoriju nemackog jezika''. Prevodio je srpske narodne pesme i uopšte bio je sklon Srbima. Zajedno s mladim bratom Vilhelmom sakupio je i obradio mnoge bajke poznate deci širom sveta. Uveo je istorijsko-uporedni metod u proucavanju jezika. Njegovo najznacajnije delo jeste Nemacka gramatika, u kome je dao svoje objašnjenje zakona o promeni glasova, tzv. ''Grimov zakon''. Poznati su i njegovi radovi: Istorija nemackog jezika, Nemacka mitologija i Nemacke pravne starine. Sa bratom je, 1852. godine, poceo da izdaje veliki Recnik nemackog jezika, cije je izlaženje nastavljeno i posle njegove smrti. Grim je bio prijatelj Vuka Karadžica. Prevodio je na nemacki jezik srpske narodne pesme. Predstavio je nemackoj citalackoj publici Vukove zbirke i preveo Vukovu Srpsku gramatiku.
  
  1809 - Roden je francuski ucitelj Luj Braj, pronalazac azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispupcenih tacaka, cije kombinacije oznacavaju pojedina slova, što je omogucilo slepima da mogu da citaju.
  
  1881- Roden je srpski episkop Nikolaj Velimirovic (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žicki, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobicnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Izmedu dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišcansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljacki pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogucava klasican parohijski život. Bila je to vrlo netipicna pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovcarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožic). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvanicnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, docekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišcanskih crkava - što je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je 1956. u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobicno plodan, ali cesto neujednacen i cak kontradiktoran. Dela: ''Religija Njegoševa'', ''Besede pod Gorom'', ''Iznad greha i smrti'', ''Duša Srbije'', ''Srbija u svetlosti i mraku'', ''Duhovni preporod Evrope'', ''Agonija crkve'', ''Reci o Svecoveku'', ''Molitve na jez eru'', ''Omilije'', ''Ohridski prolog'', ''Teodul'', ''Srpski narod kao Teodul'', ''Srednji sistem'', ''Indijska pisma'', ''Kasijana'', ''Žetve Gospodnje'', ''Divan'', ''Jedini Covekoljubac'' i dr.
  
  1890 - Roden je Moša Pijade, srpski politicar jevrejskog porekla, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Roden je na Dorcolu koji je tada znatnim delom bio naseljen jevrejskim stanovništvom. Slikarstvo je ucio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i prišao je Komunistickoj partiji i postao je 1921. clan njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa CK KPJ - ''Komunist'', 1925. osuden je na 20 godina robije. U zatvoru je preveo ''Kapital'', ''Bedu filozofije'' i ''Manifest komunisticke partije'' Karla Marksa. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilackih odbora, na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik Predsedništva. Osnivac je 5.11.1943. novinske agencije TANJUG.
  
  1958 - Sovjetski ''Sputnjik I'', prvi veštacki satelit lansiran u oktobru 1957. raspao se i pao na Zemlju.
  
  1960 - U saobracajnoj nesreci poginuo je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegovo književno delo zasnovano je na idejama sveprisutne paradoksalnosti savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvaralaštvu, po njegovim recima, ''stvarati znaci dva puta živeti''. Dela: romani ''Stranac'', ''Kuga'', ''Pad'', pozorišni komadi ''Kaligula'', ''Pravednici'', ''Opsadno stanje'', ''Nesporazum'', eseji ''Svadba'', ''Mit o Sizifu'', ''Pisma nemackom prijatelju'', ''Pobunjeni covek''.
  
  1967 - Poginuo je engleski vozac brzih automobila i camaca Donald Malkolm Kempbel, nosilac svetskog rekorda u vožnji automobilom od 648,7 km. na cas. Rekord je postavljen 1964. Camcem ''Plava ptica'', s mlaznim motorom, na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji, Kempbel je pokušao da osvoji novi rekord - dostigao je novi svetski rekord na vodi - od 527,9 km na cas - ali je to platio životom.
  
  2007 - Apelacioni sud kanadske provincije Ontario zvanicno je priznao pravo jednog petogodišnjeg decaka da ima tri roditelja - oca i dve majke koje više od 15 godina žive u homoseksualnoj zajednici, i od kojih je jedna decakova biološka majka. Dve žene, obratile su se sudu pošto nisu želele da problem reše usvajanjem deteta što bi dovelo do toga da otac izgubi status roditelja. Homoseksualni brakovi su legalni u Ontariju od 2003. a od 2005. na celoj teritoriji Kanade.
  
  2009 - Umro je Ivan Gubijan, atleticar, reprezentativac negdašnje Jugoslavije, osvajac srebrne olimpijske medalje u bacanju kladiva 1948. u Londonu, i prvi jugoslovenski osvajac olimpijske medalje. Bio je od osnivanja AK Partizan clan tog najtrofejnijeg beogradskog kluba. Prvi je izveo tehniku bacanja kladiva sa cetiri okreta, i danas najzastupljeniju u ovoj atletskoj disciplini. Pet puta bio je prvak Jugoslavije (1948, 1949, 1950, 1952. i 1953), i pet puta je popravljao državni rekord dovevši ga od 56,24 metara (Beograd, 13. oktobra 1947) do 59,69 metara (Istanbul, 14. avgusta 1955). Po završetku takmicarske karijere radio je kao nastavnik fizicke kulture i kao trener bacaca kladiva.

  Danas je 4. januar, cetvrti dan u godini. Do kraja godine ima 361 dana. Na današnji dan:
  
  1494 - Odštampan je ''Oktoih prvoglasnik'' - prva srpska štampana knjiga. Ðurad Crnojevic vladar jedne od srpskih srednjovekovnih zemalja - Zete, kupio je 1492. u Veneciji štamparsku presu i pokretna slova. Štampariju je vodio jeromonah Makarije. Do 1496. kada je prestala da radi, štamparija je izradila sledece knjige: pomenuti ''Oktoih prvoglasnik'', zatim ''Oktoih petoglasnik'', ''Psaltir s posledovanjem'', ''Cetvoroevandelje'', ''Trebnik'' (molitvenik) i ''Cvetni triod'' - nedovršen. Sve knjige su štampane srpskom cirilicom, u crvenoj i crnoj boji. Graficka rešenja su poštovala tradicije pravoslavnih bogoslužbenih knjiga. Najstarija srpska štamparija jedna je od prvih štamparija Evrope iako je radila svega cetori godine.
  
  1643 - Roden je engleski fizicar, matematicar, mehanicar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu. Otkrio je Opšti zakon privlacenja masa (gravitacija), cime je pocela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva (Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni racun. Postavio je temelje klasicne fizike i otkrio neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonacni red, metodu približnog odredivanja vrednosti nula funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu cast znakom N obeležava se sila.
  
  1785 - Roden je nemacki filolog i književnik Jakob Grim, osnivac savremene germanistike. Skrenuo je pažnju intelektualne javnosti na narodne umotvorine i jezik. Izucavao je istoriju jezika i starije književnosti. Bavio se narodnim predanjem, mitovima i bajkama, folklorom i obicajima. Zasnovao je 1852. veliki ''Nemacki recnik'' i napisao je ''Istoriju nemackog jezika''. Prevodio je srpske narodne pesme i uopšte bio je sklon Srbima. Zajedno s mladim bratom Vilhelmom sakupio je i obradio mnoge bajke poznate deci širom sveta. Uveo je istorijsko-uporedni metod u proucavanju jezika. Njegovo najznacajnije delo jeste Nemacka gramatika, u kome je dao svoje objašnjenje zakona o promeni glasova, tzv. ''Grimov zakon''. Poznati su i njegovi radovi: Istorija nemackog jezika, Nemacka mitologija i Nemacke pravne starine. Sa bratom je, 1852. godine, poceo da izdaje veliki Recnik nemackog jezika, cije je izlaženje nastavljeno i posle njegove smrti. Grim je bio prijatelj Vuka Karadžica. Prevodio je na nemacki jezik srpske narodne pesme. Predstavio je nemackoj citalackoj publici Vukove zbirke i preveo Vukovu Srpsku gramatiku.
  
  1809 - Roden je francuski ucitelj Luj Braj, pronalazac azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispupcenih tacaka, cije kombinacije oznacavaju pojedina slova, što je omogucilo slepima da mogu da citaju.
  
  1881- Roden je srpski episkop Nikolaj Velimirovic (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žicki, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobicnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Izmedu dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišcansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljacki pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogucava klasican parohijski život. Bila je to vrlo netipicna pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovcarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožic). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvanicnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, docekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišcanskih crkava - što je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je 1956. u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobicno plodan, ali cesto neujednacen i cak kontradiktoran. Dela: ''Religija Njegoševa'', ''Besede pod Gorom'', ''Iznad greha i smrti'', ''Duša Srbije'', ''Srbija u svetlosti i mraku'', ''Duhovni preporod Evrope'', ''Agonija crkve'', ''Reci o Svecoveku'', ''Molitve na jez eru'', ''Omilije'', ''Ohridski prolog'', ''Teodul'', ''Srpski narod kao Teodul'', ''Srednji sistem'', ''Indijska pisma'', ''Kasijana'', ''Žetve Gospodnje'', ''Divan'', ''Jedini Covekoljubac'' i dr.
  
  1890 - Roden je Moša Pijade, srpski politicar jevrejskog porekla, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Roden je na Dorcolu koji je tada znatnim delom bio naseljen jevrejskim stanovništvom. Slikarstvo je ucio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i prišao je Komunistickoj partiji i postao je 1921. clan njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa CK KPJ - ''Komunist'', 1925. osuden je na 20 godina robije. U zatvoru je preveo ''Kapital'', ''Bedu filozofije'' i ''Manifest komunisticke partije'' Karla Marksa. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilackih odbora, na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik Predsedništva. Osnivac je 5.11.1943. novinske agencije TANJUG.
  
  1958 - Sovjetski ''Sputnjik I'', prvi veštacki satelit lansiran u oktobru 1957. raspao se i pao na Zemlju.
  
  1960 - U saobracajnoj nesreci poginuo je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegovo književno delo zasnovano je na idejama sveprisutne paradoksalnosti savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvaralaštvu, po njegovim recima, ''stvarati znaci dva puta živeti''. Dela: romani ''Stranac'', ''Kuga'', ''Pad'', pozorišni komadi ''Kaligula'', ''Pravednici'', ''Opsadno stanje'', ''Nesporazum'', eseji ''Svadba'', ''Mit o Sizifu'', ''Pisma nemackom prijatelju'', ''Pobunjeni covek''.
  
  1967 - Poginuo je engleski vozac brzih automobila i camaca Donald Malkolm Kempbel, nosilac svetskog rekorda u vožnji automobilom od 648,7 km. na cas. Rekord je postavljen 1964. Camcem ''Plava ptica'', s mlaznim motorom, na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji, Kempbel je pokušao da osvoji novi rekord - dostigao je novi svetski rekord na vodi - od 527,9 km na cas - ali je to platio životom.
  
  2007 - Apelacioni sud kanadske provincije Ontario zvanicno je priznao pravo jednog petogodišnjeg decaka da ima tri roditelja - oca i dve majke koje više od 15 godina žive u homoseksualnoj zajednici, i od kojih je jedna decakova biološka majka. Dve žene, obratile su se sudu pošto nisu želele da problem reše usvajanjem deteta što bi dovelo do toga da otac izgubi status roditelja. Homoseksualni brakovi su legalni u Ontariju od 2003. a od 2005. na celoj teritoriji Kanade.
  
  2009 - Umro je Ivan Gubijan, atleticar, reprezentativac negdašnje Jugoslavije, osvajac srebrne olimpijske medalje u bacanju kladiva 1948. u Londonu, i prvi jugoslovenski osvajac olimpijske medalje. Bio je od osnivanja AK Partizan clan tog najtrofejnijeg beogradskog kluba. Prvi je izveo tehniku bacanja kladiva sa cetiri okreta, i danas najzastupljeniju u ovoj atletskoj disciplini. Pet puta bio je prvak Jugoslavije (1948, 1949, 1950, 1952. i 1953), i pet puta je popravljao državni rekord dovevši ga od 56,24 metara (Beograd, 13. oktobra 1947) do 59,69 metara (Istanbul, 14. avgusta 1955). Po završetku takmicarske karijere radio je kao nastavnik fizicke kulture i kao trener bacaca kladiva.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 5. januar, peti dan u godini. Do kraja godine ima 360 dana. Na današnji dan:
  
  1066 - Umro je Eduard Ispovednik, anglosaksonski kralj od 1042, po kojem su nazvani anglosaksonski pravni obicaji, kodifikovani posle njegove smrti - ''Leges Edwardi confešoris''.
  
  1589 - Umrla je francuska kraljica Katarina Medici, cerka gospodara Firence Lorenca II Medicija, koja je posle smrti muža Anrija II od vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-gradanski rat rimokatolika i hugenota, cijem je razbuktavanju znatno doprinela. Prvi se put politicki jace angažovala kao regentica za svoga mladeg sina Karla IX. Kako bi sinu sacuvala krunu, nastojala je, u jeku verskih borbi, u Francuskoj, da uspostavi politicku ravnotežu katolika i hugenota, održavajuci dobre odnose sa Španijom. Kad je uticaj španskog protivnika, hugenota admirala De Colignija, na njenog sina pretio da ce poremetiti njene planove u pitanjima spoljne i unutrašnje politike, organizovala je 1572. godine pokolj hugenota, poznatiji kao Bartolomejska noc.
  
  1592 - Roden je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula (poznat i kao princ Haram). Najveci deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal. Umro je 1666. i takode je sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.
  
  1855 - Roden je americki pronalazac King Kemp Džilet pronalazac nožica za brijanje - kod nas poznatog kao ''žilet'', prema francuskoj verziji njegovog prezimena.
  
  1895 - Nemacki fizicar Vilhelm Konrad Rentgen saopštio je da je pronašao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane ''Rentgenovi zraci''.
  
  1896 - Roden prvi strip junak - ''Žuti decak'' Ricarda Autkolta.
  
  1898 - Održana prva zvanicna bob - trka u svetu na stazi Sent Moris.
  
  1919 - Osnovana je Nacional-socijalisticka radnicka partija Nemacke. Na vlast je došla 1933. kada je Hitleru posle izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacisticke partije u Nemackoj kasnije i u vecem delu Evrope trajala je do 1945 - kad je Nemacka kapitulirala, prethodno vojnicki potpuno potucena.
  
  1947 - Održan prvi zvanicni fudbalski derbi Crvena zvezda-Partizan.
  
  1952.- Izašao je prvi broj obnovljenog ''Politikinog Zabavnika''. Poceo je da izlazi 1939. i ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske i jugoslovenske decje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i domaceg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista ''Politika'' uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.
  
  1964 - Vaseljenski patrijarh Atinagora I i papa Pavle VI sastali su se u Jerusalimu, što je od 15. veka bio prvi susret nekog pravoslavnog patrijarha s rimokatolickim poglavarom.
  
  1968 - Aleksander Dubcek postao je prvi sekretar CK KP Cehoslovacke, umesto Antonjina Novotnog, i ubrzo je otpoceo proces takozvane liberalizacije - poznat kao ''Praško prolece'' ili ''socijalizam s ljudskim likom''. Eksperiment je prekinut vojnom okupacijom Cehoslovacke u koju su trupe Varšavskog pakta ušle u avgustu 1968.
  
  1969 - Sovjetski Savez je lansirao ''Veneru 5'', vasionski brod bez ljudske posade u pravcu Venere, a pet dana potom i ''Veneru 6'', koji su do te planete dospeli 16. odnosno 17. maja.
  
  1991 - Umro je srpski pisac Vasko Popa, clan Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevodeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Bio je jezicki cudotvorac i prema opštoj oceni retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama ''Kora'', ''Nepocin-polje'', ''Sporedno nebo'', ''Uspravna zemlja'', ''Vucja so'', ''Živo meso'', ''Kuca nasred druma'', ''Rez'', antologija narodnih umotvorina ''Od zlata jabuka'', antologija poetskog humora ''Urnebesnik''.
  
  2007 - Umro je Momofuku Andou, japanski ''kralj rezanaca'', izumitelj ''instant rezanaca'' koji su bili hrana astronautima u svemiru. Ando, roden 1910. na Tajvanu, proizvodnju testenina zapoceo je na rodnom ostrvu, a nastavio u Osaki. Osnovao je 1948. preduzece ''Nišin Fud'', bila je to fabrika koja je prva (1958.) proizvela rezance u vrecici, a zatim i druge slicne proizvode koji su vremenom osvojili citav svet.
  
  2009 - Reosiguravajuca kuca ''Munih Re'' u svom godišnjem izveštaju saopštila je da su elementarne nepogode svetsku ekonomiju tokom prethodne godine koštale 200 milijardi dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na 2007. kada je šteta iznosila 82 milijarde dolara iako je broj dogadaja koji su prouzrokovali štete opao sa 960 u 2007. na 750 u 2008. Ocenjeno je da se nastavlja dugorocni trend, odnosno, Klimatske promene najverovatnije doprinose povecanju broja ekstremnih vremenskih neprilika i uzrok su prirodnih katastrofa.

  Danas je 5. januar, peti dan u godini. Do kraja godine ima 360 dana. Na današnji dan:
  
  1066 - Umro je Eduard Ispovednik, anglosaksonski kralj od 1042, po kojem su nazvani anglosaksonski pravni obicaji, kodifikovani posle njegove smrti - ''Leges Edwardi confešoris''.
  
  1589 - Umrla je francuska kraljica Katarina Medici, cerka gospodara Firence Lorenca II Medicija, koja je posle smrti muža Anrija II od vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-gradanski rat rimokatolika i hugenota, cijem je razbuktavanju znatno doprinela. Prvi se put politicki jace angažovala kao regentica za svoga mladeg sina Karla IX. Kako bi sinu sacuvala krunu, nastojala je, u jeku verskih borbi, u Francuskoj, da uspostavi politicku ravnotežu katolika i hugenota, održavajuci dobre odnose sa Španijom. Kad je uticaj španskog protivnika, hugenota admirala De Colignija, na njenog sina pretio da ce poremetiti njene planove u pitanjima spoljne i unutrašnje politike, organizovala je 1572. godine pokolj hugenota, poznatiji kao Bartolomejska noc.
  
  1592 - Roden je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula (poznat i kao princ Haram). Najveci deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal. Umro je 1666. i takode je sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.
  
  1855 - Roden je americki pronalazac King Kemp Džilet pronalazac nožica za brijanje - kod nas poznatog kao ''žilet'', prema francuskoj verziji njegovog prezimena.
  
  1895 - Nemacki fizicar Vilhelm Konrad Rentgen saopštio je da je pronašao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane ''Rentgenovi zraci''.
  
  1896 - Roden prvi strip junak - ''Žuti decak'' Ricarda Autkolta.
  
  1898 - Održana prva zvanicna bob - trka u svetu na stazi Sent Moris.
  
  1919 - Osnovana je Nacional-socijalisticka radnicka partija Nemacke. Na vlast je došla 1933. kada je Hitleru posle izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacisticke partije u Nemackoj kasnije i u vecem delu Evrope trajala je do 1945 - kad je Nemacka kapitulirala, prethodno vojnicki potpuno potucena.
  
  1947 - Održan prvi zvanicni fudbalski derbi Crvena zvezda-Partizan.
  
  1952.- Izašao je prvi broj obnovljenog ''Politikinog Zabavnika''. Poceo je da izlazi 1939. i ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske i jugoslovenske decje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i domaceg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista ''Politika'' uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.
  
  1964 - Vaseljenski patrijarh Atinagora I i papa Pavle VI sastali su se u Jerusalimu, što je od 15. veka bio prvi susret nekog pravoslavnog patrijarha s rimokatolickim poglavarom.
  
  1968 - Aleksander Dubcek postao je prvi sekretar CK KP Cehoslovacke, umesto Antonjina Novotnog, i ubrzo je otpoceo proces takozvane liberalizacije - poznat kao ''Praško prolece'' ili ''socijalizam s ljudskim likom''. Eksperiment je prekinut vojnom okupacijom Cehoslovacke u koju su trupe Varšavskog pakta ušle u avgustu 1968.
  
  1969 - Sovjetski Savez je lansirao ''Veneru 5'', vasionski brod bez ljudske posade u pravcu Venere, a pet dana potom i ''Veneru 6'', koji su do te planete dospeli 16. odnosno 17. maja.
  
  1991 - Umro je srpski pisac Vasko Popa, clan Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevodeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Bio je jezicki cudotvorac i prema opštoj oceni retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama ''Kora'', ''Nepocin-polje'', ''Sporedno nebo'', ''Uspravna zemlja'', ''Vucja so'', ''Živo meso'', ''Kuca nasred druma'', ''Rez'', antologija narodnih umotvorina ''Od zlata jabuka'', antologija poetskog humora ''Urnebesnik''.
  
  2007 - Umro je Momofuku Andou, japanski ''kralj rezanaca'', izumitelj ''instant rezanaca'' koji su bili hrana astronautima u svemiru. Ando, roden 1910. na Tajvanu, proizvodnju testenina zapoceo je na rodnom ostrvu, a nastavio u Osaki. Osnovao je 1948. preduzece ''Nišin Fud'', bila je to fabrika koja je prva (1958.) proizvela rezance u vrecici, a zatim i druge slicne proizvode koji su vremenom osvojili citav svet.
  
  2009 - Reosiguravajuca kuca ''Munih Re'' u svom godišnjem izveštaju saopštila je da su elementarne nepogode svetsku ekonomiju tokom prethodne godine koštale 200 milijardi dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na 2007. kada je šteta iznosila 82 milijarde dolara iako je broj dogadaja koji su prouzrokovali štete opao sa 960 u 2007. na 750 u 2008. Ocenjeno je da se nastavlja dugorocni trend, odnosno, Klimatske promene najverovatnije doprinose povecanju broja ekstremnih vremenskih neprilika i uzrok su prirodnih katastrofa.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 6. januar, šesti dan u godini. Do kraja godine ima 359 dana. Na današnji dan:
  
  1367 - Roden je engleski kralj Ricard II, koji je na presto došao u desetoj godini, nasledivši dedu Edvarda III. Tokom vladavine do 1399. kad ga je zbacio rodak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV, bio je prinuden da od nezadovoljnog visokog plemstva grcevito brani prerogative kraljevske vlasti. Umro je 1400. pod misterioznim okolnostima u zatoceništvu u zamku Pontefrakt.
  
  1412 - Rodena je Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da joj je - Glas s neba - naredio da spase Francusku, da krene u oslobadenje Orleana, a 1429. je na celu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada. Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgundani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osudena je pod optužbom da je jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mucenickog stradanja i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogucili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.
  
  1745 - Roden je francuski pronalazac Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.
  
  1807 - Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrdave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku tvrdavu, a turski komandant Alija Gušanac pobegao je iz tvrdave krajem decembra, uvidevši da je odbrana beznadežna. Novom komandantu Sulejman paši potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Karadordevim vodstvom.
  
  1822 - Roden je nemacki arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeci se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Šliman je otkrio i Mikenu, Orhomen i Itaku, utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.
  
  1852 - Umro je francuski ucitelj Luj Braj, pronalazac azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispupcenih tacaka, cije kombinacije oznacavaju pojedina slova, što je omogucilo slepima da mogu da citaju.
  
  1919. - Umro je americki državnik Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909. cija je politika stvorila svetsku silu od SAD. Do tada Sjedinjene Države su vodile izolacionisticku politiku osim doslednog intervencionizma na americkom kontinentu. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Inicijator je izgradnje Panamskog kanala, a za posredovanje u Rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.
  
  1929 - Kralj Aleksandar Karadordevic suspendovao je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i zaveo je licnu vladu.
  
  1949 - Umro je americki filmski režiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom". Ostali filmovi: "Carobnjak iz Oza", "Kapetan hrabrost", "Tortilja Flat", "Jovanka Orleanka".
  
  1993 - Umro je americki džez muzicar, trubac, pevac, kompozitor, aranžer i šef orkestra Džon Birks "Dizi" Gilespi, nesumnjivo jedan od najboljih trubaca i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

  Danas je 6. januar, šesti dan u godini. Do kraja godine ima 359 dana. Na današnji dan:
  
  1367 - Roden je engleski kralj Ricard II, koji je na presto došao u desetoj godini, nasledivši dedu Edvarda III. Tokom vladavine do 1399. kad ga je zbacio rodak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV, bio je prinuden da od nezadovoljnog visokog plemstva grcevito brani prerogative kraljevske vlasti. Umro je 1400. pod misterioznim okolnostima u zatoceništvu u zamku Pontefrakt.
  
  1412 - Rodena je Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da joj je - Glas s neba - naredio da spase Francusku, da krene u oslobadenje Orleana, a 1429. je na celu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada. Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgundani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osudena je pod optužbom da je jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mucenickog stradanja i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogucili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.
  
  1745 - Roden je francuski pronalazac Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.
  
  1807 - Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrdave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku tvrdavu, a turski komandant Alija Gušanac pobegao je iz tvrdave krajem decembra, uvidevši da je odbrana beznadežna. Novom komandantu Sulejman paši potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Karadordevim vodstvom.
  
  1822 - Roden je nemacki arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeci se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Šliman je otkrio i Mikenu, Orhomen i Itaku, utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.
  
  1852 - Umro je francuski ucitelj Luj Braj, pronalazac azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispupcenih tacaka, cije kombinacije oznacavaju pojedina slova, što je omogucilo slepima da mogu da citaju.
  
  1919. - Umro je americki državnik Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909. cija je politika stvorila svetsku silu od SAD. Do tada Sjedinjene Države su vodile izolacionisticku politiku osim doslednog intervencionizma na americkom kontinentu. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Inicijator je izgradnje Panamskog kanala, a za posredovanje u Rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.
  
  1929 - Kralj Aleksandar Karadordevic suspendovao je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i zaveo je licnu vladu.
  
  1949 - Umro je americki filmski režiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom". Ostali filmovi: "Carobnjak iz Oza", "Kapetan hrabrost", "Tortilja Flat", "Jovanka Orleanka".
  
  1993 - Umro je americki džez muzicar, trubac, pevac, kompozitor, aranžer i šef orkestra Džon Birks "Dizi" Gilespi, nesumnjivo jedan od najboljih trubaca i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 7. januar, 7. dan u godini. Do kraja godine ima 358 dana. Na današnji dan:
  
  1536 - Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i odvajanje od katolicke crkve.
  
  1582. godine papa Grgur XIII je izdao dekret kojim je uveo reform postojeceg, julijanskog kalendara. Ovaj, novi kalendar je i danas u upotrebi u najvecem broju zemalja i mi ga znamo pod imenom gregorijanski.
  Njime je zamenjen do tada važeci kalendar koji je Julije Cezar uveo 46. godine pre nove ere (julijanski kalendar).
  Pošto se od uvodenja julijanskog do uvodenja gregorijanskog kalendara pojavila razlika od 11 dana, papa Grgur je jednostavno naredio da se ti "dani viška" izbrišu kao da nikada nisu postojali.
  I tako je posle 4. oktobra 1582. godine osvanuo 15. oktobar 1582. godine.
  Razlika izmedu "starog" i "novog" kalendara se stalno povecava. Trenutno Julijanski kalendar "kasni" za Gregorijanskim 13 dana, 2100. godine ta razlika ce biti 14 dana, 2200. 15, a 2300. 16 dana.
  
  1610 - Italijanski astronom i matematicar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.
  
  1785 - Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom punjenim toplim vazduhom.
  
  1789 - Na prvim predsednickim izborima u SAD pobedio je Džordž Vašington, lider borbe za nezavisnost. Ponovo je izabran 1792. a 1796. odbio je da se kandiduje.
  
  1844 - Rodena je Francuskinja Mari Bernar Subiru, Sveta Bernadet iz Lurda, koja je objavila da joj se prikazala Devica Marija. Od 1858. Lurd je postao jedno od glavnih hodocasnickih mesta u Evropi.
  
  1909 - U Beogradu je pocela prva balkanska konferencija socijaldemokratskih partija Srbije, Turske, Hrvatske i Slavonije, Rumunije, Bosne i Hercegovine. Trodnevni skup je usvojio rezoluciju o stvaranju saveza slobodnih naroda Balkana u okviru balkanske federacije.
  
  1927 - Uspostavljena je redovna transatlantska telefonska veza izmedu Londona i Njujorka.
  
  1932 - Umro je francuski politicar Andre Mažino. Kaoministar rata (1922-24. i 1929-32) pokrenuo je izgradnju odbrambene linije utvrdenja duž francusko-nemacke granice, koja je po njemu dobila naziv ''Mažino linija''. Veliki odbrambeni sistem pokazao se nekorisnim u Drugom svetskom raru, kada su Nemci 1940. napali Francusku iz Belgije, zaobišavši ''Mažino liniju''.
  
  1943- Umro je naucnik i pronalazac Nikola Tesla. Jedan od najvecih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo cemu postavljen je pravac naucno-tehnickog razvoja u 20. veku. Roden je kao sin seoskog pravoslavnog sveštenika. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije završio. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena insistirao je na korišcenju naizmenicne struje namesto jednosmerne. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugaciji izgled. Pionir je i radio tehnike, bežicne telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon što je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo u Budimpešti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde ce živeti do kraja života. Povodom stogodišnjice njegovog rodenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jacine magnetnog polja.
  
  1953 - Americki predsednik Hari Truman saopštio je da je u SAD napravljena hidrogenska bomba.
  
  1979 - Kambodžanski pobunjenici su, uz pomoc vijetnamskih snaga, zauzeli Pnom Pen i srušili vladu ''Crvenih Kmera'' Pola Pota, tokom cije je strahovlade od aprila 1975. u Kambodži (tada Kampuciji) ubijeno izmedu milion i dva miliona ljudi.
  
  1984 - Umro je francuski fizicar Alfred Kastler, clan Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. Otkrio je i razvio opticke metode izucavanja Hercovih rezonanci u atomima i njegov rad je od kljucnog znacaja za razvoj lasera.
  
  1985 - Roden Luis Hamilton, britanski automobilista, šampion ''Formule 1''.
  
  1989 - Umro je japanski car Hirohito, koji je vladao od 1921. kada je kao regent zamenjivao obolelog oca, a 1926. je krunisan. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. ''božanskog porekla'' koje je plod tradicionalnog japanskog shvatanja i religioznosti. Vladarska ovlašcenja su mu znatno sužena ustavom iz 1947.
  
  1990 - Prvi put nakon 800 godina za posetioce je zatvoren krivi toranj u Pizi, jedna od najvecih svetskih turistickih atrakcija, zbog neophodne rekonstrukcije.
  
  2006 - Umro je austrijski planinar Hajnrih Harer ciji je život detaljno opisan u njegovoj autobiografskoj knjizi, po kojoj je kasnije snimljen film - ''Sedam godina na Tibetu''.

  Danas je 7. januar, 7. dan u godini. Do kraja godine ima 358 dana. Na današnji dan:
  
  1536 - Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i odvajanje od katolicke crkve.
  
  1582. godine papa Grgur XIII je izdao dekret kojim je uveo reform postojeceg, julijanskog kalendara. Ovaj, novi kalendar je i danas u upotrebi u najvecem broju zemalja i mi ga znamo pod imenom gregorijanski.
  Njime je zamenjen do tada važeci kalendar koji je Julije Cezar uveo 46. godine pre nove ere (julijanski kalendar).
  Pošto se od uvodenja julijanskog do uvodenja gregorijanskog kalendara pojavila razlika od 11 dana, papa Grgur je jednostavno naredio da se ti "dani viška" izbrišu kao da nikada nisu postojali.
  I tako je posle 4. oktobra 1582. godine osvanuo 15. oktobar 1582. godine.
  Razlika izmedu "starog" i "novog" kalendara se stalno povecava. Trenutno Julijanski kalendar "kasni" za Gregorijanskim 13 dana, 2100. godine ta razlika ce biti 14 dana, 2200. 15, a 2300. 16 dana.
  
  1610 - Italijanski astronom i matematicar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.
  
  1785 - Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom punjenim toplim vazduhom.
  
  1789 - Na prvim predsednickim izborima u SAD pobedio je Džordž Vašington, lider borbe za nezavisnost. Ponovo je izabran 1792. a 1796. odbio je da se kandiduje.
  
  1844 - Rodena je Francuskinja Mari Bernar Subiru, Sveta Bernadet iz Lurda, koja je objavila da joj se prikazala Devica Marija. Od 1858. Lurd je postao jedno od glavnih hodocasnickih mesta u Evropi.
  
  1909 - U Beogradu je pocela prva balkanska konferencija socijaldemokratskih partija Srbije, Turske, Hrvatske i Slavonije, Rumunije, Bosne i Hercegovine. Trodnevni skup je usvojio rezoluciju o stvaranju saveza slobodnih naroda Balkana u okviru balkanske federacije.
  
  1927 - Uspostavljena je redovna transatlantska telefonska veza izmedu Londona i Njujorka.
  
  1932 - Umro je francuski politicar Andre Mažino. Kaoministar rata (1922-24. i 1929-32) pokrenuo je izgradnju odbrambene linije utvrdenja duž francusko-nemacke granice, koja je po njemu dobila naziv ''Mažino linija''. Veliki odbrambeni sistem pokazao se nekorisnim u Drugom svetskom raru, kada su Nemci 1940. napali Francusku iz Belgije, zaobišavši ''Mažino liniju''.
  
  1943- Umro je naucnik i pronalazac Nikola Tesla. Jedan od najvecih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo cemu postavljen je pravac naucno-tehnickog razvoja u 20. veku. Roden je kao sin seoskog pravoslavnog sveštenika. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije završio. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena insistirao je na korišcenju naizmenicne struje namesto jednosmerne. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugaciji izgled. Pionir je i radio tehnike, bežicne telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon što je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo u Budimpešti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde ce živeti do kraja života. Povodom stogodišnjice njegovog rodenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jacine magnetnog polja.
  
  1953 - Americki predsednik Hari Truman saopštio je da je u SAD napravljena hidrogenska bomba.
  
  1979 - Kambodžanski pobunjenici su, uz pomoc vijetnamskih snaga, zauzeli Pnom Pen i srušili vladu ''Crvenih Kmera'' Pola Pota, tokom cije je strahovlade od aprila 1975. u Kambodži (tada Kampuciji) ubijeno izmedu milion i dva miliona ljudi.
  
  1984 - Umro je francuski fizicar Alfred Kastler, clan Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. Otkrio je i razvio opticke metode izucavanja Hercovih rezonanci u atomima i njegov rad je od kljucnog znacaja za razvoj lasera.
  
  1985 - Roden Luis Hamilton, britanski automobilista, šampion ''Formule 1''.
  
  1989 - Umro je japanski car Hirohito, koji je vladao od 1921. kada je kao regent zamenjivao obolelog oca, a 1926. je krunisan. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. ''božanskog porekla'' koje je plod tradicionalnog japanskog shvatanja i religioznosti. Vladarska ovlašcenja su mu znatno sužena ustavom iz 1947.
  
  1990 - Prvi put nakon 800 godina za posetioce je zatvoren krivi toranj u Pizi, jedna od najvecih svetskih turistickih atrakcija, zbog neophodne rekonstrukcije.
  
  2006 - Umro je austrijski planinar Hajnrih Harer ciji je život detaljno opisan u njegovoj autobiografskoj knjizi, po kojoj je kasnije snimljen film - ''Sedam godina na Tibetu''.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 8. januar, 8. dan u godini. Do kraja godine ima 357 dana. Na današnji dan:
  
  1297 - Italijanski plemic Franceskino Grimaldi, preobucen u kaludera, ušunjao se u tvrdavu Monako koja se tada nalazila pod vlašcu Ðenove, potom je u nju pustio svoje vojnike i osvojio je. On je osnivac dinastije Grimaldi - koja je i sada na vlasti u kneževini Monako.
  
  1324 - Umro je italijanski istraživac Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Ka Dalekom istoku krenuo je u 17. godini iz Venecije 1271. Proputovao je Mesopotamiju, Kurdistan, Persiju, Turan, Pamir, Kineski Turkestan i Mongoliju i stigao u Peking 1275. Kao prvi Evropljanin prešao je preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Od 1275. do 1292. proputovao je gotovo celu Kinu, a na povratku je od 1292. do 1295. putovao preko Indokine, današnje Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opisao je svoja putovanja u ''Knjizi o cudima sveta'', objavljenoj 1298. docnije nazvanoj ''Milion''.
  
  1589 - Roden je Ivan (Dživo) Gundulic, pisac iz Dubrovnika, cija je poezija prožeta opevanjem slobode, kao i pozivanjem Srba i drugih Slovena na borbu protiv Turaka. U najznacajnijem delu, epu ''Osman'', opevao je Hocimsku bitku i Osmanovu smrt 1621. videci u tome predznak propasti Osmanskog carstva i oslobodenja Srba i drugih Slovena. U mladosti je pisao drame, pastorale i lirske pesme, koje su najvecim delom izgubljene. Smatra se najvecim baroknim pesnikom medu Slovenima uopšte. Ostala dela: pastorala ''Dubravka'', spev ''Suze sina razmetnoga'', ''Arijadna''.
  
  1642 - Umro je italijanski astronom, fizicar i matematicar Galileo Galilej, osnivac mehanike kao nauke (dinamike i kinematike). Hidrostatsku vagu pronašao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, cetiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlecni Put ogroman skup zvezda. Zalažuci se za heliocentricni sistem Nikole Kopernika i dokazujuci da je geocentricni ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se s rimokatolickom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okrece oko Sunca.
  
  1679 - Francuski istraživac Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.
  
  1870 - Roden je španski general Migel Primo de Rivera i Orbaneha, profašisticki vojni diktator Španije od septembra 1923. do januara 1930. Njegov režim je pokušao da ujedini Španiju geslom ''jedna zemlja, jedna vera, jedna monarhija'', ali nije uspeo da stvori prihvatljiv politicki sistem, pa je podneo ostavku pod pritiskom vojske ciju je podršku izgubio.
  
  1896 - Umro je francuski pisac Pol Verlen, boem i pustolov, cija je poezija, puna lirizma i muzikalnosti, znatno uticala na francuske simboliste. Dela: zbirke ''Romanse bez reci'', ''Galantne svecanosti'', ''Elegije'', ''Mudrost''.
  
  1923 - Francuske i belgijske trupe ušle su u Rursku oblast zbog pokušaja poražene Nemacke da izigra ugovor o otplati ratne štete u Prvom svetskom ratu. Reparaciona komisija krajem 1922. konstatovala je kašnjenje isporuke uglja na ime odštete Francuskoj i Belgiji i francuski predsednik vlade Rejmon Poenkare objavio je da ce vojskom zaposesti Rur i osigurati efikasnu naplatu ratne štete. Kriza je sporazumno rešena polovinom 1924. a u julu 1925. Francuzi su poceli da evakuišu trupe iz Rura.
  
  1935 - Roden je americki muzicar Elvis Aron Prisli, ''kralj roka'', izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Prisli, nekrunisani ''kralj roka'', bio je izuzetno popularan pedesetih godina 20. veka. Njegov prvi snimak Heartbreak hotel, objavljen 1956. godine, izbio je na prvo mesto americke i drugo mesto britanske top liste, a u narednih godinu dana vec je imao šest zlatnih ploca. Niko do tada nije pevao tako ''sirovo i neukrotivo''. Bio je to sjajni spoj roka i bluza. U toku karijere prodao je više od 150 miliona ploca i igrao u 33 filma, uglavnom muzickih, koje su mladi sa oduševljenjem gledali, a za koje filmski kriticari nisu imali mnogo hvale. Ovaj velicanstveni umetnik, za sobom je ostavio neizbrisiv trag najsjajnije zvezde, koja je u prošlom veku sijala na muzickom nebu. I pre i posle smrti, imitiran i kopiran, Elvis je bio i ostao neprevazideni ''kralj rokenrola''.
  
  1942 - Roden je engleski fizicar Stiven Hoking, jedan od vodecih svetskih naucnika 20. veka. Slavni astrofizicar i kosmolog od 21. godine boluje od amiotrofne lateralne skleroze (ALS), poznatije kao Lu Gerigova bolest. I dok vecina pacijenata umre samo nekoliko godina nakon uspostavljanja dijagnoze, proslavljai 70. rodendan. Njegovo najpopularnije delo je knjiga o poreklu univerzuma ''Kratka istorija vremena''.
  
  1991 - Bankrotirala je jedna od najvecih svetskih aviokompanija, americki ''Pan Ameriken''.
  
  2004 - Britanska kraljica Elizabeta II krstila je najveci putnicki brod u svetu ''Kvin Meri 2'', cija je izgradnja koštala 800 miliona dolara. Brod je dugacak 345 i visok 72 metra.
  
  2007 - Umro je Ivao Takamoto, kreator simpaticne doge Skubidu kao i likova popularne porodice Kremenko. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova ''Pepeljuga'', ''Petar Pan'', ''Lunja i Maza'', ''101 dalmatinac'' i ''Porodica Kremenko''. Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju cuvenu pesmu ''Strangers in the Night''. Tokom pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.

  Danas je 8. januar, 8. dan u godini. Do kraja godine ima 357 dana. Na današnji dan:
  
  1297 - Italijanski plemic Franceskino Grimaldi, preobucen u kaludera, ušunjao se u tvrdavu Monako koja se tada nalazila pod vlašcu Ðenove, potom je u nju pustio svoje vojnike i osvojio je. On je osnivac dinastije Grimaldi - koja je i sada na vlasti u kneževini Monako.
  
  1324 - Umro je italijanski istraživac Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Ka Dalekom istoku krenuo je u 17. godini iz Venecije 1271. Proputovao je Mesopotamiju, Kurdistan, Persiju, Turan, Pamir, Kineski Turkestan i Mongoliju i stigao u Peking 1275. Kao prvi Evropljanin prešao je preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Od 1275. do 1292. proputovao je gotovo celu Kinu, a na povratku je od 1292. do 1295. putovao preko Indokine, današnje Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opisao je svoja putovanja u ''Knjizi o cudima sveta'', objavljenoj 1298. docnije nazvanoj ''Milion''.
  
  1589 - Roden je Ivan (Dživo) Gundulic, pisac iz Dubrovnika, cija je poezija prožeta opevanjem slobode, kao i pozivanjem Srba i drugih Slovena na borbu protiv Turaka. U najznacajnijem delu, epu ''Osman'', opevao je Hocimsku bitku i Osmanovu smrt 1621. videci u tome predznak propasti Osmanskog carstva i oslobodenja Srba i drugih Slovena. U mladosti je pisao drame, pastorale i lirske pesme, koje su najvecim delom izgubljene. Smatra se najvecim baroknim pesnikom medu Slovenima uopšte. Ostala dela: pastorala ''Dubravka'', spev ''Suze sina razmetnoga'', ''Arijadna''.
  
  1642 - Umro je italijanski astronom, fizicar i matematicar Galileo Galilej, osnivac mehanike kao nauke (dinamike i kinematike). Hidrostatsku vagu pronašao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, cetiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlecni Put ogroman skup zvezda. Zalažuci se za heliocentricni sistem Nikole Kopernika i dokazujuci da je geocentricni ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se s rimokatolickom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okrece oko Sunca.
  
  1679 - Francuski istraživac Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.
  
  1870 - Roden je španski general Migel Primo de Rivera i Orbaneha, profašisticki vojni diktator Španije od septembra 1923. do januara 1930. Njegov režim je pokušao da ujedini Španiju geslom ''jedna zemlja, jedna vera, jedna monarhija'', ali nije uspeo da stvori prihvatljiv politicki sistem, pa je podneo ostavku pod pritiskom vojske ciju je podršku izgubio.
  
  1896 - Umro je francuski pisac Pol Verlen, boem i pustolov, cija je poezija, puna lirizma i muzikalnosti, znatno uticala na francuske simboliste. Dela: zbirke ''Romanse bez reci'', ''Galantne svecanosti'', ''Elegije'', ''Mudrost''.
  
  1923 - Francuske i belgijske trupe ušle su u Rursku oblast zbog pokušaja poražene Nemacke da izigra ugovor o otplati ratne štete u Prvom svetskom ratu. Reparaciona komisija krajem 1922. konstatovala je kašnjenje isporuke uglja na ime odštete Francuskoj i Belgiji i francuski predsednik vlade Rejmon Poenkare objavio je da ce vojskom zaposesti Rur i osigurati efikasnu naplatu ratne štete. Kriza je sporazumno rešena polovinom 1924. a u julu 1925. Francuzi su poceli da evakuišu trupe iz Rura.
  
  1935 - Roden je americki muzicar Elvis Aron Prisli, ''kralj roka'', izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Prisli, nekrunisani ''kralj roka'', bio je izuzetno popularan pedesetih godina 20. veka. Njegov prvi snimak Heartbreak hotel, objavljen 1956. godine, izbio je na prvo mesto americke i drugo mesto britanske top liste, a u narednih godinu dana vec je imao šest zlatnih ploca. Niko do tada nije pevao tako ''sirovo i neukrotivo''. Bio je to sjajni spoj roka i bluza. U toku karijere prodao je više od 150 miliona ploca i igrao u 33 filma, uglavnom muzickih, koje su mladi sa oduševljenjem gledali, a za koje filmski kriticari nisu imali mnogo hvale. Ovaj velicanstveni umetnik, za sobom je ostavio neizbrisiv trag najsjajnije zvezde, koja je u prošlom veku sijala na muzickom nebu. I pre i posle smrti, imitiran i kopiran, Elvis je bio i ostao neprevazideni ''kralj rokenrola''.
  
  1942 - Roden je engleski fizicar Stiven Hoking, jedan od vodecih svetskih naucnika 20. veka. Slavni astrofizicar i kosmolog od 21. godine boluje od amiotrofne lateralne skleroze (ALS), poznatije kao Lu Gerigova bolest. I dok vecina pacijenata umre samo nekoliko godina nakon uspostavljanja dijagnoze, proslavljai 70. rodendan. Njegovo najpopularnije delo je knjiga o poreklu univerzuma ''Kratka istorija vremena''.
  
  1991 - Bankrotirala je jedna od najvecih svetskih aviokompanija, americki ''Pan Ameriken''.
  
  2004 - Britanska kraljica Elizabeta II krstila je najveci putnicki brod u svetu ''Kvin Meri 2'', cija je izgradnja koštala 800 miliona dolara. Brod je dugacak 345 i visok 72 metra.
  
  2007 - Umro je Ivao Takamoto, kreator simpaticne doge Skubidu kao i likova popularne porodice Kremenko. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova ''Pepeljuga'', ''Petar Pan'', ''Lunja i Maza'', ''101 dalmatinac'' i ''Porodica Kremenko''. Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju cuvenu pesmu ''Strangers in the Night''. Tokom pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 9. januar, 9. dan u godini. Do kraja godine ima 356 dana. Na današnji dan:
  
  1856 - Roden je srpski kompozitor i muzicki pedagog Stevan Stojanovic Mokranjac. Bio je horovoda Beogradskog pevackog društva i clan Srpske kraljevske akademije. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzicku školu i Beogradski gudacki kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziden, smisao za umetnicku obradu narodnih pesama, pri cemu su rukoveti vrhunski domet srpske muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo medu najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 ''Rukoveti'', ''Primorski napevi'', ''Kozar'', solo pesma ''Lem-Edim'', scenska muzika za ''Ivkovu slavu'', crkvena muzika ''Opelo'', ''Akatist Bogorodici'', ''Liturgija''.
  
  1873 - Umro je francuski car Šarl Luj Napoleon III Bonaparta, sinovac cara Napoleona I, predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Živeo je u izgnanstvu do Februarske revolucije 1848, a krajem 1848. na vlast ga je dovelo krupno gradanstvo. Pocetkom decembra 1851. prigrabio je državnim udarom svu vlast i 1852. proglasio se za cara. Agresivnom spoljnom politikom nastojao je da proširi Francusku i osvaja kolonije. Organizovao je javne radove i osnovao neke socijalne ustanove, podsticao je kapitalisticku privredu, trgovinu, industriju i bankarstvo. Tokom njegove vladavine, Francuska je pripojila Nicu i Savoju (u zamenu za pomoc prilikom ujedinjavanja Italije), zapocela kolonijalno prodiranje u Indokinu. Uspešno je ratovala u Krimskom ratu od 1854. do 1856. protiv Rusije. Fijaskom je okoncano njegovo nastojanje (1862. do 1867.) da pomocu ''cara'' Maksimilijana Habzburškog uspostavi francusku dominaciju u Meksiku. Zapoceo je rat protiv Pruske s ciljem da spreci ujedinjenje Nemacke, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbacen sa prestola, a Francuska je 4. oktobra 1870. ponovo postala republika. Emigrirao je 1871. u Veliku Britaniju gde je umro.
  
  1878 - Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi vladar ujedinjene Italije, nazvan ''cestiti kralj''. Na presto je došao 1849. kao kralj Pijemonta (Sardinije). Od 1861. bio je kralj ujedinjene Italije. Dosledno je poštovao parlamentarni poredak.
  
  1911 - U Donjem gradu, na potezu od turskog hamama (danas planetarijum) prema ušcu Save u Dunav, ispod kalemegdanske tvrdave, pionir vazduhoplovstva Edvard Rusijan uzleteo je svojom letilicom, koja se ubrzo srušila pod bedemima beogradske tvrdave i Rusijan je poginuo. Edvard Rusjan, pionira vazduhoplovstva, i jedan od prvih avijaticara uopšte, sam je ucestvovao u konstruisanju i gradnji aviona, i bio je aktivan popularizator, u to vreme senzacionalnog, vazduhoplovstva.
  
  1913 - Roden je americki državnik Ricard Milhaus Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjivanja. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972. ali nije okoncao cetvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere ''Votergejt''. Primoran je da odstupi s funkcije kad je dokazano da je uoci predsednickih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparnicke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun oproštaj. Nikson je bio potpredsednik SAD od 1953. do 1960. kad je na predsednickim izborima izgubio od Džona Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom za šta je posebno zaslužna tajna diplomatija specijalnog savetnika Henrija Kisindžera.
  
  1942 - U Petrovgradu (sadašnji Zrenjanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu, nemacki okupatori su u Drugom svetskom ratu streljali 150 komunista i simpatizera. Istog dana madarske okupacione vlasti pocele su masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane Tise u Backoj. U Ðurdevu kod Žablja, Šajkašu i Gospodincima streljano je 60 Srba - što je takode bila posledica delovanja lokalnog partizanskog odreda.
  
  1962 - Sovjetski Savez i Kuba potpisali su trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba godinama dobijala robu po veštacki niskim cenama.
  
  1964 - Americke trupe u Panami u krvi su ugušile studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog kanala, usmrtivši 22 panamska visokoškolca.
  
  2005 - Sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i DŽon Garang, šef ''Oslobodilackog pokreta sudanskog naroda'' (SPLM) - pobunjenicke grupe sa juga Sudana, potpisali su u Najrobiju, u Keniji, mirovni sporazum nakon gradanskog rata koji je trajao 21 godinu.
  
  2007 - Japan je zvanicno formirao ministarstvo odbrane, prvi put posle Drugog svetskg rata.

  Danas je 9. januar, 9. dan u godini. Do kraja godine ima 356 dana. Na današnji dan:
  
  1856 - Roden je srpski kompozitor i muzicki pedagog Stevan Stojanovic Mokranjac. Bio je horovoda Beogradskog pevackog društva i clan Srpske kraljevske akademije. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzicku školu i Beogradski gudacki kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziden, smisao za umetnicku obradu narodnih pesama, pri cemu su rukoveti vrhunski domet srpske muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo medu najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 ''Rukoveti'', ''Primorski napevi'', ''Kozar'', solo pesma ''Lem-Edim'', scenska muzika za ''Ivkovu slavu'', crkvena muzika ''Opelo'', ''Akatist Bogorodici'', ''Liturgija''.
  
  1873 - Umro je francuski car Šarl Luj Napoleon III Bonaparta, sinovac cara Napoleona I, predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Živeo je u izgnanstvu do Februarske revolucije 1848, a krajem 1848. na vlast ga je dovelo krupno gradanstvo. Pocetkom decembra 1851. prigrabio je državnim udarom svu vlast i 1852. proglasio se za cara. Agresivnom spoljnom politikom nastojao je da proširi Francusku i osvaja kolonije. Organizovao je javne radove i osnovao neke socijalne ustanove, podsticao je kapitalisticku privredu, trgovinu, industriju i bankarstvo. Tokom njegove vladavine, Francuska je pripojila Nicu i Savoju (u zamenu za pomoc prilikom ujedinjavanja Italije), zapocela kolonijalno prodiranje u Indokinu. Uspešno je ratovala u Krimskom ratu od 1854. do 1856. protiv Rusije. Fijaskom je okoncano njegovo nastojanje (1862. do 1867.) da pomocu ''cara'' Maksimilijana Habzburškog uspostavi francusku dominaciju u Meksiku. Zapoceo je rat protiv Pruske s ciljem da spreci ujedinjenje Nemacke, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbacen sa prestola, a Francuska je 4. oktobra 1870. ponovo postala republika. Emigrirao je 1871. u Veliku Britaniju gde je umro.
  
  1878 - Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi vladar ujedinjene Italije, nazvan ''cestiti kralj''. Na presto je došao 1849. kao kralj Pijemonta (Sardinije). Od 1861. bio je kralj ujedinjene Italije. Dosledno je poštovao parlamentarni poredak.
  
  1911 - U Donjem gradu, na potezu od turskog hamama (danas planetarijum) prema ušcu Save u Dunav, ispod kalemegdanske tvrdave, pionir vazduhoplovstva Edvard Rusijan uzleteo je svojom letilicom, koja se ubrzo srušila pod bedemima beogradske tvrdave i Rusijan je poginuo. Edvard Rusjan, pionira vazduhoplovstva, i jedan od prvih avijaticara uopšte, sam je ucestvovao u konstruisanju i gradnji aviona, i bio je aktivan popularizator, u to vreme senzacionalnog, vazduhoplovstva.
  
  1913 - Roden je americki državnik Ricard Milhaus Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjivanja. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972. ali nije okoncao cetvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere ''Votergejt''. Primoran je da odstupi s funkcije kad je dokazano da je uoci predsednickih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparnicke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun oproštaj. Nikson je bio potpredsednik SAD od 1953. do 1960. kad je na predsednickim izborima izgubio od Džona Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom za šta je posebno zaslužna tajna diplomatija specijalnog savetnika Henrija Kisindžera.
  
  1942 - U Petrovgradu (sadašnji Zrenjanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu, nemacki okupatori su u Drugom svetskom ratu streljali 150 komunista i simpatizera. Istog dana madarske okupacione vlasti pocele su masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane Tise u Backoj. U Ðurdevu kod Žablja, Šajkašu i Gospodincima streljano je 60 Srba - što je takode bila posledica delovanja lokalnog partizanskog odreda.
  
  1962 - Sovjetski Savez i Kuba potpisali su trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba godinama dobijala robu po veštacki niskim cenama.
  
  1964 - Americke trupe u Panami u krvi su ugušile studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog kanala, usmrtivši 22 panamska visokoškolca.
  
  2005 - Sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i DŽon Garang, šef ''Oslobodilackog pokreta sudanskog naroda'' (SPLM) - pobunjenicke grupe sa juga Sudana, potpisali su u Najrobiju, u Keniji, mirovni sporazum nakon gradanskog rata koji je trajao 21 godinu.
  
  2007 - Japan je zvanicno formirao ministarstvo odbrane, prvi put posle Drugog svetskg rata.
• Vremeplov

  

  Leader
   

  04. фебруар 2014.

  Danas je 10. januar, deseti dan u godini. Do kraja godine ima 355 dana. Na današnji dan:
  
  49 p.n.e. - Gaj Julije Cezar izgovorio je cuvenu recenicu ''Alea iacta est'' (Kocka je bacena) i prešao reku Rubikon (po jednoj varijanti današnja recica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, granica izmedu Italije i Galije), što je oznacilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva - poceo je gradanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvodenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije ubili su Cezara 44. p.n.e.
  
  1778 - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda i specije (vrste). Osnivac je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjackog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: ''Systema naturae'', ''Philosophia botanica'', ''Genera plantarum'', ''Species plantarum''.
  
  1862 - Umro je americki pronalazac Semjuel Kolt, po cijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.
  
  1863 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.
  
  1890 - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarevic, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je ''Švabica'' ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasicnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Cernjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Srkriba. Kao lekar ucestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u strucnim medicinskim casopisima, od kojih neki imaju izuzetan znacaj. Ostala dela: ''Prvi put s ocem na jutrenje'', ''Sve ce to narod pozlatiti'', ''Vetar'', ''Na bunaru'', ''Školska ikona'', ''On zna sve'', ''U dobri cas hajduci'', ''Verter''.
  
  1909 - Roden je srpski fizicar i hemicar Pavle Savic, jedan od pronalazaca procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naucnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neocekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se ocekivalo. Drugi naucnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinci kod Beograda.
  
  1910 - Rodena je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, vodeca balerina 'Boljšoj teatra'' posle Drugog svetskog rata. Debitovala je 1928. u ''Kirov teatru'', odmah iskazavši raskošan talenat, a ubrzo je postala prvakinja ''Boljšoj teatra''. Briljantno je tumacila vodece role u baletima ''Labudovo jezero'', 'Uspavana lepotica'', ''Krcko orašcic'', ''Žizela'', ''Pepeljuga'', ''Romeo i Juluja''. Po okoncanju igracke karijere postala je baletski pedagog u koreografskoj školi ''Boljšoj teatra''.
  
  1917 - Umro je Bafalo Bil legendarna licnost istorije Amerike u vreme osvajanja prostranstava na zapadu današnjih SAD. Roden je kao Vilijam Frederik Kodi, a nadimak je stekao kao vešt lovac na bizone. U poznijim godinama obilazio je svet u sklopu jednog cirkusa prikazujuci svoje neobicne veštine. Sa svojim cirkusom gostovao i u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.
  
  1926 - Abdul Aziz ibn Saud proglašen je za kralja Hedžasa, U Velikoj mošeji u Meki. Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašcu ujedinila dinastija Saudita, postace (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s prekidima. Posle Prvog svetskog rata oni su pripojili Hedžas u kom se nalaze najvece svetinje islama - Meka i Medina, da bi pocetkom tridesetih oformili novu državu, najvecu na arabijskom poluostrvu.
  
  1928 - Sovjetska vlada je ispunila nalog Staljina i proterala je iz zemlje Trockog, jednog od voda Oktobarske revolucije. Trocki je ubijen u izbeglištvu u Meksiku 1940. najverovatnije po Staljinovom nalogu.
  
  1971 - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela ''Koko'' Šanel, jedan od svetskih ''modnih diktatora'' 20. veka. Šest decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom.

  Danas je 10. januar, deseti dan u godini. Do kraja godine ima 355 dana. Na današnji dan:
  
  49 p.n.e. - Gaj Julije Cezar izgovorio je cuvenu recenicu ''Alea iacta est'' (Kocka je bacena) i prešao reku Rubikon (po jednoj varijanti današnja recica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, granica izmedu Italije i Galije), što je oznacilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva - poceo je gradanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvodenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije ubili su Cezara 44. p.n.e.
  
  1778 - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda i specije (vrste). Osnivac je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjackog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: ''Systema naturae'', ''Philosophia botanica'', ''Genera plantarum'', ''Species plantarum''.
  
  1862 - Umro je americki pronalazac Semjuel Kolt, po cijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.
  
  1863 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.
  
  1890 - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarevic, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je ''Švabica'' ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasicnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Cernjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Srkriba. Kao lekar ucestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u strucnim medicinskim casopisima, od kojih neki imaju izuzetan znacaj. Ostala dela: ''Prvi put s ocem na jutrenje'', ''Sve ce to narod pozlatiti'', ''Vetar'', ''Na bunaru'', ''Školska ikona'', ''On zna sve'', ''U dobri cas hajduci'', ''Verter''.
  
  1909 - Roden je srpski fizicar i hemicar Pavle Savic, jedan od pronalazaca procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naucnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neocekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se ocekivalo. Drugi naucnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinci kod Beograda.
  
  1910 - Rodena je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, vodeca balerina 'Boljšoj teatra'' posle Drugog svetskog rata. Debitovala je 1928. u ''Kirov teatru'', odmah iskazavši raskošan talenat, a ubrzo je postala prvakinja ''Boljšoj teatra''. Briljantno je tumacila vodece role u baletima ''Labudovo jezero'', 'Uspavana lepotica'', ''Krcko orašcic'', ''Žizela'', ''Pepeljuga'', ''Romeo i Juluja''. Po okoncanju igracke karijere postala je baletski pedagog u koreografskoj školi ''Boljšoj teatra''.
  
  1917 - Umro je Bafalo Bil legendarna licnost istorije Amerike u vreme osvajanja prostranstava na zapadu današnjih SAD. Roden je kao Vilijam Frederik Kodi, a nadimak je stekao kao vešt lovac na bizone. U poznijim godinama obilazio je svet u sklopu jednog cirkusa prikazujuci svoje neobicne veštine. Sa svojim cirkusom gostovao i u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.
  
  1926 - Abdul Aziz ibn Saud proglašen je za kralja Hedžasa, U Velikoj mošeji u Meki. Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašcu ujedinila dinastija Saudita, postace (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s prekidima. Posle Prvog svetskog rata oni su pripojili Hedžas u kom se nalaze najvece svetinje islama - Meka i Medina, da bi pocetkom tridesetih oformili novu državu, najvecu na arabijskom poluostrvu.
  
  1928 - Sovjetska vlada je ispunila nalog Staljina i proterala je iz zemlje Trockog, jednog od voda Oktobarske revolucije. Trocki je ubijen u izbeglištvu u Meksiku 1940. najverovatnije po Staljinovom nalogu.
  
  1971 - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela ''Koko'' Šanel, jedan od svetskih ''modnih diktatora'' 20. veka. Šest decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom.