Na današnji dan » Diskusije
Na današnji dan - Januar
-
Danas je 11. januar, 11. dan u godini. Do kraja godine ima 354 dana. Na današnji dan:
347 -Roden je vizantijski (rimski) car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu. Do smrti 395. upravljao je Rimom kao poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i proglasio hrišcanstvo jedinom zvanicnom religijom. Posle pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period ucvrsti istocne granice carstva. Pred kraj vladavine odlucio je da vlast u Istocnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a u Zapadnom mladem Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. srušio germanski voda Odoakar, a Istocno (Vizantija) poživelo je još 1000 godina.
1503 - Roden je italijanski slikar i bakrorezac Ðirolamo Francesko Marija Macola, poznat kao Parmidanino, najznacajniji predstavnik manirizma u gornjoj Italiji. Otkrio je nove mogucnosti u tehnici bakropisa. Poznat je kao portretista i slikar fresaka u Parmi, Rimu i Bolonji.
1569 - U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali Svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija.
1811 - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popeciteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najuceniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradovic.
1870 - U Boki Kotorskoj završen je Krivošijski ustanak srpskog naroda, koji je izbio zbog odluke austrougarskih vlasti o uvodenju vojne obaveze za stanovništva tog kraja. Primirje je uspostavljeno posle tromesecnih žestokih borbi, kada je austrijski namesnik Dalmacije general Gavro Rodic, po nalogu Beca, amnestirao ustanike, ukinuo zabranu slobodnog nošenja oružja, doneo odluku o nadoknadi materijalne štete i ukinuo vojnu obavezu za kotorski okrug.
1886 - U Njujorku je poceo prvi šahovski mec za prvaka sveta izmedu Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u mecevima protiv Mihaila Cigorina, ali je 1894. poražen od Emanuela Laskera rezultatom 10:5, uz cetiri remija. Napisao je ''Udžbenik modernog šaha'', koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.
1922 - Prvi pacijent izlecen insulinom od šecerne bolesti postao je 14-godišnji Kanadanin Lenard Tompson.
1928 - Umro je engleski pisac Tomas Hardi. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan ''poslednjim velikim viktorijancem'', ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama. Dela: ''Pod zelenim drvetom'', ''Daleko od razuzdane gomile'', ''Povratak domoroca'', ''Tesa od D'Arbervilovih'', ''Neznani Džud''.
1962 - Snežna lavina zbrisala je u peruanskim Andima selo Huaskaran i usmrtila više od 3.000 ljudi.
1966 - Umro je švajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto Ðakometi, cije obimno, raznovrsno i osobeno delo predstavlja izraz gotovo svih dominantnih strujanja umetnosti 20. veka. Od 1931. radi nadrealisticke prostorne konstrukcije i ekstremno izdužene bronzane ljudske likove. Dela: ''Kola'', ''Projekat za jedan trg'', ''Sedam figura i jedna glava'').
1970 - Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u gradanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, ugušila pobunu secesionista u provinciji Bijafra. Voda pobunjenika general Cukvuemeka Odumegvu Odžukvu napustio je zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.
2008 - Umro je Ser Edmund Persival Hilari, novozelandski alpinista i istraživac, prvi osvajac Mont Everesta. Roden je 1919. kod Oklenda. Najviši vrh sveta (8.848 metara) osvojio je 29. maja 1953. kao clan britanske ekspedicije, zajedno sa Tenzingom Norgajem, pripadnikom nepalskog naroda Šerpa. Avanturistickog duha, Hilari je 1958. predvodio i ekspediciju koja je, pola veka posle legendarne trke izmedu Amundsena i Skota, stigla na Južni pol, a 1977. istraživao je indijsku reku Gang od ušca do izvora. S astronautom Nilom Armstrongom, prvim covekom koji je stupio na Mesec, Hilari je 1985. godine bio i na Severnom polu. Osim Mont Everesta, izmedu 1956. i 1965, osvojio je još deset himalajskih vrhova. Od 1985. do 1989. obavljao je dužnost novozelandskog ambasadora u Indiji. -
Danas je 12. januar, 12. dan u godini. Do kraja godine ima 353 dana. Na današnji dan:
812 - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su s franackim carem Karlom Velikim u Ahenu sklopili mir posle više od decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. u Rimu za rimskog cara, što je titula na koju je iskljucivo pravo imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne posledice za srpske zemlje - one su podeljene linijom koja ce vremenom postati granica istocnog i zapadnog hrišcanstva.
1519 - Umro je Maksimilijan I, nemacki kralj od 1493. i rimsko-nemacki car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemacki kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmocnija dinastija u Evropi.
1628 - Roden je francuski pisac Šarl Pero autor cuvene zbirke bajki ''Vilinske price'', u kojoj su i deci širom sveta poznate bajke ''Macak u cizmama'', ''Crvenkapa'', ''Plavobradi'', ''Uspavana lepotica''. Ostala dela: ''Vek Luja Velikog'', ''Poredenja starih i modernih''.
1852 - Roden je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik odsudne bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujuceg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.
1876 - Roden je americki književnik Džek London, jedan od najcitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturisticku i socijalnu notu. Radio je kao raznosac novina, kopac zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novcane nedace, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politicki opredeljen i angažovan kao ubedeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: ''Zov divljine'', ''Beli ocnjak'', ''Gvozdena peta'', ''Martin Idn'', ''Ljudi sa ponora'', ''Zlato'', ''Kralj alkohol'', ''Džeri ostrvljanin'', ''Morski vuk'', ''Meseceva dolina'', ''Price s južnih mora''.
1878 - Roden je madarski pisac Ferenc Molnar, tvorac publicistickog stila u madarskoj literaturi, koji je romanom ''Junaci Pavlove ulice'' stvorio klasicno delo omladinske književnosti. U pozorišnim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije ''Liliom'', ''Vuk'', ''Gardist'', ''Crveni mlin'', ''Cudo medu brdima'', ''Labud'', ''Olimpija'', ''Igra u dvorcu''.
1893 - Roden je nemacki ratni zlocinac Herman Vilhelm Gering, rajhsmaršal Treceg rajha i osnivac zloglasne nacisticke politicke policije - Gestapo. Poznat je i kao organizator nezapamcene pljacke kulturnog blaga širom okupirane Evrope. Kao ministar vazduhoplovstva odgovoran je za bombardovanje nezašticenih gradova i masovno stradanje civila u Drugom svetskom ratu. Posle smrtne presude koju mu je zbog ratnih zlocina izrekao Medunarodni sud u Nirnbergu, ubio se u oktobru 1946. ispivši otrov.
1899 - Roden je švajcarski biohemicar Paul Herman Miler, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1948. koji je otkrio insekticid DDT.
1976 - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, autor brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i neobicno zanimljivu autobiografiju. Dela: ''Ubistvo Rodžera Ajkrofta'', ''Leš u sarkofagu'', ''Ubistvo u Orijent ekspresu'', ''Deset malih crnaca'', ''Vašar zlocina'', ''Nikotin'', ''Tajna zamka Cimniz'', ''Tajna sedam brojcanika'', ''Otvorenih karata'', ''Ubistvo u Mesopotamiji''.
2005 - Evropski parlament usvojio je prvi Ustav Evropske unije, koji nikada nije zaživeo jer je predlog tog ustava odbacen u Francuskoj i Holandiji. Ustav EU zamenio je ''Lisabonski ugovor'' koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. nakon ratifikacije u parlamentima zemalja clanica EU.
2006 - U stampedu medu vernicima, poslednjeg dana hodocašca u Mini, istocno od svetog grada Meke, poginulo je 363 ljudi a više od 200 je povredeno.
2006 - Turcin Mehmed Ali Agdža, koji je 1981. pokušao da ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.
2009 - Umro je Dragan Savic, srpski ilustrator, karikaturista i strip autor, poslednji iz plejade velikih strip autora meduratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata završio je Akademiju za primenjenu umetnost. Najveci deo radnog veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu ''Borba''. Njegove karikature objavljivane su i u ''Njujork tajmsu'', ''Krokodilu'', ''Uniti'', ''Odiju'', ''Cikago san tajmsu'', ''Asahi šimbunu''. Bio je dopisni clan Akademije ''San Marko'' u Veneciji. Prvi je dobitnik nagrade za karikaturu ''Pjer'', a dobio je i niz medunarodnih priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu ''Karikatura u borbi za mir'' u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu humora u Tolentinu.
-
Danas je 13. januar, 13. dan u godini. Do kraja godine ima 352 dana. Na današnji dan:
1691 - Umro je Džordž Foks, osnivac Društva prijatelja, verske zajednice Kvekera. Obuzet idejom ''božijeg nadahnuca'' Foks je 1648. poceo držati javne propovedi u kojima se zalagao za uspostavljanje rigoroznog morala u duhu starozavetne Biblije. Stekao je brojne pristalice.
1806 - Roden je srpski pisac Jovan Sterija Popovic, najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni strucnjak, pedagog, muzeolog, cak lingvista - jedna od najumnijih glava srpske kulture uopšte. Njegove komedije ismevaju mane tadašnjeg visokog društva, narocito pomodarstvo i nadriucenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku (danas Slovacka) radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao je profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao nacelnik ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Ucestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvodenjem njegove tragedije ''Smrt Stefana Decanskog''. U pocetku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovica, ali je ''Romanom bez romana'' napustio romanticarsku i avanturisticku književnost. Ostala dela: komedije ''Laža i paralaža'', ''Pokondirena tikva'', ''‚Zla žena'', ''Tvrdica ili Kir-Janja'', ''Rodoljupci'', zbirka pesama ''Davorje''. Autor je i jednog prirucnika retorike, kao i neke vrste recnika filozofskih i pravnih termina koje je predlagao kako bi se posrbila strana terminologija.
1854 - Posle Britansko-kineskog rata, koji je Evropljanima omogucio prodor na Daleki Istok, americki i ruski brodovi su uplovili u luku Uraga kod Eda (sadašnji Tokio), gde je potpisan ugovor kojim je Japan otvorio vrata americkoj trgovini. U potonje cetiri godine potpisivanjem slicnih ugovora s Rusijom, Velikom Britanijom, Holandijom i drugim zemljama, Japan je stavljen u polukolonijalni položaj. Zbog opšteg nezadovoljstva, izazvanog preteranim uticajem stranaca, japanski car je 1867. zbacio šoguna i preneo prestonicu iz Kjota u Edo. Zatim je odlucnim carskim reformama okoncan tradicionalni poredak i zapocela je odlucna modernizacija japanske države.
1893 - Osnovana je britanska Laburisticka partija, ciji je predsednik postao škotski radnicki voda Džejms Kir Hardi.
1898 - Francuski pisac Emil Zola objavio je pod naslovom ''Optužujem'' u listu ''L'oror'' otvoreno pismo predsedniku Republike u kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio oslobadanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na montiranom procesu 1894. osuden na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemackoj. Drajfus je na obnovljenom procesu osloboden optužbi i 1906. rehabilitovan, vracen u vojsku i unapreden u cin majora.
1906 - Umro je ruski fizicar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovic Popov, koji je pronašao i uspostavio prvu radiotelegrafsku vezu, i izumeo antenu. Napravio je prvi radio prijemnik - pre italijanskog pronalazaca Giljelma Markonija. Godine 1896. ostvario je prenos signala pomocu radio-talasa na udaljenost od 250 metara i utvrdio da se radio-talasi reflektuju od vecih objekata.
1906 - Prodat prvi radio aparat na svetu. Aparat marke ''Tel-miko'' proizveden u istoimenom preduzecu u Sjedinjenim Americkim Državama, sastojao se od jedne radio-stanice i jednog radio-prijemnika. Emisija je vršena pomocu elektricne varnice, a emitovani su i primani znaci Morzeove azbuke. Cena uredaja bila je sedam i po dolara.
1935 - Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Društva naroda upravljala Francuska, nadmocna vecina je glasala za pripajanje Nemackoj. Nemacki voda Adolf Hitler je iste godine iskoristio popustljivost saveznika i samovoljno odbacio sva ogranicenja, ukljucujuci zabranu naoružavanja, nametnutu poraženoj Nemackoj u Prvom svetskom ratu mirovnim ugovorom iz Versaja.
1941 - Umro je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvecih u 20. veku. Poceo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju ucinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu ''Uliks'' na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kriticaru ''na vešt i katkad neprimetan nacin, lica i dogadaji paralelni su onima u Homerovoj Odiseji, ciji se gotovo svaki detalj može naci u Uliksu''. Ostala dela: romani ''Portret umetnika u mladosti'', ''Fineganovo bdenje'', pesme ''Kamerna muzika'', pripovetke ''Dablinci'', drama ''Izgnanici''.
1991 - Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pertu jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.
2000 - Bil Gejts, koosnivac ''Majkrosofta'' i zvanicno najbogatiji covek u svetu, prepustio je položaj izvršnog direktora kompanije svom ''broju dva'' Stivu Balmeru.
-
Danas je 14. januar, 14. dan u godini. Do kraja godine ima 351 dana. Na današnji dan:
- Danas je prvi dan Nove godine prema Julijanskom kalendaru, kojeg se pridržavaju srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve, kao i neke stare istocne patrijaršije. Kod Srba je vremenom postalo uobicajeno da taj dan nazivaju - Srpska nova godina. Razlika izmedu dva kalendara, gregorijanskog i julijanskog, sada iznosi 13 dana. Ta razlika povecace se 2100. za jedan dan, pa ce pocetak 2101. godine Srpska pravoslavna crkva obeležavati 15. januara.
Julijanski kalendar, koji je uveo Gaj Julije Cezar 46. godine pre nove ere, koristio se do 16. veka. Potom je uveden gregorijanski kalendar, kada je razlika u odnosu na stari iznosila deset dana. Tada je papa Gregorije XIII 24. februara 1582. godine izdao Bulu kojom je izbrisao tih deset dana. On je takode uveo, odnosno njegov astronom izvršio reformu kalendara da vekovne godine, one koje se završavaju sa dve nule, budu prestupne samo ako su deljive sa cetiri. To je u stvari gregorijanski kalendar koji je danas gradanski kalendar.
1742 - Umro je engleski astronom i geofizicar Edmund Halej, direktor Grinicke opservatorije i kraljevski astronom, koji je utvrdio da su komete uocene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto nebesko telo koje se periodicno pojavljuje. Predskazao je da ce se ona pojaviti i 1758, 1835. i 1910. Njemu u cast dato joj je ime Halejeva kometa. Vec u 19. godini objavio je raspravu o putanjama planeta. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i otkrio da se i zvezde krecu, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu. Izradio je prvu meteorološku kartu. Dela: ''Katalog južnih zvezda'', ''Pregled astronomije kometa'', ''Teorija magnetskog kompasa''.
1784 - SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, cime je formalno okoncan Americki rat za nezavisnost.
1842 -U Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestic otvorio Srpsku citaonicu. Na svecanosti prilikom otvaranja, prvi njen predsednik, Kiril Neofitovic, sveštenik, obratio se prisutnima recima: ''Da svi skupa revnosno služe narodu i da ne samo slavom nego i delom na oltar prosvešcenija žrtve prinose''. Srpska citaonica u Irigu je citavih stotinu godina primala svu važniju srpsku štampu kao i strane casopise, ali su ovu dragocenu zbirku 1944. tokom Drugog svetskog rata, uništile hrvatske ustaše.
1875 - Roden je Albert Švajcer, lekar, teolog, muzicar, književnik i hrišcanski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1952. Gotovo ceo život posvetio je borbi protiv bolesti u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike. Dela: ''Kultura i etika'', ''Izmedu vode i prašume'', ''Autobiografija'', ''Africke price'', ''Potraga za istorijskim Isusom''.
1890 - Roden je srpski slikar Petar Dobrovic, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Njegove slike svedoce o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi licnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pecuju ucestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Madarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-madarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.
1898 - Umro je engleski pisac i matematicar Luis Kerol, autor fantasticnih bajki ''Alisa u zemlji cuda'' i ''Alisa sa one strane ogledala''.
1922 - Umro je srpski general Pavle Jurišic Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je pruski oficir ali je prešao u Srpsku vojsku gde je ostvario sjajnu karijeru. Veoma je zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U Srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u cinu porucnika i vec u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabackog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljackim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. je kao komandant Trece armije primio prvi udar znatno nadmocnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogucilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trecom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.
1957. - Umro je americki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film ''Africka kraljica''. Izuzetna popularnost koju je uživao posebno je porasla nakon njegove smrti 1957. - vremenom on je postao svojevrsna mitska licnost istorije kinematografije. Ostali filmovi: ''Kazablanka'', ''Malteški soko'', ''Duboki san'', ''Blago Sijera Madre'', ''Rt Largo'', ''Imati i nemati'', ''Pobuna na Kejnu'', ''Bosonoga kontesa'', ''Casovi ocaja'', ''Težak pad''.
1969 - Lansiran je sovjetski ''Sojuz 4'', dan kasnije ''Sojuz 5'', da bi potom prvi put u orbiti oko Zemlje bila spojena dva vasionska broda s ljudskom posadom.
2005. - Posle sedam godina putovanja, evropska sonda ''Hajgens'' uspela je da se spusti na Saturnov mesec Titan i pošalje prve fotografije kontroli leta u Darmštatu. -
Danas je 15. januar, 15. dan u godini. Do kraja godine ima 350 dana. Na današnji dan :
69 - Rimskog cara Servija Sulpikijusa Galbu ubili su na Rimskom forumu pobunjeni pretorijanci, koji su 68. oborili s vlasti i njegovog prethodnika na prestolu Nerona, prinudivši ga na samoubistvo.
1535 - Engleski kralj Henri VIII uzeo je titulu ''poglavara Crkve'' u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatolickom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od šest žena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju. Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.
1559 - Elizabeta Tjudor, cerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u sabornoj crkvi (katedrala) u Vestminsteru kao engleska kraljica Elizabeta I, nesumnjivo jedna od najznacajnijih licnosti u istoriji Engleske.
1809 - Roden je francuski ekonomista i politicki filozof Pjer Žozef Prudon, cija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhistickih teorija. Rukovoden geslom - svojina to je krada, u delu ''Šta je svojina'' zalagao se za ukidanje svojine. Takode je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao ''trecoj formi društva'', što je teorijski razradio u delu ''Sistem ekonomskih protivrecnosti ili filozofija bede''. Njegova dela poslužice kao predložak za razlicite radikalne politicke koncepcije i na levici i na desnici.
1905 - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovica, u narodu poznatog kao pop Taško, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede prilikom povratka iz crkve. Zbog pretnji velikobugarskih šovinista prethodno je izbegao u Srbiju, ali se ubrzo vratio u Kumanovo.
1918 - Roden je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivaca Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od voda zaverenicke vojne organizacije ''slobodni oficiri'' i inicijator državnog udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju, a 1958. postao je predsednik Ujedinjene Arapske Republike (unija Egipta i Sirije), koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 1967. dao je ostavku, ali su ga Egipcani referendumom vratili na položaj šefa države.
1920 - Na trecoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji osnovana je Balkanska komunisticka federacija - Savez komunistickih partija Bugarske, Grcke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije - kao deo Komunisticke internacionale.
1929 - Roden je afroamericki baptisticki sveštenik Martin Luter King, voda pokreta protiv rasizma. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on ''opasnost za americko društvo'' što možda jeste nagoveštaj odakle potice njegov ubica. Nezavisna istraga je ustanovila da covek optužen za atentat na Kinga i osuden na 99 godina robije, nikako nije mogao da pocini ubistvo.
1942 - U Londonu je u Drugom svetskom ratu potpisan nacrt Balkanske unije, sporazum grcke i jugoslovenske izbeglicke vlade o uzajamnoj pomoci u borbi za obnovu monarhije.
1973 - Izraelski premijer Golda Mejer razgovarala je u Vatikanu s papom Pavlom VI, postavši tako prvi predsednik vlade jevrejske države koji se susreo s poglavarom rimokatolicke crkve.
2000 - U hotelu ''Interkontinental'' u Beogradu ubijen je Željko Ražnatovic Arkan voda paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatovic je bio optužen pred Medunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu.
2004 - Novcanice s likom Sadama Huseina prestale su da važe kao legalno sredstvo placanja u Iraku.
2006 - Socijalistkinja Mišel Bašele postala je prva žena predsednik u istoriji Cilea.
2006 - Umro je kuvajtski emir šeik Džaber al Ahmed al Sabah, koji se na celu države nalazio se od 1977, kada je nasledio presto, kao trinaesti vladar dinastije koja upravlja Kuvajtom 245 godina.
2006 - Americka svemirska sonda ''Stardust'', s važnim prvim uzorcima kometne i meduzvezdane prašine, uspešno se spustila u pustinji u americkoj saveznoj državi Juti.
2007 - Umro je Bo Jibo, poslednji od ''osmorice besmrtnih''. Veteran kineske komunisticke revolucije 1949. ministar finansija i potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije (1966-76) proveo je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je poslednji od ''osmorice besmrtnih'', grupe revolucionarnih veterana, medu kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio Kinu kroz ekonomske reforme 1979. i previranja krajem osamdesetih 20 veka. Veruje se da je Bo, u leto 1989. podržao odluku da se pošalje vojska radi gušenja demonstracija na trgu Tjenanmen. -
Danas je 16. januar, 16. dan u godini. Do kraja godine ima 349 dana. Na današnji dan:
1547 - Ivan Grozni je u Moskvi krunisan za cara Rusije. On je prvi car u ruskoj istoriji - njeni vladari su do tada nosili titule velikih kneževa. S ciljem stvaranja jake centralizovane države ojacao je samodržavlje i suzbijao je samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog cega je dobio nadimak ''Grozni'' (u znacenju ''strašni'', ''silni''). Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jacanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušcu Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.
1605 - Objavljen roman ''Don Kihot'' Migela de Servantesa.
1794 - Umro je engleski istoricar Edvard Gibon, cije je delo ''Opadanje i propast Rimskog carstva'', u kojem je obuhvatio istoriju Rima i Vizantije od drugog do 15. veka, jedno od prelomnih u svetskoj istoriografiji.
1864 - U nastojanju da prigrabi Šlezvig i Holštajn, nemacki kancelar Oto fon Bizmark pridobio je do tada neprijateljski Bec i dve sile su ultimativno zatražile od Danske da ukine tek izglasani ustav koji je ucvrstio njene veze s tim pokrajinama. U ratu koji je ubrzo izbio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva pripala su Pruskoj.
1920 - U Parizu je održan prvi sastanak Saveta Društva naroda, ali bez ucešca SAD, ciji je predsednik Vudro Vilson odlucujuce doprineo stvaranju te medunarodne organizacije. Prethodno je americki senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor sklopljen posle Prvog svetskog rata, cime je Vilson dezavuisan a SAD su trajno ostale van Društva naroda.
1920 - U SAD je stupila na snagu zabrana proizvodnje i prodaje alkohola, što je podstaklo lavinu korupcije i kriminala.
1924 - Roden je srpski pisac Aleksandar Tišma, clan Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu. Njegova dela prevodena su na dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevodenjem sa madarskog i nemackog. Dela: zbirke pesama ''Naseljeni svet'', ''Krcma'', knjige pripovedaka ''Krivice'', ''Nasilje'', ''Povratak miru'', ''Škola bezbožništva'', romani ''Za plavom devojkom'', ''Knjiga o Blamu'', ''Upotreba coveka'', ''Vere i zavere'', zbirka putopisa ''Drugde''.
1927 - Umro je srpski geograf Jovan Cvijic, osnivac antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, pocasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su znacajni njegovi radovi o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu i o migracijama jugoslovenskih naroda. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu (Versaju) posle Prvog svetskog rata. Dela: ''Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije'', ''Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva'', ''Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje'', 'Geomorfologija'', ''Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja'', ''Geografska karta Jugoslavije''.
1948 - Roden Džon Karpenter, americki filmski reditelj, producent i scenarista.
1957 - Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, snažna umetnicka licnost, izvanredne memorije i izuzetne sugestivnosti, verovatno najveci dirigent 20. veka. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.
1969 - Ceški student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u centru Praga u znak protesta zbog okupacije Cehoslovacke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile clanice Varšavskog ugovora u avgustu 1968.
1991 - Snage predvodene SAD zapocele su u Zalivskom ratu operaciju ''Pustinjska oluja'' masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 casova posle isteka ultimatuma UN Bagdadu.
2002 - U erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongo razoren je grad Goma i poginulo je najmanje 50 ljudi, a posle tri dana u tom gradu eksplodirala je benzinska pumpa - najverovatnije pošto je užarena lava prodrla u podzemne tankove - što je usmrtilo još oko 100 ljudi.
2003 - Americki šatl ''Kolumbija'' poneo je u svemir prvog izraelskog astronauta, ali se letilica raspala 1. februara pri povratku na Zemlju, što nije preživeo niko od sedam ljudi u njoj.
2006 - Amerikanac koji je dezertirao iz redova marinaca tokom rata u Vijetnamu, uhapšen je u Teksasu nakon 36 godina bekstva.
2007 - Umro je Rudolf August Etker, ''Kralj pudinga''. Od fabrike za prašak za pecivo stvorio je giganta koji je zapošljavao 23.000 ljudi i ostvarivao ogromne obrte. U svet biznisa Etker je ušao 1944. godine, kada je nasledio svog ocuha. Proširio je porodicni posao i na proizvodnju hrane i piva, zatim bankarstvo i hemijsku industriju, hotelijerstvo, pa i brodarstvo. Etker je bio i strastveni sakupljac antikviteta i umetnickih dela. Poklonio je svom rodnom Bilefeldu jednu umetnicku galeriju. -
Danas je 17. januar, 17. dan u godini. Do kraja godine ima 348 dana. Na današnji dan:
395 - Umro je vizantijski (rimski) car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu. Do smrti je upravljao Rimom kao poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i proglasio hrišcanstvo jedinom zvanicnom religijom. Posle pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period ucvrsti istocne granice carstva. Pred kraj vladavine odlucio je da vlast u Istocnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a u Zapadnom mladem Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. srušio germanski voda Odoakar, a Istocno (Vizantija) poživelo je još 1000 godina.
1377 - Papa Grgur XI vratio je središte rimokatolickih poglavara u Rim iz Avinjona. U Avinjonu su pape stolovale od 1309. kao posledica ponižavajuceg poraza pape Bonifacija VIII 1303. u sukobu s francuskim kraljem Filipom IV Lepim, posle pokušaja vatikanske kurije da papskoj vlasti potcini svetovne vladare.
1601 - Španska prestonica premeštena je iz Madrida u Valjadolid.
1706 - Roden je americki politicar i fizicar Bendžamin Frenklin, borac za americku nezavisnost, jedan od tvoraca ''Deklaracije o nezavisnosti''. Najpoznatiji je po pronalasku gromobrana. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu, clan Kraljevskog društva u Londonu. Osnovao je prvu javnu citaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i ‚‚Akademiju“ koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Ucestvovao je u pisanju ustava SAD. Dokazao je postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. Dela: ''Novi eksperimenti i opažanja o elektricitetu'', ''Život Bendžamina Frenklina''.
1773 - Engleski moreplovac Džejms Kuk je brodom ''Rezolušn'' prvi prešao Antarkticki krug.
1863 - Roden je engleski državnik Dejvid Lojd Džordž, nekoliko puta premijer Velike Britanije. Ogranicio je 1911. vlast Gornjeg doma Parlamenta. Pripadao je levom krilu Liberalne partije, kasnije postaje njen šef. Izmedu 1906. i 1911. utemeljio je englesko radnicko zakonodavstvo: osmocasovni rad za teže poslove, sistem penzija, pomoc u slucaju bolesti, povrede na radu i nezaposlenosti. U spoljnoj politici je odlucno branio interese britanske imperije i zalagao se za jace angažovanje na evropskom kontinentu u Prvom svetskom ratu, ukljucujuci otvaranje saveznickog fronta na Balkanu. Bio je jedan od glavnih ucesnika mirovne konferencije u Versaju i znatno je uticao na prilike u posleratnoj Evropi. Napisao je memoare ''Dvadeset pet godina'', u kojima je obuhvatio period od 1892. do 1916.
1874 - Umrla su braca Cang i Eng, blizanci srasli levom, odnosno desnom stranom grudnog koša. Rodeni su u Sijamu (Tajland) i od njih potice naziv sijamski blizanci. Bili su svetska atrakcija i proživeli su 63 godine materijalno osigurani zaradom od nastupa u cirkusima.
1912 - Ekspedicija engleskog istraživaca, pomorskog kapetana Roberta Skota je stigla na Južni pol, mesec dana posle ekspedicije Norvežanina Roalda Amundsena. Skot i preostala cetiri clana njegove ekspedicije su umrli od gladi i hladnoce pri povratku s Južnog pola.
1938 - Jugoslovenski predsednik vlade Milan Stojadinovic sastao se u Berlinu s vodom nacisticke Nemacke Adolfom Hitlerom. Stojadinovicu je tada obecana podrška celovitosti njegove zemlje, suprotstavljanje restauraciji Habzburga, savez protiv boljševizma i madarskog revanšizma, široka ekonomska saradnja, kao i da se nece stvarati savez s Italijom opasan za Kraljevinu Jugoslaviju.
1942 - Roden je americki bokser africkog porekla Kasijus Klej, poznat kao Muhamed Ali, jedini koji je tri puta osvajao titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji.
1959 - Stvaranjem unije republika Senegal i Francuski Sudan doneta je odluka o osnivanju federalne države Mali, koja je stupila na snagu u aprilu 1959. Današnji Mali odgovara teritoriji bivšeg Francuskog Sudana pošto se Senegal odvojio vec u avgustu 1960.
2008 - Umro je Bobi Fišer, šahovski velemajstor, bivši prvak sveta u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku, pobedom nad Spaskim, a kruna mu je oduzeta tri godine docnije, pošto je odbio mec protiv izazivaca Karpova. Kada je 1956. kao trinaestogodišnjak, postao juniorski prvak SAD, proglasen je za ''cudo od deteta'' a vec naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu velemajstora osvojio je sa 15 godina. Šahu se vratio 1992. kada je na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš protiv Spaskog. Vlada SAD optužila ga je tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ) što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe. Nakon osmomesecnog pritvora u Japanu, zbog zahteva SAD za deportaciju, 2005. dobio je islandsko državljanstvo, pa je ostatak života proveo u Rejkjaviku. -
Danas je 19. januar, 19. dan u godini. Do kraja godine ima 346 dana. Na današnji dan:
1736 - Roden je škotski inženjer i fizicar Džejms Vat, pronalazac parne mašine 1765, što je omogucilo industrijsku revoluciju. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrica nauku o toploti. Njemu u cast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje elektricne snage vatmetar.
1747 - Roden je nemacki astronom Johan Elert Bode, koji je pomocu niza brojeva (Bodeov niz) vrlo približno ustanovio srednju udaljenost prvih sedam planeta od Sunca. Bio je direktor Berlinske opservatorije i osnovao je 1774. ''Berlinski astronomski godišnjak'' koji je izlazio do 1957.
1785 - Umro je srpski pisac Zaharija Stefanovic Orfelin, jedan od najprosvecenijih Srba 18. veka. Bio je istoricar, bogoslov, izdavac, prevodilac, kaligraf i bakrorezac, leksikograf, cak botanicar i farmaceut. Roden je 1726. u Vukovaru, školovao se u Budimu, Becu i Veneciji gde je i radio kao korektor srpskih knjiga. Pisao je poeziju (najpoznatija poema ''Plac Serbiji''), najznacajnije njegovo književno istoriografsko delo je ''Život Petra Velikog''. Jedan je od prvih srpskih kaligrafa i kartografa. Izradio je niz prelepih baroknih bakroreza, s duhovno nacionalnom tematikom. Radio je i grbovnike, likovna rešenja za knjige, portrete, pejzaže i alegorijske figure, što je delimicno publikovano 1778. u delu ''Kaligrafija'' - nakon cega postaje clan becke Umetnicke akademije. Autor je jednog ''Vecnog kalendara'' u kojem se prvi put u Srba pominje astronomija kao nauka. Pisac je i prve poznate srpske knjige o vinima ''Iskusni podrumar'' u kojoj je opisana tehnika spravljanja vina i podrumarstva. Posedovao je, za svoje vreme, ogromnu licnu biblioteku od više hiljada naslova. Znacaj ukupnog Orfelinovog dela za srpsku kulturu je nemerljiv.
1798 - Roden je francuski filozof i matematicar Ogist Kont, jedan od osnivaca filozofije pozitivizma i osnivac sociologije. Dela: ''Kurs pozitivne filozofije'', ''Rasprava o celini pozitivizma'', ''Sistem pozitivne politike'', ''Pozitivisticki katehizam''.
1809 - Roden je americki pisac Edgar Alan Po, ciju poeziju karakterišu dubok pesimizam kao i neobicna muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke strave iz koje je nastala moderna kriminalisticka i detektivska prica. Dela: poezija ''Gavran'', ''Anabel Li'', ''Pobednik crv'', ''Zvona'', ''Pesme'', proza ''Crna macka'', ''Price tajanstva i mašte'', ''Avanture Gordona Pima'', ''Filozofija kompozicije''.
1813 - Roden je engleski inženjer Henri Besemer, koji je 1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožda u celik, nazvan ''Besemerov postupak''. Celicana koju je 1859. podigao u Šefildu i sada proizvodi celik.
1839 - Roden je francuski slikar Pol Sezan, cije je izrazito revolucionarno shvatanje umetnosti preobrazilo slikarstvo, ali i podstaklo ogorcen otpor konzervativaca. Bio je u mladosti pod uticajem baroka, romantizma i impresionizma, ali je uspeo da pronade sopstveni put nakon povlacenja u rodni Eks-an-Provans. Nastojao je da prirodu ne analizira i reprodukuje, vec da stvori sintezu oblika u prirodi i izrazi šta pred njom oseca. Naslikao je više stotina slika (predeli, mrtve prirode, portreti, kompozicije), ukljucujuci remek dela poput ''Kuce obešenog'', ''Plave vaze'', ''Kartaša'', ''Autoportreta'', ''Planine Sent-Viktoar'', ''Kupacica''.
1847 - Roden je srpski pisac Milovan Glišic, jedan od zacetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja (''Rat i mir'') i danas su neprevazideni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke ''Glava šecera'', ''Roga", "Redak zver", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda", pozorišni komad "Dva cvancika", komedija "Podvala".
1916 - Na grcko ostrvo Krf u Jonskom moru pocele su da stižu jedinice srpske vojske posle povlacenja preko vrleti današnje Albanije. Nakon mesec dana pešacenja pocetkom januara 1916. dospeli su do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate saveznicki brodovi. Saveznicka flota se nije pojavila i pešacenje je nastavljeno ka 160 kilometara udaljenoj Valoni, duž mocvarnog primorja pri cemu su mnogi poumirali slomljeni bolešcu i premorom. Do aprila na Krf je prebaceno oko 140.000 srpskih vojnika.
1919 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zamenila je, u Srbiji, Julijanski kalendar Gregorijanskim. U bivšim Austrougarskim krajevima (današnja Vojvodina) i ranije je Gregorijanski kalendar bio zvanican. Jedino je Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar. Do Prvog svetskog rata pravoslavne zemlje koristile su Julijanski kalendar kao državni.
1923 - Roden je Markus Volf ''Miša'', dugogodišnji šef ŠTAZI - tajne službe Ministarstva za državnu sigurnost nekadašnje Istocne Nemacke. Volf je važio za kljucnu figuru Hladnog rata, a posle nemackog ujedinjenja, za sivu eminenciju sveta špijunaže i osobu sa vrha liste protiv kojih se vodila istraga. Bio je 30 godina šef istocno-nemacke obaveštajne mreže u inostranstvu. Zahvaljujuci njemu nemacki kancelar Vili Brant bio je primoran da podnese ostavku. Bio je poznat kao ''covek bez lica'', pošto je samo jednom fotografisan i to 1978. u Stokholmu, do tada su ga njegovi neprijatelji znali samo preko jedne fotografije iz 1959. Roden je 1923. kao sin jevrejskog lekara i dramaturga. Prve godine života je proveo u Štutgartu, a detinjstvo u Švajcarskoj i Sovjetskom Savezu. Izvesno vreme je radio i kao novinar.
1938 - Umro je srpski pisac Branislav Nušic, veliki komediograf, clan Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuden je 1887. na dve godine zatvora zbog satiricne pesme ''Dva raba''. Ucestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu prošao je citavu golgotu srpske vojske, preko planinskih vrleti do Jadrana. Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao - od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije ''Sumnjivo lice'', ''Gospoda ministarka'', ''Narodni poslanik'', ''Protekcija'', ''Ožalošcena porodica'', ''Pokojnik'', ''Put oko sveta'', ''Dr'', ''Svet''. Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realisticno u obimnom, potresnom delu ''1915''.
1960 - Roden Žarko Lauševic, pozorišni, filmski i TV glumac.
1983 - U Boliviji je uhapšen nemacki ratni zlocinac Klaus Barbi, zloglasni SS šef Liona u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu.
2003 - Umrla je Fransoaz Žiru poznata novinarka, koja je pisala o politici, seksu i feminizmu. Bila je glavni i odgovorni urednik ženskog magazina ''El'', a potom i suosnivac vodeceg nedeljnika ''L'Ekspres'' - 1953. godine. Žiru je bila prvi francuski ministar za ženska pitanja.
2006 - Umro je veteran soula Vilson Piket poznat po hitovima ''Mustang Sally'', ''In the Midnight Hour'' i ''Fanky Broadway''.
2007 - Umro je Deni Doerti, clan popularne muzicke grupe 60-ih, ''Mamas and papas'', poznate po hitovima kao što su "California dreamin " i ''Monday Monday''
-
Danas je 20. januar, 20. dan u godini. Do kraja godine ima 345 dana. Na današnji dan:
1265 - Prvi put se sastao engleski Parlament - cime je plemstvo uspelo da ogranici vlast monarha. Donji dom koji je sazvao Simon de Monfor - sacinjavala su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva gradanina iz svih vecih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime kralja Henrija III, koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim snagama.
1612 - U duševnom rastrojstvu umro je Rudolf II, rimsko-nemacki car od 1576. Njegova nesposobnost da izmiri rimokatolike i protestante u mnogome je doprinela tridesetogodišnjim verskim ratovima u Evropi.
1667 - Posle 13 godina borbi Rusija je porazila Poljsku, u ratu koji je izbio kad su 1654. posle pobede nad poljskom vojskom, pobunjeni kozaci u Ukrajini - kojima je Poljska pokušala da nametne rimokatolicku veru - priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u Andrusovu Poljska se odrekla Kijeva, Smolenska i dela Ukrajine na levoj obali reke Dnjepar.
1775 - Roden je francuski fizicar i matematicar Andre Mari Amper, osnivac elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proucio uzajamno dejstvo elektricnih struja. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u cast jedinica za jacinu struje nazvana je amper (skraceno A), jedinica za naelektrisanje (kolicinu elektriciteta) ampersekunda (skraceno As) i ampercas (skraceno Ah), a instrument za merenje jacine struje ampermetar.
1841 - Završen je Prvi opijumski rat Velike Britanije i Kine. Mirom u Nankingu poražena Kina je bila primorana da Britancima plati ratnu odštetu i da im prepusti Hong Kong.
1876 - U Cetinju je održana prva konferencija Crvenog krsta Crne Gore.
1887 - SAD i Havaji su sklopili ugovor po kojem su Amerikanci dobili pravo da Perl Harbur koriste kao pomorsku bazu.
1916 - Umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko Cabrinovic, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. Atentat je poslužio kao izgovor za napad na Srbiju i pocetak Prvog svetskog rata. Cabrinovic je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu u Ceškoj, oko 60 kilometara severno od Praga. Punoletni atentatori, ucitelji Veljko Cubrilovic i Danilo Ilic, osudeni su odmah na smrt i obešeni, a maloletnici Princip, Cabrinovic i gimnazijalac Trifko Grabež osudeni su na robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne docekavši poraz i raspad Austro-Ugarske.
1921 - Umro je vojvoda srpske vojske Živojin Mišic, ucesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovoda Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljackoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovica. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909. U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. U Balkanskim ratovima i na pocetku Prvog svetskog rata bio je pomocnik nacelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za komandanta Prve armije koja je zapala u veoma tešku situaciju. Uspeo je izuzetnim taktickim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energicnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe. Kolubarska bitka, posle koje je Mišic dobio cin vojvode, bila je sukob 300.000 austrougarskih vojnika sa 120.000 srpskih vojnika. Kao nacelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom nezadrživom ofanzivom srpske vojske. Proboj Solunskog fronta koji je izvršila srpska vojska doveo je do kapitulacije prvo Bugarske i Austro-Ugarske, a zatim i drugih, što je dovelo do pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: ''Strategija'', ''Srpsko-turski rat''. Preveo je ''Taktiku'' Vilijema Balka. Posthumno je objavljena neka vrsta njegove autobiografije: ''Moje uspomene”.
1945 - Umro je srpski vojvoda Petar Bojovic, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole ucestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošcu u borbama na Vrabci, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao nacelnik Štaba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske položaje na Rajcanskom ridu, što je odlucilo ishod i Bregalnicke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle muckog napada Bugara 1915. sa neuporedivo slabijim snagama sprecio ih je da prodru na Kosovo, što je omogucilo odstupanje Srpske vojske preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao nacelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakcalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa saveznickom komandom o širini fronta dodeljenog Srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovce polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojcano jace nemacke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoci saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na celu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945. u Beogradu i sahranjen je prakticno ilegalno i bez ikakvih pocasti u gradu kojem je doneo slobodu.
1946 - Roden Dejvid Linc, americki filmski reditelj i slikar.
1965 - Umro Alan Frid, tvorac kovanice ''rokenrol''.
1970 - Rodena Branka Katic, pozorišna, filmska i TV glumica.
1984 - Umro je americki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi covek koji je preplivao 100 metara brže od minuta, tumac naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Filmovi: ''Tarzan u izgnanstvu'', ''Tarzanov povratak'', ''Tarzan i njegova družina''.
1990 - U Beogradu je održan poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije (14. vanredni kongres SKJ). Zbog neslaganja u rešavanju kljucnih problema jugoslovenske zajednice, slovenacka i hrvatska delegacija napustile su taj skup. To je bio kraj Saveza komunista Jugoslavije, a mnogi smatraju da je time poceo raspad SFRJ.
1993 - Umrla je americka glumica holandskog porekla Odri Hepbern, ambasador dobre volje UNICEF-a. Filmovi: ''Praznik u Rimu'' (Oskar), ''Dorucak kod Tifanija'', ''Moja draga ledi'', ''Sabrina'', ''Rat i mir'', ''Ljubav popodne''. -
Danas je 21. januar, 21. dan u godini. Do kraja godine ima 344 dana. Na današnji dan:
1793 - Francuskom kralju Luju XVI - kojeg je u septembru 1792. revolucionarni Konvent svrgao s prestola, a zatim zbog ''veleizdaje'' osudio na smrt - u Parizu je na giljotini odrubljena glava. Na presto je stupio 1774. a ostao je na tronu još tri godine po izbijanju Francuske revolucije.
1892 - Umro je engleski astronom i matematicar Džon Kauc Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkrice nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkrice Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Žan Žozefu Leverjeu.
1894 - Umro je književnik Vojislav Ilic. Ilic je školu napustio posle treceg razreda gimnazije zbog slabog uspeha. Kasnije je na svoju ruku pohadao predavanja u Velikoj školi, gde je upoznao Ðuru Jakšica, a kasnije se oženio jednom od Jakšicevih kceri. Iako je pisao kratko vreme, svega petnaestak godina, ostavio je obimno i raznovrsno delo. Za života je objavio tri zbirke pesama (1887, 1889, 1892) kojima treba dodati veliki broj pesama rasutih po casopisima i zaostalih u rukopisu.
1905 - Roden je francuski modni kreator Kristijan Dior, jedan od najvecih ''modnih diktatora'' u svetu posle Drugog svetskog rata. Dior je roden u Normanidiji, u gradu Grandvil u porodici trgovca dubrivom. Studirao je medunarodne odnose i diplomatiju. Pošto je završio studije, otvorio je malu umetnicku galeriju. Posle 1946. godine uz pomoc tekstilnog magnata Marsela Bosaka osnovao je u Parizu modnu kucu. Za 12 godina uspelo mu je da proširi svoje poslove u 15 zemalja i da zaposli više od 2.000 ljudi. Diorov život bio je pun svada sa porodicom zbog njegove homoseksualnosti. Posle smrti Kristijana Diora, njegov dotadašnji asistent, Francuz Iv Sen Loran, spasao je modnu kucu od propasti. Dior je umro 1957. godine.
1911 - U Monte Karlu je održan prvi auto-reli.
1919 - U Dablinu je Kongres partije ''Šin fejn'' usvojio rezoluciju o nezavisnosti Irske. Velika Britanija je ignorisala taj dokument i dala Irskoj status dominiona 1921. a tek 1949. priznala joj je samostalnost, ali bez veceg dela Alstera (Severna Irska).
1924 - Umro je Vladimir Iljic Lenjin, voda boljševika i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider i tvorac tog politickog sistema. Poreklom je iz cinovnicke sitno plemicke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost nakon što je njegov brat streljan od strane vlasti zbog teroristicke aktivnosti. Dela: ''Šta su 'prijatelji naroda' i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?'', ''Razvitak kapitalizma u Rusiji'', ''Zadaci ruskih socijaldemokrata'', ''Aprilske teze'', ''Država i revolucija'', ''Proleterska revolucija i renegat Kaucki'', ''Decja bolest 'levicarstva' u komunizmu''.
1925 - Roden Beni Hil (Alfred Houtorn Hil), engleski glumac-komicar.
1928 - Umro je americki vojni inženjer Džordž Vašington Getals, koji je dovršio izgradu Panamskog kanala, prvi guverner zone Kanala.
1936 - Na presto Engleske stupio je kralj Edvard VIII, dan posle smrti njegovog oca Džordža V, ali je na prestolu ostao samo do decembra 1936. kad je prinuden da abdicira zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson.
1938 - Umro je francuski filmski režiser Žorž Melijes, pionir svetskog filma. Domišljat i tehnicki obrazovan, preneo je na film pozorišnu podelu na cinove, scenografiju, kostimografiju, nacin glume i maskiranje. Pronašao je sistem korišcenja filmskih trikova što mu je omogucilo da u studiju (ateljeu) snima filmove fantastike. Snimio je oko 500 filmova, ukljucujuci ''Put na Mesec'', pretecu svemirskih filmskih avantura. Umro je u krajnjoj bedi, u vreme komercijalnog procvata filma. Ostali filmovi: ''San astronoma'', ''Put u nemoguce'', ''Guliverova putovanja'', ''Halucinacije barona Minhauzena'', ''Osvajanje Severnog pola''.
1941 - Roden je španski operski pevac Plasido Domingo. Debitovao je 1966. u Meksiku i vrlo brzo stekao reputaciju jednog od najvecih tenora u drugoj polovini 20. veka.
1942 - Madarski fašisti su u Drugom svetskom ratu u Novom Sadu sproveli raciju i u naredna dva dana ubili i bacili u Dunav 1.300 novosadskih Jevreja, Srba i Roma.
1950 - Umro je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogucne totalitarne buducnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani ''1984'', ''Životinjska farma'', ''Burmanski dani'', ''Niko i ništa u Parizu i Londonu'' eseji ''U kitu'', ''Kriticki eseji'', ''Lov na slona'', ''Engleska, vaša Engleska'', knjiga o Španskom gradanskom ratu ''Kataloniji s ljubavlju''.
1954 - SAD su porinule prvu podmornicu na atomski pogon ''Nautilus''.
1998 - Na poziv kubanskog predsednika Fidela Kastra, papa Jovan Pavle II je poceo petodnevnu posetu toj karipskoj zemlji, koju su svetski mediji ocenili kao istorijsku.