Pretraži blogove
Pogledajte i ovo
-
Ovako uglavnom počinje, zar ne? Evo, ja prvi priznajem! Davno se u mom životu odigrala slična scena s tim što bi dodao da je bila neka žurka sa odličnom muzikom, skupili se Metalci...no, ja sam tu i stao. Slušam jedan od mojih omiljenih bendova: '' Alice in chains '' i to me gotovo uvek podseti na detinjstvo i deo mladosti. A, danas sam se potsetio taxiranja i jedne životne priče koja je započeta na isti ovakav način, kao zezanje, lud provod al ta devoka nije pročitala sjajnu knjigu '' Mi deca sa kolodvora zoo'' , nije umela da postavi granicu. Za vreme tih 13 godina koliko sam proveo taxirajući, vozeći razne ljude, posmatrajući sve te sudbine, ima par njih koje su ostavile traga u mom životu, bez obzira što nisam bio direktni učesnik, već samo posmatrač, Taxista. Ovaj tekst posvećujem jednoj devojci koju znaju mnogi taxisti, dileri a i policajci. Njena priča je započeta sa zaljubljivanjem u pogrešnog momka, pokušajem da se postane deo njegove ekipe i potpuno prepusti uživanju i ludovanju...tada je imala 16 godina. Kao što to uglavnom biva, sasvim slučajno mi na stajalištu '' Satelit ''ulazi u auto, blago urađena od ''Gandže'' i veoma raspoložena a mene prepoznaje kao nekog njenog drugara što nije bila istina i nisam je uspeo ubediti u to ali ona jeste mene... Tako sam ja postao njen drugar kojem ime nikada nisam saznao, baš kao i njeno jer sam bio taxista i što manje znam, to bolje a dok ona plaća vožnje, mi se vozimo. To je uobičajeno za taxiste. I zaista, ona je pravila dobre vožnje koje je uredno plaćala. Gotovo smo se svakodnevno vozili i ja sam i dalje bio njen drugar a da mi nije znala pravo ime baš kao ni ja njeno ali znam da je iz bogate porodice koja se svojski trudila da je izvuče iz tog opasnog sveta koji ju je sve više obuzimao a ona se gubila u njemu. Nakon konzumiranja Gandže ili Trave, lagano je prelazila na jače droge i postajala sve sumnjivija u svom ponašanju tj počela je da ''kompenzuje plaćanje kolegama'' što je i svom Drugaru naravno ponudila al sam ja ipak više voleo novac. Lagano je ulazila u svet prostitucije, sitnijih krađa, čak i varanju taxista koju su je jadni čekali po sat vremena ispred ulaza neke zgrade nakon čega bi shvatili da je ona pobegla a oni prevareni. Do tada su je taxisti voleli, bez obzira na sve, ona je uvek plaćala al došlo vreme da se i to menja dok je ona sve više tonula, fizički propadala, bivala mršavija i dobijala izgled zavisnika. Postajala je sve poznatija međ kolegama ali i policijom, bila je nebrojano puta hapšena i puštena jer šta raditi sa njom? Sa sitnog dilovanja droge i borbe za još jedan dan, jedan dop, jednu dozu, sve više je tonula u prostituciju koja bi joj donela još jedan dan. Vozili smo se godinama, bio sam njen Drugar i svedok njenog loma, pada a ja sam ipak sklon da izjavim da je droga bolest i da nije to sve tako jednostavno i da se prebacivanjem krivice na njih u smislu da su imali izbora i da je to bio njihov izbor, ne može pojednostaviti priča o drogama jer niko ne želi takav život! Realno, to nije život a zavisnici tj narkomani su nečija deca, braća, sestre, prijatelji a i mi imamo decu, braću, sestre i prijatelje? Nevolja ne bira kada će zakucati na nečija vrata! Da, moja tajanstvena prijateljica je završila na Kačkoj Petlji, prodavajući se kako bi zaradila za još jedan dan, Mislite li da je ona devojčića od 16 godina to želela? http://taxinovisad.blogspot.com/3030 Objavio/la Ćazim Salihi
-
Koja je razlika između radnika i neradnika? Ko su radnici a ko neradnici? Ko se žali a ko radi? Da li čekamo naš posao iz snova? Jeste, teško je! Al, da je lako ne bi bilo teško- moja lična umotvorina. Šalu na stranu, posla zaista malo ima i teško je platiti račune, opskrbiti porodicu sa svime što je potrebno a ponekada je dovoljno teško samo preživeti. Govorim iz iskustva! Ponekada, se osvrnem na mojih 35 godina života i na sve poslove koje sam radio a bio sam sve i svašta i počeo kao trgovac tj prodavac cigareta na Futoškoj pijaci u Novom Sadu i nije mi bilo teško. Bio sam tada dete. Išao sam u osnovnu školu i bio jedan od retkih dečaka koji je zarađivao 10 maraka dnevno...bila je to lova u to vreme. Naravno da su se mnogi čudili, neki se i smejali jer su smatrali da je to sramota. Možda je i bila ali sam ja sebi kupovao sladoled svaki dan...kakva poslastica. No, danas je situacija drugačija. Nije sve tako crno ali jesam bez stalnog zaposlenja i prihoda što je verovatno i moja krivica tj moj izbor u neku ruku. Verovatno mi je dosadilo da vozim taxi ili da se bavim prodajom nekretnina... Slušam ljude oko sebe i njihove žalopojke u našem crnilu i svi se meni jadaju ( možda zato što nosim naočare) a ja čak i poverujem u njihovu tešku situaciju. Reč je o mladim ljudima koji čekaju da im se ostvare snovi i da ih nađe posao iz snova. Imam utisak da bi svi nekako da postanu direktori. Uglavnom ne rade ništa, imaju 25 god i više a žive kod svojih roditelja koji im daju novaca za cigarete i noćni provod. Teško je! - kažu. Nema posla! Mala plata! Nerviraju ih šefovi! Šefovi su uglavnom nepismeni i glupavi a ovi mladi pa i stari su extra sposobni, školovani, najpametniji. Da, a i dalje sede kući i kukaju. S obzirom da sam odgovoran za još 2 mala života, nemam pravo da budem previše probirljiv te se latim svakog posla koji mi se ponudi i tako se nađoh na njivi za 1000 din dnevno tj za 8 sati rada. Malo li je? Realno jeste malo i svojevremeno sam zarađivao mnogo više, čak i do 1500e mesečno ali moj novčanik govori da je to bilo nekada i da je sada prazan a po nekoj računici je 1000 dinara više od 0 dinara. Juhu! Prihvatih posao sa jagodama što je za mene potpuna novina i gotovo sa oduševljenjem prionuh na posao. E, i ja imam šefa koji je ''glup'' i stalno nešto zanoveta...kaže da sam spor a ja se složim sa njim i nastavim istom brzinom. Možda ja i jesam pametniji od njega. Stariji sam i imam više životnog iskustva, znanja i jesam navikao da komuniciram sa ljudima koji su na intelektualnoj razini daleko iznad njegove al on je ovde šef a ja sam radnik kojem treba novac! Isti ovaj posao sam ponudio ljudima koji nemaju posao i koji očajnički traže posao al gle čuda: Niko se nije oduševio idejom da radi na njivi. Niko se ne oduševljava fizičkom radu. Svima je to baš malo novaca. Svima je to ispod nivoa. I onda ja shvatih da je ovo država visoko obazovanih ljudi, da su ovde svi najpametniji, najlepši, najjači, najhrabriji, da svi sebe cene i poštuju a da je ponižavajuće raditi. Bolje časno sedeti kući i kukati nego savijen na njivi raditi. Hmmm...nešto to nije uredu! Ah, ti seljaci što na njivi radiše, nama namirnice uzgajaše. Naravno da nisam želeo nikoga uvrediti jer poštujem pametne , mlade i stare ali mi nije jasno do kada ćemo kukati? Nisam ja odrastao na njivi nit sam gospodin čovek al se pitam otkud taj ponos kada se za leba nema? Meni se niko ne podsmeva. čak se moji prijatelji i dive snazi moje volje i upornosti da zaradim nešto novaca. Do sada sam imao svoje 2 privatne firme, bio pekar, taxista, frizer a najviše prodavac a šta ću biti za 3 meseca? A podsetiću, život je neverovatno nepredvidiv i više puta mi se za jedan dan preokrenuo na bolje ali i na gore a njiva nije moj posao iz snova, naprotiv ali će mi dobro doći da se malo psihički opustim a kasnije? Pa, to se nikada nezna, možda postanem Mađar i odem negde drugde, možda prodam neku skupu nekretninu? Vreme će pokazati, ono je pravi pokazatelj! A mladi postaju stari i to treba imati na umu jer vreme prolazi...pažljivo omladino! Hoćemo li čekati da nam država stvori odgovarajuća mesta? Da se dogode one famozne reforme? Čekamo bolje sutra ili ćemo mi nešto uraditi sami? Ja ostajem na njivi i to je deo moje odgovornosti barem u narednom periodu i moram napisati da je sa 1000 din lakše živeti nego sa 0 dinara i mnogo manje kukam.2811 Objavio/la Ćazim Salihi
-
Kada bi ste pitali turistu u Novom Sadu: '' Šta vam se najviše dopalo u našem gradu?'' Šta bi odgovorio? '' Girls!!!!'' - sa kakvim oduševljenjem to izgovaraju da i ja postanem oduševljen. Da, Novosađanke su zaista nešto najlepše u Srbiji, biću spreman da to napišem a vi me ispravite ako grešim. Englezima je ubedljivo najteže kada dođu u naš grad jer se ne susreću svaki dan sa takvim lepotama, takvim glamurom i ukusom. Novosađanke su kao sa modne piste sišle, duge kose, uvek uredne, našminkane, paze na manire a da ne spominjem telesnu građu...aaaa ne, to neću spominjati! Sunce je sinulo pa su Novosađanke živnule, šetajući gradom, pogled ne miruje. Da, to su naše sugrađanke. Ali, imaju li te lepotice problema, nalaze li one sreću u svemu tome? Stvar je ukusa da li se nekom dopadaju Novosađanke ili ne, o tome ne vredi polemisati jer su ukusi različiti ali čak i ta savršenstva nailaze na određene probleme, zbog svog stava i ponašanja i zbog našeg - muškog - shvatanja njihovog životnog stila. S obzirom da sam više od 13 godina proveo vozeći Novosađanke i Novosađane i 4 godine noćnog rada, vozeći od kluba do kluba, imao sam prilike da se uverim kako i nije sve pravo izbora i da se neke stvari nameću kao određene vrednosti te se i podrazumevaju. Saslušao sam puno raznih priča a jedna mi je bila veoma zanimljiva; Naime, vozio sam 3 devojke, manje odevene kao što jer red kada se vikendom ide u grad, sa svim atributima pokazanim. No, nisam odbijao razgovor i saznah da njihovo raspoloženje i nije baš najbolje, te ih upitah: '' Devojke, di su momci? '' Kakvi momci, ili su pijani, ili se tuku ili su Gej. Dobih iskren odovor i shvatih da bi one samo ljubav, da nije sve u poprsju već je ipak nešto u Ljubavi! Uh, laknulo mi je. http://taxinovisad.blogspot.com/2285 Objavio/la Ćazim Salihi
-
Da li je moguće provesti se sa 200 din u Novom Sadu? Znamo da je za dobar provod potrebno, uglavnom puno para ali s obzirom na prirodu mog posla, te da mi se pruža mogućnost da čujem i vidim pravo lice mnogih, otkriću vam tajne mnogih Fensi Novosađanki! Muškarci, ako se pronađete u ovom tekstu, verujte, nije problem u vama već u našim damama koje šljašte i gotovo da su nedodirljive. Lud provod u Novom Sadu bez mnogo popijenog alkohola je gotovo nemoguće zamisliti, a to znači da morate imati para, posebno ako ste muško. No, sa druge strane su naše dame koje izgledaju neverovatno lepo, zavodljivo i njima nije hladno čak i kada je - 10. Da li dame piju? Piju više nego muškarci a u većini slučajeva je reč o maloletnicama koje vikendom podivljaju. Ali, da se vratim na pitanje iz naslova. Godinama sam radio samo noćnu smenu, posebno sam voleo vikend jer je tada bilo mnogo više posla što je bila prilika da se upoznam sa navikama naših sugrađana, u ovom tekstu sugrađanki. Uglavnom bi otišao na adresu po stranku gde bi mi ušla u taxi veoma lepa i sređena devojka, potom vozimo na drugu adresu a za to vreme se devojka uglavnom sređuje tj proverava šminku. Kada u taxi uđe i druga stranka, onda kreće razgovor između dve prijateljice koje kuju planove za još jednu ludu i nezaboravnu noć. '' Koliko para imaš? '' - upita jedna od njih. '' Imam samo 200 din '' - odgovara druga. Uz kihot, se nadovezuje prva i odgovara: '' Ma, nema veze, skontaću se ja sa nekim Garijem i on će plaćati cugu i meni i tebi.'' Ovo nije usamljen slučaj u našem gradu; to je čak redovna pojava vikendom a sirotinje je sve više dok je trka za glamurom sve veća. Tako da dragi muškarci, ako ste stekli utisak da vas je neka Lepotica samo iskoristila za jedno veče u klubu, da se ona i njene prijateljice, dobro i jeftino provedu, imate pravo, niste pogrešili! Ipak, nije zlato sve što sija! To su samo neke navike današnjih devojaka ( ne svih ) a vi muškarci, pamet u glavu i ne dozvolite da vas iskoriste! Ako vam se dopao ovaj tekst, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na -facebooku ili drugim socijalnim mrežama, Hvala! http://taxinovisad.blogspot.com/1867 Objavio/la Ćazim Salihi
Kako do mađarskog pasoša?
Zašto uzeti mađarsko državljanstvo?
Na to pitanje će svako odgovoriti za sebe a ja ću probati da ovim tekstom pomognem onima koji znaju zašto!
Siguran sam da će ovaj tekst naići na osudu ostrašćenih ali i na prihvatanje onih sa malo širim pogledom pa se njima i obraćam.
To je dilema na koju svako za sebe treba da odgovori i siguran sam da postoji mnogo razloga za uzimanje mađarskog državljanstva kao i onih protiv njega.
Osvrnuću se na one pozitivnije strane.
Treba znati šta dobijamo ako uzmemo mađarsko državljanstvo tj pasoš?
Sa mađarskim pasošem su nam zagarantovana sva prava koja imaju građani EU jer smo i mi postali isto.
Imamo prava da nesmetano živimo i radimo u bilo kojoj članici EU.
Naša deca imaju pravo na školovanje, stipendije, pomoc...to su neki od primera, malo li je?
U principu se dobija pravo na izbor pa ko je koliko sposoban i vredan tako će mu i biti.
Al da pređem na samo dobijanje mađarskog državljanstva.
Za dobijanje Mađarskog državljanstva nije potrebno da imate veze sa Mađarima, tj da vam je poreklo mađarsko što malo ko zna .
Prvi uslov i najosnovniji je da dokažete da je neko od vaših predaka rođen na teritoriji Vojvodine do 1921 godine bez obzira na vaše ime ili mesto rođenja, to ih ne zanima!!!!
( uzima se u obzir i od 1941god-1945god)
Kada izvadite potrebne izvode iz matične knjige rođenih i verovatno umrlicu od predaka koji je rođen u to vreme jer je jedino to sačuvano kod matičara, potrebno je sve te papire prevesti na mađarski jezik. Preporučujem da to ne radite u Novom Sadu jer vas prevođenje košta oko 10e po papiru te vam savetujem da to uradite u Temerinu u jednoj advokatskoj kancelariji koja naplaćuje 500din po papiru a imaćete oko 6 papira.
Kada ste sve to uradili onda ste veoma blizu dobijanja mađarskog državljanstva nakon čega vam sledi popunjavanje formulara u konzulatu ili u nekoj mesnoj kancelariji u samoj Mađarskoj.
Da bi ste to mogli da uradite kao i da prođete neki vid intervjua tj razgovora sa službenicima potrebno je poznavanje jezika koje se da naučiti ako ste dovoljno uporni i ako vam je stalo do mađarskog državljanstva.
Da rezimiramo: za dobijanje mađarskog državljanstva je potrebno da ispunite 2 uslova.
1. Da dokažete da je neko od vaših predaka rođen na teritoriji Vojvodine do 1921godina
2. Da znate Mađarski jezik!!!
Namojte verovati svemu što se piše na internetu jer ja govorim iz iskustva i znam da se svaki jezik nauči, barem neka osnova koju oni traže.
Da li postoji način da se zaobiđe poznavanje jezika?- to se mnogi pitaju.
Pretpostavljam da postoji ali ja to ne savetujem jer je lakše naučiti osnovu jezika, malo se potruditi.
Koji nivo znanja je potreban?
To je prlično relativno što znam iz iskustva jer se meni desilo da sam na predaji papira u Mađarskoj, prilično lako prošao jer je službenica bila neverovatno ljubazna i mnogo mi pomogla postavljajući pitanja na način da mogu razumeti pitanje: '' Vi ste iz Novog Sada?''
To je prošlo veoma lako i prosto sam bio ponosan što postajem Mađar i što sam umeo da se ispričam sa službenicom odgovarajući sa '' Igen il Nem''.
U januaru prošle godine sam dobio poziv da dođem na zakletvu.
Ovaj put sam se pripremio. znao sam da se predstavim, da komuniciram na nekom osnovnom nivou jer mi je to bilo veoma važno.
Ali, baš se desilo da su pred samu zakletvu odlučili da nas ponovo propitaju a ovaj put nije bila prisutna dobra službenica...AAAAAAAAA, NEEE!
Pojavila se neka namrgođena i manje ljubazna teta koja nas iz Srbije nije baš blagonaklono gledala a ja sam se nadao da će barem prema Ćazimu Salihiju biti malo blaža.
Nije bila blaža a ja sam zamoljen da nastavim sa dobrim radom i da se javim kada naučim perfektno da govorim Mađarski.
Stoga je to veoma relativno.
Istina je da se treba potruditi i naučiti.
Ja trenutno učim i verujem da ću u narednom periodu realizovati celu ovu priču.
Za više informacija, Novosađani se mogu prošetati do ulice Miletićeva br 4 gde se nalazi mađarska kancelarija i veoma su ljubazni, odgovaraju na sva pitanja.
U toj kancelariji možete podneti zahtev za dobijanje Mađarskog državljanstva.
Eto, podelio sam informaciju u nadi da sam nekome pomogao.
Sretno!
Related Blogs
-
By dule Dear friends, Yesterday my team sent you an email about catastrophic floods in Serbia, Bosnia and Croatia. The consequences of floods are such that it will take decades to overcome them. This has never happened in these countries before. Tens of thousands of people were left homeless in a few minutes, and too many children suffer from this. There are a large number of images and video clips of their suffering all over the Internet. We are very grateful for what you've paid attention and put the information on Google crisis response We are small countries with people with brave hearts, and Google is the largest institutions with which we can share our idea in the hope that together we will find a way to implement it. We need your help to launch a global World Wide campaign CLICK FOR COIN which would try to find funds for the restoration of our countries. Please note that this would be the first time that the peoples of the former Yugoslavia together fighting for a noble cause, after terrible wars that have in recent decades hit the whole region. We need your support to find any position, any link, and any webpage, any… who will pay for clicks, and transfer all funds to humanitarian accounts dedicated for this case. There would be a clearly that all campaign is supported by Google and I am sure that any out compatriot all around the world would click for coin… and not only people from former Yugoslavia (we have support from a lot of other countries) In future, this can be a model for similar campaigns all over the world, with the hope that there would be no human suffering. I hope this dream can become real. Sincerely, WWW.VOLIMO.NET Social NetworkMay 22, 2014 0 -
By Rumenka Konačno i ja da malo naoštrim pero, ako mi dodje malo ću vas izbombardovati mojim blogovima.Svetski hit pisanja blogova je što manje reči, a što više slika...Kažu tamo neki veliki blogeri, da ljudima treba kroz slike predočiti šta ste hteli da napišete.Pa da pokušam... Tamo gde vam vetar nežno miluje kosu, sunce neprestano sija, a talasi vam maze telo...Zvuči kao mesto iz bajke ? BAROS Poput bisera nanizana su Maldivska ostrva duž jugozapadne obale Indije.Među njima je i ostrvo Baros sa 75 luksuznih vila.Ostrvace je dugačko svega 300 metara i široko 300 metara. Za romantičare dušu dalo.Spadam u ovu grupu ljudi i sebe vidim tamo. BORA BORA U lagunama na koralnom ostrvu Bora Bora na južnom Pacifiku pesak sitan, grane raskošnih palmi prave debeli hlad, a voda prozirna i topla. Sve je prelepo dok ne dodje vreme da platite, jer je ovo jedna od najskupljih svetskih destinacija. KOH TAO Samo 60 kilometara severno od lepotice ostrva Ko Samui u tajlandskom zalivu smešten je pravi mali raj ostrvo Koh Tao. Više od 300 dana godišnje sunčanih dana i toplo more, malo li je.Nemojte zaobići obilazak ostrva jel ima mnogo toga da se vidi. JUKATAN Ruševine hrama drevnih Maja kod grada Tulum u Meksiku, na obali postrva Jukatan odiše tajnama i svakako ga treba obići. Uz svetski poznate stare Maje i sva njihova blaga, ovaj deo Meksika prepun je i predivnih prirodnih lepota. U ovoj regiji može se pronaći i jedinstveno prirodno blago poput Rio Secreta. MAJORKA Beli pesak, tirkizno more i sunce više vam ne treba za potpuno užuvanje. LA DIG Pravi biser za ljubitelje plivanja je ostrvo La Dig smešteno na istočnoj obali Afrike. Ovo treće po veličini Sejšelsko ostrvo, može se pohvaliti sa 16 čarobnih plaža. ZAKINTOS Najjužnije ostrvo i treće po veličini u Jonskom moru. Ostrvo bogate i guste vegetacije, poznato kao i dom ugrožene vrste kornjača Caretta-Caretta.Jonsko more u svom nejlepšem izdanju - zlatni pesak i fenomenalno cista voda. Sva navedena mesta su romančna, pa dragi moji romantičari izvolite.Nadam se da ste makar malo uživali gledajući slike. Pozdrav do sledećeg pisanja.Mar 31, 2014 1 -
Demokratija Amero- Indijanaca U današnje vreme neki američki Indijanci sebe nazivaju Indijancima, dok drugi ne vole tu reč. Njihov glavni prigovor je da reč “ Indijanac ” skriva pravu raznolikost, i prava imena, veoma različitih kultura. Međutim, potrebna je neka opšta kategorija koja bi se mogla suprostaviti belcima ”, “ Evropljanima ”, “ osvajačima ”. Stoga je neophodno koristiti termine “ domorodački Amerikanci ”, “ Amero-Indijanci ”, i prideve “ domorodački ” i “ urođenički ”. Primedbe, kako semantičke tako i političke, mogu se staviti svakom od njih. Radi boljeg razumevanja i tumačenja događaja, korišćenje ovih “ opterećenih ” reči je neizostavno. Prvi kolonisti Amerike, tj. prvi ljudi ili zajednice koje su naseljavale Novi svet susreli su se, između ostalih plemena i sa Irokezima. Irokezi su predstavljali jednu od intelektualno najnaprednijih indijanskih zajednica severno od Meksika; bila je to velika i moćna konfederacija naroda koji su poštovali kao jednog od svojih najuticajnijih učitelja - mudrog i blagog čoveka po imenu Hijavata, koji im je mnogo godina ranije propovedao opšti mir, bratstvo i ravnopravnost svih ljudi i kraj mučenja i ubijanja. Štaviše, u strukturi svoje političke organizacije i običaja, kao i u institucijama svakodnevnog života oni su još uvek sledili ideale bratstva i jednakosti čije je temelje postavio Hijavata i zasnivali mnoge od svojih plemenskih odnosa na miroljubivim moralnim normama kojima ih je on učio. Ali svet njihovih neprijatelja, domorodaca kao i belaca, nije to primećivao. Nisu nikad čuli i znali za Hijavatu i njegovu filozofiju pa su zato urezivali u svoje pamćenje iznenadni ratni poklič i užasna, izobličena lica Irokeza u ratu.1 Ipak, nekolicina belaca sa većom sposobnošću poimanja i većom znatiželjom primetila je neobično zanimljive stvari vezane za Irokeze. Ove odlike prvi su primetili oni ljudi koji su sa Irokezima imali posla za vreme mira, trgovci koji su bili dočekivani gostoljubivom dobrodošlicom u selima pored reka i na šumovitim obalama jezera centralnog Njujorka, kao i kolonijalne vlasti koje su držale većanja sa njihovim vođama na svečanim pregovorima u Olbeniju. Sačemi, kako su zvali svoje vrhovne poglavice, često su bili mudri ljudi koji su ostavljali snažan utisak, sposobni za inteligentno razmišljanje, sa dubokom logikom, inteligencijom i govorničkim darom koji nosi i ubeđuje. Mnogi belci, koji su te iste intelektualne kvalitete primetili i kod nižih poglavica i stanovnika naselja koja su posećivali za vreme mira, zvali su ih “ jakim misliocima ” i opisivali kao znatno inteligentnije i misaonije nego što im je to priznavalo javno mnjenje. Ponekad bi tragovi ovakvog mišljenja manjine nailazili put do štampe. Jedan rani francuski istoričar Severne Amerike po imenu Bakevil de la Poteri, pozivajući se na iskaze francuskih činovnika koji su se sastali sa vođama Irokeza na mirovnim većima napisao je : “ Kada se u Francuskoj govori o Irokezima, pogrešno se smatra da su oni samo obični varvari...njihov pravi karakter jako se razlikuje; oni su najokrutniji i najstrašniji narod u Severnoj Americi, a istovremeno tako razboriti i pronicljivi kako se samo može zamisliti ” . Jedan drugi pisac, Kadvalader Kolden, koji je pisao istoriju Irokeza u Njujorku 1727. godine, na osnovu zapisnika i izveštaja sa pregovora između Britanaca i Irokeza u Olbeniju, hvalio je Indijance kao darovite govornike i svoje čitaoce obaveštavao da su “ Pet Naroda jadni varvari, u najmračnijem neznanju, a ipak kroz ove tamne oblake probija sjajna i plemenita obdarenost ”. Oni koji su se ozbiljno potrudili da prouče Irokeze otkrili su da se njihove intelektualne sposobnosti upadljivo iskazuju u nekim visoko razvijenim običajima i institucijama, od kojih osobito dve ukazuju na inteligenciju daleko iznad one na koju se nailazi kod primitivnih varvara. Mada nisu imali pisanog jezika, Irokezi su stvorili efikasnu zamenu u obliku obojenih kuglica nazvanih “ vampum ”, napravljenih od školjki i nanizanih u niske ili pojaseve različitih dezena i sa simbolima koji su imali određeno značenje. Irokezi su pravili i poklanjali vampum pojaseve da bi označili sklapanje saveza i ugovora ili obeležili značajne odluke i događaje. Irokezi su pojaseve i niske, napravljene ponekad i od hiljadu kuglica, koristili kao “ podsetnike “, poverene Čuvaru Vampuma, koji je umeo sa njih da “ čita ” i kad god je bilo potrebno - podseća narod na događaje iz prošlosti označene različitim školjkama. Još važniji bio je vanredno razvijen moralni i politički sistem koji se provlačio kroz ceo život Irokeza i koga ne bi mogao da stvori, a ni da održava neki nerazumni narod. Irokeze je činilo pet posebnih plemena ili naroda, Mohauk, Oneida, Onondaga, Kajuga i Seneka, ujedinjenih u savez ili konfederaciju koja je funkcionisala prema uvedenim zakonima. U veku monarhija i apsolutizma u Evropi, osnovni zakon Indijanaca bio je baziran na principima individualne slobode i vladavine uz saglasnost onih nad kojima se vlada, nešto što nisu imali ni sami belci. “ Svaki narod,” pisao je Kolden 1727.godine, “ sam je za sebe samostalna Republika, u kojoj sve Javne Poslove Rata i Mira vode Sačemi ili starci, koji su svoj autoritet stekli, i vlast u potpunosti dobili na osnovu Mišljenja koje ostali deo Naroda ima o njihovoj Mudrosti i Integritetu. Oni nikada ne sprovode svoje odluke Prinudom i Silom nametnutom bilo kom od svojih ljudi. Čast i Poštovanje njihova su glavna Nagrada, kao što su Sramota i Prezir njihova Kazna ”. Tako jedinstvena organizacija domorodaca bazirana na plemenskim principima republikanstva i demokratije konačno je podstakla interesovanje mnogih kolonijalnih vođa, uključujući i Bendžamina Frenklina. Nekoliko trgovaca i činovnika koji su zadobili prijateljstvo i poverenje Indijanaca uspeli su da nam ostave detalje očevidaca o načinu na koji je Savez funkcionisao. Pričali su o sačemima koje je svaki narod slao u savezni savet čiji su svečani sastanci održavani u dugačkoj, korom drveća prekrivenoj kući u zemlji Onondaga; nakon dugih diskusija u kojima je glas svakog od pet naroda imao istu težinu, savet je donosio odluke obavezne za sve Irokeze. Pored toga, bilo je izveštaja sa opisom komplikovane podele svakog od ovih naroda u grupe i klanove, koji su rasli u obliku piramide i prenosili vlast i moć od dna ka vrhu, kao i drugih opisa koji su davali da se nasluti neobično jaka politička uloga žena. Ali tek posle Američke revolucije kada je ratnička moć Irokeza bila slomljena, beli ljudi su mogli bezbedno da žive i da osnovama i složenosti irokeške civilizacije posvete više od površne pažnje; njihova pažnja se sve više okretala prema najinteresantnijem pitanju: kada i kako je ovaj narod starosedelaca formirao svoj Savez koji predstavlja događaj koji ih je očigledno na putu političke organizacije odveo dalje od drugih Indijanaca severno od Asteka? U prvoj polovini devetnaestog veka mladi Irokezi koji su se obrazovali u školama belaca, godinama su pokušavali da na ovo pitanje daju odgovor. Tradicionalno irokesko učenje im je prenošeno iz generacije u generaciju i bili su sigurni da poseduju informacije koje su beli ljudi želeli. Međutim, kada su probali da ih prenesu, um belaca nije mogao da shvati zato što su Irokezi govorili slikovito i u metaforama i na mitski način o onim vremenima kada im je dobri i mudri čovek Hijavata doneo veliki idealizam. U drugoj četvrtini devetnaestog veka, Henri R. Skulkroft, jedan od ranih američkih etnologa, sakupio je i objavio neke od irokeskih legendi. U njima je Hijavatu identifikovao kao najvećeg od svih irokeskih bogova, “ Gospodara života ” i pritom otišao još dalje dovodeći istog boga u vezu sa glavnim božanstvom Čipeva Indijanaca, naroda koji je govorio algonkinskim jezikom. Skulkroft je završio svoje delo nekritički nazivajući Hijavatu božanstvom Čipeva. Grešku je još više komplikovao H. V. Longfelou koji je fasciniran Skulkroftovim legendama Čipeva, na njima bazirao svoju čuvenu indijansku poemu i 1855. godine ime Hijavate učinio poznatim širom sveta, dajući mu, kao romansiranom heroju Čipeva Indijanaca, književnu besmrtnost. nastaviće se... 1 Elvin M. Džozefi, Jr., Poglavice patrioti, Beograd 2003, 13-14.Jan 11, 2014 2
-
Edit Ovo je drugi deo vezan za moj prvi blog koji možete takodje ovde pronaći na listi blogova pod naslovom Kako započeti proces iseljenja na Novi Zeland Kakva dokumenta su vam potrebna uz aplikaciju za useljenje na Novi Zeland Podatke sam dobila od Imigracionog biroa na Novom Zelandu.Pre nego što pošaljete dokumenta ipak joč jednom proverite sa Ambasadom u Londonu)oni primaju aplikacije iz Srbije,jer se u medjuvremenu možda nešto promenilo.Koja dokumenta treba pripremitiKada podnosite svoju aplikaciju ona mora biti podržana dokazima o vašem zdravstveno stanju i o vašem karakteru.Kada da počnete da sakupljate dokumenta?Može potrajati nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci, dok sakupite dokumenta koja su vam potrebna,tako da ako ste odlučili da aplicirate,počnite da ih sakupljate što pre.Vodite pri tom računa da neka dokumenta imaju odredjeni rok trajanja .Tako na primer Uverenje iz policije da niste osudjivani i da se protiv vas ne vodi nikakav krivični postupak, ne može biti starije od 6 meseci .računa se od datuma kad ste podneli aplikaciju.Certifikat o zdravstvenom stanju,koji sadrži sistematski pregled i Rentgenske snimke ne sme biti stariji od 3 meseca., Računa se na datum podnošenja aplikacije.Policijska potvrda (Potvrda o dobrom vladanju)Da bi ste dokazali da ste dobrog karaktera i vi i oni koji vas prate na tom putovanju,traži se da podnesete Potvrdu iz Policije (Police Certificate),i to u slučaju da aplicirate za useljenje,radnu dozvolu, turistički ili želite da studirate u periodu koji će biti duži od 2 godine.DakleSvi apliaknti koji su 17 godina i stariji,a apliciraju za Vizu za rad,studiranje koje važe duže od dve godienmoraju podneti* Potvrdu Policije iz zemlje čiji su državljani* Ptvdu policije iz zemlje u kojoj su boravili5godina ili duže posle svoje 17te godine života.Najverovatnije se za ove potvrde plaća taksa u zemlji gde živite.Raspitajte se da li tu potvrdu možete izvadiiti lično.Neke zemlje ove potvrde na zahtev aplikanta šalju samo direktno Imigraciji Novi Zeland.U tom slučaju rezervišite tri meseca i za to.Kako dobaviti Potvrde o zdravstvenom stanju i X Ray, rentgenske snimkeDa bi ste dokazali da ste vi i porodica koja sa vama dolazi zdravi,svaki od vas mora se podvrgnuti sitematskom pregledu, koji podrazumeva i rentgenske snimke.Ukoliko planirate da na Novom Zelandu boravite manje od 6 meseci ovaj dokument vam nije potrebanćPostoji lista zemalja z koju se i u ovom slučaju traže certifikati.Deca do 11 godina starosti i trudnice nemaju obavezu rentgenskih snimaka ali još uvek im je potrebna potvrda o zdravlju.Za boravak duži od 6 meseci ali kraći od godinu danaMorate imati kompletan Sistematski pregled i Rentgenske Snimke.Ove potvrde ne smeju biti starije od tri meseca na datum podnošenja aplikacijeU Srbiji ,tj u Beogradu Novozelandska Imigracija je odredila nekoliko registrovanih klinika koje mogu da vam izdaju ove certifikate.Za tačne adrese obratite se Novozelandskoj Ambasadi u Londonu:.Ove Cerifikate morate platitiNaravno za apliciranje su vam potrebni formulari. Kako se useljeničke vize izdaju onima koji imaju dovoljan broj bodova predlažem da proverite koliki broj bodova možete sakupiti.To možete uraditi ovde: https://www.immigration.govt.nz/pointsindicator/.Za svaku kategoriju prilažete i potvrdu uz aplikaciju.Npr radno iskustvo,obrazovanje itd.Postavljam adresu i kontakt detalje Novozelandske Ambasade u Londonu koja je zadužena za rad na aplikacijama za useljeničke vize iz Srbije.Još samo da napomenem da je svaćija situacija razlićita,npr.da li tražite samo useljenje ili imate već ponudu za posao i sl.Tako da se dodatno raspitajte.mnogo toga je pristupačno na sajtu Imigracije NZ: http://www.immigration.govt.nzMislim da je suvišno da napominjem da morate imati bar solidno znanje(razumevanje) Engleskog jezika.Adresa i kontakt detalji Novozelandske Ambasade u Londonu Branch Details Office: LONDON Website: http://www.ttsnzvisa.com Email: ttslondonnz@ttepl.com Postal Address: Visa Application CentreBurwood House14-16 Caxton StreetLondonSW1H 0QYUNITED KINGDOM Phone: +44 203 582 7499 Office Hours: Monday to Friday 9.00am to 4.00pm Payment Methods Personal Cheque NO Bank Cheque/Draft NO Money Order NO Cash NO Other Please refer towww.ttsnzvisa.com for payment methods. Ukoliko vam ikako mogu pomoći, molim vas obraćajte se samo konkretnim pitanjima u vezi vaše situacije i to samo onda kada odgovor niste uspeli da nadjete u informacijama i linkovima koje sam već ostavila .Registrujte se na www.volimo.net.au i pošaljite mi odatle privatnu poruku.Jos samo da napomenem da ovo radim čisto volontersk, da ne pomislite da želim da zaradim na tome.Dec 30, 2013 0
Komentari