Pretraži blogove
Pogledajte i ovo
-
Evo najzad teme koju najvise volim! MATEMATIKA! Možda zvuči smešno, ali zaista je matematika jedna od stvari o kojoj obožavam da pričam i diskutujem sa ljudima, čak i sa onima koji je ne vole. Svaki put kada neko pomene matematiku, u društvu se nađe neko kome padne mrak na oči i počne da priča o tome kako je to strašna nauka, koja postoji samo da bi nam zagorčala život, dok nikome do sada koga sam upoznala (a da je ne voli) nije palo na pamet da je baš matematika ta koja može da nam olakša život… Da počnemo od činjenice da je matematika pre svega grana filozofije koja označava nauku, logiku i rutinsko učenje. Kada se vratimo na sam početak, ona je trebala da olakša ljudima koji se bave trgovinom. Kasnije je postala deo svakodnevice, ali ne zbog toga da bi nam zagorčala život već baš da bi nam olakšala isti. Podeliću sa Vama moj način gledišta. Posmatrajmo ove dve stvari: ŽIVOT MATEMATIKA u životu imamo: u matematici: PROBLEM ZADATAK u životu imamo u matematici imamo MILION načina MILION načina da rešimo problem. da rešimo zadatak. U oba slučaja SAMO JEDAN NAČIN je PRAVI! Ili smo rešili zadatak tačno do kraja ili je zadatak netačan. Ili smo rešili problem u životu ili ga nismo rešili, već odložili. Zar ne? Jako je prosto prelomiti tu činjenicu u glavi i tako u jednom trenutku matematika postaje nešto što je zaista važno! Svaka oblast iz matematike znači nešto, reflektuje se na naš mozak na neki čudan način. Od kako sam naučila da radim tu matematiku sistematično, rutinski, da ne pravim greške, tako sam počela i u životu mnogo manje stvari da odlažem, sve rešavam sada i odmah… Mnogo situacija uspevam da predvidim, ali to nije toliko važno koliko da svaki korak koji napravimo treba da bude tačan. Mnogo manje vremena sam izgubila od kako sam prvi put sela da radim matematiku i koliko sam je više radila toliko nisam htela da prestanem, samo sam bila uporna, nastavljala do kraja i nikad ne bih digla ruke na pola posla. Što se tiče energije, da li shvatate koliko više energije izgubimo razmišljajući o tome zašto nam nešto treba u životu (kao na primer matematika). Nije matematika samo nauka koja nas tera da usavršimo gledanje na probleme, već i sa psihološke strane utiče na nas. Osećaj je neverovatan kada znate da ste korak bliže rešenju koje ste tako dugo tražili. Tužna je priča moje generacije. Većina živi u ubeđenju da nam ništa u životu ne treba i da je škola samo ulica. Koliko samo ima onih uspešnih ljudi koji su upisali fakultete da bi se borili sa naukom, da bi iznosili nove ideje – MALO! Svako može da kaže svoje mišljenje, i u kafiću i u autobusu i u parku, ali koliko njih je pristalo da od njega napravi nešto bolje? Da promeni nešto? Studenata ima raznih! I onih koji stalno idu linijom manjeg otpora i onih koji sve prihvataju zdravo za gotovo i onih koji su tu silom stvari, ali hvala bogu na onima koji nose tu potrebnu energiju u sebi da promene nešto. Eto ja sam pokušala da promenim Vaš način gledanja na matematiku. Koliko je ona u stvari divna! Pa svuda u svetu je ISTA! Jezika ima raznih, istoriju da ne pominjem, tradicija, religije, i ostalog. Matematika je svuda ista, kao i sve što ima veze sa njom! Posle ćemo da pričamo o nalaženju posla bilo gde u inostranstvu, dobro plaćenih poslova, a zašto? Zato što retko ko hoće da ide putem kojim se ređe ide!!! Jedan dan, jedan zadatak! Hajde da uvedemo smenu, da vidimo kako će svet izgledati kada na svakom koraku možemo da saznamo nešto novo, ali na ONOM nivou! J4808 Objavio/la D Boyanna
-
Bila sam jednom prilikom na Zlatiboru. Oporavak za najteže psihičke I fizičke stresove. Livade, šume, putići, prirodi nikad kraja. Onoliko zelenilo, prija očima, ne može da škodi.Jednog dana sam odlučila da ću da prošetam što više mogu, od jutra do zalaska sunca, dugo nisam šetala, nedostajalo mi je to pa sam svim ljudima rekla da cu da odem da prošetam, bez predumišljanja. Bio je lep dan, onako svež, taman nije ni vruće ni hladno. Obula sam patike I krenula u šetnju. Bila sam uzbuđena, nisam znala koliko se toga promenilo na nekim poznatim stazama, šta ću sve videti, koliko ću izdržati. Prvo sam išla ravnim putićem, koji nije ni malo naporan, baš mi je prijao, iako sam sve vreme sumnjala u svoju fizičku spremnost, uspešno sam ignorisala tu činjenicu i nastavila da pešačim. Onda sam polako nailazila na jednu krivinu, koja je poprilično rizična jer nikad ne znaš da li će neki auto da naleti tim putem. Uspela sam da je prođem i dalje sam verovala u sebe. Put je bio onako ispucan, skoro izliven ali nije kvalitetan pa se raspadao, no ni to nije bilo nešto što će me sprečiti da ostvarim svoj cilj. Došla sam do šume, ispred koje su se nalazili putokazi. Levo, desno i pravo. Da sam otišla levo otišla bih do izvorišta, koje je lepo gledati ali naporno slušati jer vodenica neprekidno radi i veoma je bučna. Da sam otišla desno, došla bih do mosta koji prelazi preko jednog šireg dela tog izvorišta ali znala sam da je taj most isuviše krhk i rizičan da bih ga prešla. I tako sam otišla pravo, da bih došla do polja, do livade, do pregledne čistine gde bih mogla da sednem i posmatram sa uživanjem lepe stvari koje se dešavaju okolo, bila bih mirna. Čim sam zakoračila tim putem, intuicija mi je govorila da će nešto da pođe naopako ali nisam marila, želela sam da ispunim svoj cilj. Tim putem sam videla ptice, raznih sorti, oblika, na raznim čudnim mestima, neke životinje, prirodu u raznim oblicima, čudnim i sasvim običnim, pa na nekih pola puta do cilja, kroz gusto lišće i isprepletane grane videla sam da se smrkava, ali mi nije bilo jasno zašto jer noć nije bila ni blizu. Tako sam i nastavila dalje, a onda kao grom iz vedrog neba, grom udari u tek koje drvo ispred mene! Shvatila sam da se tek koji minut pre spremalo nevreme, a sada je već i počelo. S obzirom da šuma nikako nije bila mesto gde bih mogla da se sakrijem od kiše počela sam da trčim nazad ka kući. Prepao me je grom. Trčala sam što su me brže noge nosile,kiša je padala sve jače i jače, opirala sam se, smetala mi je, slepila mi je kosu, odeću, noge su mi bile mokre, a onda… Onda sam počela da uživam u kiši. Izašla sam iz šume, znala sam da više ne može da mi naškodi, i sasvim čudno, umesto da se sakrijem od kiše, skrovište sam pronašla pod njom.Neverovatno kako vreme može da se promeni.4021 Objavio/la D Boyanna
-
Možda ćete misliti da sam poludela, ali kada budete pročitali šta se desilo, počećete da rzmišljate o tome koliko je kompleksno i ne moguće zapaziti tolike detalje u takvoj situaciji, neću vam odati o čemu je reč, samo čitajte redom. Sve je počelo tako što sam jednom prilikom na tv-u uhvatila insert o ribolovcima i iako sam do tada uvek prebacivala kanal, počela sam da ga gledam. Radilo se o nekim jako bogatim prinčevima koji su uradili nemoguće. Recimo princ taj i taj, koji sedi na tolikim parama, jednom je upecao ribu koja je teška 80 kila tako što je bio u svojoj jahti i mirno precao kada mu se odjednom zakačilo nešto ogromno na udicu i počelo da vuče i njega i jahtu levo desno i pošto nije hteo da pusti, hteo je da vidi šta je to što ga vuče dovikivao je okolnim pecarošima da uzmu jahtu kada se on utopi. Međutim, uhvatio se za neku ručku i uspeo da nakon par sati umaranja ribe da zamahne toliko jako da je ispeo da izvuče ribu iz vode i to na kopno. Tada niko nije mogao da veruje, svi su mislili da je gotov, već sve skupilo mnogo ljudi. Par dana kasnije, šetala sam centrom Beograda, zauzeta svojim mislima išla da obavim svoje obaveze i na Terazijama u kaficu Biblioteka sa svoje desne stane sam krajičkom oka videla čoveka koji apsolutno liči na tog princa, kako sedi i pije espreso kafu. Pomislila sam kako sam luda ali sam odlučila da uđem i ako me sto njegovih vojnika ne zaustavi pre nego što uopšte dodjem do njega, da mu kažem da sam gledala emisiju o njemu i da sam bila zapanjena iako nisam ljubitelj pecanja. Na moje veliko iznenadjenje, nije me niko zaustavio i princ me je pitao da mu se pridružim na kafi. Pristala sam. On je iz Francuske, došao je u Beograd kao turista bez specijalnih namera. Tako sam počela da pričam sa osobom koja sedi na broju od deset cifara sa dva ili tri zareza, i osećala se kompletno impresionirano. Nakon nekoliko sati pala je odluka da se ponovo vidimo, razmenili smo sve kontakt informacije i razišli se. Možete da zamislite šok u mojoj glavi kada sam skontala šta se u stvari dešava. Ne smem da zaboravim da napomenem da sam ja u to vreme već godinu i po dana bila sam jednim jako dobrim čovekom koji me je ispunjavao kompletno i apsolutno. To je bila prava ljubav. Posle nedelju dana izlazaka sa princem pozvala sam ga da dođe kod mene da vidi moj skromni stan. Došao je punih ruku. Tako smo pričali o svemu, raspravljali o nekim sitnicama, dok nisam otvorila oči i skontala o čemu se radi. On ovde nije došao da bude turista koji sedi na parama, on je došao da nađe neku usamljenu dušu koja će da krene sa njim i da ukrasi mesto pored njega u njegovom dvorcu. Tada je sve postalo neprijatno, veštačko i odvratno. Dok sam bila u wc-u, princ je otišao u moju sobu i iz jedne od kesa koje je doneo izvukao mali milion crvenih latica, mirišljave štapiće, sveće i napravio 'atmosferu'. Kada sam se vratila onog trenutka kada je moja vilica pala na pod, čulo se zveckanje ključeva mojih roditelja kako se zabadaju ključeve u bravu. Ušli su i prvo što je moja mama uradia je – otvorila je prozor. Zvala me je. Ja sam došla i rekla da neće verovati ko je došao, i dok je ona ostala u šoku, morala sam da se vraitim u sobu jer je princ počeo da me zove. Ja sam mu rekla da se baš potrudio, da ne mogu da verujem da je sve to uradio. On se nasmejao i rekao da mora da ode do wc-a, međutim bio je u gaćama, a moj ćale se šetkao po kući. Princ je bez problema otišao u wc i bez javljanja, bez ičega zatvorio vrata. Moja keva je skontala situaciju. Moj ćale se nije ni trudio. Kada je princ došao u sobu, ja nisam mogla da prestanem da razmišljam o tome ko je i šta je. Tada je moja keva napravila najmudriji korak u životu i ušla u moju sobu, javila se poštovanom princu i okrenula se ka meni i u isto vreme kada je izgovarala neku nebitnu rečenicu pokazivala kažiprstom na svoj nos. Okrenula sam se pogledala u njega i skontala da je njegov nos manji od mog malog prsta, a svi znamo onu staru. Bila sam zapanjena celom situacijom, toliko da sam odlučila da se probudim. Probudim! Sanjala sam i kada sam se probudila, sa moje desne strane krajičkom oka sam ugledala onog koga zaista volim. Nikakvi mirišljavi štapići ne mogu da zamene moju ljubav prema njemu. Zagrlila sam ga i bila zahvalna kosmosu što je odredio da ću sanjati ovakav san i time potvrditi svoju bezuslovnu ljubav! To jeste prava ljubav.4006 Objavio/la D Boyanna
-
Ponekad se zaustavimo u vremenu i prostoru i zapitamo se šta smo uradili pametno u poslednje vreme. Da li smo pametno postupili u određenim situacijama? Da li smo dovoljno ozbiljno pristupili problemima koji nas prate svakodnevno, kao i obavezama? Da li smo doveli svoj život na viši nivo u odnosu na predhodni period? Usponi i padovi su normalni. Treba imati objektivan način gledanja na svet oko nas. Stvoriti realnu sliku svega što nas okružuje pa tada i doneti pravu odluku za rešenje situacije. Posmatrala sam ljude oko sebe dok sam obavljala svoje dnevne zadatke, obaveze. Zaključila sam da ljudi ili previše pažnje posvećuju svom ponašanju u javnosti ili uopšte ne obraćaju pažnju na sebe i prave rutinske greške, naravno vezane za običan život, nas smrtnika. Pre neki dan sam se vozila gradskim prevozom i po prvi put posle dužeg vremena obratila pažnju na ljude oko mene. Bila sam na srednjim vratima. Face svih ljudi su bile relativno sumorne. Ljudi su bili depresivni, vraćajući se sa posla, dok su neki išli na njih. Svi su gledali jedni na druge sa određenom dozom ogorčenosti, zajedljivosti, ostali su bili distancirani od realnosti. Pored mene je stajao mlad čovek koji je pričao telefonom, što mi na prvi pogled nije uopšte bilo čudno. On je bio predstavnik onih ljudi koji obavljaju svoje dodatne obaveze između onih glavnih. Jedna starija žena je konstantno stajala na vratima i već nekih pet, šest stanica se nije pomerala odatle dok su ljudi pokušavali da uđu i izađu iz autobusa kroz nju. Nije uopšte obratila pažnju na to kakav je ona objekat u svetu oko sebe i koliko pomaže odnosno odmaže situaciji. Nije bila svesna svog postojanja u tom autobusu. Posle nekog vremena opet sam se osvrnula oko sebe, ljudi su se izmenjali. Kad god bi u autobus ušao neko ko odudara od ljudi oko mene svi bi ga gledali kao da je sa druge planete (što nije dokazano), bez obzira sa bolom koji ta osoba možda nosi sa sobom, kao i svi mi. Dok sam vatala beleške u svoj nevidljivi notes, još uvek sam čula glas onog mladog čoveka. Kada sam se okrenula, on je još uvek pričao. Recimo da sam u tom autobusu provela oko sat vremena. On je još uvek pričao. Posle par minuta su u autobus ušle neke devojčice, ni manje ni više nego srednjoškolke, koje su se zahvaljujući njihovim živahnim hormonima kikotale i smejale na sav glas, ne obraćajući pažnju na čoveka koji jedeo do njih sa crnom pločicom na grudima. Oči su mu bile pune tuge, ko zna zbog čega, a opet je svima bilo jasno. Ljudi nemaju izbora. Opet nepažnja! Sasvim sam mirno stajala sve vreme i strpljivo izoštravala granice između ljudi, to mi nikada nije bio problem. Volim da iskritikujem! Izašla sam iz autobusa i u muku napustila taj objekat u kome neprestano cirkuliše ta čudna energija ljudi koji su isuviše okupirani samima sobom da bi razmeli ostale. Ovaj blog može da bude i dublji ali moja misao je kompletirana poslnjom rečenicom koju svi možemo da razumemo. Kada bismo samo malo više pažnje i koncentracije posvetili stvarima koje redovno prolazimo i činimo, bili bismo mnogo manje nesrećni u pauzama između njih. Volela bih da čujem Vaše mišljenje!3993 Objavio/la D Boyanna
Dobar dan danas
Nervozno kopam po torbi, tražim ključeve od vrata u zgradu. Glupi interfon! Dok trčim uz stepenice kreću mi suze na oči! Uzimam ključeve i jedva otključavam ulazna vrata. Bacam torbu, trčim u wc. Ooooolaaaaaakšaaanjeee! Izlazim kao stondirana iz wc-a, češem se po glavi, gledam kakav sam nered napravila po kući. Jedanaest je sati. Zbog veoma malo gužve u gradu stigla sam sasvim opušteno do toaleta. Ne, uopšte mi se nije žurilo. Već je sreda, majku mu, sutra imam veoma važan ispit. Bojana, sedi da učiš! Ne! Prvo moram da se istuširam... Nakon hladnog tuša na vrele julske dane odlučujem da napravim nešto da jedem. Pržim belo meso, pravim salatu, dresing, stavljam sve u činiju, mešam, palim TV i sedam da jedem. Nakon što sam odgledala seriju, puštam muziku i počinjem da sređujem sto kako bih sela da učim. Posle nekog vremena sedam da učim, to izgleda ovako: stavljam sveske ispred sebe, sve olovke koje su mi potrebne, telefon proveravam da vidim da mi neko slučajno nije postavio nešto na timeline na volimo.net, otvaram knjigu i DRRRRRRRRRRR!!!! Ne! Ne! NE! Komšije su ponovo uzele da renoviraju stan koji se naravno nalazi sprat iznad mog! Zaboravih da napomenem da je jul, sredina ispitnog roka. Biti ili ne biti! More ili ne more! Zatvaram oči, pokrivam rukama uši i počinjem da vrištim. Zašto!? Zašto ja!?
Nakon par sati vraćam se od kolege kod kog sam se učtivo učepila da učim. Toliko sam umorna da MORAM da legnem da odspavam malo. Stižem kući, na svaki šum se trzam, sve mislim ponovo će početi da buše, ali sve izgleda da je u redu. Konačno ležem i zatvaram oči u 15:40. Nalazim se na livadi i gledam u nebo, noć je. Sve je mirno, zvezde su na broju, razmišljam o prolaznosti života kada odjednom osećam vetar, vidim ogroman NLO kako se spušta uz užasnu buku i otvara vrata da me kidnapuje. Ne mogu da dišem, znojim se... Otvaram oči i postajem svesna da je komšija verovatno odlučio da sve ono što je izbušio sada i USISA! Gledam na sat, da vidim koji sam rezultat postigla, kad ono 16:00 za komšiju! Tako ti i treba Bojana, kad hoćeš da spavaš za vreme kućnog reda!
Nakon par sati vraćam se od babe kojoj sam rekla da ću usisati, peglati veš narednih mesec dana i ići u nabavku umesto nje, kako bi me samo malo pustila da odspavam. Ulazim u kuću već na ivici živaca, naelektrisana zbog sinusne funkcije koju nazivam današnjim danom, pozdravljam se sa roditeljima, pitam ih kako je bilo na poslu i sarkastično odgovaram na njihovo: „Ne bi verovala kakav dan.“. Uzimam knjigu i nastavljam gde sam stala.
Posle sat vremena počinju da se čuju čudni zvuci iz dela u kome bi trebalo da se nalaze cevi. Krče, zuje, zvižde, bit boksuju u nekom čudnom neodređenom ritmu i time uspevaju da probude komšijinog zmaja. Jel sam rekla zmaja? Mislila sam komšijinog psa koji ima taj dar da podigne celo Banovo Brdo na noge svojim jednim lavežom. Time je probudio celu zgradu, i ljudi počinju da puštaju vodu, da trupkaju po svojim podovima i da se deru jedni na druge. Sabiram, oduzimam, kipim, dolivam, prelivam, vrištim i zaboravljam da napomenem da ja živim na Voždovcu!
Već je prošla ponoć i pokušavam da spustim kapke preko svojih potpuno presušilih očnih jabučica, sklapam lap top, sklanjam knjige i uvlačim se u krevet. Nakon jednog mirnog trenutka počinje zemljotres ljudi moji! Zemljotres!! Ne, čekaj, to nije zemljotres... Stavljam ruke na uši, pokušavam da smirim otkucaje srca i razmišljam: „Neka, sačekaću da komšijina veš mašina završi sa centrifugom, pa ću sutra otići na ispit vedra, raspoložena, kao da danas ništa nije bilo.“
Pozdrav za komšije i ovom prilikom bih Vas ljubazno zamolila da se što je pre moguće iselite i da zabetonirate sve stanove iznad mog! :D
Hvala unapred!
Related Blogs
-
Moj današnji gost Je Bocvena vredno čitati nekima možda i korisno.Zahvaljujem se autorki. ======================================================== Pre neki dan čujem klinca iz druge godine kako priča s mamom preko mobilnog: „Kevo, biće neka tema o meni, je l’ može ono što si mi napisala? Je l’ možeš na brzinu nešto da mi izdiktiraš?“ Bože, nije valjda da ljudi to rade? Nikad ne reci nikad... Kćer mi, sva zabrinuta: Prekosutra imamo pismeni iz srpskog, a danas moram da napišem sastav na temu – Jesenje jutro, valjda će nešto slično da bude za pismeni...užas! Ja (O, užas!): Što užas? Pa to je bar lako! Kćer, na ivici suza: Napisala sam samo uvod...i ni makac...nije lako, grozno je... Tog jutra, kada sam krenula u školu, padala je kiša i duvao je vetar. Kroz prozor autobusa su se mogle videti šćućurene ptičice. Verujem da je i njima bilo hladno. Kao da je cela priroda utihnula, samo je vetar zavijao i savijao grane drveća. Ja (O majko mila, neću valjda morati i zimu i proleće i leto...): Ma, lako je...samo opiši šta si videla – ljude, kučiće, cveće i kapljice kiše, obavezno neko žuto lišće... Kćer: A je l’ može kako sam upala u baru? Ja: A što ne bi moglo! Čim sam izašla iz autobusa, majka priroda je odlučila da se poigra sa mnom – upala sam u veliku baru i za tren bila mokra. Požutelo lišće je šuškalo pod nogama užurbanih ljudi sa kišobranima. Kapljice kiše su se presijavale na retkim cvetovima. Pokisli psi tražili su zaklon. Kćer: Ali učiteljica je rekla (kako mrzim ovu rečenicu!) da treba samo ja i priroda, a mi ovde o kučićima! Ja: Zaboravi šta ti je rekla učiteljica (aaaa, kako nepedagoški!) i sad udari po kestenju, puževima i glistama! Kćer: ???? Ja: Pa eto ti priroda! I obavezno gliste! Šutiram kestenje i posmatram puža koji pokušava da se sakrije u svoju kućicu. Odakle ovoliko glista? Izgleda da samo one uživaju u čarima ovog jesenjeg jutra. Kćer: Je l’ može sad zaključak? Dosta je. Ja: Može, sad ono – zašto volim jesen... Volim jesen, jer u njoj priroda peva (vidi malu!) i pokazuje svu svoju lepotu. Čak i po ovakvom kišnom danu. Ja: Odlično! Ali samo da znaš, nema šanse da ti pišem i zimu i proleće i leto! Sad znaš foru, pa piši sama, ja ću samo da ispravim greške. Kćer: Aha...Pomeri se, ne vidim TV od tebe! Dakle, uspela sam da napravim sve moguće greške u vaspitanju i započnem sa procesom korupcije u obrazovanju. Stidim se. Ali učiteljica je rekla da je moj sastav bio najbolji:) Nego, sećate li se onih tupavih tema za pismeni? Ove opisne su me posebno dovodile do ludila. Evo šta moj profesor metodike sa fakulteta Milija Nikolić (divan čovek, ali sklon tankim heklanim kravatama:) u svojoj knjizi preporučuje... 1. Aprilski dan usred zime 2. Vaza sa cvećem 3. Zalazak sunca (ili radjanje) 4. Maj – to je ono kad u meni svaki listak ozeleni 5. Ispovest preparirane ptice (Uz prisistvo ptice)?! 6. Radoznali potok...Bljuh, što reče Karalejla! A onda idu opisi dogadjaja... 1. Anegdota iz djačkog života 2. Disciplinski prekršaj u školi (Pričaju: prekršilac, njegova majka, njegov drug i nastavnik) Aaaaa, kakav topli zec! 3. Kako sam nadmudrio...(Učenici dopunjuju: druga, sestru, oca, suseda i sl.) 4. Lep sportski postupak - ovo bar jednom godišnje svi da pišu! 5. Kažnjen sam, a nisam bio kriv (Ha, priča njihovog života!) Moji favoriti su teme koje problematizuju pitanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti... 1. U velikim iskušenjima vidi se vrednost naroda i pojedinca 2. I najzaslužniji više duguje domovini nego ona njemu 3. Putevi i stranputice moje generacije 4. Razmišljam o našim društvenim problemima (blogeri obožavaju ovu temu!) 5. Naš čovek u moralnim iskušenjima današnjice Preskačemo mudre misli poznatih i one o lepoti života i umetnosti i odmah idemo na one van konkurencije... 1. Pismo (prijatelju, dragoj osobi, detetu čiji su roditelji na privremenom radu u inostranstvu...) 2. Jedna bibliotekarska – Knjiga optužuje (Pokazati oštećenu knjigu) Kuku, ja više nikad ne bih ušla u biblioteku!Šta ako pomahnitala knjiga skoči na mene? 3. Reči teme: Zvezda, Kajanje, Ljubav, Muzika, Tajna, Tužibaba, Ulizica, Čežnja...Ribice u akvarijumu?????? 4. Hoću, eto, baš hoću! Hahaha, Bjelo dugme forever! 5. Ima i ona urbana legenda o Zrncetu peska iz profila, ali Milija suzama ne veruje! Ostalih trista na spisku i nisu tako loše. Tema je ionako samo polazište, na muci se poznaju junaci! Jadne mame i poneki tata...Zamisli da dobiješ trojku, a baš si se potrudio! Ili, ne daj bože, da promašiš temu:) Setite se i vi svoje omiljene teme!Jan 10, 2014 1
-
Moj gost ,Gosn Čerevićan me uvek nasmeje kad čitam njegove pisanije.Pa sam ga zamolila za gostovanje ovuda da i vi pročitate.Volim kad se smejete pa zaraditoga Inače on sam sebe ovako opisuje:Светислав Стојановић ,пензионер,на блогу пак,у покушају,да зарад немира, одвајкада у глави ми присутног ,писањем, разоткријем самсесеби. оба2 овако, када плеоназмом насловим саставми, будем уживцима затечен, мис’им . . о чем’ би’ ја то ум’о пажњу читалаца намамити мого.додуше пабирака има . . . вазда. свакодневна двосмисленост игрорека којима смо сведоци ,посебно оних давни, ишколе, а по присету, ево прибележених , просто се намеће - вама се не диже кад ја улазим, присећам се указа В. професорке историје, него нека се јави ко је отсутан, а ти Милане седи тамо на место и дођи одговарати питање под бројем А , ви други само причајте и да никог нисам чула осим саму себе, и да знате у среду ћу вам дати ненајављени контролни.још једном ћу поновити и више нећу, мада можда и хоћу. Зоране,опоменем ли те још , избаци ћу те без опомене. - гај јулије Цезар ,крену Милан, стицајем околности, je живео у првом веку пре Нове Године.он је случајно рођен.као дете био је дечак. сигурно да вероватно постоје нека истраживања а и поједини појединци су трагали умро је пред крај своје смрти.незнам,завршава некако незавршено,мислим, погубљен је и био је осуђен на смрт,но ако претпоставимо претпоставка је - ма не причај, телац један, ово твоје досадашње излагање Милане, професорка ће, просто је комично колико је смешно, јер нема везе што си причао.није ти добра концентрација пажње него што пре завршимо, пре ћемо бити готови.наиме грешка је у мени, има откад ниси одговарао. Сви ми овде имамо очи и чујемо, ниси мутав, него ти се језик изгледа запетљао иза зуба. знање је индивидуална ствар појединца, а реч је нешто што се намерно употребљава за израз нечега, одње овог пута зависи хоћеш ли добити један или идеш на поправни. код тебе је ситуација чиста, али не знам што ћеш имати наполугодисту и запамти разлика између човека и животиње је умни разум. што сам ја овим тиме желела рећи,ти ме ниси задовољио,нека ти отац сутра дође. а сад Љубице устани, што седиш ту као овца која је појела мачку ти си добровољац.и упали успут светло да се боље чује уразреду притајени пиш док смо се гледали тихо, неверујући отслушаном утом чујем професорку где ми се обраћа - ти С. јесам ли ја теби лепо рекла да седиш лепо као сто и сви остали стоје. него дај излуфтајте прозоре, загушљивоје, зар неосетите, а видим и имате отиске ципела по ногама. . . . прекидеме баш умоменту кацам прву строфу песмице насловљене Чупасто корење на тееки исписиво, а гласилаје у прозор јој упиљени (Професорка гола сва) граном дуда закриљени Милан ија . . . . обадва* Ха . . бешему. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- * е сад, да ли је плеоназам, отом би се могло, додуше Правопис пак вели да је "обадва" стилски појачано значење од "оба".Sep 15, 2013 23
-
- Aleksandar Graham Bel koji je izumeo telefon nikada nije pozvao ženu ili majku.Obe su bile gluve - Ljudi sa plavim ocima bolje vide u mraku. - Ako gledate u sunce SADA, onda gledate u prošlost.Naime potrebno je 8 minuta da sunčev zrak stigne do Zemlje. ''Većina ljudi smanji zvuk na radiju u automobilu, dok gledaju ime neke ulice. ''Ako umesto Google ukucate elgooG dobićete čitav tekst strane koja je sva naoapčke. ''Mobilni telefoni se mogu zapaliti u vašem dzepu Nokia je započela kao fabrika papira. ' Kora banane može se ikoristiti za glancanje kožnih cipela i stavljati na kožu da ublaži svrab od ujeda komarca ' 'U Brazilu postoji vrsta pauka ,koji kad vas ujede izaziva erekciju koja traje do 4 sata! Čokolada produžava život Da je Facebook država, bila bi po veličini treća na svetu, veća od Amerike i Indonezije Na kutiji McDonalds Chicken Nuggets , 10 komada na slici je 11 U Japanu imaju četvrtaste lubenice Crvena boja ne iritira bikove.Bikovi su slepi na boje U Singapuru je zabranjeno hodati nag u svojoj kući Groždje će eksplodirati ako ga stavite u mikrotalasnu Mesec koji počne u nedelju uvek ce imati Petak 13 Lavovi se ponekad pare 40 puta dnevno Najduža engleska reč ima 45 slova pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis Originalno ime Bank of America je bilo Bank of Italy Merilin Monro je imala šest prstiju na jednoj nozi Za vreme svog života pojedete oko 120 hiljada kilograma hrane.To je odprilike težina 6 slonova Prijatno p.s. slobodno dodajte i vi nešto...Aug 17, 2013 0
-
By I ♥ net Nostradamus je pisao proročanstva u metaforama i po tome je postao poznat u svetu, ali kažu da je proricanje sudbine po krugu takođe smislio on, mada pismeni ili usmeni dokazi o ovoj "Nostradamusovoj tabli" ne postoje. Nostradamus (Mišel de Notr Dam), bio je astrolog, lekar i alhemičar, ali je i postao poznat u svetu, i kao "veliki prorok" zahvaljujući svojim proročanstvima. Neka njegova prorčanstva (predviđanja) su se ostvarivala, neka se obistinjuju a neka će se možda ostvariti. Ovaj njegov krug je dosta precizan u "davanju" proročanstva kako neki tvrde! Da li i koliko je precizan "Nosrtadamusov krug" to će te samo vi znati i otkriti. Korištenje Nostradamusovog kruga za proricanje je sasvim jednostavna: Zatvorite oči, skoncentrišite se na pitanje koje vas trenutno interesuje, i ubodite prstom u oblast kruga. Pogođeni broj je odgovor na vaše pitanje,naravno ovoj tabli se uvek možete vratiti i "proveravati svoju budućnost" 1. Da. Vi pripadate onim ljudima koji ne gube prisebnost i prisustvo duha, čak i u najtežim situacijama. Zato ne dižite ruke od rešenja svojih problema, jer na lageru imate izdržljivost i strpljenje. Čeka vas uspeh. Imajte poverenje u sebe i u druge. 2. Da. Ali ne danas i ne sutra. Neko stoji na vašem putu i pokušava da vas zbuni. Ne shvatajte ga suviše ozbiljno. Ali, nemojte ni potcenjivati taj otpor. Izbegavajte sukob. Pokušajte da pronađete pozitivno rešenje svog problema. 3. Da. Događaji će narednih dana premašiti vaša očekivanja. Ako počnete pametno da koristite svoju rezervu energije, a ne trošite je na nebitne stvari, prednost će biti na vašoj strani. U svakom slučaju, imajte strpljenje i izdržljivost, kako u odnosu na sebe, tako i prema drugima. 4. Da. U ovom trenutku, izgleda, smeši vam se sreća. Zato, nema ni jednog razloga za sumnju u pozitivan ishod. Sreća će vas još dugo pratiti. Uživajte u ovim srećnim nedeljama. 5. Tačno. U ovom trenutku, obraćate previše pažnje na mišljenje drugih i zato pomalo propuštate prijatnu situaciju. Nemojte čekati predugo, dajte do znanja drugima da moraju poštovati vas i vaše mišljenje. Male taktičke igre samo dovode do zablude i idu na štetu uzajamnog poverenja. 6. Sve će ići malo teže nego što očekujete. Krećete od pogrešnih pretpostavki. Drugi ljudi vide to u u sasvim drugačijem svetlu. Zato je krajnje neophodno da saslušate dobar savet bliske osobe i da ne podležete lažnim nadama. 7. Pitanje za sada nije rešivo. Dajte sebi vremena i ne punite glavu još nesazrelim problemima. Pokušajte da uživate u trenutku. Kasnije će se sve rešiti. Ako ste veoma zabrinuti, obratite se za pomoć magičnom krugu za nedelju dana. 8. Pažljivo. Pokušajte da ne verujete svemu što vam kažu. Držite određenu distancu u nekim stvarima. Danas sve oko vas izgleda povoljnije, nego što zaista jeste. Budite pažljivi i pazite se da kasnije ne osetite razočaranje. 9. Nema sumnje. Ali biće vam potrebna pomoć. Popričajte sa dobrim prijateljem o problemima koji vas muče, jer je on objektivan i posmatraće stvari trezvenije. 10. Da. Ali nemojte dati da vas dovedu u zabludu. Pokažite više samopouzdanja i sigurnosti, i onda će sve biti u savršenom redu. U ovom trenutku, možete se potpuno osloniti na svoju intuiciju. Kasnije nećete doživeti ni najmanje razočaranje. 11. Pitanje je postavljeno prerano. Ostavite ga za sada po strani, nije još sazrelo. Budite popustljivi. Ceniće vas zbog toga. 12. Veoma je moguće. Sve napreduje mnogo brže i pozitivnije, nego što ste zamišljali. Važno je da ne pokušavate da se stekne utisak nezaineresovanog lica. Obratite pažnju: neko iskreno pokušava da postane vaš prijatelj. 13. Sve će se desiti ne onako kako je planirano. Vi delujete neodlučno. To dovodi u zabludu neke vaše prijatelje. Smatraju vas nepredvidivom ličnošću, što vam ne ide u korist. Uništite ovu sliku. Vas vole više, nego što mislite. 14. Sve će biti dobro. Ali samo u slučaju ako sami pokažete aktivnost. Dozvoljeno je sve, ali ne i odlaganje. Preuzmite inicijativu u svoje ruke i iznenadite sve svojom efikasnošću i bogatstvom ideja. 15. Da, možete se osloniti na svoju sreću. Očekuje vas povoljan obrt sudbine. Sada ne morate ništa izmišljati, već samo iščekivati. Ishitrena dejstva odvešće vas u pogrešnom pravcu i mogu vam naškoditi. 16. Sve nade će biti ispunjene. Ali, apsolutno drugačije nego što ste zamišljali. Zato budite spremni za bilo kakve promene i ne koncentrišite se samo na jedini postavljen cilj. Pokažite fleksibilnost i ne odbacujte ni jedan argument. 17. Pitanje je i dalje otvoreno. Potrebno je da pažljivo razmislite o svojim željama, jer vaša osećanja još nisu do kraja sazrela. Prema tome, previše očekujete od druge strane. U narednim danima sve ostaje bez promena.Međutim, jedna srećna okolnost može uneti jasnoću u vaš problem. Pažljivo slušajte svoj unutrašnji glas. 18. Kod vas mogu nastati poteškoće. Ispočetka ćete čak biti razočarani, ali to ne znači da su vaše šanse jednake nuli. Sasvim naprotiv: razočaranje će dati podsticaj pozitivnom razvoju. Vaš krug prijatelja raste, postaje bolji i stabilniji. 19. Nepoverenje i ljutnja su još uvek daleko od vas. Ali, ako se ubrzo ne oslobodite sopstvene sumnje, mnogo ćete pokvariti. Ako vas sreća zaobilazi, krivac za to može biti vaša preterana skromnost i nesigirnost. Odbacite ih na stranu! Budite otvoreni i druželjubivi sa drugim ljudima. 20. Da. U ovom trenutku, sreća je na vašoj strani. Prema tome, nema ni jednog razloga da sumnjate u povoljan ishod. Još dugo ćete uživati u srećnom periodu. 21. Da. Za konačno postizanje cilja ostalo je uložiti sasvim malo truda. Budite smeli, rizikujte i sigurno ćete uspeti. Budite pažljivi prema svemu što se dešava oko vas i imajte na umu - slučajnosti ne postoje. Na ovom svetu ništa nije slučajno. Enregistrer EnregistrerAug 03, 2017 0
Komentari