Pretraži blogove
Pogledajte i ovo
-
Посматрам глистуиспод друге глистеизнад њих мирисомраскошан цветосећам дах Твојкрај уха мојегал волим овајпрегрешан свет голубе гледамкако се љубеизнад њих крошњако бујан цветосећам тело твојеуз мојеал волим овајпохотан свет рибице слутимпод водом морскомкрај њих је умишљенкорала цветлажеш ме . . .варашлудом ме правишал волим овајнеискрен свет љубав нас маамипогледом свакимдок нас прекриваптичији летала сам сретаншто ме родишебаш волим овајсулуди свет9443 Objavio/la светислав стојановић
-
Дневникми листајући (састав на тему . . . шетну) ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес мајици да ми уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе ) те рутавос екстрема (кото воле) кад већ коса ме неће утом 1 мој климави исписник ,малтез, те ома на сва уста по влади националиста развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а & вода. -чекај о чему причаш, помирљивоћу -ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће - ма мора да си чито старе новине ,тешимга - ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује - ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам - па шта ако је ибијо ,важно је да лажу ,упоран - ха, политичари ко политићари , велим да не ћутим,а видим ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом - шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат - ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам - чега , гледаме упитно - ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам - ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући - чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува - ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће - то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду - ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће - ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када је то ,питајусе ,ја појашњавам - е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . . гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе 1 несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од поменутих решетки. Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања истана. Уистину нетреба ме пуштати самог никуд, а посебно . . . . уизлазак ноћни.6133 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . . . данеповерујеш познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији елегантно превидеопозив цара лазара да се одазове ратној обавези на косову и збрисао коњем ногомудупе ка северу .тек му велика воде данубујуса примирила галоп ознојаног вранца. остали цару привржени те одани изгибоше одреда.потврдило се тада као и вазда пре и потом да кукавице и паниyчари нађу разлога да секад је бити или небити извуку од опасности па нам тако рђава крв истискује добру овако, или слично, започињао сам ,посве искрен, биографију мојега + стрица Б. ал вазда и одустајао од намере да неби љагу на презиме наше нанео.додуше и зарад дијаметралности породичнеми хронологије. наиме,док је стриками Б. вазда био окренут југу, ујомој С. (ион +тренутно) своје пак породичнe трагове наслути у другој, западној алтернативи ,па ме намами баш, немогукасти дане . . . љуља се колумбо зајебен обећањем шпанским монарсима да ће очас доплутати до индије те наплатити при повратку пристојне дневнице.међ посадом скупљеном скоца и конопца јеи младић именом (рецимо) пасквале обзиром да је било лажно јак је и жељан авантуризма не много паметан јер само се такав и могао навући на обећање земљакаму колумба (обоје наиме беху ђеновљани) да их 'тамо где иду' чека мед у млеку од праха,козјем.но малко теже.. . . .нестигоше ни до отока гомере ,ту ома у канарском архипелагу, те пргав какав је био пасквале (или сл.) се поби са тројицом због лажи који су ови почели да шире о њему међ посадом да воли мушке гузе те да се зарад тога и упустио уову таласољуљку.по кратком поступку зарад мира капетан пинте, јер је на томе броду био ,га баци преко ограде палубе уморе заједно са сабљом којом је грчевито покушао у корену сасећи било какве сумњичавости у погледу подпојасних му назора. 2 је дана и ноћ поменути се љуљушкао на таласима окејановим у међувремену га и ајкула напала па му десницу све са сабљом прогутала те је и себи тиме пресудила првим познатим харикиријем у атлантику .елем, трећег дана неки једриличар са северозападне обале афике који је малко одмако јаче од песка да излуфтира једра му опази табане из воде & недуго потом се пасквале нашао у бенедиктинском манастиру у тарсису (шпанија) најудаљенијем месту у тада познатом медитеранском свету (посматрано смалте, наравски).усуд је хтео да га инвалида, али физички јаког а притом и лепушкастог, узме за посилног калуђер који је баш кретао на коњу за италију . присети се пасквале успут да му је рођак битан чиндбеник у црквеној хијерархији тамо дисе упутише. сусрет им је био више него срдачан и иза пасквала се отад затворише манастирска врата . . . година је 1492. уствари неби поменути П. био уопште занимљив у овој историји тежећој приповетки да му тај рођак ујка његов К. цистерцит (католички ред) а важан притом није 1455 одустао од обиласка њихових манастира подно карпата зарад уступка својем колеги са студија у болоњи родригу борџији који се спанђао био са једном удатом госпођом па да непукне брука договорише се да овај путује у недођију наместо К. и да сад не описујем парапетије млађаног родрига ( будућег папе александа но.6) углавном обрео се он једној јутра на локалитету данашње петроварадинске утврде ( за оне историјски сумњичаве постоје трагови да се Polovinom XIII veka na tom mestu naseljavaju katolički monasi iz reda " cistercita" lat. 'ordo cisterciensis'. Dozvolom ugarskog kralja Bele IV grade manastir koji nazivaju Belakut.) но услугу није заборавио те са К. оста у вези и тако приповетка о његовом нетјаку пасквалу стиже и до уха моје (тадање) преткиње . . .цркви посвећеној откако јој је мужа, посилног код командира доњег бастиона, ритнула кобила ујаја док је дизао ногу командируши небили узјахала, те стерилан отог кобног ударца поста .млађани родриго јој је , преткињими ,бијо дошао као светлост у тренуцима душевног сумрака.и не само светлост . . . јер оста записано да . . .ми преткиња божјом вољом сва цркви предана . . .роди мушко . . . претками .десилосе, бемлига. Некако пред упокојењему у својим деведесетим,говорио је мој стриц Б. познат по сентенци -волим секс и радо га се сећам - када смо једног дана распредали о незаобилазној теми предака. стрика који је деценијама ријо по нашем родовнику а тврдоглаво ,без аргумената додуше, усмеравао нам фамилијарне почетке ка временима и локалитету немањића на моју све упорнију сумњу те указ да се изападу ние на одмет окренути ако мислимо осветлити нашу свеукупну породичну прошлост ,показао ми је плеснив свежањ натрулих пергамената у форми писама тектек читких и памтим на једном се посве јасно могло назрети реч.. Milla . - ево несумњам да ће ти ово сазнање сатек дати машти навољу да се идаље заносиш са прецимати борџијама , штоте ујак пујдао, потсмешљивоми указа успут је нагласио да је то садржај ковчега ујаковог сукурђела,који је исти наследио од својега чукундеде ,а овај опет од беле пчеле својег који је документа сакупио. Поменути ковчег са садржајем је ујак уступио стрики на проучавање ал је умеђувремено умро те исти . . . . оста кодстрикеми. - сем тог , , Milla . . .подоста текста поједе време и ма колико сам се касние трудио да лупом назрем резултати беху тањушни, закључи Мене то сазнање наравски кресну и онда по ко зна који пут листајући литературу о борџијама сазнах да је једно од многобројне ванбрачне деце кардинала борџије (а потом папе александра но 6) ,лукреција, одмах по рођењу од мајке била одвојена и послата на чување очевој рођаки Milla Adrijani.и тај податак ми беше довољан да кренем претурати попородичним дневницима и уистину наиђох на запис ( мојег прадеде Севера ) да ми се она давнашња рођакиња која се у манастиру на тадањој петроварадинској утврди повр будућег новасада, насамо, иако удата, виђала са поменутим родригом и имала друугу нераздвојну, рођакињу родригову, која му је била домаћица.звали су је . . Мила. маштовитоми је то посве довољно било да наглашено посумњам у родбинску везу слукрецијом борџијином.. . . .јоооојми. додуше по материнојми, бушној линии. И сада . . .слутимВас читаче како у неверици вртите главом на ово прочитано.зашто?у својему бунарењу по породичној хронологији се једноставно немогу ослонити на немаштовито колективно породично памћење па стога размишљам:нешто се макар бар слично морало догодити у мраку векова минулих ма колко сумњичави били јер до мене требало је времену . .само да прође. Успут,разводњила се крвца родригова током двајс толко генерациа.микс разноразних, скоца и конопца који ми се међ претке умешаше, учини свое тако да данас у мојем све успоренијем крвотоку ни трага од сурових особина дрчног ми (могућег) претка папе, сем ,потребно је поменути . . . . . окретности заженским. Алнеширите.4089 Objavio/la светислав стојановић
-
све чешће, како маторим , ми се учини да у суочавању са проблемима хоће да ми буде тешко . и онда, из магле сећања искрсне лековита мисао мојега шогора Ломигора, наиме говорио је он давно : - када ми је тешко , ја спустим. и по томе бијо јако прихваћен од околине .а шогори смо нас двојица постали посве случајно, наиме дактилографкињу из Социјалног В. рокали смо обојица ,насмену .он ,јер јој је био шеф па није (јадница) имала избора , а ја . . . .јер становала је код комшинице нам Дане у дворишном собичку који је баш гледао на нашу дворишну веранду у којој сам ја имао обичај , да лети , при месечини , мастурбирам, па јој се то учинило жао да момак мојих година се злопати ,те ме спонтано викнула једно вече . . .но неби отом ,дешавало се пре неких ,биће 50 год, па могу нешто и претерати . а неби тео. него, ту скоро набасах , познат и шире по наглашеном интересовању за фине науке ,на плажи каменитој ,једну Емилију која се бави изу- чавањем грчких позајмица у грчком језику , а из семитских је- зика . јоој теме о њој баш ништа немам појма и све ми ново и интересантно ,а и поменутој ,да ме информише неуког. - добро, али откуд данас интересовање за класичне језике , одва- жих се да је упитам ,тек да не блејим - мудро питаш , и да знаш из чистог бунта се определих на то ,јер познато је појачано интересовање за изучавање класичних језика у Јапану, Кини те Африци ,док је у Еуропи евидентиран обрнут тренд. - мени личи то на подривање темеља еуропске куће на којима је Она саграђена ,ја ћу - добро си уочио ,него молим те намажи ме слеђа имам јако осетљиву кожу & размазуј полако , посебно унутрашњу страну бутина јер ту ми најпре поцрвени , а ја ћу ти ,да се притом недосађујеш ,укратко анализарати , улогу богиње Атине у аристофановој комедији Лисистрата. ето , кад ја скомолео, осетим потребу за смањењем незнања у главиним садржајима ,женско ,ко женско ,практично ,усмери ми размишљање у безобразном правцу . па ви сад ви’ те . . .3797 Objavio/la светислав стојановић
озрачје успаваног шаптача
(издневниками)
иако је пијукно ,има богме томе, деда Глуви наш сеоски учитељ ,а приватно конпозитор, још вазда га се присећам као редовног посетиоца Плавог дунава (угоститељског објекта & шире познатог) по уху пријатној музици коју је измишљо у сали са билијаром ућошку крај врата,лево ,на изгруваном швапском пијанину остављеном од потомака богате сеоске предратне фамилије Силберхолц ко залог за позајмљене неке новце а никад враћене кафеџији Груји .у том храму свакодневног урнебеса на бази туче колективне,па ко успе да врата увати – алал му ,стварао је дела “префињених звучних обриса те етеричне мелодиозности” која нажалост није наилазила места у ушесима напитих слушалаца успешно оперисаних од нота који су у просторији до те,шанку окренути пиљили у мушкобањасте певаљке замикрофоном вазда спремне курораду као основној им делатности,док је певачка каријера напредовала . . . .онако успут.
мрмљао је њима деда Глуви ,тихо ,скоро шапатом:
- видићете ви сутра, а можда иникад, ко сам ја бијо
а они му хорски узвраћали
- сам ти матори чепај уклавира ,то итако ником нетреба
кад оћеш.
читам путем интернета нашу дневну штампу ,ту скоро,и немогу да верујем.под насловом “хоризонти пијанизма”одушевљени коментатор збивања на музичкој сцени војводине на по новинске странице ,ситно писане,саставио је хвалоспев о + Н.М. самоуком ствараоцу “чије је дело као апартан ,колоритан и изазован сегмент савремене клавирске музике био претстављен захваљујући упорности унукему, пијанисткиње,која је базни дедин запис привела уху данашњег слушаоца”.
неузмрзи ме него напишем еписмо садањем председнику сеоске месне заједнице, сину другара с којим сам се веропо дудовима, јел то око + деда Глувог баш све истина,кад Он пуних уста одушевљења ми узврати:
“а сокак за надунав, од апотеке,договарамо се, назваћемо по њему и метути му & плочу накућу . . . .”
ееее судбино ,дису сада они кафански слухисти одкадгод ?
Related Blogs
-
Stjepan Mimica piše vrlo interesantne stvari.Ustvari čitav njegov život je vrlo interesantan.Slikar,pisac,i u poslednje vreme na samo njemu jedinstven način fotografiše Beograd. Jedinstven umetnik ..to je u današnje vreme teška obaveza..Nadam se da će oni koji to prepoznaju, sa uživanjem čitati njegove priloge. KO MI POPI TRISTA PIVA?! Eh, bio sam i ja pristojan građanin, pisao samo kad sam to zaista morao. A morao sam često. Dok sam, još u svom blogerskom predživotu, vodio neku malu firmu, nakuckao sam ogroman broj poslovnih pisama. Pisama, ne mejlova ‒ mejlačenje se zapatilo kasnije.Ruku na srce, ta moja poslovna pisma uopšte nisu ličila na poslovna pisma. Paradoksalno, mada pisana u najrazličitijim gardovima, takoreći kao stilske vežbice, ipak su baš u poslovnom smislu bila vrlo učinkovita. Po zatvaranju firme, njihove kopije sam, zajedno sa pristiglim dopisima, sahranio u brojne kartonske kutije, koje bih rado pobacao, ali ne mogu dok ih ne protrkeljišem i ne izdvojim vredna, pa i muzejski vredna pisma nekih znatnih ličnosti. Deda Pajinu rukopisanu auto-hagiografiju, naprimer. Slutim, međutim, da za taj poduhvat nikada neću naći dovoljno vremena i volje. A nekim čudom, jedno od tih mojih pisama sačuvalo se i u digitalnoj formi. Preživelo je mnoge kompjuterske havarije i voljna brisanja, prebaciovano je, ko zna koliko puta, iz razvaljenih kompjutera u novije i jače, baš kao što su narodne umotvorine prebacivane s artritičnih kolena na zdravija i mladja. Sad mi se čini da je to pismo dostojno Radio Jerevana, pa dakle može bez bruke i u ovaj blog. Poslao sam ga direktoru „Hemofarma", gospodinu Miodragu Babiću, krajem 1993. Valja ovde napomenuti da ta 1993. godina nije bila neka tek onako godina. Bila je možda najfantastičnija godina u novijoj srpskoj istoriji. Nakon pune dve decenije, sećamo je se s nevericom, a pismo koje sledi ubedljiv je dokaz da nam se odistinski desila. ------------------------------------------------------- Poštovani gospodine direktore, U sredu, 15.12.1993. obećali ste da ćete na račun moje firme uplatiti 1.800.000.000.000 dinara (hiljadu i osam stotina milijardi din.), kao protivvrednost ugovorenih 300 nemačkih maraka (tri stotine DEM). Na sreću, obećanje ste održali ‒ upravo toliko dinara uplatili ste već sutradan, dakle u četvrtak.Nažalost, u četvrtak, prema „Politici", a i u stvarnosti, za toliko dinara više nisu davali 300 DEM, nego 150 DEM.Nažalost, taj novac je uplaćen posle 14 časova, te je mogao da „legne" tek u petak.Nažalost, onih „300 DEM", u petak više nije vredelo 150 DEM, nego 90 DEM.Nažalost, samo teoretski ‒ na blagajni SDK nije bilo gotovine, a petkom slabo primaju virmane. Na sreću, službenici SDK sinula ideja ‒ telefonski prebaciti novac na nečiji tekući račun, pa onda uzeti čekove i s njima u robi (kojoj robi?) izvući više.Nažalost, na tekući račun ne primaju telefonski, a čekove ne daju na osnovu "petog primerka".Nažalost, morao sam da sačekam subotu.Nažalost, u subotu onih „300 DEM" više nije vredelo 90 DEM, nego 60 DEM. Nažalost, samo teoretski. Novac je, istina, stig'o, al' još nije leg'o.Nažalost, nije bilo druge nego da sačekam ponedeljak.Na sreću, u ponedeljak novac leg'o.Nažalost, u ponedeljak onih „300 DEM" više nije vredelo 60 DEM, nego 18 do 36 DEM.Nažalost, samo teoretski. Jer, u praksi (tj. banci), moglo je 50 milijardi u kešu (nešto manje od jedne marke po uličnom), a ostatak u 35 čekova (nula DEM po uličnom).Nažalost, nije moglo baš toliko čekova, bilo je tu nekih minusa...Moglo je tri čeka (2 piva, po kafanskom). S poštovanjem, Stjepan Mimica,direktor projekta „Ko je ko u Srbiji" P.S.Mojoj sekretarici i meni, ona dva piva baš legla, hvala.Da li ću ikada saznati ko mi popi ostatak, mislim onih 298 piva koja ste Vi pošteno platil? ------------------------------------------------------------Oct 06, 2013 4
-
Naslov je pesme o Deda Mrazu.Jesu li i vas već zasvrbele ruke da ukrasite, okitite u i oko kuće kuglicama svih boja,slatkim lilihipima,andjelima od papira i štatijaznam koječime vašu jelku i vašu kuću i oko nje.Jeste li već počeli da širite miiris i zazubice okolini pečenjem raznih kolačića. A vaše raspoloženje da li je i ono u skladu sa svim tim ili se već hvatate za glavu kako da izgurate sve praznike i poklone,da svi budu veseli i zadovoljni. Moj savet ako imate decu :sve neka bude jednostavno,jelka sa što više boja i lampica,pokloni skromni ali lepo upakovani,a jelo malo drugaćije ali ne preterano.I mirna Bačka. Ako nemate decu preporučujem da prespavate ove dane.Ne da ćete se najzad odmoriti i revitalizovati posle napornih dana,nego ćete uštedeti najmanje za toliko da odete na skijanje na Zlatibor ili suncanje u Portugalu. Ja spadam u onu prvu grupu sa decom.Da,da imam ih prilično.Moja Cali na čelu,pa deca bratovljeva,pa Caline drugarice i drugovi..sve se to lepo sakupi i kako imamo dosta mesta u bašti rastrči,raspeva i nasmeje do mile volje.Mi veliki sedimo,pijuckamo rujno vino i elaboriramo prošlu godinu,kad pre prodje.Deca porasla.Ne mogu ni da zamislim da Cali u Julu polazi u prvi razred! Dakle ukrasili smo skromno Prvo smo pekli kolače (postavicu recept) Cali je još i vežbala tortu sa jagodama i deda mrazovima(u sredini je Pavlova(za ovo mislim ne treba recept,slika govori sve) Onda venac na ulazna vrata koji smo sami napravili.a možete sigurno i vi sa malo truda. I naravno jelku smo okitili.Mnoge od ukrasa smo takodje sami napravili.Srebro iz spreja čuda radi na malo kartona isečenog u šta zelite,andjele,Sneška Belića,Zvezde... Možda ste već primetili da je drvo jelke ovde ustvari bor ali Cali ne zna za drugačije i to je njoj jelka.Ova je sa korenom i kad se završe praznici,vraća se u baštu. Onda smo juče još dobili i pismo od Deda Mraza. Ovde postoji svašta nešto za decu ,da komuniciraju sa njim.Telefonski poziv,pisma itd.Zar nije lepo za decu koja još veruju u to. Kao što je Deda Mraz napisao u pismu, on će doći kad Cali zaspi (naravno da onda:) Srećom ona ne zna kako su praznici lepi kad se to odvija zimi...to samo mi koji znamo zamišjamo, jer se eto i posle ovoliko godina boravka na Novom Zelandu nismo navikli Dočeku i Deda Mrazu usred leta. Ali kroz decu doživljavamo opet lepe trenutke iz uspomena Sretno i vama .Kao što rekoh prolete i ova godina ,pa vi razmislite kako ćete potrošiti buduće vreme. U zdravlje i veseljeDec 14, 2013 2
-
By Daca S. mala sam na "onom" sajtu jednog prijatelja, čak i više od toga. Ime mu je bilo Nikola, zvani Miki. Znao je samo Mio za njega. Rekao je da je došao da traži cice, a inače Miki se najviše ložio na plesačice. Voleo je plavuše... ali ništa manje crnke... ali ni crvenokose nisu bile loše... jednom je naišao na jednu koja kao da je Zorici Brunclik nešto u rodu... posebno mu se dopalo kad je gledao jednu cicu kako pleše sa partnerom... i tada je shvatio da mora naučiti da igra: Zli jezici su bili skloni tome da kažu kako je MIki bio lažnjak. Kako kleveću...Dec 06, 2014 16 -
Дневникми листајући (састав на тему . . . шетну) ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес мајици да ми уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе ) те рутавос екстрема (кото воле) кад већ коса ме неће утом 1 мој климави исписник ,малтез, те ома на сва уста по влади националиста развуче.чито вели уновинама да је лебац поскупио.а & вода. -чекај о чему причаш, помирљивоћу -ма и они ко лабуристи само обећавају а кад и изаберемо ома лажу исто, распаљенће - ма мора да си чито старе новине ,тешимга - ма какви старе донео ми син он и купује па ми кад му се накупе довезе и онда у клозету лепо намиру се информишем оновостима ,указује - ипак мислим да је датум био малко старији нањима,инсистирам - па шта ако је ибијо ,важно је да лажу ,упоран - ха, политичари ко политићари , велим да не ћутим,а видим ћао памети код мојега исписника ,јер поменуте насушне потребе (хлеб,вода)има две године како им цена мирује.богами новине беху неке са брадом - шећер ме нагазијо изгледа , наставља,само лочем воду а онда пишкам јер и простата ми отказује полако,тако да те нечуди ако скренем у камењар намоменат - ма само дај себи одушка а немарим и да ти се придружим по питању уринирања ,прихаватам - чега , гледаме упитно - ма то да и заједно онако удујету отресемо свако свог за себе ,појашњавам - ааааааа,тако реци,слабије и чујем, прихвата прдуцкајући - чујем оћете дупе ,шалим се,добро да мирис ветрић рибама одува - ма морам зато се и шетам увече да лепо излуфтирам црева па онда спавам угодно ништа ме не подупире изнутра, детаљанће - то ти је паметно јер ако сам себи не угађаш коће утом њих три са ногама до врата ,голишавих стомачића ,немице ,на њиовом језику се кикоћу све се палме зањима окрећу ,обиђошенас устампеду - ето јеси их запазио,немисле како ће им бубрези зазепсти тако младим па кад остаре ето проблема, поучноће - ма ове генерације непланирају да остаре ,живи се сада ,а сутра , када је то ,питајусе ,ја појашњавам - е извини нешто ме заврће стомак идем кући ,напречацће, те сврну у његов сокак потпрашених пета . . . . гледам око себе никог на променади проређени трчачи ,радни данје, па ија кретох ка стану разгибавајућисе као,успут. сокак узан, тротоар немош се мимоићи, а ја откако ме је има томе 1 несавесан возач бијо размазо на пешачком прелазу па попих хоспитала пар месеци искрљан нипокоју цену више коловозом неходам него се обазриво крећем тротоаром ко и овог пута но посебно водећи рачуна о истуреним кованим решеткама на прозорима куућа да их не очешем.утом у исти сокак нека весела група женскаћа бану по бучностим закључујем да су малко насисане, певају ,кад оно јапанке, ко бонбонице севају бутке и подикоји сисић, па ми се у мимоходу насмејане обраћају нањином а ја каваљерски им узвраћам нанашем балканском па се кад прођоше окренух да их мушки одмерим одназад и утом . . звиз челом у једну од поменутих решетки. Свици изочију кренуше а и осетих топлину крви која ми се оросила на повисоком челу. И шта сад изађем укомаду истана са благословом миле ми Таште острвљене, а враћам се разбијеног чела и крвав након непуног сата оцуствовања истана. Уистину нетреба ме пуштати самог никуд, а посебно . . . . уизлазак ноћни.Dec 29, 2013 1
Komentari