Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Udaljenost... Svakog dana udaljenost od drugih je sve veća.Dok moj brod odmiče iz sata u sat, ostajem sama sa pučinom ispred sebe. I tako dani prolaze, kao kroz maglu prepoznajem druge kao neke sjene. Umjesto da plovim, Ja plutam i ne znam svoje odredište. Sve moje blijedi, nestaje, gubi se osjećaj, nestaju boje...Nestaju i uspomene koje sam čuvala kao kamenčiće u boji neke imaginarne obale. U gluhoj tišini koja nema nikakav zvuk, moj glas nema nikakav odjek. Sve što dohvatim postaje nešto neodređeno, bezlično i sve mijenja svoj oblik...Pokušavam da uhvatim neko poznato lice, pogled, ali ne mogu. Moja stvarnost je kao magla u kojoj se samo naziru lica drugih...Još samo je ostao san koji nudi nadu, zaborav... San koji će donijeti novi dan i novi početak ... možda već sutra.1882 Objavio/la Ramona mo
-
By Ramona mo Udaljenost... Svakog dana udaljenost od drugih je sve veća.Dok moj brod odmiče iz sata u sat, ostajem sama sa pučinom ispred sebe. I tako dani prolaze, kao kroz maglu prepoznajem druge kao neke sjene. Umjesto da plovim, Ja plutam i ne znam svoje odredište. Sve moje blijedi, nestaje, gubi se osjećaj, nestaju boje...Nestaju i uspomene koje sam čuvala kao kamenčiće u boji neke imaginarne obale. U gluhoj tišini koja nema nikakav zvuk, moj glas nema nikakav odjek. Sve što dohvatim postaje nešto neodređeno, bezlično i sve mijenja svoj oblik...Pokušavam da uhvatim neko poznato lice, pogled, ali ne mogu. Moja stvarnost je kao magla u kojoj se samo naziru lica drugih...Još samo je ostao san koji nudi nadu, zaborav... San koji će donijeti novi dan i novi početak ... možda već sutra.Nov 27, 2014 1882 -
DANAS... Da, danas je jedan od onih dana, kad te uhvati melanholija bez vidnog razloga.Kao u zamku paukove mreže,upletu se neke misli koje su utkane negdje u dubini duše. Iz dubokog procjepa grube realnosti, javljaju se stari nemiri,koje je teško otkriti. Svi ti istrošeni osjećaji ostaju zapetljani u klupku izgubljenog vremena, u pritajenom ritmu uspona i padova do neprepoznatljivosti. Minutama mjerim izlomljeno vrijeme, koje smo mrvili praznim hodom da se zaboravimo. Lutanje i traženje nečeg davno izgubljenog u lavirintima beznađa, pretvorilo se u ritual uokviren u slabosti razuma. Zatvoreni u špilju nesuočavanja, kupujemo komadiće vremena. Naviru emocije pomalo potisnute, ali ne i zaboravljene, uvijek spremne da izmame poneku suzu. Mjerimo se vremenom, koje nas je odavno uzelo i urezalo duboke bore na naša lica. Ćutimo, na liniji razgraničenja, gdje ne bole porazi prosutih riječi. Ostajem samo nijemi posmatrač nepodnošljivo prazne, izlomljene svakodnevice u nekoj drugoj stvarnosti, sa istrošenim i neprepoznatljivim osjećajima.2391 Objavio/la Ramona mo
-
By Ramona mo DANAS... Da, danas je jedan od onih dana, kad te uhvati melanholija bez vidnog razloga.Kao u zamku paukove mreže,upletu se neke misli koje su utkane negdje u dubini duše. Iz dubokog procjepa grube realnosti, javljaju se stari nemiri,koje je teško otkriti. Svi ti istrošeni osjećaji ostaju zapetljani u klupku izgubljenog vremena, u pritajenom ritmu uspona i padova do neprepoznatljivosti. Minutama mjerim izlomljeno vrijeme, koje smo mrvili praznim hodom da se zaboravimo. Lutanje i traženje nečeg davno izgubljenog u lavirintima beznađa, pretvorilo se u ritual uokviren u slabosti razuma. Zatvoreni u špilju nesuočavanja, kupujemo komadiće vremena. Naviru emocije pomalo potisnute, ali ne i zaboravljene, uvijek spremne da izmame poneku suzu. Mjerimo se vremenom, koje nas je odavno uzelo i urezalo duboke bore na naša lica. Ćutimo, na liniji razgraničenja, gdje ne bole porazi prosutih riječi. Ostajem samo nijemi posmatrač nepodnošljivo prazne, izlomljene svakodnevice u nekoj drugoj stvarnosti, sa istrošenim i neprepoznatljivim osjećajima.Nov 28, 2014 2391
-
Webinar Zdravi Zajedno Ovaj Webinar je delo Aleksandra Sekulić nutricionista-dijetetičar Svako od nas ima mogućnost da preuzme odgovornost za svoje zdravlje. Neko će se hraniti zdravije, neko je fizički aktivan, neko neguje duh pun optimizma. A neko od svega ovog po malo. Činjenica je da sami možemo da uradimo mnogo, a ako imamo pomoć i podršku onih koji imaju isti cilj kao mi, onda je put do cilja brži i lakši. Grupa „Zdravi zajedno“ formira se sa ciljem da kroz druženje, razmenu iskustava i informacija napravimo korak više u pravcu optimalnog zdravlja. Webinari će se održavati jednom nedeljno i svaki sastanak će imati drugu temu. Krenućemo sa ishranom, razmatrati šta nam prirodna nudi kao pomoć, bez obzira da li je reč o lekovima iz prirode ili tehnikama koje su korisne. Govorićemo o fizičkoj aktivnosti, ličnom razvoju i međuljudskim odnosima. Svaka od ovih tema ima svoje mesto u velikoj slagalici zdravlja, a svako od nas ima drugačija iskustva u vezi svake od njih. Zbog toga je razmena iskustava, mišljenja i stavova veoma korisna i svakom mogu doneti drugačije uvide i nove smernice. Lajtmotiv koji se provlači kroz sve teme jeste da govorimo o zdravlju, ne o bolestima. Fokus usmeravamo ka onome što želimo da postignemo, jer na šta usmeravamo fokus, tome i dajemo snagu. Ono čemu dajemo snagu, to raste, stoga ćemo svu pažnju posvetiti onome što je dobro, čemu težimo i što čini da se osećamo lepo. Prvi webinar će se održati u nedelju, 15.12.2013. u 10h, a svaki naredni u isto vreme, jednom nedeljno. Predviđeno je osam sastanaka u grupi od deset ljudi. Tokom nedelje komunikaciju nastavljamo na zatvorenoj fejsbuk grupi „Zdravi zajedno“. Webinar će dati pravi rezultat jedino ukoliko se redovno pohađa, stoga ukoliko imate želju da učinite nešto dobro za svoje zdravlje, da se družite sa ljudima koji slično razmišljaju, slobodni ste nedeljom pre podne i negujete duh optimizma, dobrodošli!! Link za prijavu je: https://attendee.gotowebinar.com/register/44805289297601236502965 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Webinar Zdravi Zajedno Ovaj Webinar je delo Aleksandra Sekulić nutricionista-dijetetičar Svako od nas ima mogućnost da preuzme odgovornost za svoje zdravlje. Neko će se hraniti zdravije, neko je fizički aktivan, neko neguje duh pun optimizma. A neko od svega ovog po malo. Činjenica je da sami možemo da uradimo mnogo, a ako imamo pomoć i podršku onih koji imaju isti cilj kao mi, onda je put do cilja brži i lakši. Grupa „Zdravi zajedno“ formira se sa ciljem da kroz druženje, razmenu iskustava i informacija napravimo korak više u pravcu optimalnog zdravlja. Webinari će se održavati jednom nedeljno i svaki sastanak će imati drugu temu. Krenućemo sa ishranom, razmatrati šta nam prirodna nudi kao pomoć, bez obzira da li je reč o lekovima iz prirode ili tehnikama koje su korisne. Govorićemo o fizičkoj aktivnosti, ličnom razvoju i međuljudskim odnosima. Svaka od ovih tema ima svoje mesto u velikoj slagalici zdravlja, a svako od nas ima drugačija iskustva u vezi svake od njih. Zbog toga je razmena iskustava, mišljenja i stavova veoma korisna i svakom mogu doneti drugačije uvide i nove smernice. Lajtmotiv koji se provlači kroz sve teme jeste da govorimo o zdravlju, ne o bolestima. Fokus usmeravamo ka onome što želimo da postignemo, jer na šta usmeravamo fokus, tome i dajemo snagu. Ono čemu dajemo snagu, to raste, stoga ćemo svu pažnju posvetiti onome što je dobro, čemu težimo i što čini da se osećamo lepo. Prvi webinar će se održati u nedelju, 15.12.2013. u 10h, a svaki naredni u isto vreme, jednom nedeljno. Predviđeno je osam sastanaka u grupi od deset ljudi. Tokom nedelje komunikaciju nastavljamo na zatvorenoj fejsbuk grupi „Zdravi zajedno“. Webinar će dati pravi rezultat jedino ukoliko se redovno pohađa, stoga ukoliko imate želju da učinite nešto dobro za svoje zdravlje, da se družite sa ljudima koji slično razmišljaju, slobodni ste nedeljom pre podne i negujete duh optimizma, dobrodošli!! Link za prijavu je: https://attendee.gotowebinar.com/register/4480528929760123650Dec 11, 2013 2965
-
Ako putujete Novozelandskim putevima kroz sela videćete pored puta,male stolove sa povrćem,voćem.jajima.,medom,i raznim drugim proizvodima dotičnog domaćinstva Stanete uzmete šta hoćete, a novac ostavite u 'Honesty Boxć' Kutiju Poštenja. Mene ovo oduševljava.Nije teško znati kako se nešto radi. Teško je samo to raditi.3041 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Ako putujete Novozelandskim putevima kroz sela videćete pored puta,male stolove sa povrćem,voćem.jajima.,medom,i raznim drugim proizvodima dotičnog domaćinstva Stanete uzmete šta hoćete, a novac ostavite u 'Honesty Boxć' Kutiju Poštenja. Mene ovo oduševljava.Nije teško znati kako se nešto radi. Teško je samo to raditi.Sep 12, 2013 3041
-
Pirografija je tehnika crtanja užarenom žicom, kojom se pali podloga (najčešće) drveta, da bi se na njega preneo željeni motiv. Pirografija zahtjeva dosta vremena jer se u potpunosti radi ručno, a svaka linija se posebno iscrtava.Sagorjevanje se može obaviti putem alata, najsličniji lemilici. S tim da žica s kojom se iscrtava, mora podnositi veće temperature, a za takvo nešto najbolja je cekas žica koja je nalazi u raznim vrstama grijača. Žive nijanse koje daje pirograf i surovost drveta daju pravu magiju. Pirografijom se bavim od 2007 godine, ali jos uvijek ne znam izdefinisati da li je to za mene, hobi, strast ili ljubav.Moj prvi rad nastao gore pomenutom tehnikom. Posjedujem dve vrste alata, jedan ručno izrađen, a drugi fabrički proizveden sa raznim dodacima. Ovako izgleda taj fabrički proizveden. Ukoliko želite više informacija o samom alatu sa slike, detaljnije možete vidjeti OVDE13109 Objavio/la Lara C®ft
-
By Lara C®ft Pirografija je tehnika crtanja užarenom žicom, kojom se pali podloga (najčešće) drveta, da bi se na njega preneo željeni motiv. Pirografija zahtjeva dosta vremena jer se u potpunosti radi ručno, a svaka linija se posebno iscrtava.Sagorjevanje se može obaviti putem alata, najsličniji lemilici. S tim da žica s kojom se iscrtava, mora podnositi veće temperature, a za takvo nešto najbolja je cekas žica koja je nalazi u raznim vrstama grijača. Žive nijanse koje daje pirograf i surovost drveta daju pravu magiju. Pirografijom se bavim od 2007 godine, ali jos uvijek ne znam izdefinisati da li je to za mene, hobi, strast ili ljubav.Moj prvi rad nastao gore pomenutom tehnikom. Posjedujem dve vrste alata, jedan ručno izrađen, a drugi fabrički proizveden sa raznim dodacima. Ovako izgleda taj fabrički proizveden. Ukoliko želite više informacija o samom alatu sa slike, detaljnije možete vidjeti OVDEJul 11, 2013 13109 -
Ne, ovog puta nije u pitanju Šekspirov "San letnje noći", u pitanju je jedan drugi, san koji možda i nije bio san, iako sam siguran da je bila letnja noć... letnja paklena noć kada sam pobegao iz vreline grada u svežinu jedine planine u ravnici. Moj kostim večitog dečaka savršeno se uklapao u mesečeve proplanke i miris skoro pokošene deteline, budeći u meni neke slike iz detinjstva, neke nikad do kraja ispricane priče o vilama i vilenjacima. Tonući lagano u te misli, odjednom, iza improvizovane ograde od brezinog drveta, ugledao sam nju... vilu... moju Titaniu... plesala je u beloj haljinici, bosa, po toj reci trave, nežna kao svila i razdragana kao čigra... U trenutku sam zaboravio i leto i sparinu, i sve ono loše i teško.. Kao da sam i ja leteo sa njom.. uhvatih svoje misli kako svake sekunde prave neki novi svet, neku novu planetu daleko od svih...... planetu u kojoj nema crnih hronika... ... planetu na kojoj se ne moraš vezivati na zadnjem sedištu automobila, već možes uživati u čarima putovanja ponekad i mahati onima iza sebe, okrenut ka zadnjem staklu... ... planetu na kojoj možeš voziti bicikl bez zaštitnih kacigai štitnika za laktove i kolena... ... planetu na kojoj možes vode popiti iz izvora u šumi, a ne samo iz plastičnih boca sa pijaćom vodom... ... planetu u kojoj možeš besplatno probati voće iz komšijinog dvorišta na putu do kuće... ... planetu gde nemaš mobilne elektronske uređaje u koje buljiš celog dana čekajući da ti neko pošalje virtuelni osmeh..... planetu na kojoj se svi klinci igraju slobodno, bez čuvara koje bogati tata plaća...... planetu u kojoj nisi obavezan da posetis psihologa ako nešto ne uradiš kako treba, gde imas slobodu biranja izmedju uspeha i neuspeha gde izbor samo od tebe zavisi i gde na pravi način naučiš da izabereš ono što ti najviše odgovara... ... planetu prijatelja, onih pravih, koje možeš dodirnuti, sa kojima se možeš smejati, pa i tugovati ako treba... .. i onda shvatih.... moja Titania, nežna kao svila i razdragana kao čigra, vratila me je na planetu moje mladosti, one prve, prave, najslađe, kada sam voleo da mašem kroz prozor kola i da vozim bajs i bez kočnica, kada sam znao ukus komšijskih tešanja i vode iz izdana podno brega, kada sam, birajući između mogućnosti da budem ponavljač i odlikaš, izabrao ono najbolje - da budem vrlo dobar, kada sam imao prijatelje koje nisam morao dodavati, već sam ih mogao birati. Od tog sna, koji možda i nije bio san, prošlo je puno letnjih i ostalih noći, a moja Titania je i dalje samnom, u svim mojim snovima, pa i u onim koji se sanjaju otvorenih očiju... I uvek, na isti način, nežna kao svila i razdragana kao čigra, donese u moje misli energiju vulkana kojom sve prepreke postaju potočići, a sve oluje lagani povetarci... Moja Titania pruži ruke prema meni, poletimo... i eto.. odah vam tajnu jedne čupave frizure....5717 Objavio/la Chupko Chupavi
-
Ne, ovog puta nije u pitanju Šekspirov "San letnje noći", u pitanju je jedan drugi, san koji možda i nije bio san, iako sam siguran da je bila letnja noć... letnja paklena noć kada sam pobegao iz vreline grada u svežinu jedine planine u ravnici. Moj kostim večitog dečaka savršeno se uklapao u mesečeve proplanke i miris skoro pokošene deteline, budeći u meni neke slike iz detinjstva, neke nikad do kraja ispricane priče o vilama i vilenjacima. Tonući lagano u te misli, odjednom, iza improvizovane ograde od brezinog drveta, ugledao sam nju... vilu... moju Titaniu... plesala je u beloj haljinici, bosa, po toj reci trave, nežna kao svila i razdragana kao čigra... U trenutku sam zaboravio i leto i sparinu, i sve ono loše i teško.. Kao da sam i ja leteo sa njom.. uhvatih svoje misli kako svake sekunde prave neki novi svet, neku novu planetu daleko od svih...... planetu u kojoj nema crnih hronika... ... planetu na kojoj se ne moraš vezivati na zadnjem sedištu automobila, već možes uživati u čarima putovanja ponekad i mahati onima iza sebe, okrenut ka zadnjem staklu... ... planetu na kojoj možeš voziti bicikl bez zaštitnih kacigai štitnika za laktove i kolena... ... planetu na kojoj možes vode popiti iz izvora u šumi, a ne samo iz plastičnih boca sa pijaćom vodom... ... planetu u kojoj možeš besplatno probati voće iz komšijinog dvorišta na putu do kuće... ... planetu gde nemaš mobilne elektronske uređaje u koje buljiš celog dana čekajući da ti neko pošalje virtuelni osmeh..... planetu na kojoj se svi klinci igraju slobodno, bez čuvara koje bogati tata plaća...... planetu u kojoj nisi obavezan da posetis psihologa ako nešto ne uradiš kako treba, gde imas slobodu biranja izmedju uspeha i neuspeha gde izbor samo od tebe zavisi i gde na pravi način naučiš da izabereš ono što ti najviše odgovara... ... planetu prijatelja, onih pravih, koje možeš dodirnuti, sa kojima se možeš smejati, pa i tugovati ako treba... .. i onda shvatih.... moja Titania, nežna kao svila i razdragana kao čigra, vratila me je na planetu moje mladosti, one prve, prave, najslađe, kada sam voleo da mašem kroz prozor kola i da vozim bajs i bez kočnica, kada sam znao ukus komšijskih tešanja i vode iz izdana podno brega, kada sam, birajući između mogućnosti da budem ponavljač i odlikaš, izabrao ono najbolje - da budem vrlo dobar, kada sam imao prijatelje koje nisam morao dodavati, već sam ih mogao birati. Od tog sna, koji možda i nije bio san, prošlo je puno letnjih i ostalih noći, a moja Titania je i dalje samnom, u svim mojim snovima, pa i u onim koji se sanjaju otvorenih očiju... I uvek, na isti način, nežna kao svila i razdragana kao čigra, donese u moje misli energiju vulkana kojom sve prepreke postaju potočići, a sve oluje lagani povetarci... Moja Titania pruži ruke prema meni, poletimo... i eto.. odah vam tajnu jedne čupave frizure....Dec 16, 2014 5717
-
Kada bi ste pitali turistu u Novom Sadu: '' Šta vam se najviše dopalo u našem gradu?'' Šta bi odgovorio? '' Girls!!!!'' - sa kakvim oduševljenjem to izgovaraju da i ja postanem oduševljen. Da, Novosađanke su zaista nešto najlepše u Srbiji, biću spreman da to napišem a vi me ispravite ako grešim. Englezima je ubedljivo najteže kada dođu u naš grad jer se ne susreću svaki dan sa takvim lepotama, takvim glamurom i ukusom. Novosađanke su kao sa modne piste sišle, duge kose, uvek uredne, našminkane, paze na manire a da ne spominjem telesnu građu...aaaa ne, to neću spominjati! Sunce je sinulo pa su Novosađanke živnule, šetajući gradom, pogled ne miruje. Da, to su naše sugrađanke. Ali, imaju li te lepotice problema, nalaze li one sreću u svemu tome? Stvar je ukusa da li se nekom dopadaju Novosađanke ili ne, o tome ne vredi polemisati jer su ukusi različiti ali čak i ta savršenstva nailaze na određene probleme, zbog svog stava i ponašanja i zbog našeg - muškog - shvatanja njihovog životnog stila. S obzirom da sam više od 13 godina proveo vozeći Novosađanke i Novosađane i 4 godine noćnog rada, vozeći od kluba do kluba, imao sam prilike da se uverim kako i nije sve pravo izbora i da se neke stvari nameću kao određene vrednosti te se i podrazumevaju. Saslušao sam puno raznih priča a jedna mi je bila veoma zanimljiva; Naime, vozio sam 3 devojke, manje odevene kao što jer red kada se vikendom ide u grad, sa svim atributima pokazanim. No, nisam odbijao razgovor i saznah da njihovo raspoloženje i nije baš najbolje, te ih upitah: '' Devojke, di su momci? '' Kakvi momci, ili su pijani, ili se tuku ili su Gej. Dobih iskren odovor i shvatih da bi one samo ljubav, da nije sve u poprsju već je ipak nešto u Ljubavi! Uh, laknulo mi je. http://taxinovisad.blogspot.com/2284 Objavio/la Ćazim Salihi
-
By Ćazim Salihi Kada bi ste pitali turistu u Novom Sadu: '' Šta vam se najviše dopalo u našem gradu?'' Šta bi odgovorio? '' Girls!!!!'' - sa kakvim oduševljenjem to izgovaraju da i ja postanem oduševljen. Da, Novosađanke su zaista nešto najlepše u Srbiji, biću spreman da to napišem a vi me ispravite ako grešim. Englezima je ubedljivo najteže kada dođu u naš grad jer se ne susreću svaki dan sa takvim lepotama, takvim glamurom i ukusom. Novosađanke su kao sa modne piste sišle, duge kose, uvek uredne, našminkane, paze na manire a da ne spominjem telesnu građu...aaaa ne, to neću spominjati! Sunce je sinulo pa su Novosađanke živnule, šetajući gradom, pogled ne miruje. Da, to su naše sugrađanke. Ali, imaju li te lepotice problema, nalaze li one sreću u svemu tome? Stvar je ukusa da li se nekom dopadaju Novosađanke ili ne, o tome ne vredi polemisati jer su ukusi različiti ali čak i ta savršenstva nailaze na određene probleme, zbog svog stava i ponašanja i zbog našeg - muškog - shvatanja njihovog životnog stila. S obzirom da sam više od 13 godina proveo vozeći Novosađanke i Novosađane i 4 godine noćnog rada, vozeći od kluba do kluba, imao sam prilike da se uverim kako i nije sve pravo izbora i da se neke stvari nameću kao određene vrednosti te se i podrazumevaju. Saslušao sam puno raznih priča a jedna mi je bila veoma zanimljiva; Naime, vozio sam 3 devojke, manje odevene kao što jer red kada se vikendom ide u grad, sa svim atributima pokazanim. No, nisam odbijao razgovor i saznah da njihovo raspoloženje i nije baš najbolje, te ih upitah: '' Devojke, di su momci? '' Kakvi momci, ili su pijani, ili se tuku ili su Gej. Dobih iskren odovor i shvatih da bi one samo ljubav, da nije sve u poprsju već je ipak nešto u Ljubavi! Uh, laknulo mi je. http://taxinovisad.blogspot.com/Nov 30, 2013 2284 -
Ne daj se Zvoncice, ne daj se godinama moja Zvoncice.Drugačijim chaterima i navikama,još ti je soba topla, prijatan razgovor.. a razne ...tastature...Imala si više ukusa od mnogih tvoja soba... divotaGazda ti je dzavo,ali ti... uvek si se razlikovala, po boji teskstova svojih chatera, po osmesima,pratila si sve od jutra do sljedećeg jutra i rušila samo one dosadne, terane jesenjim vetromkao list niz neku Beogradsku padinu.U večernjem sam odelu, i opkoljen opovima..Ne daj se mladosti moja, ne daj se Zvoncice naša... Dugo smo pripremali sva ova poznanstva dok jednom, skoro slučajno, uz usijanu tastaturu i sa svega nekoliko pravih reči, loše prikrivena željane dovede do razmene telefona...carice i plemkinjo nasa...Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja...Lepi trenutci nostalgije, ljubavi i nase klupice u parku iza Metropola, legendarne zajedničke pricaonice..i memoserva, ako me neko trazi...Ne daj se Zvoncice,Evo me, ustajem, tek da promenim skriptu, da li je to nepristojno u ovakvom času, Professional, Achilles, Camel Master, PMei,Meni je ipak najdraži početak...a raspolažem s jos milion nežnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,koja nas, nekim novim bojama vodi da idemo dalje... i uvek, idemo daljeNe daj se Zvoncice.Znam da ce još biti mladosti, blesave i vrludave... sa tobom ćemo ostati mladi...Ako svi ostali ostare, naša će im mladost teeeško pasti,a bićemo uvek mi u pravu, jer smo zajedno na ovoj divnoj obali, koju su mnogi napustili i predali bezvoljnoA ponovo sija sunce,kao što vec sija u mislima svih zaljubljenih srca,i nebo od svile, udaljeni glasovi koji se mešaju, glas voljenog bića, prijatelja, roda, brata ...i dok si tu sa nama.. nisu važne kise nestale svetlastom belinom ... jos malo price...Ne daj se Zvoncice...naša2483 Objavio/la Chupko Chupavi
-
Ne daj se Zvoncice, ne daj se godinama moja Zvoncice.Drugačijim chaterima i navikama,još ti je soba topla, prijatan razgovor.. a razne ...tastature...Imala si više ukusa od mnogih tvoja soba... divotaGazda ti je dzavo,ali ti... uvek si se razlikovala, po boji teskstova svojih chatera, po osmesima,pratila si sve od jutra do sljedećeg jutra i rušila samo one dosadne, terane jesenjim vetromkao list niz neku Beogradsku padinu.U večernjem sam odelu, i opkoljen opovima..Ne daj se mladosti moja, ne daj se Zvoncice naša... Dugo smo pripremali sva ova poznanstva dok jednom, skoro slučajno, uz usijanu tastaturu i sa svega nekoliko pravih reči, loše prikrivena željane dovede do razmene telefona...carice i plemkinjo nasa...Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja...Lepi trenutci nostalgije, ljubavi i nase klupice u parku iza Metropola, legendarne zajedničke pricaonice..i memoserva, ako me neko trazi...Ne daj se Zvoncice,Evo me, ustajem, tek da promenim skriptu, da li je to nepristojno u ovakvom času, Professional, Achilles, Camel Master, PMei,Meni je ipak najdraži početak...a raspolažem s jos milion nežnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,koja nas, nekim novim bojama vodi da idemo dalje... i uvek, idemo daljeNe daj se Zvoncice.Znam da ce još biti mladosti, blesave i vrludave... sa tobom ćemo ostati mladi...Ako svi ostali ostare, naša će im mladost teeeško pasti,a bićemo uvek mi u pravu, jer smo zajedno na ovoj divnoj obali, koju su mnogi napustili i predali bezvoljnoA ponovo sija sunce,kao što vec sija u mislima svih zaljubljenih srca,i nebo od svile, udaljeni glasovi koji se mešaju, glas voljenog bića, prijatelja, roda, brata ...i dok si tu sa nama.. nisu važne kise nestale svetlastom belinom ... jos malo price...Ne daj se Zvoncice...našaJul 24, 2013 2483
-
Vodič za brucoše ali zanimljiv vodič za brucoše Najpre, trebalo bi spomenuti da kada prvi put upisujemo fakultet treba da imamo na umu da nas čeka pakleno dobro vreme sa savršeno nezdravim načinom života. Te dve stvari idu zajedno pa samim tim čovek tj brucoš, treba da nauči da ih prihvati kako bi ostao “svoj”. U principu, svi ti sati provedeni na predavanjima kao is vi ti dani i meseci provedeni nad knjigama raznih vrsta mogu da se isplate, samo ako nastojimo da u životu napravimo nešto dobro, za nas, pa i za druge… “Bojana prekini da filozofiraš i pređi na stvar!” – “Dobro tata!” J Nakon što sam uspešno završila prvi semestar osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu, odlušila sam da dam sebi oduška i u drugom semestru “ohladim” uzavrelu stolicu ispred mog pisaćeg stola. Da bih bila zadovoljna sobom, morala sam ravnomerno da raspodelim vreme za društveni život, znanje koje treba da usvojim, porodicu, kao i sve ostalo što dolazi u dvadesetim godinama. Recimo da je preovladao društveni život i da sam drugi semestar startovala tako što sam svako veče bila u krevetu rano ujutro, a ustajala kasno uveče.Bilo je teško vratiti se u normalu, na primer jesti u toku dana, a ne oko pola tri ujutro, kao i nekada za promenu reći komšiji “Dobro jutro!”. Posle mesec i po dana od početka drugog semestra, đavo je odneo šalu i ja sam doživela saobraćajnu nesreću. Morala sam da ležim i mirujem da bih se oporavila, pa sam tako imala vremena da razmislim o tome kako ću da završim godinu. “Mašinski fakultet nije težak!” – tvrdila sam dok nisam zapala u ambis sa veoma krhkim i izlomljenim merdevinama koje vode ka izlazu. Da stvar bude gora, morala sam da odležim i junsko- julski ispitni rok. Ja – kao novopečeni stdent, bila sam prestravljena činjenicom da moram da izađem na septembarski rok, jer do tog trenutka, kada je situacija postala jasna, mislila sam da ću sve ispite dati u roku. Odluka je pala: Septembar – HERE I COME! Moj plan za letnji raspust bio je da odem na more koje mi je bilo jako potrebno, slana voda, pesak, učinili bi da moja kičma, moja bleda koža, moji isušeni obrazi i oči bez toliko sjaja opet povrate svoje prvobitno stanje. Tako je i bilo. Otišla sam prvi put na more, a zatim i drugi u toku jula. Ceo jul je doprineo usavršavanju grčkog jezika koji sam svakodnevno lomila preko svog.Kada sam se vratila u Beograd, na vratima mog stana dočekala me je Gnojna Angina, a nešto malo dalje u studentskoj poliklinici me je oberučke prihvatilo druželjubivih deset penicilina.Nakon što sam se oporavila počela sam sa pripremama hand- outa i skripta za pakleno učenje koje me je čekalo. Polovinu avgusta sam provela izlazeći i na kraju avgusta okupila ekipu sa fakulteta za učenje i tako uspešno, učeći oko 12 sati dnevno ušla u septebarski rok. Dragi posetioci volimo.net verujte da posle mesec i po dana učenja po 12 sati dnevno, malo matematike, malo programiranja, malo računarskih alata, malo otpornosti materijala, otpornosti konstrukcija, ekonomije, sociologije, mašinskih materijala i drugog, dođete do nekog zavidnog nivoa znanja i proklinjete sebe, zašto nije moglo upola manje onda kada je trebalo (na vreme) . Da mi je sada ovo iskustvo u glavi i da sam ponovo brucoš, ovaj blog ne bi bio tako interesantan i verovatno bi glasio:“Očistila sam godinu na Mašincu! Tata, mama, hoću novi auto!”, ali ne, neke stvari moraš da prođeš sam. Imajući u vidu znanje koje sam stekla kao i ‘školu’ koju sam prošla, zadovoljna sam provedenim vremenom. Nažalost, moraću da kupim novu stolicu za pisaći sto jer se moja zapalila i pretvorila u neki veoma čudan oblik materije, ali ono što je važno jeste da sada ponosno mogu da kažem da sam UPISALA DRUGU GODINU takođe NA BUDŽET!Sad ću valjda imati para da kupim novu stolicu… Dragi brucoši, student i bivši student, zapamtite sledeće:“UVEK POSTOJI UDOBNIJA STOLICA!”, ali neka Vam ne bude krivo da to vreme provedete učeći. Osećaj je NEVEROVATAN!!! Vaša Bojana2447 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Vodič za brucoše ali zanimljiv vodič za brucoše Najpre, trebalo bi spomenuti da kada prvi put upisujemo fakultet treba da imamo na umu da nas čeka pakleno dobro vreme sa savršeno nezdravim načinom života. Te dve stvari idu zajedno pa samim tim čovek tj brucoš, treba da nauči da ih prihvati kako bi ostao “svoj”. U principu, svi ti sati provedeni na predavanjima kao is vi ti dani i meseci provedeni nad knjigama raznih vrsta mogu da se isplate, samo ako nastojimo da u životu napravimo nešto dobro, za nas, pa i za druge… “Bojana prekini da filozofiraš i pređi na stvar!” – “Dobro tata!” J Nakon što sam uspešno završila prvi semestar osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu, odlušila sam da dam sebi oduška i u drugom semestru “ohladim” uzavrelu stolicu ispred mog pisaćeg stola. Da bih bila zadovoljna sobom, morala sam ravnomerno da raspodelim vreme za društveni život, znanje koje treba da usvojim, porodicu, kao i sve ostalo što dolazi u dvadesetim godinama. Recimo da je preovladao društveni život i da sam drugi semestar startovala tako što sam svako veče bila u krevetu rano ujutro, a ustajala kasno uveče.Bilo je teško vratiti se u normalu, na primer jesti u toku dana, a ne oko pola tri ujutro, kao i nekada za promenu reći komšiji “Dobro jutro!”. Posle mesec i po dana od početka drugog semestra, đavo je odneo šalu i ja sam doživela saobraćajnu nesreću. Morala sam da ležim i mirujem da bih se oporavila, pa sam tako imala vremena da razmislim o tome kako ću da završim godinu. “Mašinski fakultet nije težak!” – tvrdila sam dok nisam zapala u ambis sa veoma krhkim i izlomljenim merdevinama koje vode ka izlazu. Da stvar bude gora, morala sam da odležim i junsko- julski ispitni rok. Ja – kao novopečeni stdent, bila sam prestravljena činjenicom da moram da izađem na septembarski rok, jer do tog trenutka, kada je situacija postala jasna, mislila sam da ću sve ispite dati u roku. Odluka je pala: Septembar – HERE I COME! Moj plan za letnji raspust bio je da odem na more koje mi je bilo jako potrebno, slana voda, pesak, učinili bi da moja kičma, moja bleda koža, moji isušeni obrazi i oči bez toliko sjaja opet povrate svoje prvobitno stanje. Tako je i bilo. Otišla sam prvi put na more, a zatim i drugi u toku jula. Ceo jul je doprineo usavršavanju grčkog jezika koji sam svakodnevno lomila preko svog.Kada sam se vratila u Beograd, na vratima mog stana dočekala me je Gnojna Angina, a nešto malo dalje u studentskoj poliklinici me je oberučke prihvatilo druželjubivih deset penicilina.Nakon što sam se oporavila počela sam sa pripremama hand- outa i skripta za pakleno učenje koje me je čekalo. Polovinu avgusta sam provela izlazeći i na kraju avgusta okupila ekipu sa fakulteta za učenje i tako uspešno, učeći oko 12 sati dnevno ušla u septebarski rok. Dragi posetioci volimo.net verujte da posle mesec i po dana učenja po 12 sati dnevno, malo matematike, malo programiranja, malo računarskih alata, malo otpornosti materijala, otpornosti konstrukcija, ekonomije, sociologije, mašinskih materijala i drugog, dođete do nekog zavidnog nivoa znanja i proklinjete sebe, zašto nije moglo upola manje onda kada je trebalo (na vreme) . Da mi je sada ovo iskustvo u glavi i da sam ponovo brucoš, ovaj blog ne bi bio tako interesantan i verovatno bi glasio:“Očistila sam godinu na Mašincu! Tata, mama, hoću novi auto!”, ali ne, neke stvari moraš da prođeš sam. Imajući u vidu znanje koje sam stekla kao i ‘školu’ koju sam prošla, zadovoljna sam provedenim vremenom. Nažalost, moraću da kupim novu stolicu za pisaći sto jer se moja zapalila i pretvorila u neki veoma čudan oblik materije, ali ono što je važno jeste da sada ponosno mogu da kažem da sam UPISALA DRUGU GODINU takođe NA BUDŽET!Sad ću valjda imati para da kupim novu stolicu… Dragi brucoši, student i bivši student, zapamtite sledeće:“UVEK POSTOJI UDOBNIJA STOLICA!”, ali neka Vam ne bude krivo da to vreme provedete učeći. Osećaj je NEVEROVATAN!!! Vaša BojanaOct 10, 2013 2447 -
Mudar covek trebao je odrzati govor i zastao je pre publici. Pre da pocne sa svojim govorom, prema dobrih govornickih recepta neocekivano reko je jednu salu.Publika se glasno nasmejala. Kad su ovacii prestali covek je ponovio salu jos jednom.Ovaj put manje ljudi su se nasmejali.On je ponovio salu jos jednom i samo mali broj ljudi su se tiho nasmejali.Povtorio je istu salu cetvrti, peti pa i sesti put ali pubilka nije uopste reagovalana salu. Kad je sala postala tiha i bila spremna za dugo ocekivani govor, on se samo nasmejao i rekao je: ako ne mozete se na istu salu smejati ponovo i ponovo, zasto onda placete na istu bol ponovo i ponovo. Publika je zanemela i nije imala odgovor. Hvala vam na paznju reko je covek, i postigao je poentu na njegov govor1779 Objavio/la Ambasador
-
By Ambasador Mudar covek trebao je odrzati govor i zastao je pre publici. Pre da pocne sa svojim govorom, prema dobrih govornickih recepta neocekivano reko je jednu salu.Publika se glasno nasmejala. Kad su ovacii prestali covek je ponovio salu jos jednom.Ovaj put manje ljudi su se nasmejali.On je ponovio salu jos jednom i samo mali broj ljudi su se tiho nasmejali.Povtorio je istu salu cetvrti, peti pa i sesti put ali pubilka nije uopste reagovalana salu. Kad je sala postala tiha i bila spremna za dugo ocekivani govor, on se samo nasmejao i rekao je: ako ne mozete se na istu salu smejati ponovo i ponovo, zasto onda placete na istu bol ponovo i ponovo. Publika je zanemela i nije imala odgovor. Hvala vam na paznju reko je covek, i postigao je poentu na njegov govorOct 13, 2013 1779
