Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 472
    Blogs
  • 54
    Active Bloggers
468 blogs
  • 15 Mar 2015
    Školski sistem na Novom Zelandu
      “Novi Zeland je na vrhu uspeha u kvalitetu svog školskog sitema prema OECD Better Life index 2013 Školovanje je obavezno za svu decu od 5 do 16 godina starosti(poneka kreću u školu I sa 6,roditelji odlučuju) Osnovna škola traje od 5 do 12 godine starosti ,a potom se ide u srednju ,Gimaziju,High School ili Koledž.Postoje I takozvane Intermediate škole koje su neka vrsta prelaza iz odnovne u srednju I koje traju  dve godine.Mnoge osnovne škole mogu u svom sastavu imati I posebnu Imtermediate Školu       Dobijam dosta pitanja u vezi daljnjeg školovanja dece , ako bi ste došli da živite na NovomZelandu. Ograničiću se ovde na uzrast od 5 do12 godina starih.Kao prvo da kažem iz iskustva onih koji su sa decom već došli, da naša deca napreduju I u Engelsko govornim školama, fantastično!-Ona koja su več pohadjala školu u Srbiji dolaze sa mnogo većim znanjem  od svojih vršnjaka.U osnovnu školu polazi se sa 5 godina starosti odmah nakon petog rodjendana.Većina dece pre toga pohadja razne vrtiće I predškolske ustanove,koje su mahom besplatne za 20 sati nedeljno a za višak sati vrlo pristupačnih cena.Ako roditelji rade to se čak ukoliko je puno vreme I nadoknadjuje preko šeme Family Support. Ja sam došla u drugom razredu I osim nekoliko fraza nisam znala Engleski.Imala sam posebnu učiteljicu koja me je jednom dnevno izvodila u šetnju u školsko dvorište I okolinu I učila me raznim rečima.Mnoge osnovne škole imaju takvu pomoć.No I bez toga deca brzo savladuju jezik,kao sundjer su.U osnovnu školu nosimo školsku torbu u kojoj nam mama ili tata spakuju ručak ,mozda stave rezervnu odeću ili kišnu kabanicu.I to je to.Nema knjiga I svesaka to je sve u školi,čak I one koji roditelji po listi koju dobiju iz škole nabave.U prvih dva razreda domaći zadatak se sastoji od čitanja I spelovanja reči.To je sve.Od trećeg razreda deca dobiju jedan list sa zadacima iz raznih prdmeta ,matematike,engleskog I sl.Ovo se do 6 razreda nadogradjuje i vrlo je pristupačno.Akcenat je na tome da deca u školi nauče ono što im je potrebno ,a da se posle škole ili odmaraju ili posvete raznim sportskim,muzičkim ,dramskim I ostalim aktivnostima  ,po izboru.Mnoge škole nude ovo I u svojim programima I sekcijama.Takodje mnoge škole nude After School Care ,servis da deca ostaju  u školi do 6 sati uveče I posvete se raznim aktivnostima.Ovaj servis se plaća ali je vrlo pristupačan.Takodje za vreme školskih raspusta kojih ima dosta za vreme školske godine ima raznoraznih programa u koji se deca   mogu uključiti. Raspored ove godine Term 1: Februar do sredine-Aprila  Dve nedelje raspusta Term 2: Kraj Aprila do početka Jula - Dve nedelje raspusta Term 3: Sredina Jula to kraja seSeptembra - Dve nedelje rasousta Term 4: Sredina Oktobra do sredine Decembra  šest nedelja letnji raspust Ovde nisam navela razne ostale praznike,Praznik rada,Waitangi  Dan,Rodjendan kraljice I sl,kad su deca takodje slobodna.Školovanje u osnovnoj školi je besplatno,mada roditelji dobrovoljno daju priloge, koji se koriste za kupovinu materijala za razne hobije,školska putovanja I sl.Postoje takodje I privatne škole ,koje su dosta skupe I ne nude ništa više nego državne.Posoje takodje I samo muške ili samo ženske  škole.Ovo smo  nasledili od Engleza.Ali većina roditelja se odlučuje za mešane škole.Takodje u nekim osnovnim   školama deca nose školske uniforme ,ovo važi I za srednje škole.Prava blagodet za roditelje I po novčaniku I po vaspitanju dece da ne moraju nositi brand odelo da bi pripadala.   Dodatne informacije možete videti I na sledećem sajtuhttp://www.minedu.govt.nz/Parents.aspxSve u svenu jedna opšte opuštena atmosfera kao što I treba da bude kad decu pošaljemo u život bez mame I tate.Rado ću odgovoriti na sva dodatna pitanja koja vas interesuju
    4742 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Školski sistem na Novom Zelandu
      “Novi Zeland je na vrhu uspeha u kvalitetu svog školskog sitema prema OECD Better Life index 2013 Školovanje je obavezno za svu decu od 5 do 16 godina starosti(poneka kreću u školu I sa 6,roditelji odlučuju) Osnovna škola traje od 5 do 12 godine starosti ,a potom se ide u srednju ,Gimaziju,High School ili Koledž.Postoje I takozvane Intermediate škole koje su neka vrsta prelaza iz odnovne u srednju I koje traju  dve godine.Mnoge osnovne škole mogu u svom sastavu imati I posebnu Imtermediate Školu       Dobijam dosta pitanja u vezi daljnjeg školovanja dece , ako bi ste došli da živite na NovomZelandu. Ograničiću se ovde na uzrast od 5 do12 godina starih.Kao prvo da kažem iz iskustva onih koji su sa decom već došli, da naša deca napreduju I u Engelsko govornim školama, fantastično!-Ona koja su več pohadjala školu u Srbiji dolaze sa mnogo većim znanjem  od svojih vršnjaka.U osnovnu školu polazi se sa 5 godina starosti odmah nakon petog rodjendana.Većina dece pre toga pohadja razne vrtiće I predškolske ustanove,koje su mahom besplatne za 20 sati nedeljno a za višak sati vrlo pristupačnih cena.Ako roditelji rade to se čak ukoliko je puno vreme I nadoknadjuje preko šeme Family Support. Ja sam došla u drugom razredu I osim nekoliko fraza nisam znala Engleski.Imala sam posebnu učiteljicu koja me je jednom dnevno izvodila u šetnju u školsko dvorište I okolinu I učila me raznim rečima.Mnoge osnovne škole imaju takvu pomoć.No I bez toga deca brzo savladuju jezik,kao sundjer su.U osnovnu školu nosimo školsku torbu u kojoj nam mama ili tata spakuju ručak ,mozda stave rezervnu odeću ili kišnu kabanicu.I to je to.Nema knjiga I svesaka to je sve u školi,čak I one koji roditelji po listi koju dobiju iz škole nabave.U prvih dva razreda domaći zadatak se sastoji od čitanja I spelovanja reči.To je sve.Od trećeg razreda deca dobiju jedan list sa zadacima iz raznih prdmeta ,matematike,engleskog I sl.Ovo se do 6 razreda nadogradjuje i vrlo je pristupačno.Akcenat je na tome da deca u školi nauče ono što im je potrebno ,a da se posle škole ili odmaraju ili posvete raznim sportskim,muzičkim ,dramskim I ostalim aktivnostima  ,po izboru.Mnoge škole nude ovo I u svojim programima I sekcijama.Takodje mnoge škole nude After School Care ,servis da deca ostaju  u školi do 6 sati uveče I posvete se raznim aktivnostima.Ovaj servis se plaća ali je vrlo pristupačan.Takodje za vreme školskih raspusta kojih ima dosta za vreme školske godine ima raznoraznih programa u koji se deca   mogu uključiti. Raspored ove godine Term 1: Februar do sredine-Aprila  Dve nedelje raspusta Term 2: Kraj Aprila do početka Jula - Dve nedelje raspusta Term 3: Sredina Jula to kraja seSeptembra - Dve nedelje rasousta Term 4: Sredina Oktobra do sredine Decembra  šest nedelja letnji raspust Ovde nisam navela razne ostale praznike,Praznik rada,Waitangi  Dan,Rodjendan kraljice I sl,kad su deca takodje slobodna.Školovanje u osnovnoj školi je besplatno,mada roditelji dobrovoljno daju priloge, koji se koriste za kupovinu materijala za razne hobije,školska putovanja I sl.Postoje takodje I privatne škole ,koje su dosta skupe I ne nude ništa više nego državne.Posoje takodje I samo muške ili samo ženske  škole.Ovo smo  nasledili od Engleza.Ali većina roditelja se odlučuje za mešane škole.Takodje u nekim osnovnim   školama deca nose školske uniforme ,ovo važi I za srednje škole.Prava blagodet za roditelje I po novčaniku I po vaspitanju dece da ne moraju nositi brand odelo da bi pripadala.   Dodatne informacije možete videti I na sledećem sajtuhttp://www.minedu.govt.nz/Parents.aspxSve u svenu jedna opšte opuštena atmosfera kao što I treba da bude kad decu pošaljemo u život bez mame I tate.Rado ću odgovoriti na sva dodatna pitanja koja vas interesuju
    Mar 15, 2015 4742
  • 21 Mar 2015
    Sta...
    Sta li je smrt?Susret sa tamom-Stalno prognana...Njeno je prisustvoNasa odsutnost.Ona pocinje da postojiOnog trena kadMi prestajemo biti.Sama smrt po sebiNe znaci nista;Ona je samo iluzija,kosmar iz kojegSe vise ne budis.Sve se svodiNa patnju,Na strah od rastankasa voljenim osobama.
    2439 Objavio/la Ludi Zmaj
  • By Ludi Zmaj
    Sta...
    Sta li je smrt?Susret sa tamom-Stalno prognana...Njeno je prisustvoNasa odsutnost.Ona pocinje da postojiOnog trena kadMi prestajemo biti.Sama smrt po sebiNe znaci nista;Ona je samo iluzija,kosmar iz kojegSe vise ne budis.Sve se svodiNa patnju,Na strah od rastankasa voljenim osobama.
    Mar 21, 2015 2439
  • 29 Mar 2015
    Slatka iluzija
    Zaboravio sam je po prvi put danas,sve sto je ostalo bice sanona,sad,place ili se smejemisli samo na nasi na sve sto ce ostati...Iza tuznih srcaa dvaju dusa koja su se volela. Jedan dan prolazi,drugi dolazii tako se brise svecak i kad bi se desio susretnece vise imati smisla. Ostao sam sa secanjemgodinama srece i radostidanima sa vedrim nebomi okasnelim nocima. Nije ni smrt,ni bolprolazice i godine koje nadolazebice mnogo srece i radostiali samo jedno secanje. U razdvojena srcacak i kad bi usamljena bilaona ce se kad tad ponovo nacistalno u krug,do samoga kraja.
    2224 Objavio/la Ludi Zmaj
  • By Ludi Zmaj
    Slatka iluzija
    Zaboravio sam je po prvi put danas,sve sto je ostalo bice sanona,sad,place ili se smejemisli samo na nasi na sve sto ce ostati...Iza tuznih srcaa dvaju dusa koja su se volela. Jedan dan prolazi,drugi dolazii tako se brise svecak i kad bi se desio susretnece vise imati smisla. Ostao sam sa secanjemgodinama srece i radostidanima sa vedrim nebomi okasnelim nocima. Nije ni smrt,ni bolprolazice i godine koje nadolazebice mnogo srece i radostiali samo jedno secanje. U razdvojena srcacak i kad bi usamljena bilaona ce se kad tad ponovo nacistalno u krug,do samoga kraja.
    Mar 29, 2015 2224
  • 30 Mar 2015
    Samouverenost
    Posle mnogih svojih problema i čitanja knjiga i preslušavanja sebe...shvatila sam šta je samouverenost. Samouverenost, šta je to? Ne znate da se zauzmete za sebe? Čini vam se da vredite manje od drugih? Prosto se ukočite u društvenim situacijama? Ili se neprestano plašite da će vas drugi odbaciti, posebno ako je u pitanju suprotan pol? Ili se vaš unutrašnji glas često žali na vas: "Ovo ne možeš! Opet si pogrešila! Pogledaj se, nisi ni za gde!" Samouverenost je karakteristika koja opisuje koliko poverenja neka osoba ima u svoje sposobnosti i delanje. Samouvereni smo kada verujemo u sebe, kada smo iznutra usmereni tako da osećamo poverenje u svoje vlastite sposobnosti, kvalitete i prosuđivanje. Ponekad se samouverenost izjednačuje sa odsustvom sumnje, mada to nije ispravno. Takođe, i veoma samouverene osobe ponekad imaju sumnje, mada se one ne osećaju loše kada pogreše, jer njihov doživljaj sopstvenih vrednosti nije povezan sa njihovim postignućima. Izgleda kao da su neki ljudi rođeni sa samopouzdanjem, dok se drugi njemu moraju naučiti. Ne mislite valjda da su veoma lepi, pametni i sposobni ljudi takođe i uvek puni samopouzdanja! Često je potpuno suprotno. Sa druge strane, kada neko zna da ceni samog sebe, to se takođe odražava na celokupan izgled te osobe, tako da ona izgleda privlačnije. Najbitnije je kako doživljavate sami sebe, svoju sopstvenu vrednost, jer to utiče i na to kako vas drugi vide. Svaki čovek na ovom svetu ima nekoliko vrlina i nekoliko mana. U koju kategoriju spadam? Kategoriju ljudi sa premalo samouverenosti možemo grubo podeliti u tri grupe. Oni koji spadaju u prvu uvek osećaju da su isključeni, nebitni, odbačeni. Nemaju osećaj da kontrolišu svoj život, prožima ih negativizam, često ponavljaju: ne mogu, ne bih smeo, moram, nemam izbora. Ljudi iz druge grupe na prvi pogled deluju potpuno suprotno: u nju spadaju oni koji spolja izgledaju izvanredno samouvereni, kao da uvek drže konce u rukama, često imaju jaku volju i nalaze se na vodećim pozicijama. Ipak, to je samo maska za negativnu sliku koju imaju o sebi. U stvari, ove osobe su često vrlo napete, ne znaju da se opuste, previše zahtevaju od sebe i drugih, a kritiku teško podnose. Njihovo nisko samopouzdanje se pokazuje u momentima kada se sve ne odigra onako kako su planirali. U tim trenucima oni za svoje greške okrivljuju druge. Često se boje novina koje im drugi predlažu, radije se drže pravila. Ovaj tip ljudi često odbija da prizna da nešto nije u redu, jer sami sebe doživljavaju kao veoma sposobne, kompetentne, mada je su stvarnosti vrlo nesigurani. Treća grupa je sastavljena od ljudi koji se trude da uvek usreće i nasmeju druge. Sa njima je sve u redu dok neprestano zbijanje šala ne postane sredstvo kojim pokušavaju da sakriju svoju preosetljivost i nesigurnost. Primer ovog tipa je dete ili adolescent sa problemima u učenju, koje postaje "razredni klovn". Takođe, oni koji spadaju u ovu grupu su i osobe koje vole da zbijaju šale na račun drugih, i sve to da bi sakrile nesigurost i da bi se ponižavanjem drugih za trenutak osetile boljim. Otkriveno je da postoji šest glavnih područja na osnovu kojih ljudi grade osećanje sopstvene vrednosti: vrline;društvena podrška;akademska kompetentnost;fizička privlačnost;odobravanje drugih. Ljudi koji svoje samopouzdanje grade samo na jednom od tih područja, npr. na akademskim uspesima, mogu u slučaju neuspeha na tom polju biti mnogo više povređeni nego neko ko svoje samopouzdanje gradi na drugim područjima, posebno ako je u slučaju npr. student koji je dobio slabu ocenu na ispitu. Te spoznaje vam mogu biti od koristi, ako razmislite na kom polju vas neuspesi mogu najviše pogoditi. Velika je verovatnoća da je to upravo ono područje na kome vi gradite osećaj sopstvene vrednosti. Kada postanete svesni ovog područja, pokušajte da svoje vrednosti proširite i na ostala područja. Primer: ako ste do sada bili usmereni samo na studiranje ili zapošljenje i svaki neuspeh na tom polju vas je činio veoma nesrećnim, bilo bi dobro da se usmerite i na ostala područja. Počnite da se bavite na primer dobrotvornim radom (područje odnosa sa drugim ljudima) ili sportom (područje fizičkog izgleda). Za početak se okušajte u situaciji pri kojoj je verovatnoća uspeha velika, zatim postepeno napredujte.Kako postati samopouzdaniji? Samouverenost se može pridobiti, mada nemojte očekivati neka instant rešenja, jer se ni vaše samovrednovanje ni način ponašanja nisu takođe formirali preko noći. Sa spoznajom i delanjem će se promeniti i vaše viđenje samoga sebe, a u isto vreme i način na koji vas drugi ljudi doživljavaju. Najpre se zapitajte: šta zaista mislim o sebi? Pri tom budite što iskreniji. Ako želite da nešto promenite, to je prva stvar koju morate da imate na umu. Spoznajte sve delove samoga sebe, one koji vam se sviđaju, kao i one koje ne volite. Kakva sam ja osoba? Šta osećam, kako doživljavam, kako razmišljam, kako reagujem na ono što me okružuje? Ne sudite sebi. Ako trenutno mislite da ste glupi i potpuno nesposobni, to je samo način na koji doživljavate sebe. Za sada. Nemojte ni drugima suditi. Možda je vašem manjku samopouzdanja bitno doprinela neka osoba, koja vam je bila bliska i koja vas je u svakoj prilici kritikovala, ali ako to iskustvo budete oživljavali opet i nanovo, to vam neće mnogo pomoći. Radije razmišljajte o tome kakva osoba želite da postanete, zatim sledi trenutak da učinite i prve korake ka tome. Počnite sa delanjem. Možda bi vam pomoglo kada biste to sve zapisali na papir, pri čemu biste morali biti mnogo konkretniji. Primer (područje karaktreristika ličnosti): previše sam ljubomorna, sitničava, kritična. Želela bih da budem velikodušnija, ljupkija, otvorenija. Pravite male korake. Ako vam je jedan od ciljeva da budete spretniji u razgovoru sa drugima i do sada ste izbegavali nova poznanstva, onda ne bi bilo najrazumnije započeti razgovor sa strancem u autobusu, koji vam je dosta privlačan. Radije namerno započnite razgovor sa prodavačem u prodavnici, izaberite nekog ko izgleda prijatno. Da li izgleda previše jednostavno da bi delovalo? Ipak deluje. Tajna je: treba biti aktivan. Ako samo kukate, ne preduzimate korake, možete do smrti čekati rezultate. Još nekoliko rečenica kao pomoć. Da li se uvek usresređujete na negativne stvari? To je veoma čest izazov. Razmislite o svemu što čini vaš život, što je lepo, na šta ste ponosni, na čemu ste zahvalni. Pogledajte, šta ste sve već postigli u životu. Ako vam je preteško, potražite pomoć od dobre prijateljice ili prijatelja, nekoga kome je stalo do vas. Nemojte se stalno porediti sa drugima na vašu štetu! Svaki čovek je u nečemu dobar, a u nečemu loš. Ono što me je najviše iznenadilo na mom profesionalnom putu jeste spoznaja da svaki čovek ima neku slabu tačku, strahove, nesigurnosti. Bez obzira na to kako izgleda, koliko hijerarhijski visoko mesto zauzima u firmi, koliko čvrstu vezu ima sa voljenom osobom. Prestanite da neprestano razmišljate: šta drugi misle? Imajte na umu da se i oni koji su najsigurniji u sebe ponekad plaše. Njihova tajna je u tome što ne dopuštaju da ih taj strah odvuče od postizanja svojih ciljeva. Rešavajte svoje probleme. Nemojte ih izbegavati ili se plašiti od njih. Ako bi ste ih izbegavali, mali problemi bi postali veći, veliki i nerešivi. Dopustite mogućnost da u isto vreme gradite samopouzdanje i rešavate manje probleme. Napravite nešto novo, izađite iz dosadašnjih okvira! Krenite na fitnes, učlanite se u planinarsko društvo ili na tečaj joge, krenite na kulinarski tečaj, masažu, kupite ruž crvene boje, koji ste do sada izbegavali, ili pak zelene baletanke, ako ste do sada nosili jedino crne cipele sa visokom štiklom. Fizička aktivnost je od posebne koristi. Osećaćete se bolje i, recimo bobu bob, izgledaćete i atraktivnije. Odeća i spoljašni izgled u celosti odaju prvi utisak o vama, zato vredi ne štediti energiju ni na tom planu. Na Beauty Maniji to nikako ne bi smelo biti preteško! Poslušajte mišljenje drugih, ali odlučujte sami - takođe, ako odlučite pogrešno, odlučili ste onako kako je najbolje za vas a ne za drugoga. Nikada se nemojte kladiti na jednu kartu, razvoj vaše ličnosti teče na više od jednog područja. Ne usmeravajte se samo na karijeru ili na materinstvo. Iskoristite svaku priliku da naučite nešto novo, bilo to italijanski ili bonsai - šta god vas čini srećnim. Izražavajte svoja mišljenja, ubeđenja, emocije i potrebe otvoreno i jasno, i u isto vreme nemojte tražiti za to prava od drugih ljudi. Naučite se reći ne ako je potrebno. Sa kakvim ljudima se družite? Ako vam stalno skreću pažnju na vaše mane i koriste vas kako bi se na vaš račun osećali samouverenijim, možda je vreme da još jednom razmislite. I povrh svega: imajte na umu da je vaš život u pitanju. Sigurno ne želite da čekate 80-tu da biste počeli da živite punim plućima.
    1305 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Samouverenost
    Posle mnogih svojih problema i čitanja knjiga i preslušavanja sebe...shvatila sam šta je samouverenost. Samouverenost, šta je to? Ne znate da se zauzmete za sebe? Čini vam se da vredite manje od drugih? Prosto se ukočite u društvenim situacijama? Ili se neprestano plašite da će vas drugi odbaciti, posebno ako je u pitanju suprotan pol? Ili se vaš unutrašnji glas često žali na vas: "Ovo ne možeš! Opet si pogrešila! Pogledaj se, nisi ni za gde!" Samouverenost je karakteristika koja opisuje koliko poverenja neka osoba ima u svoje sposobnosti i delanje. Samouvereni smo kada verujemo u sebe, kada smo iznutra usmereni tako da osećamo poverenje u svoje vlastite sposobnosti, kvalitete i prosuđivanje. Ponekad se samouverenost izjednačuje sa odsustvom sumnje, mada to nije ispravno. Takođe, i veoma samouverene osobe ponekad imaju sumnje, mada se one ne osećaju loše kada pogreše, jer njihov doživljaj sopstvenih vrednosti nije povezan sa njihovim postignućima. Izgleda kao da su neki ljudi rođeni sa samopouzdanjem, dok se drugi njemu moraju naučiti. Ne mislite valjda da su veoma lepi, pametni i sposobni ljudi takođe i uvek puni samopouzdanja! Često je potpuno suprotno. Sa druge strane, kada neko zna da ceni samog sebe, to se takođe odražava na celokupan izgled te osobe, tako da ona izgleda privlačnije. Najbitnije je kako doživljavate sami sebe, svoju sopstvenu vrednost, jer to utiče i na to kako vas drugi vide. Svaki čovek na ovom svetu ima nekoliko vrlina i nekoliko mana. U koju kategoriju spadam? Kategoriju ljudi sa premalo samouverenosti možemo grubo podeliti u tri grupe. Oni koji spadaju u prvu uvek osećaju da su isključeni, nebitni, odbačeni. Nemaju osećaj da kontrolišu svoj život, prožima ih negativizam, često ponavljaju: ne mogu, ne bih smeo, moram, nemam izbora. Ljudi iz druge grupe na prvi pogled deluju potpuno suprotno: u nju spadaju oni koji spolja izgledaju izvanredno samouvereni, kao da uvek drže konce u rukama, često imaju jaku volju i nalaze se na vodećim pozicijama. Ipak, to je samo maska za negativnu sliku koju imaju o sebi. U stvari, ove osobe su često vrlo napete, ne znaju da se opuste, previše zahtevaju od sebe i drugih, a kritiku teško podnose. Njihovo nisko samopouzdanje se pokazuje u momentima kada se sve ne odigra onako kako su planirali. U tim trenucima oni za svoje greške okrivljuju druge. Često se boje novina koje im drugi predlažu, radije se drže pravila. Ovaj tip ljudi često odbija da prizna da nešto nije u redu, jer sami sebe doživljavaju kao veoma sposobne, kompetentne, mada je su stvarnosti vrlo nesigurani. Treća grupa je sastavljena od ljudi koji se trude da uvek usreće i nasmeju druge. Sa njima je sve u redu dok neprestano zbijanje šala ne postane sredstvo kojim pokušavaju da sakriju svoju preosetljivost i nesigurnost. Primer ovog tipa je dete ili adolescent sa problemima u učenju, koje postaje "razredni klovn". Takođe, oni koji spadaju u ovu grupu su i osobe koje vole da zbijaju šale na račun drugih, i sve to da bi sakrile nesigurost i da bi se ponižavanjem drugih za trenutak osetile boljim. Otkriveno je da postoji šest glavnih područja na osnovu kojih ljudi grade osećanje sopstvene vrednosti: vrline;društvena podrška;akademska kompetentnost;fizička privlačnost;odobravanje drugih. Ljudi koji svoje samopouzdanje grade samo na jednom od tih područja, npr. na akademskim uspesima, mogu u slučaju neuspeha na tom polju biti mnogo više povređeni nego neko ko svoje samopouzdanje gradi na drugim područjima, posebno ako je u slučaju npr. student koji je dobio slabu ocenu na ispitu. Te spoznaje vam mogu biti od koristi, ako razmislite na kom polju vas neuspesi mogu najviše pogoditi. Velika je verovatnoća da je to upravo ono područje na kome vi gradite osećaj sopstvene vrednosti. Kada postanete svesni ovog područja, pokušajte da svoje vrednosti proširite i na ostala područja. Primer: ako ste do sada bili usmereni samo na studiranje ili zapošljenje i svaki neuspeh na tom polju vas je činio veoma nesrećnim, bilo bi dobro da se usmerite i na ostala područja. Počnite da se bavite na primer dobrotvornim radom (područje odnosa sa drugim ljudima) ili sportom (područje fizičkog izgleda). Za početak se okušajte u situaciji pri kojoj je verovatnoća uspeha velika, zatim postepeno napredujte.Kako postati samopouzdaniji? Samouverenost se može pridobiti, mada nemojte očekivati neka instant rešenja, jer se ni vaše samovrednovanje ni način ponašanja nisu takođe formirali preko noći. Sa spoznajom i delanjem će se promeniti i vaše viđenje samoga sebe, a u isto vreme i način na koji vas drugi ljudi doživljavaju. Najpre se zapitajte: šta zaista mislim o sebi? Pri tom budite što iskreniji. Ako želite da nešto promenite, to je prva stvar koju morate da imate na umu. Spoznajte sve delove samoga sebe, one koji vam se sviđaju, kao i one koje ne volite. Kakva sam ja osoba? Šta osećam, kako doživljavam, kako razmišljam, kako reagujem na ono što me okružuje? Ne sudite sebi. Ako trenutno mislite da ste glupi i potpuno nesposobni, to je samo način na koji doživljavate sebe. Za sada. Nemojte ni drugima suditi. Možda je vašem manjku samopouzdanja bitno doprinela neka osoba, koja vam je bila bliska i koja vas je u svakoj prilici kritikovala, ali ako to iskustvo budete oživljavali opet i nanovo, to vam neće mnogo pomoći. Radije razmišljajte o tome kakva osoba želite da postanete, zatim sledi trenutak da učinite i prve korake ka tome. Počnite sa delanjem. Možda bi vam pomoglo kada biste to sve zapisali na papir, pri čemu biste morali biti mnogo konkretniji. Primer (područje karaktreristika ličnosti): previše sam ljubomorna, sitničava, kritična. Želela bih da budem velikodušnija, ljupkija, otvorenija. Pravite male korake. Ako vam je jedan od ciljeva da budete spretniji u razgovoru sa drugima i do sada ste izbegavali nova poznanstva, onda ne bi bilo najrazumnije započeti razgovor sa strancem u autobusu, koji vam je dosta privlačan. Radije namerno započnite razgovor sa prodavačem u prodavnici, izaberite nekog ko izgleda prijatno. Da li izgleda previše jednostavno da bi delovalo? Ipak deluje. Tajna je: treba biti aktivan. Ako samo kukate, ne preduzimate korake, možete do smrti čekati rezultate. Još nekoliko rečenica kao pomoć. Da li se uvek usresređujete na negativne stvari? To je veoma čest izazov. Razmislite o svemu što čini vaš život, što je lepo, na šta ste ponosni, na čemu ste zahvalni. Pogledajte, šta ste sve već postigli u životu. Ako vam je preteško, potražite pomoć od dobre prijateljice ili prijatelja, nekoga kome je stalo do vas. Nemojte se stalno porediti sa drugima na vašu štetu! Svaki čovek je u nečemu dobar, a u nečemu loš. Ono što me je najviše iznenadilo na mom profesionalnom putu jeste spoznaja da svaki čovek ima neku slabu tačku, strahove, nesigurnosti. Bez obzira na to kako izgleda, koliko hijerarhijski visoko mesto zauzima u firmi, koliko čvrstu vezu ima sa voljenom osobom. Prestanite da neprestano razmišljate: šta drugi misle? Imajte na umu da se i oni koji su najsigurniji u sebe ponekad plaše. Njihova tajna je u tome što ne dopuštaju da ih taj strah odvuče od postizanja svojih ciljeva. Rešavajte svoje probleme. Nemojte ih izbegavati ili se plašiti od njih. Ako bi ste ih izbegavali, mali problemi bi postali veći, veliki i nerešivi. Dopustite mogućnost da u isto vreme gradite samopouzdanje i rešavate manje probleme. Napravite nešto novo, izađite iz dosadašnjih okvira! Krenite na fitnes, učlanite se u planinarsko društvo ili na tečaj joge, krenite na kulinarski tečaj, masažu, kupite ruž crvene boje, koji ste do sada izbegavali, ili pak zelene baletanke, ako ste do sada nosili jedino crne cipele sa visokom štiklom. Fizička aktivnost je od posebne koristi. Osećaćete se bolje i, recimo bobu bob, izgledaćete i atraktivnije. Odeća i spoljašni izgled u celosti odaju prvi utisak o vama, zato vredi ne štediti energiju ni na tom planu. Na Beauty Maniji to nikako ne bi smelo biti preteško! Poslušajte mišljenje drugih, ali odlučujte sami - takođe, ako odlučite pogrešno, odlučili ste onako kako je najbolje za vas a ne za drugoga. Nikada se nemojte kladiti na jednu kartu, razvoj vaše ličnosti teče na više od jednog područja. Ne usmeravajte se samo na karijeru ili na materinstvo. Iskoristite svaku priliku da naučite nešto novo, bilo to italijanski ili bonsai - šta god vas čini srećnim. Izražavajte svoja mišljenja, ubeđenja, emocije i potrebe otvoreno i jasno, i u isto vreme nemojte tražiti za to prava od drugih ljudi. Naučite se reći ne ako je potrebno. Sa kakvim ljudima se družite? Ako vam stalno skreću pažnju na vaše mane i koriste vas kako bi se na vaš račun osećali samouverenijim, možda je vreme da još jednom razmislite. I povrh svega: imajte na umu da je vaš život u pitanju. Sigurno ne želite da čekate 80-tu da biste počeli da živite punim plućima.
    Mar 30, 2015 1305
  • 23 Apr 2015
    Plavi Poem
    Na jednom beskrajnom plavetnilu,jedno dete nacrtalo je suncesa zestokim junskim varnicama. Iznad morasve moje misliuzdizu se ka slobodi,trazeci jedan odredjeni put,jednu nikad zapustenu stazu. Pevali smo...moj san na krilima vetra,ka nebeskim visinama! Ocigledno je sunce nacrtano decijom rukombilo je sunce moje srece,sunce mog plavog poemaugnezden u jednoj skoljci.Kako je dobro!Volim jedan ceo svetsmeskajuci se cisto!
    3056 Objavio/la Ludi Zmaj
  • By Ludi Zmaj
    Plavi Poem
    Na jednom beskrajnom plavetnilu,jedno dete nacrtalo je suncesa zestokim junskim varnicama. Iznad morasve moje misliuzdizu se ka slobodi,trazeci jedan odredjeni put,jednu nikad zapustenu stazu. Pevali smo...moj san na krilima vetra,ka nebeskim visinama! Ocigledno je sunce nacrtano decijom rukombilo je sunce moje srece,sunce mog plavog poemaugnezden u jednoj skoljci.Kako je dobro!Volim jedan ceo svetsmeskajuci se cisto!
    Apr 23, 2015 3056
  • 23 Apr 2015
    Šta je ljubav ?
    Neko me je jednom pitao zašto se tako mnogo priča o ljubavi? Zato što umemo da volimo, ili zato što tako malo znamo o pravoj ljubavi. Zato sam rešila da napišem šta je u stvari ljubav po mom mišljenju i time dam svoj mali doprinos u razjašnjavanju onima koji misle da znaju, ili onima koji ne znaju, a voleli bi da im neko kaže svoje mišljenje.Ljubav je pojam individualnog ubedjenja i na neki način težnja svakog čoveka ,a opet pojam koji ne možemo objasniti, jer ne postoji zaista teorija ljubavi. O njoj se priča, pišu se pesme, eseji, romani, psihološke knjige. Svako od nas ima neko svoje ubedjenje, a opet mnogi za sebe kažu da umeju da vole. Ali...da li je ljubav samo voleti? Da li u stvari mi sami volimo na pravi način, s obzirom da svako različito voli? Tu nastaje čitava zbrka, razlazi, razočarenja..depresije...itd. U stvari ljubav se može opisati kao davanje i prihvatanje emocija. Kad kažem davanje, mislim da pokazivanje onoga što osećamo osobi koju mislimo da volimo. Medjutim, ne po svaku cenu. Zapravo, kada nekoga volimo, spremni smo da preduzmemo sve da ta osoba bude kraj nas, da deli sa nama i dobro i zlo. Šta mislim pod time dobro i zlo? To znači da krećemo sa projektovanjem svojih osećaja prema nekoj osobi sa predpostavkom da će ta osoba prihvatiti ono što je kod nas najbitnije, a to je sposobnost da je volimo. Medjutim, kada nam se neko svidi, a to je prvi korak ka ljubavi, mi se trudimo da se toj osobi predstavimo u najboljem svetlu, jer kako bi smo inače zaslužili njene simpatije. Ako nam to uspe, sledeći korak je zaljubljenost. Tada oboje budu u nekom euforičnom stanju, žele da provode što više vremena zajedno, razmenjuju nežnosti itd. Nakon toga sledi ljubav, ali...za to vreme zaljubljenosti, ako smo uspeli da osobi u koju smo zaljubljeni ukažemo i na svoje dobre i loše osobine, tj mane i ona ih prihvati osećaj zaljubljenosti zaista prerasta u ljubav. Medjutim postoji situacija kada ljudi naprave projekciju osobe u koju su zaljubljeni i takoreći naprave lažnu sliku u svojoj glavi, idealizujući je. Taj problem se kasnije pokazuje kao uvodnik u razdor, što ima za posledicu razlaz. Voleti treba otvorenih očiju, znači biti svestan onoga koga volimo, pokazivati mu to konstantno, ne dokazivati, jer ljubav nije dokazivanje, vec pokazivati nežnost i spremnost na žrtvovanje zbog ljubavi. Naravno ljubav izmedju muškarca i žene nije večna, onaj ko je to izmislio imao je uticaj tradicije i vaspitanja, jer ljubav se nekada davno podrazumevala u bračnim zajednicama, koje su i bile kruna ljubavi. Ipak danas ljubav kao ljubav, ne mora se krunisati brakom. Ljubav treba da bude čista dok traje, znači bez laži i neiskrenosti, bez svadja i agresivnosti....Ljubav se čuva, dok je oboje osećaju. Onoga trena kada jedno ne bude osećalo, takvu ljubav  treba prekinuti, da nebi došlo do raznih posedica kao što su depresija, svadje i razni vidovi agresivnog ponašanja. Ako nekoga volimo, to ne znači da je taj naša svojina, već samo da je osoba kojoj poklanjamo svoju pažnju, nežnost i vreme. Znači...ljubav je prolazna i u njoj treba uživati dok traje.
    1350 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Šta je ljubav ?
    Neko me je jednom pitao zašto se tako mnogo priča o ljubavi? Zato što umemo da volimo, ili zato što tako malo znamo o pravoj ljubavi. Zato sam rešila da napišem šta je u stvari ljubav po mom mišljenju i time dam svoj mali doprinos u razjašnjavanju onima koji misle da znaju, ili onima koji ne znaju, a voleli bi da im neko kaže svoje mišljenje.Ljubav je pojam individualnog ubedjenja i na neki način težnja svakog čoveka ,a opet pojam koji ne možemo objasniti, jer ne postoji zaista teorija ljubavi. O njoj se priča, pišu se pesme, eseji, romani, psihološke knjige. Svako od nas ima neko svoje ubedjenje, a opet mnogi za sebe kažu da umeju da vole. Ali...da li je ljubav samo voleti? Da li u stvari mi sami volimo na pravi način, s obzirom da svako različito voli? Tu nastaje čitava zbrka, razlazi, razočarenja..depresije...itd. U stvari ljubav se može opisati kao davanje i prihvatanje emocija. Kad kažem davanje, mislim da pokazivanje onoga što osećamo osobi koju mislimo da volimo. Medjutim, ne po svaku cenu. Zapravo, kada nekoga volimo, spremni smo da preduzmemo sve da ta osoba bude kraj nas, da deli sa nama i dobro i zlo. Šta mislim pod time dobro i zlo? To znači da krećemo sa projektovanjem svojih osećaja prema nekoj osobi sa predpostavkom da će ta osoba prihvatiti ono što je kod nas najbitnije, a to je sposobnost da je volimo. Medjutim, kada nam se neko svidi, a to je prvi korak ka ljubavi, mi se trudimo da se toj osobi predstavimo u najboljem svetlu, jer kako bi smo inače zaslužili njene simpatije. Ako nam to uspe, sledeći korak je zaljubljenost. Tada oboje budu u nekom euforičnom stanju, žele da provode što više vremena zajedno, razmenjuju nežnosti itd. Nakon toga sledi ljubav, ali...za to vreme zaljubljenosti, ako smo uspeli da osobi u koju smo zaljubljeni ukažemo i na svoje dobre i loše osobine, tj mane i ona ih prihvati osećaj zaljubljenosti zaista prerasta u ljubav. Medjutim postoji situacija kada ljudi naprave projekciju osobe u koju su zaljubljeni i takoreći naprave lažnu sliku u svojoj glavi, idealizujući je. Taj problem se kasnije pokazuje kao uvodnik u razdor, što ima za posledicu razlaz. Voleti treba otvorenih očiju, znači biti svestan onoga koga volimo, pokazivati mu to konstantno, ne dokazivati, jer ljubav nije dokazivanje, vec pokazivati nežnost i spremnost na žrtvovanje zbog ljubavi. Naravno ljubav izmedju muškarca i žene nije večna, onaj ko je to izmislio imao je uticaj tradicije i vaspitanja, jer ljubav se nekada davno podrazumevala u bračnim zajednicama, koje su i bile kruna ljubavi. Ipak danas ljubav kao ljubav, ne mora se krunisati brakom. Ljubav treba da bude čista dok traje, znači bez laži i neiskrenosti, bez svadja i agresivnosti....Ljubav se čuva, dok je oboje osećaju. Onoga trena kada jedno ne bude osećalo, takvu ljubav  treba prekinuti, da nebi došlo do raznih posedica kao što su depresija, svadje i razni vidovi agresivnog ponašanja. Ako nekoga volimo, to ne znači da je taj naša svojina, već samo da je osoba kojoj poklanjamo svoju pažnju, nežnost i vreme. Znači...ljubav je prolazna i u njoj treba uživati dok traje.
    Apr 23, 2015 1350
  • 13 Dec 2013
    Apruvirate li Aplikacije? Gost autor:
      Moj današnji gost: Milutin Miloševic govori o sebi: Oni koji nemaju život imaju vremena da misle o njemu   Prestao da brojim, koliko sam mator - izračunajte sami.   Konsultant, izvidjač, bloger, putnik.   Od 2006. godine živim u Ženevi gde sam radio za Svetsku skautsku organizaciju. Od 2012 slobodnjak, konsultant za sve i svašta. Stručnjak nizašta, izvrsan u svemu.   Ponosan otac jedne arhitetke, u saradnji sa dugogodišnjom lepšom polovinom Tetka Ljiljom (mada je kćerka lepa na mene).       Evaluirate li ačivment participatora? Šerujete li mesidže sa lajne? Pogledajte šta sam o tome govorio na TEDx-u u Novom Sadu.    prim: Video je posebno postavljen (iz meni nepoznatih  razloga nije hteo u blog)     Odavno želim da govorim o našem jeziku i načinima na koji se čudno ruži. Pojedine informativne kuće, posebno Javni servis, već jedno vreme forsiraju novi način naglašavanja pojedinih reči, stvarajući tako novogovor koji polako ulazi u uši i sve je više prisutan u kolokvijalnom govoru. Na to se nadovezuje čudan sklop rečnica i naglašavanje potpuno nevažih reči u njima. Korišćenje tuđica smatra se prestižem a ne osiromašavanjem sopstvenog jezika. Konačno, poslednje izmene pravopisa dovele su do toga da je sve prihvatljivo. Sve ovo zaslužuje upozorenje sa ciljem da govorimo lepo i sadržajno, nasuprot rečniku koji naš narod upija kroz dijaloge sapunica serija. Muka mi je bila kako da to predstavim tekstom (blog mi je osnovno sredstvo izražavanja), posebno razlike u akcentovanju. I onda sam našao način. Pre skoro dva meseca govorio sam na TEDx-u u Novom Sadu. Snimak mog nastupa sada je dostupan na Jutjubu. Kažu svi da sam bio dobar, pa predlažem da ga pogledate. U pripremi nastupa, koristio sam blogove koje su postavljali Gordana Čomić i Mia Bogavac, a savetima su mi pomogli naše kolegeTasa Debeli, JasnaZ i Mirela.        
    1793 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Apruvirate li Aplikacije? Gost autor:
      Moj današnji gost: Milutin Miloševic govori o sebi: Oni koji nemaju život imaju vremena da misle o njemu   Prestao da brojim, koliko sam mator - izračunajte sami.   Konsultant, izvidjač, bloger, putnik.   Od 2006. godine živim u Ženevi gde sam radio za Svetsku skautsku organizaciju. Od 2012 slobodnjak, konsultant za sve i svašta. Stručnjak nizašta, izvrsan u svemu.   Ponosan otac jedne arhitetke, u saradnji sa dugogodišnjom lepšom polovinom Tetka Ljiljom (mada je kćerka lepa na mene).       Evaluirate li ačivment participatora? Šerujete li mesidže sa lajne? Pogledajte šta sam o tome govorio na TEDx-u u Novom Sadu.    prim: Video je posebno postavljen (iz meni nepoznatih  razloga nije hteo u blog)     Odavno želim da govorim o našem jeziku i načinima na koji se čudno ruži. Pojedine informativne kuće, posebno Javni servis, već jedno vreme forsiraju novi način naglašavanja pojedinih reči, stvarajući tako novogovor koji polako ulazi u uši i sve je više prisutan u kolokvijalnom govoru. Na to se nadovezuje čudan sklop rečnica i naglašavanje potpuno nevažih reči u njima. Korišćenje tuđica smatra se prestižem a ne osiromašavanjem sopstvenog jezika. Konačno, poslednje izmene pravopisa dovele su do toga da je sve prihvatljivo. Sve ovo zaslužuje upozorenje sa ciljem da govorimo lepo i sadržajno, nasuprot rečniku koji naš narod upija kroz dijaloge sapunica serija. Muka mi je bila kako da to predstavim tekstom (blog mi je osnovno sredstvo izražavanja), posebno razlike u akcentovanju. I onda sam našao način. Pre skoro dva meseca govorio sam na TEDx-u u Novom Sadu. Snimak mog nastupa sada je dostupan na Jutjubu. Kažu svi da sam bio dobar, pa predlažem da ga pogledate. U pripremi nastupa, koristio sam blogove koje su postavljali Gordana Čomić i Mia Bogavac, a savetima su mi pomogli naše kolegeTasa Debeli, JasnaZ i Mirela.        
    Dec 13, 2013 1793
  • 29 Apr 2015
    Da,znam...
    Kazes mi da nemam osecanjaa zivis od mrznje.Kazes da te nije brigaa trazis mi oprostaj.Kazes da ne zelis saznatiipak molis mene.Da,znam,ostra siili samo zelis da te takvu vidim.Meni nisi takva,ni sad ni na pocetkune mogu vise lagati kad znam...Jednom sam i ja bio takavAli sam naucio i prastao samto isto treba i ti da uradis...Da,znam,strah te jekazes da te niko ne poznajea kako te onda ja znam?Kazes da ne znas za pravu ljubava ona te je takvom napravila!Poznajem te cak i ako to ne priznajes...Da,znam,tako je.
    3019 Objavio/la Ludi Zmaj
  • By Ludi Zmaj
    Da,znam...
    Kazes mi da nemam osecanjaa zivis od mrznje.Kazes da te nije brigaa trazis mi oprostaj.Kazes da ne zelis saznatiipak molis mene.Da,znam,ostra siili samo zelis da te takvu vidim.Meni nisi takva,ni sad ni na pocetkune mogu vise lagati kad znam...Jednom sam i ja bio takavAli sam naucio i prastao samto isto treba i ti da uradis...Da,znam,strah te jekazes da te niko ne poznajea kako te onda ja znam?Kazes da ne znas za pravu ljubava ona te je takvom napravila!Poznajem te cak i ako to ne priznajes...Da,znam,tako je.
    Apr 29, 2015 3019
  • 15 Dec 2013
    Бивши Талибан примио Правослаље
      Бивши талибан из Авганистана примио Православље на Светој Гори...Ахмед је рођен и одрастао у авганистанском селу. Детињство проводи у сиромаштву, изучавању исламистичких свештених књига и ратовању.„Више и не памтим с киме сам све ратовао али једно знам, то је било непрестано ратовање” – присећа се Ахмед.Дуги низ година је радио код талибана. Био је фанатичан муслиман, припадник радикалног ислама. У једном тренутку више није могао да поднесе такав живот – страдање, сиромаштво, насиље, бол и смрт. Када је имао 23 година кренуо је преко непроходних планина Пакистана за Иран. Једини његов „пасош“ је био заједнички језик фарси. Две године ради без докумената и на крају стиже до крајбрежја Мале Азије у Турској, која је за њега предсатвљала капију западног раја.Пре девет година, током једне зимске ноћи, заједно са једним пријатељем, на душеку на надувување и двама веслима, уз неколико боца воде пристиже до острва Лезвос. О претстојећем путовању ка вери, Ахмед говори:„Тамо, на Лезвосу, срели смо одраслу жену у црном, забрађену марамом – мислили смо да је муслиманка са дететом. Мој пријатељ је говорио мало енглеског, али она није. Гестовима нам је показала на коју страну да идемо до асфалтног пута и дала нам нешто новца за аутобус. Стигли смо до пристаништа и сели на први брод до Пиреја. На изласку су нас зауставили. После три месеца у једном мањем емигрантском центру добијамо карте и крећемо за Атину. Тамо сам научио грчки језик и радио на различитим местима, док нисам нашао сталан посао у једној фирми за соларне ћелије. Плаћали су ме пристојно и још се и заложили за мене у Институту за социјалну бригу, после чега сам и добио документе за политички азил. Радио сам у тој Атинској фирми пуних шест година, и нисам у почетку улазио у цркву. Међутим, како сам често пролазио поред цркве, нешто ме је вукло унутра и почео сам да улазим. Постао сам спокојнији. Каса сам добро научио грчки, пожелео сам да нешто више сазнам о Христу. Најпре сам дошао до Новог Завета, али је он био на језику за мене неразумљивом (старогрчком). На крају налазим један на грчком и почињем са читањем. Од неког сам добио и филм о Исусовом животу. На персијском је био тако да сам све разумео. Оставио је на мене јак утисак а срце ми се коначно успокојило. Онда сам се решио, и одлучио да постанем Хришћанин.Напуштам Атину када се фирма затворила и селим се у провинцију. Налазим мали кварт у суседном граду. У близини је било и море. Просто обожавам грчко море! Мало пре Пасхе ове, 2013. године, решио сам да се крстим.“Те пете јунске вечери, у Хиландарској келији „Рождества Богородичиног“ Ахмед Маруда постаје хришћанин. Добија име Александар, по светом новомученику Александру Солунском, који је пострадао 1794. године и назива се „Дервишки“.
    2614 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
  • By ЗРНО ВЕРЕ
    Бивши Талибан примио Правослаље
      Бивши талибан из Авганистана примио Православље на Светој Гори...Ахмед је рођен и одрастао у авганистанском селу. Детињство проводи у сиромаштву, изучавању исламистичких свештених књига и ратовању.„Више и не памтим с киме сам све ратовао али једно знам, то је било непрестано ратовање” – присећа се Ахмед.Дуги низ година је радио код талибана. Био је фанатичан муслиман, припадник радикалног ислама. У једном тренутку више није могао да поднесе такав живот – страдање, сиромаштво, насиље, бол и смрт. Када је имао 23 година кренуо је преко непроходних планина Пакистана за Иран. Једини његов „пасош“ је био заједнички језик фарси. Две године ради без докумената и на крају стиже до крајбрежја Мале Азије у Турској, која је за њега предсатвљала капију западног раја.Пре девет година, током једне зимске ноћи, заједно са једним пријатељем, на душеку на надувување и двама веслима, уз неколико боца воде пристиже до острва Лезвос. О претстојећем путовању ка вери, Ахмед говори:„Тамо, на Лезвосу, срели смо одраслу жену у црном, забрађену марамом – мислили смо да је муслиманка са дететом. Мој пријатељ је говорио мало енглеског, али она није. Гестовима нам је показала на коју страну да идемо до асфалтног пута и дала нам нешто новца за аутобус. Стигли смо до пристаништа и сели на први брод до Пиреја. На изласку су нас зауставили. После три месеца у једном мањем емигрантском центру добијамо карте и крећемо за Атину. Тамо сам научио грчки језик и радио на различитим местима, док нисам нашао сталан посао у једној фирми за соларне ћелије. Плаћали су ме пристојно и још се и заложили за мене у Институту за социјалну бригу, после чега сам и добио документе за политички азил. Радио сам у тој Атинској фирми пуних шест година, и нисам у почетку улазио у цркву. Међутим, како сам често пролазио поред цркве, нешто ме је вукло унутра и почео сам да улазим. Постао сам спокојнији. Каса сам добро научио грчки, пожелео сам да нешто више сазнам о Христу. Најпре сам дошао до Новог Завета, али је он био на језику за мене неразумљивом (старогрчком). На крају налазим један на грчком и почињем са читањем. Од неког сам добио и филм о Исусовом животу. На персијском је био тако да сам све разумео. Оставио је на мене јак утисак а срце ми се коначно успокојило. Онда сам се решио, и одлучио да постанем Хришћанин.Напуштам Атину када се фирма затворила и селим се у провинцију. Налазим мали кварт у суседном граду. У близини је било и море. Просто обожавам грчко море! Мало пре Пасхе ове, 2013. године, решио сам да се крстим.“Те пете јунске вечери, у Хиландарској келији „Рождества Богородичиног“ Ахмед Маруда постаје хришћанин. Добија име Александар, по светом новомученику Александру Солунском, који је пострадао 1794. године и назива се „Дервишки“.
    Dec 15, 2013 2614
  • 05 May 2015
    Ne odustaj...
    Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele. Ako ne možeš da trčiš, hodaj. Ako ne možeš da hodaš, puzi. Uradi bilo šta samo nastavi da ideš napred i nikad, nikad ne odustaj. (Dean Karnazes)  
    2029 Objavio/la Rumenka
  • By Rumenka
    Ne odustaj...
    Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele. Ako ne možeš da trčiš, hodaj. Ako ne možeš da hodaš, puzi. Uradi bilo šta samo nastavi da ideš napred i nikad, nikad ne odustaj. (Dean Karnazes)  
    May 05, 2015 2029