Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
472Blogs
-
54Active Bloggers
468 blogs
-
Moja današnja gošća književnica Jelica Greganović koja ima izbor reči veći od Rusije.Obožavam da čitam njene vesele tekstove i nadam se i vama će doneti smeha. ================================================================ Baš negde u ovo božićno doba, mojom roditeljskom kućom se manirom stepe širila ruska tuga. Golema, pregolema. Ogromantna. Jeste da smo svi bili svečano obučeni, naročito ja koja sam za tu priliku bila sva mašnama ukrašena. Belim, naravno, da se ukomponuju sa belim hulahopkama za koje mi je sastavljanjem obrva zapoveđeno da ih slučajno ne isprljam i goste ne dočekam sa rudarskim flekama na kolenima. Zahvaljujući pomenutim mašnama, izgledala sam kao sindikalno okupljanje tropskih leptirova. Duple svilene mašne iznad svakog uveta, na svu sreću su mi samo dva izrasla, jedna nakostrešena, ripsasta, centrirana na moje letvaste grudi, i dve na svakom od para kengurskih džepova svečane mi haljine. Koja je neodoljivo podsećala na podivljalu pečurku. Otac i Roditejica mi moja su takođe bili uparađeni, doduše s više ozbiljnosti od moje malenkosti, i poput Scile i Haribde su nervozno hodali hodnikom očekujući žrtve...izvinjavam se, goste. Jer, to nam je bila poslednja šansa, jaja su bila na ivici svoje senzibilne izdržljivosti. Uostalom, baš kao i naša porodična, mentalna ravnoteža. Moja Roditeljica je već danima počinjala da piše pismo Onjeginu, dok je Otac tiho žuborio Jesenjina. Ja sam tih dana shvatala zašto su me upisali u eksperimentalnu školu u kojoj se ruski učio od prvog razreda – zato da bih mogla u originalu da plačem nad Ruskom salatom. Onom novogodišnjom, spremljenom u količini koju ni izgladnela divizija nakon višednevnog forsiranog marša ne bi mogla da pojede, onom koja bi mogla i Rusiju da nahrani. Ta Ruska salata je bila opsesivno prokletstvo kako naše, tako i svih ostalih porodica u Srbiji. Nova Godina nije mogla ni da pomisli da dođe, ako je veseli odbor za doček ne sačeka sa bar vanglom ruske salate. Zašto, to niko ne zna. Ne zna se koji je špijun podmukli podvalio srpskoj naciji Rusku salatu koja je bila obaveznija od novogodišnje jelke. Čak je i prase, u ime moguće krize, moglo da izostane, ali Ruska salata ni slučajno, ni namerno. Ona je morala da caruje svečarskim stolom, a prema uputstvima trebalo ju je jesti uz sve, od mesa do kolača. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što je za njenu proizvodnju utrošeno toliko vremena koliko se za tri slave i dve tajne večere ne troši. Seckanja radi. Veče pred Novu Godinu bi Srbiju brže od šestoaprilskog rata mogao da osvoji i dvocifreni neprijatelj. Zato što Srbija tada secka. Sitno, sitno, ali ne presitno. I obavezno jednako. Usklađeno sa graškom. Zato što sve u Ruskoj salati mora da bude jednako, ne može da štrči i kvari tradiciju. Za koju se ne zna kad je počela, a još manje ima li ikakve nade da će se ikada završiti i besomučnog seckanja rešiti izmučene državljane. Naravno da kao i kod ostalih religija, tako i u Ruskosalatnoj, postoje sekte i bundžije koje se trude da oprečnim tumačenjima unesu nemir u postojeće stanje. Među njima su najžešće sukobljene one od kojih jedna tvrdi da kuvanoj piletini nije mesto u ruskoj salati, dok druga tvrdi da bez piletine se može postići samo feler. Nešto manje primećeni su oni koji se kunu u senf, bez kog majonez ima prosto previše majonezast ukus, ali ima i fanatika koji tvrde da unutra treba munuti i jogurt. Njih ne treba shvatati ozbiljno, to u amaterski pokreti, za razliku od novodobnih inovatora koji Rusku salatu prave sa želatinom. Što je već dovoljno da se oformi nova inkvizicija koja bi kaznila tu blasfemiju. Mi smo bili belopileći pokret i to iz jednostavnih, količinsko megalomanskih razloga – da je bude što više. Da ne možemo godinama da je pojedemo, ali da je bude dovoljno u slučaju da se dva tri susedna grada odluče da svrate kod nas za doček. Za seckanje pomenutog pilećeg dekoltea je bio zadužen Otac, zahvaljujući svom inženjerskom pozivu. Meni su davali onaj tupi nož, kojim ni voda ne može da se ošteti, da njime testerišem kuvane šargarepe. I pazim da se ne razmrljave. Za to vreme je Roditeljica pripremala sastojke za još jedan pokušaj razvoda, jaja i zejtin. Za ručno pravljenje majoneza. Zato što smo mi spadali u fundamentaliste koji nisu priznavali tubiran ili tegliran kupovni majonez. Da bi stvar bila još napetija, proces mućenja se izvodio viljuškom. Nakon što bi sve što se iseckati dalo bilo ukockano, Otac i Roditeljica su se povlačili u kuhinju i alhemičarski pristupali majoneznoj drami. Roditeljica je kao pobesnela tukla žumanca o zidove vangle, dok je Otac preciznošću čoveka koji rukuje nitroglicerinom, a ne zejtinom, ukapavao s tačno određene visine. Povremeno bi Roditeljica ciknula tako da je komšiluk prste od straha odsecao, jer naravno i oni su učestvovali u sveopštoj seckaniji Ruskosalatnog pokreta, a Otac bi zelen od straha ubrzao ili usporavao sipanje ulja. Posle oko skoro sat vremena zaglušujuće buke, u kojoj je više od svih trpela jadna vangla, Roditeljica bi stekla zavidne bicepse na desnoj ruci, ali je zato ručno proizvedeni majonez stidljivo drhturio konačno doveden u pravo agregatno stanje. Umešavanje iseckotina se vršilo nežno i ujednačenim pokretima. Samo Roditeljica je imala kvalifikacije za ovaj zahtevni proces. Mi smo, gluvi od majoneza, stajali sa strane, diveći se cisterni Ruske salate koja se rađala pred našim očima. Naravno da to nije bilo sve, Ruska salata nije smela tek tako da se stavi u frižider, ne, ne...Prvo je morala da se odmori. Tu njenu potrebu sam svim srcem razumela. Ako smo mi bili umorni, kako li je tek njoj bilo u toj postnatalnoj fazi. Onda je iznošena na balkon, pod uslovom da tamo nije prehladno. Sa balkona u frižider. Ili obrnuto, prvo u frižider, onda na balkon, pa nazad u frižider. Tu negde je stizala i Nova Godina koja nije mogla da čeka danima da naša ruska salata postigne pravo, željeno stanje... Te prve, novogodišnje večeri smo je jeli slatko, uz uskostručne Roditeljičine komentare: »Možda je mrvu onako malo više nekako ali ipak...rekla sam ti ja da lakše sipaš zejtin...« Otac je odmahivao glavom punom ruske salate i mumlao: »Ma, odlična je, bolja od lanjske...« Jeli smo je danima, a nje je kao uklete bivalo sve više i više...Jeli smo je uz sve, grašak nam je na uši izlazio, skoro smo kokodakali od jajčanog efekta, a nje prokletinje nikako nije htelo da bude manje. Jedina nada su nam bili gosti, ali oni su nas zaobilazili u širokom luku, baš kao i mi njih. Znali su, kao i mi što smo znali, šta ih čeka – jedenje tuđe Ruske salate, dok kod kuće tvoja hvata sve žući pokrov. Zbog toga smo se džabe uparađivali, uzalud su se disciplinovano belele moje hulahopke, niko nije hteo da natrči u goste i posle nedelju dana borbe sa sopstvenom Ruskom salatom bude poslužen našom. Ma koliko majonez sami proizvodili. I senfa mu ne dodavali. A, naša ruska salata je prelazila u stadijum razumnog bića, doduše šizofreno razdeljenog na iseckane sastojke. Krompir, šargarepa i grašak su već dogovarali koaliciju sa kiselim krastavčićima, računajući na pobedu nad pilećim mesom i šunkom. Moja Roditeljica je, umorna od čekanja, sedala za beli papir i počinjala da piše: »Я к вам пишу – чего же боле? Что я могу еще сказать? Теперь, я знаю, в вашей воле Меня презреньем наказать...« p.s. Hvala najboljem, Bobu Živkoviću, za verovatno prvu u istoriji ilustraciju ruske salate.2305 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Moja današnja gošća književnica Jelica Greganović koja ima izbor reči veći od Rusije.Obožavam da čitam njene vesele tekstove i nadam se i vama će doneti smeha. ================================================================ Baš negde u ovo božićno doba, mojom roditeljskom kućom se manirom stepe širila ruska tuga. Golema, pregolema. Ogromantna. Jeste da smo svi bili svečano obučeni, naročito ja koja sam za tu priliku bila sva mašnama ukrašena. Belim, naravno, da se ukomponuju sa belim hulahopkama za koje mi je sastavljanjem obrva zapoveđeno da ih slučajno ne isprljam i goste ne dočekam sa rudarskim flekama na kolenima. Zahvaljujući pomenutim mašnama, izgledala sam kao sindikalno okupljanje tropskih leptirova. Duple svilene mašne iznad svakog uveta, na svu sreću su mi samo dva izrasla, jedna nakostrešena, ripsasta, centrirana na moje letvaste grudi, i dve na svakom od para kengurskih džepova svečane mi haljine. Koja je neodoljivo podsećala na podivljalu pečurku. Otac i Roditejica mi moja su takođe bili uparađeni, doduše s više ozbiljnosti od moje malenkosti, i poput Scile i Haribde su nervozno hodali hodnikom očekujući žrtve...izvinjavam se, goste. Jer, to nam je bila poslednja šansa, jaja su bila na ivici svoje senzibilne izdržljivosti. Uostalom, baš kao i naša porodična, mentalna ravnoteža. Moja Roditeljica je već danima počinjala da piše pismo Onjeginu, dok je Otac tiho žuborio Jesenjina. Ja sam tih dana shvatala zašto su me upisali u eksperimentalnu školu u kojoj se ruski učio od prvog razreda – zato da bih mogla u originalu da plačem nad Ruskom salatom. Onom novogodišnjom, spremljenom u količini koju ni izgladnela divizija nakon višednevnog forsiranog marša ne bi mogla da pojede, onom koja bi mogla i Rusiju da nahrani. Ta Ruska salata je bila opsesivno prokletstvo kako naše, tako i svih ostalih porodica u Srbiji. Nova Godina nije mogla ni da pomisli da dođe, ako je veseli odbor za doček ne sačeka sa bar vanglom ruske salate. Zašto, to niko ne zna. Ne zna se koji je špijun podmukli podvalio srpskoj naciji Rusku salatu koja je bila obaveznija od novogodišnje jelke. Čak je i prase, u ime moguće krize, moglo da izostane, ali Ruska salata ni slučajno, ni namerno. Ona je morala da caruje svečarskim stolom, a prema uputstvima trebalo ju je jesti uz sve, od mesa do kolača. Ako ni zbog čega drugog, ono zato što je za njenu proizvodnju utrošeno toliko vremena koliko se za tri slave i dve tajne večere ne troši. Seckanja radi. Veče pred Novu Godinu bi Srbiju brže od šestoaprilskog rata mogao da osvoji i dvocifreni neprijatelj. Zato što Srbija tada secka. Sitno, sitno, ali ne presitno. I obavezno jednako. Usklađeno sa graškom. Zato što sve u Ruskoj salati mora da bude jednako, ne može da štrči i kvari tradiciju. Za koju se ne zna kad je počela, a još manje ima li ikakve nade da će se ikada završiti i besomučnog seckanja rešiti izmučene državljane. Naravno da kao i kod ostalih religija, tako i u Ruskosalatnoj, postoje sekte i bundžije koje se trude da oprečnim tumačenjima unesu nemir u postojeće stanje. Među njima su najžešće sukobljene one od kojih jedna tvrdi da kuvanoj piletini nije mesto u ruskoj salati, dok druga tvrdi da bez piletine se može postići samo feler. Nešto manje primećeni su oni koji se kunu u senf, bez kog majonez ima prosto previše majonezast ukus, ali ima i fanatika koji tvrde da unutra treba munuti i jogurt. Njih ne treba shvatati ozbiljno, to u amaterski pokreti, za razliku od novodobnih inovatora koji Rusku salatu prave sa želatinom. Što je već dovoljno da se oformi nova inkvizicija koja bi kaznila tu blasfemiju. Mi smo bili belopileći pokret i to iz jednostavnih, količinsko megalomanskih razloga – da je bude što više. Da ne možemo godinama da je pojedemo, ali da je bude dovoljno u slučaju da se dva tri susedna grada odluče da svrate kod nas za doček. Za seckanje pomenutog pilećeg dekoltea je bio zadužen Otac, zahvaljujući svom inženjerskom pozivu. Meni su davali onaj tupi nož, kojim ni voda ne može da se ošteti, da njime testerišem kuvane šargarepe. I pazim da se ne razmrljave. Za to vreme je Roditeljica pripremala sastojke za još jedan pokušaj razvoda, jaja i zejtin. Za ručno pravljenje majoneza. Zato što smo mi spadali u fundamentaliste koji nisu priznavali tubiran ili tegliran kupovni majonez. Da bi stvar bila još napetija, proces mućenja se izvodio viljuškom. Nakon što bi sve što se iseckati dalo bilo ukockano, Otac i Roditeljica su se povlačili u kuhinju i alhemičarski pristupali majoneznoj drami. Roditeljica je kao pobesnela tukla žumanca o zidove vangle, dok je Otac preciznošću čoveka koji rukuje nitroglicerinom, a ne zejtinom, ukapavao s tačno određene visine. Povremeno bi Roditeljica ciknula tako da je komšiluk prste od straha odsecao, jer naravno i oni su učestvovali u sveopštoj seckaniji Ruskosalatnog pokreta, a Otac bi zelen od straha ubrzao ili usporavao sipanje ulja. Posle oko skoro sat vremena zaglušujuće buke, u kojoj je više od svih trpela jadna vangla, Roditeljica bi stekla zavidne bicepse na desnoj ruci, ali je zato ručno proizvedeni majonez stidljivo drhturio konačno doveden u pravo agregatno stanje. Umešavanje iseckotina se vršilo nežno i ujednačenim pokretima. Samo Roditeljica je imala kvalifikacije za ovaj zahtevni proces. Mi smo, gluvi od majoneza, stajali sa strane, diveći se cisterni Ruske salate koja se rađala pred našim očima. Naravno da to nije bilo sve, Ruska salata nije smela tek tako da se stavi u frižider, ne, ne...Prvo je morala da se odmori. Tu njenu potrebu sam svim srcem razumela. Ako smo mi bili umorni, kako li je tek njoj bilo u toj postnatalnoj fazi. Onda je iznošena na balkon, pod uslovom da tamo nije prehladno. Sa balkona u frižider. Ili obrnuto, prvo u frižider, onda na balkon, pa nazad u frižider. Tu negde je stizala i Nova Godina koja nije mogla da čeka danima da naša ruska salata postigne pravo, željeno stanje... Te prve, novogodišnje večeri smo je jeli slatko, uz uskostručne Roditeljičine komentare: »Možda je mrvu onako malo više nekako ali ipak...rekla sam ti ja da lakše sipaš zejtin...« Otac je odmahivao glavom punom ruske salate i mumlao: »Ma, odlična je, bolja od lanjske...« Jeli smo je danima, a nje je kao uklete bivalo sve više i više...Jeli smo je uz sve, grašak nam je na uši izlazio, skoro smo kokodakali od jajčanog efekta, a nje prokletinje nikako nije htelo da bude manje. Jedina nada su nam bili gosti, ali oni su nas zaobilazili u širokom luku, baš kao i mi njih. Znali su, kao i mi što smo znali, šta ih čeka – jedenje tuđe Ruske salate, dok kod kuće tvoja hvata sve žući pokrov. Zbog toga smo se džabe uparađivali, uzalud su se disciplinovano belele moje hulahopke, niko nije hteo da natrči u goste i posle nedelju dana borbe sa sopstvenom Ruskom salatom bude poslužen našom. Ma koliko majonez sami proizvodili. I senfa mu ne dodavali. A, naša ruska salata je prelazila u stadijum razumnog bića, doduše šizofreno razdeljenog na iseckane sastojke. Krompir, šargarepa i grašak su već dogovarali koaliciju sa kiselim krastavčićima, računajući na pobedu nad pilećim mesom i šunkom. Moja Roditeljica je, umorna od čekanja, sedala za beli papir i počinjala da piše: »Я к вам пишу – чего же боле? Что я могу еще сказать? Теперь, я знаю, в вашей воле Меня презреньем наказать...« p.s. Hvala najboljem, Bobu Živkoviću, za verovatno prvu u istoriji ilustraciju ruske salate.Jan 08, 2014 2305
-
Ljudi vole da razmišljaju o ljubavi na romantičan i poetičan način. Svog partnera doživljavamo kao srodnu dušu i čini se da nas je sama sudbina spojila. Zbog ljubavi su napisani najlepši stihovi, stvorena najveća umetnička dela, umiralo se i ubijalo zbog nje. Naravno, možemo i tako da gledamo na ljubav i zaljubljenost. Ali, hajde da sada romantičnu ljubav sagledamo sa naučne strane. Kada za neki par kažete da između njih „postoji hemija” niste ni svesni koliko ste u pravu. Zaljubljenost i ljubav su biohemijski procesi koje je nauka u velikoj meri rasvetlila. I to objašnjenje ne umanjuje našu ljudskost, već samo dokazuje njeno postojanje. Pre svega, istina je da muškarci i žene ne vole na isti način, da ne biraju partnera vođeni istim kriterijumima, a odgovor na pitanje zašto postoji toliko razlika je jednostavan – evolucija. Priroda je stvari udesila tako da obezbedi reprodukciju vrste. Žene svoj reproduktivni materijal (u vidu jedne jajne ćelije mesečno) moraju više da cene, stoga su i kriterijumi za izbor partnera strožiji. Ali, za razliku od većine drugih organizama, ljudi imaju i sposobnost da vole i da osnuju monogamnu vezu (mada ljudi nisu striktno monogamna vrsta). Razlog je jednostavan – bebe nisu sposobne da same brinu o sebi. Stoga je priroda „sredila” da roditelji ostanu zajedno dok potomak ne bude sposoban da se sam kreće, hrani, razume i sebi prilagodi okolinu. Priroda je unapredila nagon za reprodukcijom u nešto više od toga – u ljubav. Uzmimo za primer čin poljupca koji je u stvari jedna vrsta skeniranja. Tokom ljubljenja, mozak procenjuje genetsku sličnost i tu važi pravilo „suprotnosti se privlače”. Pored toga, žena nesvesno skenira kakav je imuni sistem muškarca sa kojim se ljubi, čime proverava da li je on kandidat za zasnivanje porodice. Helen Fišer, čuveni američki antropolog, svoju karijeru je posvetila proučavanju „romantične ljubavi”. Ona izdvaja tri faze u razvoju ljubavi: POŽUDA Prvom fazom upravljaju polni hormoni: estrogen i testosteron. Tu su naravno i feromoni, koji su odgovorni za „ljubav na prvi miris”. Vizuelne karakteristike takođe utiču na pojavu požude, tako što muškarci traže karakteristke koje se vezuju za plodnost i mladost, dok žene obraćaju pažnju na snagu, zdravlje i sposobnost muškarca da brine o porodici. Ipak je prirodno što smo svi, manje ili više, površni. PRIVLAČNOST To je ona faza koja se često izjednačava sa pojmom zaljubljenosti. Ovde se uključuju neki novi hormoni. Adrenalin – Srce brže kuca, dlanovi se znoje i imate osećaj da možete poleteti uz voljenu osobu. Dopamin – Često mu tepaju „hormon sreće”. Zbog njega osećamo zadovoljstvo (slično kao i zavisnici od narkotika), ali i smanjenu potrebu za snom i hranom, a pažnja je preusmerena na objekat zadovoljstva. Serotonin – Uključen je u mnoge procese u organizmu, a glavni je krivac zašto nam dragi/draga ne izlazi iz misli. Sličan nivo serotonina, manji u odnosu na normalan, imaju zaljubljene osobe i osobe sa opsesivno-kompulsivnim sindromom. Ipak, svi smo malo ludi kada smo zaljubljeni. Za mnoge simptome zaljubljenosti i osećaja da smo na „sedmom nebu” odgovoran je prirodan amfetamin – feniletilamin (FEN). Ove prirodne droge ima i u čokoladi, pa je potpuno razumljivo zašto je svi toliko volimo. FEN utiče i na dodatno lučenje dopamina. Dejstvo FEN-a slabi posle 18 meseci do 4 godine i onda je na redu sledeća faza. Umesto FEN-a, endorfini struje našim organizmom. Nekim osobama, endorfini ne mogu zameniti osećaj koji stvara FEN, tako da ovi zavisnici od FEN-a ne ostaju dugo sa istim partnerom ili pored svog partnera imaju i paralelne veze koje im obezbeđuju dozu FEN-a za kojim žude. VEZANOST To je faza koja je ključna u dugim vezama i brakovima. Endorfini su supstance koje nam daju osećaj blagostanja i intimnosti. Stanje zaljubljenosti nije zdravo ako potraje, pa ga oksitocin i vazopresin potiskuju. Oksitocin – hormon koji omogućava zbližavanje. Odgovoran je kako za majčinsko ponašanje, tako i za orgazam, maženje i empatiju. Smatra se da seksualnim odnosima par obezbeđuje sebi potrebnu dozu oksitocina, koji povećava osećaj bliskosti i još više nas „vezuje” za partnera. Vazopresin – ovaj hormon ima, za sada nedovoljno poznat, uticaj na proces vezivanja između partnera. Kod muškaraca dovodi do povećanja agresivnosti prema drugim muškarcima i želje da „čuva svoje”. Naučnici tvrde da ljubav u dugim vezama i brakovima može trajati sve dok se ubrizgava potrebna doza romantike i zaljubljenosti. Dopamin i FEN se mogu isprovocirati tako što ćemo nastaviti da sa partnerom radimo nove stvari, bio to izlazak sa društvom, degustiranje neke nove poslastice ili skakanje padobranom. Ljubav pokreće lavinu pozitivnih supstanci koje dovode do optimizma, lepog raspoloženja, ali i pomaže očuvanje opšteg fizičkog i psihičkog zdravlja. Zaljubljena osoba „sija”. Zato joj, u suštini, nije ni potrebna hemijska reakcija da opiše njeno stanje. Dovoljan je taj osećaj.1044 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Ljudi vole da razmišljaju o ljubavi na romantičan i poetičan način. Svog partnera doživljavamo kao srodnu dušu i čini se da nas je sama sudbina spojila. Zbog ljubavi su napisani najlepši stihovi, stvorena najveća umetnička dela, umiralo se i ubijalo zbog nje. Naravno, možemo i tako da gledamo na ljubav i zaljubljenost. Ali, hajde da sada romantičnu ljubav sagledamo sa naučne strane. Kada za neki par kažete da između njih „postoji hemija” niste ni svesni koliko ste u pravu. Zaljubljenost i ljubav su biohemijski procesi koje je nauka u velikoj meri rasvetlila. I to objašnjenje ne umanjuje našu ljudskost, već samo dokazuje njeno postojanje. Pre svega, istina je da muškarci i žene ne vole na isti način, da ne biraju partnera vođeni istim kriterijumima, a odgovor na pitanje zašto postoji toliko razlika je jednostavan – evolucija. Priroda je stvari udesila tako da obezbedi reprodukciju vrste. Žene svoj reproduktivni materijal (u vidu jedne jajne ćelije mesečno) moraju više da cene, stoga su i kriterijumi za izbor partnera strožiji. Ali, za razliku od većine drugih organizama, ljudi imaju i sposobnost da vole i da osnuju monogamnu vezu (mada ljudi nisu striktno monogamna vrsta). Razlog je jednostavan – bebe nisu sposobne da same brinu o sebi. Stoga je priroda „sredila” da roditelji ostanu zajedno dok potomak ne bude sposoban da se sam kreće, hrani, razume i sebi prilagodi okolinu. Priroda je unapredila nagon za reprodukcijom u nešto više od toga – u ljubav. Uzmimo za primer čin poljupca koji je u stvari jedna vrsta skeniranja. Tokom ljubljenja, mozak procenjuje genetsku sličnost i tu važi pravilo „suprotnosti se privlače”. Pored toga, žena nesvesno skenira kakav je imuni sistem muškarca sa kojim se ljubi, čime proverava da li je on kandidat za zasnivanje porodice. Helen Fišer, čuveni američki antropolog, svoju karijeru je posvetila proučavanju „romantične ljubavi”. Ona izdvaja tri faze u razvoju ljubavi: POŽUDA Prvom fazom upravljaju polni hormoni: estrogen i testosteron. Tu su naravno i feromoni, koji su odgovorni za „ljubav na prvi miris”. Vizuelne karakteristike takođe utiču na pojavu požude, tako što muškarci traže karakteristke koje se vezuju za plodnost i mladost, dok žene obraćaju pažnju na snagu, zdravlje i sposobnost muškarca da brine o porodici. Ipak je prirodno što smo svi, manje ili više, površni. PRIVLAČNOST To je ona faza koja se često izjednačava sa pojmom zaljubljenosti. Ovde se uključuju neki novi hormoni. Adrenalin – Srce brže kuca, dlanovi se znoje i imate osećaj da možete poleteti uz voljenu osobu. Dopamin – Često mu tepaju „hormon sreće”. Zbog njega osećamo zadovoljstvo (slično kao i zavisnici od narkotika), ali i smanjenu potrebu za snom i hranom, a pažnja je preusmerena na objekat zadovoljstva. Serotonin – Uključen je u mnoge procese u organizmu, a glavni je krivac zašto nam dragi/draga ne izlazi iz misli. Sličan nivo serotonina, manji u odnosu na normalan, imaju zaljubljene osobe i osobe sa opsesivno-kompulsivnim sindromom. Ipak, svi smo malo ludi kada smo zaljubljeni. Za mnoge simptome zaljubljenosti i osećaja da smo na „sedmom nebu” odgovoran je prirodan amfetamin – feniletilamin (FEN). Ove prirodne droge ima i u čokoladi, pa je potpuno razumljivo zašto je svi toliko volimo. FEN utiče i na dodatno lučenje dopamina. Dejstvo FEN-a slabi posle 18 meseci do 4 godine i onda je na redu sledeća faza. Umesto FEN-a, endorfini struje našim organizmom. Nekim osobama, endorfini ne mogu zameniti osećaj koji stvara FEN, tako da ovi zavisnici od FEN-a ne ostaju dugo sa istim partnerom ili pored svog partnera imaju i paralelne veze koje im obezbeđuju dozu FEN-a za kojim žude. VEZANOST To je faza koja je ključna u dugim vezama i brakovima. Endorfini su supstance koje nam daju osećaj blagostanja i intimnosti. Stanje zaljubljenosti nije zdravo ako potraje, pa ga oksitocin i vazopresin potiskuju. Oksitocin – hormon koji omogućava zbližavanje. Odgovoran je kako za majčinsko ponašanje, tako i za orgazam, maženje i empatiju. Smatra se da seksualnim odnosima par obezbeđuje sebi potrebnu dozu oksitocina, koji povećava osećaj bliskosti i još više nas „vezuje” za partnera. Vazopresin – ovaj hormon ima, za sada nedovoljno poznat, uticaj na proces vezivanja između partnera. Kod muškaraca dovodi do povećanja agresivnosti prema drugim muškarcima i želje da „čuva svoje”. Naučnici tvrde da ljubav u dugim vezama i brakovima može trajati sve dok se ubrizgava potrebna doza romantike i zaljubljenosti. Dopamin i FEN se mogu isprovocirati tako što ćemo nastaviti da sa partnerom radimo nove stvari, bio to izlazak sa društvom, degustiranje neke nove poslastice ili skakanje padobranom. Ljubav pokreće lavinu pozitivnih supstanci koje dovode do optimizma, lepog raspoloženja, ali i pomaže očuvanje opšteg fizičkog i psihičkog zdravlja. Zaljubljena osoba „sija”. Zato joj, u suštini, nije ni potrebna hemijska reakcija da opiše njeno stanje. Dovoljan je taj osećaj.Jan 12, 2016 1044 -
Samo četiri sekunde dovoljno je da prođe od zapažanja neke osobe do prvih ljubavnih reakcija tela Sudeći po najnovijim rezultatima brojnih istraživanja, ljubav je konačno dešifrovana. Naime, ona se sa stanovišta hemije može jednostavno protumačiti kao formula S8N11N ili fenil- etil- amin, koji je osnova hormona nadbubrežne žlezde. Šta se događa u organizmu čoveka kada oseti nalet ljubavi i strasti oduvek je izazivalo interesovanje javnosti, a sada se o ovoj oblasti zna mnogo više. - Fenil- etil- amin se luči u mozgu, a posebno u malom području hipotalamusa gde je središte osećaja. Kada se muškarac i žena približe, ova supstanca počinje da se luči postepeno i deluje omamljujuće. Za sada naučnici još nisu otkrili sve hormonske supstance koje doprinose razvoju sreće i ushićenja.Šta se događa kad žena opazi muškarca? Prvo zapaža boju očiju i kose, visinu, osmeh, ruke... Opažanje traje nekoliko sekundi, a ovi spoljni nadražaji izazivaju hemijsku reakciju u mrežnjači, gde ogroman broj nervnih ćelija zaduženih za osete boja i tame i svetla šalje izveštaj mozgu, i to brzinom od 120 kilometara na sat. Aktivira se i uho koje prikuplja zvučne nadražaje, kao što su boja glasa, način smeha i sl. Kako svaki čovek ima svoj miris tela, i osećaj njuha takođe se uključuje u dobijanje u mozgu opšte slike o osobi.-Sve ove primljene nadražaje veliki mozak upoređuje s utiscima prikupljenim u dosadašnjem životu. Ako se pri ovom upoređenju jave negativne ocene neke osobe, reakcija organizma izostane, ali ako osoba dobije visoke ocene, u mozgu nastaje uzbuđenost. Velika većina od 14 milijardi nervnih ćelija u kori velikog mozga daje naredbu hipotalamusu, a on nadbubrežnoj žlezdi, koja izlučuje adrenalin noradrenalin. Već u maloj količini ovi hormoni uzrokuju mnoštvo zbivanja u organizmu .Od prvog pogleda na neku osobu do izlučivanja hormona prođe svega četiri sekunde, a ovo vreme sasvim je dovoljno da nekoga doživljavamo kao privlačnog ili ne. Svaki dodir s ovom osobom na organizam deluje kao elektrošok. Događaju se promene u telu: vratni mišići se zatežu, oseća se podrhtavanje u želucu, napinju se mišići bokova i bedara, srčani otkucaji su brži od 30 do 60 posto, disanje je takođe ubrzano... Dolazi do novog nadražaja i lučenja drugih hormona, tako da se šire disajni putevi i pluća, jetra i bubrezi pojačano rade, sužavaju se arterije, usta postaju suva. Sve ovo prati i proširenje zenica.Omamljuje kao drogaS hemijskog stanovišta, ljubav je droga, pa zato nije čudo što je strastvena ljubav oblik opsesije s dodatkom malo delirijuma. Opsesija je zato što se u tom razdoblju misli samo na voljenu osobu, a delirijum - jer se veruje da je ona najbolja na svetu.1006 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Samo četiri sekunde dovoljno je da prođe od zapažanja neke osobe do prvih ljubavnih reakcija tela Sudeći po najnovijim rezultatima brojnih istraživanja, ljubav je konačno dešifrovana. Naime, ona se sa stanovišta hemije može jednostavno protumačiti kao formula S8N11N ili fenil- etil- amin, koji je osnova hormona nadbubrežne žlezde. Šta se događa u organizmu čoveka kada oseti nalet ljubavi i strasti oduvek je izazivalo interesovanje javnosti, a sada se o ovoj oblasti zna mnogo više. - Fenil- etil- amin se luči u mozgu, a posebno u malom području hipotalamusa gde je središte osećaja. Kada se muškarac i žena približe, ova supstanca počinje da se luči postepeno i deluje omamljujuće. Za sada naučnici još nisu otkrili sve hormonske supstance koje doprinose razvoju sreće i ushićenja.Šta se događa kad žena opazi muškarca? Prvo zapaža boju očiju i kose, visinu, osmeh, ruke... Opažanje traje nekoliko sekundi, a ovi spoljni nadražaji izazivaju hemijsku reakciju u mrežnjači, gde ogroman broj nervnih ćelija zaduženih za osete boja i tame i svetla šalje izveštaj mozgu, i to brzinom od 120 kilometara na sat. Aktivira se i uho koje prikuplja zvučne nadražaje, kao što su boja glasa, način smeha i sl. Kako svaki čovek ima svoj miris tela, i osećaj njuha takođe se uključuje u dobijanje u mozgu opšte slike o osobi.-Sve ove primljene nadražaje veliki mozak upoređuje s utiscima prikupljenim u dosadašnjem životu. Ako se pri ovom upoređenju jave negativne ocene neke osobe, reakcija organizma izostane, ali ako osoba dobije visoke ocene, u mozgu nastaje uzbuđenost. Velika većina od 14 milijardi nervnih ćelija u kori velikog mozga daje naredbu hipotalamusu, a on nadbubrežnoj žlezdi, koja izlučuje adrenalin noradrenalin. Već u maloj količini ovi hormoni uzrokuju mnoštvo zbivanja u organizmu .Od prvog pogleda na neku osobu do izlučivanja hormona prođe svega četiri sekunde, a ovo vreme sasvim je dovoljno da nekoga doživljavamo kao privlačnog ili ne. Svaki dodir s ovom osobom na organizam deluje kao elektrošok. Događaju se promene u telu: vratni mišići se zatežu, oseća se podrhtavanje u želucu, napinju se mišići bokova i bedara, srčani otkucaji su brži od 30 do 60 posto, disanje je takođe ubrzano... Dolazi do novog nadražaja i lučenja drugih hormona, tako da se šire disajni putevi i pluća, jetra i bubrezi pojačano rade, sužavaju se arterije, usta postaju suva. Sve ovo prati i proširenje zenica.Omamljuje kao drogaS hemijskog stanovišta, ljubav je droga, pa zato nije čudo što je strastvena ljubav oblik opsesije s dodatkom malo delirijuma. Opsesija je zato što se u tom razdoblju misli samo na voljenu osobu, a delirijum - jer se veruje da je ona najbolja na svetu.Jan 12, 2016 1006
-
Danas nije retkost čuti i videti da veliki broj ljudi sve češće izbegava emotivno vezivanje. Šta može biti razlog tome? Da li je u pitanju to što se veliki broj mladih do kasnih godina ne odvaja od porodica, čime se blokira mogućnost osamostaljivanja? Širok je spektar problema s kojima se treba suočiti, od potpunog gubitka kompasa za realnost, preko pesimizma do prevelike ukorenjenosti u realnost koja ne izgleda svetlo.Problemi u društvu uvek se reflektuju na naše psihičko stanje. To je nemoguće izbeći. Porodični konflikti, kontakti s drugim ljudima, seksualni problemi... Kako u tom moru problema sagledati sebe, preispitati sopstvenu ulogu i odgovoriti na pitanje: "Ko sam ja?" A nekada je teret Amorove strele i slomljenog srca bio najveći problem s kojim smo se susretali... Nažalost, danas više nema iluzija o ljubavi, sve ređe se ulazi u praktična iskustva. Planirano se odustaje od emotivnog angažmana kako bi se izbegla patnja. Predstave o ljubavi postepeno se gube u savremenom društvu. Svet oko nas je surov i haotičan. Taj teret je prevelik da se ne bi odrazio na emotivni život. Da bismo došli do ljubavi, moramo da prepoznamo sebe, a za to je potrebno dosta strpljenja, volje, kontinuiranih pokušaja da se ljubav pronađe, odneguje i zadrži. Zbog toga ljubav zahteva adaptaciju na sebe i na osobu prema kojoj gajimo emocije. I mada je teško navići se na ljubavne poraze, nije nemoguće prevazići ih. Ljubav je tle na kojem možemo da padnemo, da se sapletemo, a da nas niko i ne pogleda posle toga. Ipak, to ne znači da treba izgubiti veru u ono što mogu da nam donesu lepe strane ljubavi. Najpogrešnije je distancirati se od ljubavnih pokušaja samo zato što bi neki od njih mogli da se okončaju neuspehom. Jednostavno, neophodno je malo više hrabrosti u nama da bi bilo malo više ljubavi u našim životima.1056 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Danas nije retkost čuti i videti da veliki broj ljudi sve češće izbegava emotivno vezivanje. Šta može biti razlog tome? Da li je u pitanju to što se veliki broj mladih do kasnih godina ne odvaja od porodica, čime se blokira mogućnost osamostaljivanja? Širok je spektar problema s kojima se treba suočiti, od potpunog gubitka kompasa za realnost, preko pesimizma do prevelike ukorenjenosti u realnost koja ne izgleda svetlo.Problemi u društvu uvek se reflektuju na naše psihičko stanje. To je nemoguće izbeći. Porodični konflikti, kontakti s drugim ljudima, seksualni problemi... Kako u tom moru problema sagledati sebe, preispitati sopstvenu ulogu i odgovoriti na pitanje: "Ko sam ja?" A nekada je teret Amorove strele i slomljenog srca bio najveći problem s kojim smo se susretali... Nažalost, danas više nema iluzija o ljubavi, sve ređe se ulazi u praktična iskustva. Planirano se odustaje od emotivnog angažmana kako bi se izbegla patnja. Predstave o ljubavi postepeno se gube u savremenom društvu. Svet oko nas je surov i haotičan. Taj teret je prevelik da se ne bi odrazio na emotivni život. Da bismo došli do ljubavi, moramo da prepoznamo sebe, a za to je potrebno dosta strpljenja, volje, kontinuiranih pokušaja da se ljubav pronađe, odneguje i zadrži. Zbog toga ljubav zahteva adaptaciju na sebe i na osobu prema kojoj gajimo emocije. I mada je teško navići se na ljubavne poraze, nije nemoguće prevazići ih. Ljubav je tle na kojem možemo da padnemo, da se sapletemo, a da nas niko i ne pogleda posle toga. Ipak, to ne znači da treba izgubiti veru u ono što mogu da nam donesu lepe strane ljubavi. Najpogrešnije je distancirati se od ljubavnih pokušaja samo zato što bi neki od njih mogli da se okončaju neuspehom. Jednostavno, neophodno je malo više hrabrosti u nama da bi bilo malo više ljubavi u našim životima.Jan 12, 2016 1056
-
U svakoj vezi bar ponekad dođe do svađa, u nekim vezama češće, u nekim ređe. Svađa sama po sebi nije zlo. Ona može biti način da se reše neki problemi koji bi, ako se ignorišu i guraju pod tepih, mogli i da unište vezu - ali treba umeti svađati se. Između ostalog, to znači i da treba da umete da saslušate argumente svog partnera ili partnerke.To može zvučati kao nešto samo po sebi očigledno, ali nije, bar sudeći po tome koliko ljudi, dok osoba s kojom se svađaju izlaže svoje, i ne slušaju šta ta osoba priča nego nestrpljivo čekaju svoj red da dreknu, to jest, samo skupljaju protivargumente. Od onoga što osoba s kojom se svađaju (u ovom slučaju, voljena osoba) kaže oni će čuti samo ono za šta mogu da smisle protivargument, ostalo neće ni konstatovati, a kamoli da još i razmotre argumente nekoga koga bi ipak trebalo da vole, cene i poštuju. Sad bi neko mogao da kaže da ni "voljena osoba" njega ne sluša - i to bi bio tipičan primer neslušanja osobe koja to kaže. Ne možete ni čarobnim štapićem ni nekakvim dugmićima (kao za upotrebu nekog aparata) kontrolisati kako će se bilo ko ponašati, ali možete kontrolisati kako ćete se ponašati vi - i na vama je da se korektno ponašate vi. A u ovom slučaju na vama je da zaista saslušate i razmotrite argumente voljene osobe. Naravno, ovo ne može funkcionisati ako se tako ne ponašaju obe strane - ali, kao što smo rekli, na vama je da vi budete korektni. A ako vas voljena osoba konstantno ne sluša i konstantno joj nije stalo do onoga što joj govorite, onda tu teško da može biti govora o ljubavi, pa i o vezi. Dakle, ma koliko bili ljuti, ma koliko žestoka bila svađa s voljenom osobom, potrudite se da je saslušate, jer drugačije se ni sukob ne može rešiti. Da i ne spominjemo da je jedan od najčešćih uzroka raskida baš taj što ljudi osećaju da ih voljena osoba uopšte ne sluša i ne razume - nemojte i vi biti takvi, ne ako to možete da izbegnete.1164 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa U svakoj vezi bar ponekad dođe do svađa, u nekim vezama češće, u nekim ređe. Svađa sama po sebi nije zlo. Ona može biti način da se reše neki problemi koji bi, ako se ignorišu i guraju pod tepih, mogli i da unište vezu - ali treba umeti svađati se. Između ostalog, to znači i da treba da umete da saslušate argumente svog partnera ili partnerke.To može zvučati kao nešto samo po sebi očigledno, ali nije, bar sudeći po tome koliko ljudi, dok osoba s kojom se svađaju izlaže svoje, i ne slušaju šta ta osoba priča nego nestrpljivo čekaju svoj red da dreknu, to jest, samo skupljaju protivargumente. Od onoga što osoba s kojom se svađaju (u ovom slučaju, voljena osoba) kaže oni će čuti samo ono za šta mogu da smisle protivargument, ostalo neće ni konstatovati, a kamoli da još i razmotre argumente nekoga koga bi ipak trebalo da vole, cene i poštuju. Sad bi neko mogao da kaže da ni "voljena osoba" njega ne sluša - i to bi bio tipičan primer neslušanja osobe koja to kaže. Ne možete ni čarobnim štapićem ni nekakvim dugmićima (kao za upotrebu nekog aparata) kontrolisati kako će se bilo ko ponašati, ali možete kontrolisati kako ćete se ponašati vi - i na vama je da se korektno ponašate vi. A u ovom slučaju na vama je da zaista saslušate i razmotrite argumente voljene osobe. Naravno, ovo ne može funkcionisati ako se tako ne ponašaju obe strane - ali, kao što smo rekli, na vama je da vi budete korektni. A ako vas voljena osoba konstantno ne sluša i konstantno joj nije stalo do onoga što joj govorite, onda tu teško da može biti govora o ljubavi, pa i o vezi. Dakle, ma koliko bili ljuti, ma koliko žestoka bila svađa s voljenom osobom, potrudite se da je saslušate, jer drugačije se ni sukob ne može rešiti. Da i ne spominjemo da je jedan od najčešćih uzroka raskida baš taj što ljudi osećaju da ih voljena osoba uopšte ne sluša i ne razume - nemojte i vi biti takvi, ne ako to možete da izbegnete.Jan 12, 2016 1164
-
Kakav bi bio vrt bez bilja? Pust i tužan! A stan bez sobnih biljaka? Možemo reći da su one pravi zeleni prijatelji koji stvaraju domaću atmosferu i doprinose tome da se osećamo zdravo.Bacite pogled na neki katalog ili izložbu nameštaja: izgled svake prostorije za stanovanje pre svega savršeno upotpunjavaju dekorativne palme, fligranska paprat ili rascvetali hibiskus. Ushićenje lepim sobnim rastinjem, naravno, ne bi dugo trajalo ako bi dekorativne saksije odjednom prestale to da budu, samo zato što su stajale u tamnom, neodgovarajućem uglu sobe. Zbog toga je važno da na odgovarajućem mestu za biljku treba imati i optimalne uslove za njenu negu. Kupovina biljaka U suštini, osnova uspešne nege nalazi se u samoj kupovini. Ukoliko vodite računa o nekoliko jednostavnih pravila, imaćete sporije ali utoliko duže zadovoljstvo sa vašim novim biljnim stanarom. Izvori nabavke – Posude sa cvećem mogu se nabaviti na najrazličitijim mestima. Osim bogatog izbora cveća, vrtni centri i specijalizovane trgovine najčešće daju i stručne, pouzdane savete. Proizvođači često smatraju da je dobra prilika za reklamu i nedeljna pijaca sa oazama ukrasnog bilja. To se odnosi i na robne kuće, prodavnice nameštaja ili sadnica, a teško je videti i supermarket bez cveća u saksijama. Osnovno poznavanje unutrašnjeg zelenila kao zadatak za projektante Arhitekte i dizajneri enterijera često u svojim idejnim projektima ili 3D modelima klijentima prikazuju položaj unutrašnjeg zelenila. Naravno, najčešće se govori o običnom vizuelnom triku da bi neki prostor izgledao prijatniji. Kasnije, tokom izvođenja projekta i nakon predaje projekta saksija, žardinjera ili puzavica, nisu na onom mestu koje je za njih bilo predviđeno projektom. Istina, zelenilo se može posmatrati samo kao još jedan od sličnih trikova za prodaju projekta, ali, dovoljno je znati samo nekoliko osnovnih informacija ili smernica u slučaju da klijent zatraži savet od svog projektanta, ili da, u najgorem slučaju, zaista kupi i postavi zelenilo u onaj ugao prostorije u kom je biljka tek radi reda nacrtana u projektu. Svakako, najbolje bi bilo da projektni biro ili studio za projektovanje enterijera naprave saradnju sa stručnjakom koji jednostavno, dostupno i brzo može da na najbolji mogući način odredi položaj i vrstu biljaka u budućem prostoru... Pitanje smeštaja – Prvi i najvažniji kriterijum pri izboru biljke treba da bude njen kasniji smeštaj. Da bi i dalje rasla treba da znamo gde je stajala pre, u kakvoj prostoriji, pod kojim osvetljenjem i temperaturnim uslovima. Ako niste sigurni u pogledu osnovnih zahteva biljke, neophodan vam je savet stručnjaka. Čest je slučaj i da se uputstvo za negu nalazi na etiketi u posudi u kojoj je biljka smeštena. Osim toga, razmislite o tome da će biljke u izvesnom periodu rasti veoma brzo i pobrinite se da im obezbedite dovoljno mesta za rast. Šta treba imati u vidu prilikom kupovine biljaka – Dobro negovana biljka prepoznaje se, recimo, po jedrom rastu. Dugi, tanki izdanci znače da je biljka bila na mestu koje nije imalo dovoljno svetlosti. Požutelo lišće na nižim delovima biljke, takođe može biti prouzrokovano nedostatkom svetlosti, ali i nedostatkom hranljivih materija. Često viđeni smeđi vrhovi lišća znak su suvoće ili nedovoljne provetrenosti prostorije. Najbolje se prodaju biljke čiji se pupoljci još nisu otvorili. Kod nekih cvetova, recimo hibiskusa ili pasiflore postoji opasnost da se mladi pupoljci ne otvore na novom staništu. Poželjno je i obratiti pažnju na posudu (saksiju). U premalim posudama, nega biljaka je gotovo u svemu otežana, počev od zalivanja i đubrenja. Zemlja mora biti dovoljno vlažna; većina biljaka podnosi onoliko vlage koliko je potrebno da je sačuva od isušivanja i to u posudi u kojoj biljci neće biti tesno usled čega bi uvenula. Potreban je naročit oprez ako je posuda vlažna a listovi vise. To je često dokaz da je koren truo. Sve u svemu, podrazumeva se da biljke treba da budu zdrave. Ukoliko je to moguće, ispitajte pri kupovini nešto mlađe listove ili pregledajte donju stranu lišća izraslog odmah iznad zemlje. Pretpostavka je da se na ovom mestu nalaze štetočine. Gljivice se lako mogu prepoznati po brašnjavosti listova koji su zaraženi. Kupljenu biljku transportujte vodeći računa o neophodnim merama opreza. Duži boravak u pregrejanim kolima može naškoditi biljci kao i hladnoća ili promaja. Mesto za biljku u kući U poređenju sa zimskom baštom, mesto na prozorskom ramu za većinu biljaka predstavlja nepovoljne uslove. Glavni uzroci njihovog stradanja u tom slučaju su suv, topao vazduh, ili zimi nedostatak svetlosti i protoka vazduha. Biljke su izložene stresu i reaguju stagnacijom u rastu, pojavom bolesti i štetočina. Sledeći problem je taj što različite vrste biljaka u istoj sobi većinom imaju i različite zahteve u pogledu okruženja. Biljke po pravilu stavljamo na prozorski ram ili blizu prozora. Međutim, veoma atraktivno deluju ako ih stavimo tamo gde se biljke ne očekuju, u kupatilo ili predsoblje. Biljke na neobičnim mestima u kući Pretpostavimo da u kupatilu ima dovoljno dnevne svetlosti i da ono zbog toga može biti idealno mesto za paprat. Paprat uspeva uz malo svetlosti i potreban joj je ne previše hladan prostor sa visokom vlažnošću vazduha. Ako ne želite da se odreknete cveća u kupatilu, potražite mesečev cvet (Spathiphyllum), kojem takođe prija umerena hladovina a i lak je za održavanje. U predsoblju je ograničavajući faktor nedostatak dnevne svetlosti. Ovaj deo stana može se potpuno oživeti lepim zelenim biljem. Na njihovo trajanje svakako će uticati neka vrsta veštačkog osvetljenja. Veoma često ulazni deo kuće nameće se kao zgodno mesto za postavljanje biljaka. Biljke se tu obično ostavljaju za vreme hladnih godišnjih doba, ali i kada su velike temperaturne razlike. Dovoljno svetlosti je osnovni uslov da pokušate sa velikom juka palmom ili kaučukovim drvetom. Mnogi od nas uglavnom znaju sobne biljke koje nisu u prirodnom obliku, već su specijalne sorte ili vrste. Pokazaćemo na primerima da se na osnovu porekla nekih biljaka mogu znati i njihove potrebe. Ehmeja (Aechmea fasciata) – centralna oblast u kojoj se prostire ova vrsta bromelije su tropske kišne i maglovite šume Brazila. Raste ili na zemlji ili kao parazitska biljka na granama drveća. Uslovi pod kojima ehmeja dobro napreduje jesu ujednačeno visoke temperature, relativno svetlo stanište bez direktne sunčeve svetlosti i izuzetno vlažan vazduh sa preko 90% vlage. Zelenilo i LEED standard LEED standard za sertifikaciju zelenih zgrada ima nekoliko kategorija u kojima uz pomoć zelenila mogu da se obezbede dodatni poeni. U kategoriji Water Efficiency - poeni se mogu dobiti pažljivim izborom tipa zelenila i sistema za navodnjavanje, dok se dodelom poena u kategoriji Indoor Environmental Quality između ostalog podstiče i obezbeđivanje prirodnog osvetljenja i poboljšanje zvučnih karakteristika zgrade, dakle dve karakteristike koje mogu biti blisko povezane sa unutrašnjim zelenilom. Pored ovih, zelenilo može doneti i poene u nekoliko drugih kategorija, pa arhitekte sa njim treba da računaju bilo da se radi o zelenom krovu, uređenju parcele ili unutrašnjem zelenilu. Podsetimo, zgrade koje imaju LEED sertifikat prosečno su 2% skuplje tokom projektovanja i izgradnje od ostalih (na uzorku od više hiljada), a kvadratni metar ovakve zgrade u SAD skuplji je od običnog kvadrata i za preko hiljadu dolara. U kući ćemo bromeliju staviti u svetlu, sunčanu sobu. Pri jakom osvetljenju leti, pak, moraćemo ili da zamračimo prostoriju ili da biljku premestimo na senovito mesto. Temperatura ne bi smela da padne ispod 18oC, a optimalna je između 20-22oC. Prska se i zaliva vodom bez krečnjaka. Juka (Yucca elephantipes) – sa njom se postupa kao sa rastinjem agave iz Srednje i Severne Amerike. Tamo napreduje na relativno suvim staništima, odgovaraju joj visoke temperature i direktna izloženost suncu, mada se može održati i na niskim noćnim temperaturama do tačke mržnjenja. Kod nas juka najbolje uspeva u vreme kada nema mrazeva, na najtoplijem i najsunčanijem mestu na terasi ili u vrtu. U stanu je važno da tokom cele zime stoji na što svetlijem mestu i da temperatura bude nešto viša. Pogoduje joj prezimljavanje u svetlom i rashlađenom prostoru. Svetlost Naše oko prima dnevnu svetlost kao belu, zato što nije u stanju da pojedinačno identifikuje različite zrake od kojih je ona sastavljena. Oni se jedino mogu zapaziti kada se pojavi duga, svetlosna meteorološka pojava u formi luka sa bojama prizme, koja je proizvod prelamanja i odbijanja sunčevih zraka u kapima kiše. Kada bismo mogli prevesti ove boje u talasne dužine, onda bismo videli da najduže odgovaraju toplim bojama, a najkraće hladnim bojama. Ovakva podela je važna jer biljke ne vide kao što mi vidimo. Veoma su osetljive na plavo i crveno, koje apsorbuju, dok naše oči stimulišu boje žuta i zelena, koje biljke odbijaju. Količina svetlosti koju biljka primi može se izmeriti. Ona se izražava u luksu. Leti, na punom suncu, pored prozora okrenutog ka jugu, jačina svetlosti može dostići 100.000lx, što je prilično mnogo, jer se većina biljaka zadovoljava sa 5.000 do 10.000lx. Međutim, potrebno je da svetlosti ima konstantno, najmanje 6-8 sati, kako bi process rasta mogao dobro da se podstiče. Dve pojave dovode do problema: variranje jačine svetlosti i filtriranje svetla prozorskim staklom. Jačina svetlosti nije nikada ista tokom dana, dovoljno je da se pojavi oblak i da je prepolovi. Ona varira zavisno od relativnog položaja sunca koji se menja bez prestanka. Pošto je jačina sunčevih zraka ujutru slabija, dobro je da biljke kojima odgovara prosečna osvetljenost okrenete preme istoku ili severoistoku, a biljke kojima je potrebna jaka svetlost ka zapadu ili jugozapadu. Položaj biljaka u prostoriji je takođe presudan. Prolazeći kroz filter koji predstavljaju prozori, svetlost se prelama i tako smanjuje ugao incidencije svojih zraka. Ona gubi snagu i jačina joj opada veoma brzo sa prodiranjem u prostoriju. Ovaj gubitak svetlosti se povećava sa razdaljinom od prozora. U prostoru od 1,5 m u neposrednoj blizini prozora, biljka dobija maksimum svetlosti. Na udaljenosti od dva metra, biljka dobija četiri puta manje svetlosti, dok na udaljenosti od tri metra dobija devet puta manje svetlosti. Ovo ukazuje na nedostatak svetlosti koji vlada u našim enterijerima. Biljke koje se mogu postaviti na 3-4m od prozora: Nephrolepsis, Hedera, Begonia albopicta, Begonia maculata, Asparagus falcatus, Anthurium crystallinum, Ficus pumila, Fittonia... Biljke koje se mogu postaviti na 2-3m od prozora: Asplenium nidus, Begonia boweri, Mimosa pudica, Philodendron scandens, Tradescantia (tamnih listova), Fuchia... Biljke koje se mogu postaviti na 1-2m od prozora: Achimenes, Ananas, Araucaria, Asparagus setaceus, Caladium, Dieffenbachia, Gardenia, Passiflora... Biljke koje se mogu postaviti na 0-1m od prozora: Accacia, Euphorbia, Strelitzia, Tecoma, Yucca, Pelargonium, Nerium, Cassia, Carex, Adenium, Agave, Aloe, Asclepias... Osvetljenje Pošto su uslovi osvetljenosti u kući retko optimalni, problem se rešava ili pojačavanjem svetlosti dodatnim osvetljenjem, ili obrnuto, ublažavanjem sunčeve žege odgovarajućom zasenom. Ako biljke u kući imaju dovoljno čistog vazduha i veliku vlažnost, većina se može bez ikakve opasnosti izložiti punoj svetlosti. Videćete da je lišće postalo sjajnije. Počnite sa takvom aklimatizacijom u zimskom periodu, rezultat će biti mnogo bolji. Teško da biljke pate od suviše velike svetlosti u kući, pre bi se moglo reći da im svetlost nedostaje. Dimenzije prozora od bitnog su značaja, ali je ponekad dovoljno da se zidovi okreče u belo da bi odbijali svetlost i da bi se dobio svetliji ambijent. Možete takođe ojačati individualno osvetljenje jedne biljke postavljanjem komada belog kartona iza saksije, u pravcu prozora. Zimi, dodatno osvetljenje je skoro neophodno, za sve cvetne biljke i za biljke u saksijama koje su na udaljenosti od prozora većoj od 1 m . Koristite sijalice ili fluorescentne cevi koje su bogate ultravioletnim zracima. Leti, u vreme najveće vrućine, biljke veoma teško podnose nasilje jačine svetlosti. Postavljanje prozirne tkanine na prozore je najmanje što se može učiniti. Prozori okrenuti ka severu – Pošto dobijaju veoma malo direktnog sunca, prostorije okrenute ka severu dosta su mračne. Treba da se planira postavljanje dobre izolacije i dvostrukog stakla da bi se ograničile razlike u temperaturi. Biljke koje se mogu koristiti su: Aglaonema, Anthurium, Asparagus falcatus, Aspidistra, Asplenium bulbiferum, Campanula isophylla, Cissus, Ficus pumila, Fittonia... Prozori okrenuti ka jugu – Prozori okrenuti prema jugu primaju maksimum svetlosti, te u osunčanim klimama predvidite jaku ventilaciju i efikasne zastore. Veoma je koristan električni ovlaživač jer je visoka vlažnost neophodna. Biljke koje se mogu koristiti su: Ananas, Bougainvillea, kaktusi, Citrus, Cordyline, Ficus benjamin, Hibiscus, Hoya, Jasminum, Justicia, Passiflora, Yucca... Prozori okrenuti ka istoku – Prostorija dobija direktnu sunčevu svetlost ujutru, blagu svetlost veoma korisnu za biljke. Jedina mana prostorije okrenute ka istoku jeste što se brzo ohladi. Biljke koje se mogu koristiti su: Achimenes, Aechmea, Alocasia, Araucaria, Asparagus, Begonia, Caladium, Dieffenbachia, Dracaena... Prozori okrenuti zapadu – Do direktnog osunčavanja u prostoriji okrenutoj ka zapadu dolazi krajem dana. To je savršeno za regione sa veoma toplim letima, jer se u njoj lako održava umerena temperatura. Biljke koje se mogu koristiti su: Allamanda, Cycas, Ficus elastica, Monstera, Plumbago, Spathyphyllum... Reakcija na svetlost – Biljke privlači svetlost i one se tome ne mogu odupreti. U prirodi, normalan rast je vertikalan, jer sunčevi zraci greju uvek gornju stranu listova. Ipak, susrećemo izvesne izuzetke koji ukazuju na nužnu potrebu biljaka da se izlože svetlosti. Posmatrajmo seme koje nosi vetar i koje pada na gomilu kamenja. Ono nalazi malo potrebne zemlje za klijanje, a veliki blok iznad njega zaklanja mu svetlost. Pojavom koja se naziva fototropizam, mlada biljka, koja je tek počela da klija, sistematski će se uputiti prema ono malo svetlosti koju prima i pronaći će put za izlaz na slobodu. Nakon toga će početi da raste uspravno. Takvo ponašanje zapaža se kod kućnih biljaka suviše udaljenih od prozora, čije se stabljike povijaju prema izvoru svetlosti. Kada je svetlost nedovoljna, takvo ponašanje prati odumiranje odnosno formiranje slabih stabljika bez boje, što je siguran znak fiziološke neravnoteže. Sve dok se fototropsko ponašanje biljke svodi samo na povijanje stabljika, nije strašno. Dovoljno je da se saksija okrene za jednu četvrtinu kruga svakog meseca, da bi biljka sačuvala lepši vertikalni položaj. Takva intervencija mora se ograničiti na vrste lisno dekorativne jer varijacije svetlosti, čak i najslabije, mogu biti pogubne po cvetno dekorativne biljke. Temperatura Biljke koje se uzgajaju u kući nalaze se u veoma specifičnim klimatskim uslovima. U vezi sa temperaturom, uticaj godišnjih doba ne postoji. Da bismo izbegli probleme sa biljkama u kući, dovoljno je da se održava temperatura ≤20oC zimi i 23oC leti. U prvom slučaju, dovoljno je da se koristi termostat kako bi se regulisao rad radijatora. U toku letnjih perioda, provetravanjem se postiže prirodna klimatizacija. Pogrešno je verovanje da je za biljake tropskog porekla, u kući dobro u pregrejanim prostorijama. Temperatura i vlažnost usko su povezani. Što je biljci toplije, potrebniji joj je vlažan vazduh. Prvo, da bi nadoknadila prirodnu transpiraciju, drugo, da bi bolje podnela visoke temperature. Treba imati na umu i da je većina biljaka sposobna da se prilagodi uslovima manje toplote u odnosu na svoje biološko stanište (biotop). Zato je najbolje da se postepeno aklimatizuju, izlaganjem sve nižoj temperaturi. Regulišite grejanje tako da se temperatura spusti za 2oC u toku noći prvog meseca, a zatim smanjujte temperaturu za 1oC na svakih 30 dana, sve dok ne dobijete razliku od 5oC između dnevne i noćne temperature. Takvu razliku podnosi većina biljaka. Podizanje temperature – Biljke nikada ne treba da stoje u neposrednoj blizini izvora toplote. Pošto sunčani dani zavise od od ćudi godišnjih doba i od mnogih atmosferskih poremećaja kojima su izloženi naši umereni regioni, neophodan je dadatnni izvor toplote. Za biljke, to su elektrišni radijatori sa indukcijom jer greju ravnomerno i nisu izvori koji na dodir nanose opekotine. Klasični radijatori sa toplom vodom takođe daju dobre rezultate. Međutim, treba izbegavati modele sa izduvavanjem jer isušuju vazduh. Ukoliko u kući imate kamin, biljke treba postaviti što dalje od njega. Ako se opredelite za centralno grejanje, za biljke je idealno da radijatori budu što veći. To će omogućiti da se smanji temperatura izvora grejanja i da se prostorija ravnomernije zagreva. U stanu, sistem podnog grejanja ne odgovara biljkama jer suviše suši vazduh. Smanjenje temperature – Mnogo je lakše osvežiti jednu prostoriju nego je zagrejati. Veoma je teško kontrolisati biljke ukoliko je temperatura iznad 22-24oC. Klima uređaji imaju manu jer isušuju vazduh. Ipak klima uređaji mogu se povremeno koristiti ali biljku je u tom slučaju neophodno zalivati raspršivačima vode tj. orošavati ih. Vodite računa da izvor svežeg vazduha ne postavite suviše blizu biljaka, jer može doći do oštećenja lišća. Najbolji način za rashlađivanje prostorije je provetravanje. Provetravanje Redovno obnavljanje vazduha u prostorijama kuće neophodno je za dobro zdravlje biljaka. Provetravanje je odličan regulator unutrašnje temperature, najprirodniji mogući metod klimatizacije. Treba da se vrši blago, bez izazivanja promaje koja ne prija biljkama. Kao i sva živa bića i biljke dišu, koristeći kiseonik kao gorivo za svoja tkiva. Kod biljaka, disanje je povezano sa potrošnjom šećera koje biljke dobijaju procesom fotosinteze. Ako zbog preterane temperature i nedostatka svetlosti disajna aktivnost krene prema fotosintezi, u kojoj se kao izvor energije koristi sunčeva svetlost, biljka odumire. Od velikog je značaja da se vazduh u prostoriji redovno obnavlja. Da bi koristilo, kretanje vazduha treba da bude neopaženo. Proverite recimo da li se lišće pomera. Ako leluja, postoji mogućnost da će biljka pre ili kasnije pokazivati simptome udara hladnoće, gubitak boje lišća ili naglo opadanje pupoljaka, čak pre nego što se otvore. Jedan od najčešćih razloga neuspeha uzgajanja biljaka u kući jeste izlaganje promaji. Kada je spoljna temperatura približno jednaka temperaturi u prostoriji, nemate čega da se bojite. Naprotiv, promaja je često jedino rešenje za poboljšanje temperature u kući u vreme velikih vrućina. Međutim, dovoljno je da postoji razlika od samo 3°C između temperature napolju i u kući pa da se oseti kretanje hladnog vazduha koji biljke zaista ne podnose. Nikada ne otvarajte sve prozore u isto vreme. OTROVNE BILJKE Pojedine sobne biljke sadrže materije koje kod ljudi i životinja izazivaju alergijske reakcije ili trovanja. Postoji opasnost da deca otkinu deo biljke i stave ga u usta, te zbog toga neke biljke ne treba držati u sobi ili ih treba staviti van domašaja dece. Smatra se da su opasne biljke: Codiacum variegatum – sadrži bezbojnu mlečnu tečnost koja u dodiru sa kožom stvara ekceme Diffenbachia seguine – svi delovi biljke sadrže oksalatne kristale koji prouzrokuju oticanje sluzokože ili upale Solanum pseudocapsicum – konzumiranje njegovih plodova izaziva mučninu, bolove u stomaku i pospanost Primula obconica – u korenskim dlačicama i na listovima nalazi se sekret primin (kod osetljivih osoba izaziva teške promene na koži). Veoma je važno da ne postavljate biljke pored ulaznih vrata u zimskom periodu. Nagli, česti ulasci svežeg vazduha bili bi po njih fatalni. Imajte na umu ovu pojavu kada kupujete biljke zimi. Ne uzimajte nikada biljke koje su bile pod vedrim nebom, sigurno je da su ostale preosetljive zbog loših uslova držanja. Mnogim osetljivim vrstama kao što su orhideje, biljke mesožderi i većina biljaka dlakavih listova, prija blizina ventilatora koji se okreće malom brzinom. Razređivanjem vazduha sprečava se pojava vlage, čime se znatno umanjuje mogućnost pojave bolesti ili truljenja. Osim navedenih uslova, prilikom gajenja biljaka u enterijeru važno je voditi računa i o mnogim drugim stvarima kao što su vlažnost vazduha, zalivanje, đubrenje, borba protiv bolesti i štetočina, orezivanje, čišćenje, presađivanje, odabir saksija i slično. Nije dovoljno kupiti biljku, staviti je u prostoriju i očekivati da će ona sama o sebi da se stara. Da bi vaše biljke uspešno rasle i razvijale se, treba uložiti puno truda i konsultovati se sa stručnjacima ili pak stručnom literaturom. preuzeto sa OVDE1588 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Kakav bi bio vrt bez bilja? Pust i tužan! A stan bez sobnih biljaka? Možemo reći da su one pravi zeleni prijatelji koji stvaraju domaću atmosferu i doprinose tome da se osećamo zdravo.Bacite pogled na neki katalog ili izložbu nameštaja: izgled svake prostorije za stanovanje pre svega savršeno upotpunjavaju dekorativne palme, fligranska paprat ili rascvetali hibiskus. Ushićenje lepim sobnim rastinjem, naravno, ne bi dugo trajalo ako bi dekorativne saksije odjednom prestale to da budu, samo zato što su stajale u tamnom, neodgovarajućem uglu sobe. Zbog toga je važno da na odgovarajućem mestu za biljku treba imati i optimalne uslove za njenu negu. Kupovina biljaka U suštini, osnova uspešne nege nalazi se u samoj kupovini. Ukoliko vodite računa o nekoliko jednostavnih pravila, imaćete sporije ali utoliko duže zadovoljstvo sa vašim novim biljnim stanarom. Izvori nabavke – Posude sa cvećem mogu se nabaviti na najrazličitijim mestima. Osim bogatog izbora cveća, vrtni centri i specijalizovane trgovine najčešće daju i stručne, pouzdane savete. Proizvođači često smatraju da je dobra prilika za reklamu i nedeljna pijaca sa oazama ukrasnog bilja. To se odnosi i na robne kuće, prodavnice nameštaja ili sadnica, a teško je videti i supermarket bez cveća u saksijama. Osnovno poznavanje unutrašnjeg zelenila kao zadatak za projektante Arhitekte i dizajneri enterijera često u svojim idejnim projektima ili 3D modelima klijentima prikazuju položaj unutrašnjeg zelenila. Naravno, najčešće se govori o običnom vizuelnom triku da bi neki prostor izgledao prijatniji. Kasnije, tokom izvođenja projekta i nakon predaje projekta saksija, žardinjera ili puzavica, nisu na onom mestu koje je za njih bilo predviđeno projektom. Istina, zelenilo se može posmatrati samo kao još jedan od sličnih trikova za prodaju projekta, ali, dovoljno je znati samo nekoliko osnovnih informacija ili smernica u slučaju da klijent zatraži savet od svog projektanta, ili da, u najgorem slučaju, zaista kupi i postavi zelenilo u onaj ugao prostorije u kom je biljka tek radi reda nacrtana u projektu. Svakako, najbolje bi bilo da projektni biro ili studio za projektovanje enterijera naprave saradnju sa stručnjakom koji jednostavno, dostupno i brzo može da na najbolji mogući način odredi položaj i vrstu biljaka u budućem prostoru... Pitanje smeštaja – Prvi i najvažniji kriterijum pri izboru biljke treba da bude njen kasniji smeštaj. Da bi i dalje rasla treba da znamo gde je stajala pre, u kakvoj prostoriji, pod kojim osvetljenjem i temperaturnim uslovima. Ako niste sigurni u pogledu osnovnih zahteva biljke, neophodan vam je savet stručnjaka. Čest je slučaj i da se uputstvo za negu nalazi na etiketi u posudi u kojoj je biljka smeštena. Osim toga, razmislite o tome da će biljke u izvesnom periodu rasti veoma brzo i pobrinite se da im obezbedite dovoljno mesta za rast. Šta treba imati u vidu prilikom kupovine biljaka – Dobro negovana biljka prepoznaje se, recimo, po jedrom rastu. Dugi, tanki izdanci znače da je biljka bila na mestu koje nije imalo dovoljno svetlosti. Požutelo lišće na nižim delovima biljke, takođe može biti prouzrokovano nedostatkom svetlosti, ali i nedostatkom hranljivih materija. Često viđeni smeđi vrhovi lišća znak su suvoće ili nedovoljne provetrenosti prostorije. Najbolje se prodaju biljke čiji se pupoljci još nisu otvorili. Kod nekih cvetova, recimo hibiskusa ili pasiflore postoji opasnost da se mladi pupoljci ne otvore na novom staništu. Poželjno je i obratiti pažnju na posudu (saksiju). U premalim posudama, nega biljaka je gotovo u svemu otežana, počev od zalivanja i đubrenja. Zemlja mora biti dovoljno vlažna; većina biljaka podnosi onoliko vlage koliko je potrebno da je sačuva od isušivanja i to u posudi u kojoj biljci neće biti tesno usled čega bi uvenula. Potreban je naročit oprez ako je posuda vlažna a listovi vise. To je često dokaz da je koren truo. Sve u svemu, podrazumeva se da biljke treba da budu zdrave. Ukoliko je to moguće, ispitajte pri kupovini nešto mlađe listove ili pregledajte donju stranu lišća izraslog odmah iznad zemlje. Pretpostavka je da se na ovom mestu nalaze štetočine. Gljivice se lako mogu prepoznati po brašnjavosti listova koji su zaraženi. Kupljenu biljku transportujte vodeći računa o neophodnim merama opreza. Duži boravak u pregrejanim kolima može naškoditi biljci kao i hladnoća ili promaja. Mesto za biljku u kući U poređenju sa zimskom baštom, mesto na prozorskom ramu za većinu biljaka predstavlja nepovoljne uslove. Glavni uzroci njihovog stradanja u tom slučaju su suv, topao vazduh, ili zimi nedostatak svetlosti i protoka vazduha. Biljke su izložene stresu i reaguju stagnacijom u rastu, pojavom bolesti i štetočina. Sledeći problem je taj što različite vrste biljaka u istoj sobi većinom imaju i različite zahteve u pogledu okruženja. Biljke po pravilu stavljamo na prozorski ram ili blizu prozora. Međutim, veoma atraktivno deluju ako ih stavimo tamo gde se biljke ne očekuju, u kupatilo ili predsoblje. Biljke na neobičnim mestima u kući Pretpostavimo da u kupatilu ima dovoljno dnevne svetlosti i da ono zbog toga može biti idealno mesto za paprat. Paprat uspeva uz malo svetlosti i potreban joj je ne previše hladan prostor sa visokom vlažnošću vazduha. Ako ne želite da se odreknete cveća u kupatilu, potražite mesečev cvet (Spathiphyllum), kojem takođe prija umerena hladovina a i lak je za održavanje. U predsoblju je ograničavajući faktor nedostatak dnevne svetlosti. Ovaj deo stana može se potpuno oživeti lepim zelenim biljem. Na njihovo trajanje svakako će uticati neka vrsta veštačkog osvetljenja. Veoma često ulazni deo kuće nameće se kao zgodno mesto za postavljanje biljaka. Biljke se tu obično ostavljaju za vreme hladnih godišnjih doba, ali i kada su velike temperaturne razlike. Dovoljno svetlosti je osnovni uslov da pokušate sa velikom juka palmom ili kaučukovim drvetom. Mnogi od nas uglavnom znaju sobne biljke koje nisu u prirodnom obliku, već su specijalne sorte ili vrste. Pokazaćemo na primerima da se na osnovu porekla nekih biljaka mogu znati i njihove potrebe. Ehmeja (Aechmea fasciata) – centralna oblast u kojoj se prostire ova vrsta bromelije su tropske kišne i maglovite šume Brazila. Raste ili na zemlji ili kao parazitska biljka na granama drveća. Uslovi pod kojima ehmeja dobro napreduje jesu ujednačeno visoke temperature, relativno svetlo stanište bez direktne sunčeve svetlosti i izuzetno vlažan vazduh sa preko 90% vlage. Zelenilo i LEED standard LEED standard za sertifikaciju zelenih zgrada ima nekoliko kategorija u kojima uz pomoć zelenila mogu da se obezbede dodatni poeni. U kategoriji Water Efficiency - poeni se mogu dobiti pažljivim izborom tipa zelenila i sistema za navodnjavanje, dok se dodelom poena u kategoriji Indoor Environmental Quality između ostalog podstiče i obezbeđivanje prirodnog osvetljenja i poboljšanje zvučnih karakteristika zgrade, dakle dve karakteristike koje mogu biti blisko povezane sa unutrašnjim zelenilom. Pored ovih, zelenilo može doneti i poene u nekoliko drugih kategorija, pa arhitekte sa njim treba da računaju bilo da se radi o zelenom krovu, uređenju parcele ili unutrašnjem zelenilu. Podsetimo, zgrade koje imaju LEED sertifikat prosečno su 2% skuplje tokom projektovanja i izgradnje od ostalih (na uzorku od više hiljada), a kvadratni metar ovakve zgrade u SAD skuplji je od običnog kvadrata i za preko hiljadu dolara. U kući ćemo bromeliju staviti u svetlu, sunčanu sobu. Pri jakom osvetljenju leti, pak, moraćemo ili da zamračimo prostoriju ili da biljku premestimo na senovito mesto. Temperatura ne bi smela da padne ispod 18oC, a optimalna je između 20-22oC. Prska se i zaliva vodom bez krečnjaka. Juka (Yucca elephantipes) – sa njom se postupa kao sa rastinjem agave iz Srednje i Severne Amerike. Tamo napreduje na relativno suvim staništima, odgovaraju joj visoke temperature i direktna izloženost suncu, mada se može održati i na niskim noćnim temperaturama do tačke mržnjenja. Kod nas juka najbolje uspeva u vreme kada nema mrazeva, na najtoplijem i najsunčanijem mestu na terasi ili u vrtu. U stanu je važno da tokom cele zime stoji na što svetlijem mestu i da temperatura bude nešto viša. Pogoduje joj prezimljavanje u svetlom i rashlađenom prostoru. Svetlost Naše oko prima dnevnu svetlost kao belu, zato što nije u stanju da pojedinačno identifikuje različite zrake od kojih je ona sastavljena. Oni se jedino mogu zapaziti kada se pojavi duga, svetlosna meteorološka pojava u formi luka sa bojama prizme, koja je proizvod prelamanja i odbijanja sunčevih zraka u kapima kiše. Kada bismo mogli prevesti ove boje u talasne dužine, onda bismo videli da najduže odgovaraju toplim bojama, a najkraće hladnim bojama. Ovakva podela je važna jer biljke ne vide kao što mi vidimo. Veoma su osetljive na plavo i crveno, koje apsorbuju, dok naše oči stimulišu boje žuta i zelena, koje biljke odbijaju. Količina svetlosti koju biljka primi može se izmeriti. Ona se izražava u luksu. Leti, na punom suncu, pored prozora okrenutog ka jugu, jačina svetlosti može dostići 100.000lx, što je prilično mnogo, jer se većina biljaka zadovoljava sa 5.000 do 10.000lx. Međutim, potrebno je da svetlosti ima konstantno, najmanje 6-8 sati, kako bi process rasta mogao dobro da se podstiče. Dve pojave dovode do problema: variranje jačine svetlosti i filtriranje svetla prozorskim staklom. Jačina svetlosti nije nikada ista tokom dana, dovoljno je da se pojavi oblak i da je prepolovi. Ona varira zavisno od relativnog položaja sunca koji se menja bez prestanka. Pošto je jačina sunčevih zraka ujutru slabija, dobro je da biljke kojima odgovara prosečna osvetljenost okrenete preme istoku ili severoistoku, a biljke kojima je potrebna jaka svetlost ka zapadu ili jugozapadu. Položaj biljaka u prostoriji je takođe presudan. Prolazeći kroz filter koji predstavljaju prozori, svetlost se prelama i tako smanjuje ugao incidencije svojih zraka. Ona gubi snagu i jačina joj opada veoma brzo sa prodiranjem u prostoriju. Ovaj gubitak svetlosti se povećava sa razdaljinom od prozora. U prostoru od 1,5 m u neposrednoj blizini prozora, biljka dobija maksimum svetlosti. Na udaljenosti od dva metra, biljka dobija četiri puta manje svetlosti, dok na udaljenosti od tri metra dobija devet puta manje svetlosti. Ovo ukazuje na nedostatak svetlosti koji vlada u našim enterijerima. Biljke koje se mogu postaviti na 3-4m od prozora: Nephrolepsis, Hedera, Begonia albopicta, Begonia maculata, Asparagus falcatus, Anthurium crystallinum, Ficus pumila, Fittonia... Biljke koje se mogu postaviti na 2-3m od prozora: Asplenium nidus, Begonia boweri, Mimosa pudica, Philodendron scandens, Tradescantia (tamnih listova), Fuchia... Biljke koje se mogu postaviti na 1-2m od prozora: Achimenes, Ananas, Araucaria, Asparagus setaceus, Caladium, Dieffenbachia, Gardenia, Passiflora... Biljke koje se mogu postaviti na 0-1m od prozora: Accacia, Euphorbia, Strelitzia, Tecoma, Yucca, Pelargonium, Nerium, Cassia, Carex, Adenium, Agave, Aloe, Asclepias... Osvetljenje Pošto su uslovi osvetljenosti u kući retko optimalni, problem se rešava ili pojačavanjem svetlosti dodatnim osvetljenjem, ili obrnuto, ublažavanjem sunčeve žege odgovarajućom zasenom. Ako biljke u kući imaju dovoljno čistog vazduha i veliku vlažnost, većina se može bez ikakve opasnosti izložiti punoj svetlosti. Videćete da je lišće postalo sjajnije. Počnite sa takvom aklimatizacijom u zimskom periodu, rezultat će biti mnogo bolji. Teško da biljke pate od suviše velike svetlosti u kući, pre bi se moglo reći da im svetlost nedostaje. Dimenzije prozora od bitnog su značaja, ali je ponekad dovoljno da se zidovi okreče u belo da bi odbijali svetlost i da bi se dobio svetliji ambijent. Možete takođe ojačati individualno osvetljenje jedne biljke postavljanjem komada belog kartona iza saksije, u pravcu prozora. Zimi, dodatno osvetljenje je skoro neophodno, za sve cvetne biljke i za biljke u saksijama koje su na udaljenosti od prozora većoj od 1 m . Koristite sijalice ili fluorescentne cevi koje su bogate ultravioletnim zracima. Leti, u vreme najveće vrućine, biljke veoma teško podnose nasilje jačine svetlosti. Postavljanje prozirne tkanine na prozore je najmanje što se može učiniti. Prozori okrenuti ka severu – Pošto dobijaju veoma malo direktnog sunca, prostorije okrenute ka severu dosta su mračne. Treba da se planira postavljanje dobre izolacije i dvostrukog stakla da bi se ograničile razlike u temperaturi. Biljke koje se mogu koristiti su: Aglaonema, Anthurium, Asparagus falcatus, Aspidistra, Asplenium bulbiferum, Campanula isophylla, Cissus, Ficus pumila, Fittonia... Prozori okrenuti ka jugu – Prozori okrenuti prema jugu primaju maksimum svetlosti, te u osunčanim klimama predvidite jaku ventilaciju i efikasne zastore. Veoma je koristan električni ovlaživač jer je visoka vlažnost neophodna. Biljke koje se mogu koristiti su: Ananas, Bougainvillea, kaktusi, Citrus, Cordyline, Ficus benjamin, Hibiscus, Hoya, Jasminum, Justicia, Passiflora, Yucca... Prozori okrenuti ka istoku – Prostorija dobija direktnu sunčevu svetlost ujutru, blagu svetlost veoma korisnu za biljke. Jedina mana prostorije okrenute ka istoku jeste što se brzo ohladi. Biljke koje se mogu koristiti su: Achimenes, Aechmea, Alocasia, Araucaria, Asparagus, Begonia, Caladium, Dieffenbachia, Dracaena... Prozori okrenuti zapadu – Do direktnog osunčavanja u prostoriji okrenutoj ka zapadu dolazi krajem dana. To je savršeno za regione sa veoma toplim letima, jer se u njoj lako održava umerena temperatura. Biljke koje se mogu koristiti su: Allamanda, Cycas, Ficus elastica, Monstera, Plumbago, Spathyphyllum... Reakcija na svetlost – Biljke privlači svetlost i one se tome ne mogu odupreti. U prirodi, normalan rast je vertikalan, jer sunčevi zraci greju uvek gornju stranu listova. Ipak, susrećemo izvesne izuzetke koji ukazuju na nužnu potrebu biljaka da se izlože svetlosti. Posmatrajmo seme koje nosi vetar i koje pada na gomilu kamenja. Ono nalazi malo potrebne zemlje za klijanje, a veliki blok iznad njega zaklanja mu svetlost. Pojavom koja se naziva fototropizam, mlada biljka, koja je tek počela da klija, sistematski će se uputiti prema ono malo svetlosti koju prima i pronaći će put za izlaz na slobodu. Nakon toga će početi da raste uspravno. Takvo ponašanje zapaža se kod kućnih biljaka suviše udaljenih od prozora, čije se stabljike povijaju prema izvoru svetlosti. Kada je svetlost nedovoljna, takvo ponašanje prati odumiranje odnosno formiranje slabih stabljika bez boje, što je siguran znak fiziološke neravnoteže. Sve dok se fototropsko ponašanje biljke svodi samo na povijanje stabljika, nije strašno. Dovoljno je da se saksija okrene za jednu četvrtinu kruga svakog meseca, da bi biljka sačuvala lepši vertikalni položaj. Takva intervencija mora se ograničiti na vrste lisno dekorativne jer varijacije svetlosti, čak i najslabije, mogu biti pogubne po cvetno dekorativne biljke. Temperatura Biljke koje se uzgajaju u kući nalaze se u veoma specifičnim klimatskim uslovima. U vezi sa temperaturom, uticaj godišnjih doba ne postoji. Da bismo izbegli probleme sa biljkama u kući, dovoljno je da se održava temperatura ≤20oC zimi i 23oC leti. U prvom slučaju, dovoljno je da se koristi termostat kako bi se regulisao rad radijatora. U toku letnjih perioda, provetravanjem se postiže prirodna klimatizacija. Pogrešno je verovanje da je za biljake tropskog porekla, u kući dobro u pregrejanim prostorijama. Temperatura i vlažnost usko su povezani. Što je biljci toplije, potrebniji joj je vlažan vazduh. Prvo, da bi nadoknadila prirodnu transpiraciju, drugo, da bi bolje podnela visoke temperature. Treba imati na umu i da je većina biljaka sposobna da se prilagodi uslovima manje toplote u odnosu na svoje biološko stanište (biotop). Zato je najbolje da se postepeno aklimatizuju, izlaganjem sve nižoj temperaturi. Regulišite grejanje tako da se temperatura spusti za 2oC u toku noći prvog meseca, a zatim smanjujte temperaturu za 1oC na svakih 30 dana, sve dok ne dobijete razliku od 5oC između dnevne i noćne temperature. Takvu razliku podnosi većina biljaka. Podizanje temperature – Biljke nikada ne treba da stoje u neposrednoj blizini izvora toplote. Pošto sunčani dani zavise od od ćudi godišnjih doba i od mnogih atmosferskih poremećaja kojima su izloženi naši umereni regioni, neophodan je dadatnni izvor toplote. Za biljke, to su elektrišni radijatori sa indukcijom jer greju ravnomerno i nisu izvori koji na dodir nanose opekotine. Klasični radijatori sa toplom vodom takođe daju dobre rezultate. Međutim, treba izbegavati modele sa izduvavanjem jer isušuju vazduh. Ukoliko u kući imate kamin, biljke treba postaviti što dalje od njega. Ako se opredelite za centralno grejanje, za biljke je idealno da radijatori budu što veći. To će omogućiti da se smanji temperatura izvora grejanja i da se prostorija ravnomernije zagreva. U stanu, sistem podnog grejanja ne odgovara biljkama jer suviše suši vazduh. Smanjenje temperature – Mnogo je lakše osvežiti jednu prostoriju nego je zagrejati. Veoma je teško kontrolisati biljke ukoliko je temperatura iznad 22-24oC. Klima uređaji imaju manu jer isušuju vazduh. Ipak klima uređaji mogu se povremeno koristiti ali biljku je u tom slučaju neophodno zalivati raspršivačima vode tj. orošavati ih. Vodite računa da izvor svežeg vazduha ne postavite suviše blizu biljaka, jer može doći do oštećenja lišća. Najbolji način za rashlađivanje prostorije je provetravanje. Provetravanje Redovno obnavljanje vazduha u prostorijama kuće neophodno je za dobro zdravlje biljaka. Provetravanje je odličan regulator unutrašnje temperature, najprirodniji mogući metod klimatizacije. Treba da se vrši blago, bez izazivanja promaje koja ne prija biljkama. Kao i sva živa bića i biljke dišu, koristeći kiseonik kao gorivo za svoja tkiva. Kod biljaka, disanje je povezano sa potrošnjom šećera koje biljke dobijaju procesom fotosinteze. Ako zbog preterane temperature i nedostatka svetlosti disajna aktivnost krene prema fotosintezi, u kojoj se kao izvor energije koristi sunčeva svetlost, biljka odumire. Od velikog je značaja da se vazduh u prostoriji redovno obnavlja. Da bi koristilo, kretanje vazduha treba da bude neopaženo. Proverite recimo da li se lišće pomera. Ako leluja, postoji mogućnost da će biljka pre ili kasnije pokazivati simptome udara hladnoće, gubitak boje lišća ili naglo opadanje pupoljaka, čak pre nego što se otvore. Jedan od najčešćih razloga neuspeha uzgajanja biljaka u kući jeste izlaganje promaji. Kada je spoljna temperatura približno jednaka temperaturi u prostoriji, nemate čega da se bojite. Naprotiv, promaja je često jedino rešenje za poboljšanje temperature u kući u vreme velikih vrućina. Međutim, dovoljno je da postoji razlika od samo 3°C između temperature napolju i u kući pa da se oseti kretanje hladnog vazduha koji biljke zaista ne podnose. Nikada ne otvarajte sve prozore u isto vreme. OTROVNE BILJKE Pojedine sobne biljke sadrže materije koje kod ljudi i životinja izazivaju alergijske reakcije ili trovanja. Postoji opasnost da deca otkinu deo biljke i stave ga u usta, te zbog toga neke biljke ne treba držati u sobi ili ih treba staviti van domašaja dece. Smatra se da su opasne biljke: Codiacum variegatum – sadrži bezbojnu mlečnu tečnost koja u dodiru sa kožom stvara ekceme Diffenbachia seguine – svi delovi biljke sadrže oksalatne kristale koji prouzrokuju oticanje sluzokože ili upale Solanum pseudocapsicum – konzumiranje njegovih plodova izaziva mučninu, bolove u stomaku i pospanost Primula obconica – u korenskim dlačicama i na listovima nalazi se sekret primin (kod osetljivih osoba izaziva teške promene na koži). Veoma je važno da ne postavljate biljke pored ulaznih vrata u zimskom periodu. Nagli, česti ulasci svežeg vazduha bili bi po njih fatalni. Imajte na umu ovu pojavu kada kupujete biljke zimi. Ne uzimajte nikada biljke koje su bile pod vedrim nebom, sigurno je da su ostale preosetljive zbog loših uslova držanja. Mnogim osetljivim vrstama kao što su orhideje, biljke mesožderi i većina biljaka dlakavih listova, prija blizina ventilatora koji se okreće malom brzinom. Razređivanjem vazduha sprečava se pojava vlage, čime se znatno umanjuje mogućnost pojave bolesti ili truljenja. Osim navedenih uslova, prilikom gajenja biljaka u enterijeru važno je voditi računa i o mnogim drugim stvarima kao što su vlažnost vazduha, zalivanje, đubrenje, borba protiv bolesti i štetočina, orezivanje, čišćenje, presađivanje, odabir saksija i slično. Nije dovoljno kupiti biljku, staviti je u prostoriju i očekivati da će ona sama o sebi da se stara. Da bi vaše biljke uspešno rasle i razvijale se, treba uložiti puno truda i konsultovati se sa stručnjacima ili pak stručnom literaturom. preuzeto sa OVDEJan 12, 2016 1588
-
Da ne bi izgovarao previše ludosti, Bog je čovjeku dao deset prstijui na svakome od njih po jedan mudar savjetPrvi, tvoja riječ neka bude DOBRA.Drugi, tvoja riječ neka bude ISTINITA.Treci, tvoja riječ neka bude PRAVEDNA.Cetvrti, tvoja riječ neka bude VELIKODUŠNA.Peti, tvoja riječ neka bude HRABRA.Šesti, tvoja riječ neka bude NJEŽNA.Sedmi, tvoja riječ neka bude UTJEŠNA.Osmi, tvoja riječ neka bude ULJUDNA.Deveti, tvoja riječ neka bude PUNA POŠTOVANJA.Deseti, tvoja riječ neka bude MUDRA.I ONDA – ZACUTI!1291 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Da ne bi izgovarao previše ludosti, Bog je čovjeku dao deset prstijui na svakome od njih po jedan mudar savjetPrvi, tvoja riječ neka bude DOBRA.Drugi, tvoja riječ neka bude ISTINITA.Treci, tvoja riječ neka bude PRAVEDNA.Cetvrti, tvoja riječ neka bude VELIKODUŠNA.Peti, tvoja riječ neka bude HRABRA.Šesti, tvoja riječ neka bude NJEŽNA.Sedmi, tvoja riječ neka bude UTJEŠNA.Osmi, tvoja riječ neka bude ULJUDNA.Deveti, tvoja riječ neka bude PUNA POŠTOVANJA.Deseti, tvoja riječ neka bude MUDRA.I ONDA – ZACUTI!Jul 19, 2013 1291
-
Moj današnji gost i prijatelj je književnik Pavle Stanišić.čiji ste blog imali prilike da čitate na mom blogu,otkriva nam predivnu pesnikinju i njene neizmerno lepe stihove.Hvala mu Iskustvo bola Na ovom blogu pisali smo 8. januara 2013. godine o neobičnoj, prerano preminuloj pjesnikinji Mili J. Čupić i knjizi njene poezije "Dan se desio". A ovih dana, odnosno, 18. januara navršava se trideset godina otkako pjesnikinje nema. I meni se "uz sanjiv miris tek pokošenog sumraka" vraćaju stihovi koje je, ne samo zapisala, nego i duboko istinski preživljavala do tog posljednjeg dana. Ako na početku bijaše riječ, Mila J. Čupić joj je ostala vjerna i na samom kraju, iščekujući da nebo padne. Koliko je naše vrijeme sposobno za ovako produhovljenu misao? Da li tu misao čujemo, možemo li je osjetiti, mi kojima je, kako bi ona rekla, budućnost stakla poprskala? Razumijemo li dovoljno one koji su osuđeni na snove, kako bi takođe rekla ova pjesnikinja, kojoj metafora nije stilska figura nego sam život, stvarnost, istina? Jer misao je njena smisao iscijeđen iz bola, kap života, sklona padu kao suza. Životno iskustvo mlade pjesnikinje, koje čini suštinu njenih poetskih preokupaacija, određeno je njenim bolnim krhkim godinama, ali je tom iskustvu imanentan univerzalni smisao čovjekovog bola i udesa. To određuje i univerzalni karakter ovog sudbinskog umjetničkog doživljaja. Mila J. Čupić ostavila je zapis u vremenu, tom materijalu najtežem za obradu, ali vječnom. Zbog toga ćemo se njenim pjesmama vraćati sve dok su misao i poezija čovjekova sudbina. Mila J. Čupić: SANJAM DA IMAM TEBE Tog dana kišobran je ostao sklopljen kao oči tvoje i ruke što cede se niz telo u bezdane. U mir. Samo nespokoj mi je ostao od tog dana a bilo je a bilo je mnogo mnogo toga što ni danas jasno mi nije i sasvim moje. Ispunjavaš mi oči do dna a sve dalji si. I što te više ima više te ne nalazim, i čelom naslonjena na ponoć ispisujem reči predsmrtne da pamtiš. Samo oblak mi je ostao od tog dana a bilo je a bilo je mnogo mnogo kapi i tragova mokrih svud po meni. Sad nemam ni kišobran ni oči. Sanjam da imam tebe. Pa nastavljam istim korakom. U nebo da kročim, zalutam i izgubim se, da lakše put nađem u sebe, u misao.2581 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Moj današnji gost i prijatelj je književnik Pavle Stanišić.čiji ste blog imali prilike da čitate na mom blogu,otkriva nam predivnu pesnikinju i njene neizmerno lepe stihove.Hvala mu Iskustvo bola Na ovom blogu pisali smo 8. januara 2013. godine o neobičnoj, prerano preminuloj pjesnikinji Mili J. Čupić i knjizi njene poezije "Dan se desio". A ovih dana, odnosno, 18. januara navršava se trideset godina otkako pjesnikinje nema. I meni se "uz sanjiv miris tek pokošenog sumraka" vraćaju stihovi koje je, ne samo zapisala, nego i duboko istinski preživljavala do tog posljednjeg dana. Ako na početku bijaše riječ, Mila J. Čupić joj je ostala vjerna i na samom kraju, iščekujući da nebo padne. Koliko je naše vrijeme sposobno za ovako produhovljenu misao? Da li tu misao čujemo, možemo li je osjetiti, mi kojima je, kako bi ona rekla, budućnost stakla poprskala? Razumijemo li dovoljno one koji su osuđeni na snove, kako bi takođe rekla ova pjesnikinja, kojoj metafora nije stilska figura nego sam život, stvarnost, istina? Jer misao je njena smisao iscijeđen iz bola, kap života, sklona padu kao suza. Životno iskustvo mlade pjesnikinje, koje čini suštinu njenih poetskih preokupaacija, određeno je njenim bolnim krhkim godinama, ali je tom iskustvu imanentan univerzalni smisao čovjekovog bola i udesa. To određuje i univerzalni karakter ovog sudbinskog umjetničkog doživljaja. Mila J. Čupić ostavila je zapis u vremenu, tom materijalu najtežem za obradu, ali vječnom. Zbog toga ćemo se njenim pjesmama vraćati sve dok su misao i poezija čovjekova sudbina. Mila J. Čupić: SANJAM DA IMAM TEBE Tog dana kišobran je ostao sklopljen kao oči tvoje i ruke što cede se niz telo u bezdane. U mir. Samo nespokoj mi je ostao od tog dana a bilo je a bilo je mnogo mnogo toga što ni danas jasno mi nije i sasvim moje. Ispunjavaš mi oči do dna a sve dalji si. I što te više ima više te ne nalazim, i čelom naslonjena na ponoć ispisujem reči predsmrtne da pamtiš. Samo oblak mi je ostao od tog dana a bilo je a bilo je mnogo mnogo kapi i tragova mokrih svud po meni. Sad nemam ni kišobran ni oči. Sanjam da imam tebe. Pa nastavljam istim korakom. U nebo da kročim, zalutam i izgubim se, da lakše put nađem u sebe, u misao.Jan 12, 2014 2581
-
Istraživači sa londonskog Juniversiti koledža zaključili su da muškarci i žene različito reaguju na stimulanse koji se odnose bol. U okviru eksperimenta, muški i ženski dobrovoljci stavljeni su u situaciju da u novac igraju zadatu igru u kojoj su im protivnici bili glumci. Neki među glumcima igrali su pošteno, drugi nisu. Potom su istraživači merili aktivnosti mozga dobrovoljaca kada su im prikazivali mučenje glumaca blagim elektrošokovima. Dr Tanja Singer kaže da muškarci nisu pokazivali saosećanje prema glumcima koje su smatrali nepoštenim. Dobra vest je da su i muškarci i žene iskazali empatiju prema patnjama glumaca koje su smatrali fer igračima. No, uočena je i modulacija te empatije, koja se smanjivala i kod muškaraca i kod žena kada su gledali patnje osoba koje im se nisu dopadale. To mnogo više važi za muškarce. Oni su ispoljili potpuno odsustvo empatije prema mučenju za njih nepoštenih osoba. Zaključak je da većina ljudi rado sarađuje sa poštenim protivnikom, a rado bi kaznili nepoštene.No, ovo istraživanje je takođe pokazalo da muškarci uživaju u mukama osoba koje im se ne dopadaju, ispoljavajući jaku želju za osvetom. Na kraju su i muškarci i žene upitani koliko bi bola trebalo naneti njihovim protivnicima. Muškarci su iskazali mnogo jaču želju za osvetom od žena. Što je ta želja bila jača, to je i aktivnost u delu mozga koji se tiče osećanja zadovoljstva bila veća. RAZVOD BUDI ŽELJU ZA OSVETOM Iako samo na osnovu ovog istraživanja ne bi trebalo generalizovati razlike među polovima, ono predstavlja svojevrstan putokaz za ponašanje muškaraca i žena u škakljivim situacijama, poput razvoda. Advokati koji se bave tom problematikom svakodnevno su svedoci osvetničkog ponašanja bivših supružnika. Vanesa Lojd Plat kaže da se muškarci i žene u tom pogledu bitno razlikuju: Žene vole da o osveti razgovaraju sa prijateljicama i nastoje da što pre postignu rezultat. Muškarci pak vrlo proračunato i hladnokrvno planiraju akciju sa ciljem da u što dužem periodu što više ponize bivšu ženu.Advokat Lojd Plat dodaje da ako muškarac misli da neka osoba zaslužuje kaznu, spreman je da je sa uživanjem izvrši. U svojoj karijeri videla je prilično neverovatne slučajeve osvete. Najzabavniji je - mada se njen muž s tim ne bi složio - slučaj žene koja je, kada je ustanovila da je suprug vara - upala u njegovu kancelariju u bundi koju je navukla na golo telo. Pred velikom grupom Japanaca, poslovnih partnera njenog muža, skinula je bundu i rekla: „Evo čega se on odriče”. Želela je da ga šokira i u tome je uspela, ali nije osetila očekivano zadovoljstvo. Žene su inače sklone luckastim osvetničkim akcijama - da cepaju odela i pidžame, ili bacaju stvari kroz prozor. Muškarci teže dugoročnom ponižavanju - objavljuju, na primer, na Internetu golišave fotografije bivših devojaka. Ili, predstavljajući se kao lekari, nazivaju njihove kolege na poslu nudeći rezultate navodnog testa na sidu. Hladni su, proračunati i nemilosrdni. Sudeći po rezultatima istraživanja i svakodnevnom iskustvu, izreka „osveta je jelo koje treba servirati hladno” čini se da bolje pristaje muškarcima nego ženama.1204 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Istraživači sa londonskog Juniversiti koledža zaključili su da muškarci i žene različito reaguju na stimulanse koji se odnose bol. U okviru eksperimenta, muški i ženski dobrovoljci stavljeni su u situaciju da u novac igraju zadatu igru u kojoj su im protivnici bili glumci. Neki među glumcima igrali su pošteno, drugi nisu. Potom su istraživači merili aktivnosti mozga dobrovoljaca kada su im prikazivali mučenje glumaca blagim elektrošokovima. Dr Tanja Singer kaže da muškarci nisu pokazivali saosećanje prema glumcima koje su smatrali nepoštenim. Dobra vest je da su i muškarci i žene iskazali empatiju prema patnjama glumaca koje su smatrali fer igračima. No, uočena je i modulacija te empatije, koja se smanjivala i kod muškaraca i kod žena kada su gledali patnje osoba koje im se nisu dopadale. To mnogo više važi za muškarce. Oni su ispoljili potpuno odsustvo empatije prema mučenju za njih nepoštenih osoba. Zaključak je da većina ljudi rado sarađuje sa poštenim protivnikom, a rado bi kaznili nepoštene.No, ovo istraživanje je takođe pokazalo da muškarci uživaju u mukama osoba koje im se ne dopadaju, ispoljavajući jaku želju za osvetom. Na kraju su i muškarci i žene upitani koliko bi bola trebalo naneti njihovim protivnicima. Muškarci su iskazali mnogo jaču želju za osvetom od žena. Što je ta želja bila jača, to je i aktivnost u delu mozga koji se tiče osećanja zadovoljstva bila veća. RAZVOD BUDI ŽELJU ZA OSVETOM Iako samo na osnovu ovog istraživanja ne bi trebalo generalizovati razlike među polovima, ono predstavlja svojevrstan putokaz za ponašanje muškaraca i žena u škakljivim situacijama, poput razvoda. Advokati koji se bave tom problematikom svakodnevno su svedoci osvetničkog ponašanja bivših supružnika. Vanesa Lojd Plat kaže da se muškarci i žene u tom pogledu bitno razlikuju: Žene vole da o osveti razgovaraju sa prijateljicama i nastoje da što pre postignu rezultat. Muškarci pak vrlo proračunato i hladnokrvno planiraju akciju sa ciljem da u što dužem periodu što više ponize bivšu ženu.Advokat Lojd Plat dodaje da ako muškarac misli da neka osoba zaslužuje kaznu, spreman je da je sa uživanjem izvrši. U svojoj karijeri videla je prilično neverovatne slučajeve osvete. Najzabavniji je - mada se njen muž s tim ne bi složio - slučaj žene koja je, kada je ustanovila da je suprug vara - upala u njegovu kancelariju u bundi koju je navukla na golo telo. Pred velikom grupom Japanaca, poslovnih partnera njenog muža, skinula je bundu i rekla: „Evo čega se on odriče”. Želela je da ga šokira i u tome je uspela, ali nije osetila očekivano zadovoljstvo. Žene su inače sklone luckastim osvetničkim akcijama - da cepaju odela i pidžame, ili bacaju stvari kroz prozor. Muškarci teže dugoročnom ponižavanju - objavljuju, na primer, na Internetu golišave fotografije bivših devojaka. Ili, predstavljajući se kao lekari, nazivaju njihove kolege na poslu nudeći rezultate navodnog testa na sidu. Hladni su, proračunati i nemilosrdni. Sudeći po rezultatima istraživanja i svakodnevnom iskustvu, izreka „osveta je jelo koje treba servirati hladno” čini se da bolje pristaje muškarcima nego ženama.Jan 12, 2016 1204
-
Moj današnji Gost autor Strongman Uvek je zabavno čitati njegove vizije današnjice, a da li će vam posle toga biti lakše ..odlučite sami. - Da li živite bolje?- Jesu li vam puni frižideri?- Imate li poverenje u zdravstveni sistem?- Viđate li povratak optimizma na ulicama?- Primećujete li da ljudi voze novije automobile i da se lepše odevaju?- Je l vam izgleda da je školstvo napokon kako treba?- Ima li novih fabrika u vašem okruženju?- Ima li novih radnih mesta?- Kolko vas zabole ku**c što uhapšen pa pušten Mišković?- Imate li ušteđevinu? Preteklne li 300-400 evra svakog meseca za u štek? Najranija državotvorna sećanja su vezana za Tita. Tapšali smo mu i s ljubavju geldali njegovu fotografiju iznad školske table. Posle smo otkinuli na nacionalizam i na Slobu ("Niko ne sme da vas bije"). Nije bilo vozila sa preko 4 sedišta a da nije imalo Slobinu sliku. Ono jeste da smo malo ratovali i da se malo ubijalo po beogradima i drugim srpskim gradovima... Dobro bile i neke sankcije.... Onda smo se smrzavali, šetali, lupali u šerpe i navodno samoinicijativno srušili Slobu. Dođoše neki fini ljudi koji su spavali kod tetke na kauču, imali jedne patike i vijetnamku, vozili automobile od 1000 eura. I njih smo obožavali. Nismo znali kog više volimo Điniđića ili Koštunicu. Ono jeste da njihovi ljudi stekoše stotine miliona ali eto desi se. Onda na red dođe "giv mi fajf" Boris, lep kao Džordž kluni i njegovi fini ljudi, koji su takođe spavali kod tetke na kauču i imali firme u sobi porodičnog stana. I njegovi se obogatiše. Onda je došao čovek koji govori tiho i drži spojene prste. I njega obožavamo.... Okej prođe i 2013 u zdravlju i veselju. SNS i SPS nas vode u bolju budućnost. Već smo bili svedoci jedne rekonstrukcije vlade i ne zato što je bila loša već naprotiv, ... e da me jebeš ne umem da objasnim zašto beše. Pa se sada šuška da su na pomolu vanredni izbori i to ne, pogađate već, zato što je vlada loše radila, već, ______________ (upišite nešto što vam je smešno). I pored očiglednog i neupitnog blagostanja u kome živimo, nameću se neka pitanja:- Da li živite bolje?- Jesu li vam puni frižideri?- Imate li poverenje u zdravstveni sistem?- Viđate li povratak optimizma na ulicama?- Primećujete li da ljudi voze novije automobile i da se lepše odevaju? - Je l vam izgleda da je školstvo napokon kako treba?- Ima li novih fabrika u vašem okruženju?- Ima li novih radnih mesta?- Kolko vas zabole kurac što uhapšen pa pušten Mišković?- Imate li ušteđevinu? Preteklne li 300-400 evra sakog meseca za u štek? Okej. Deluje kao da sam malo postavio tendeciozno pitanja. Kao da sam pristalica opozicionog bloka čija je osovina DS, da ne kažem, vođa gladnih i bosih smerni Đilas. I tu imam neka pitanja: - Nisu li vam se prijela govna kad ste, nakon izbora, saznali za pljačke pojedinaca iz vrha DS?- Verujete li da je DS na srcu narod a ne vlast?- Verujete li da je Đilas "d čouzen uan" da povede proletarijat u bolje sutra"- Ima li neki pojedinac u Đilasovom partijskom udruženju građana u za kog mislite da je ok? Koliko ih ima?- Znate li slučajno nekog iz DS, kog ste videli na TV-u a da nije milioner i zašto ne? - Recikliranje Tadića?- Imate li ideju zašto danas opozicioni DS nije uradio sve ovo šta zamera koaliciji okupljenoj oko Krkobabića? Mogao bih ovako i za LDP, URS, mo omiljenog mufljuza Ljajića, ali ne onog što ne peva himnu... Kako ja vidim imamo samo 2 rešenja: 1. Ustanak i da se, kao gumicom, uklone poznati likovi i sistem čiji su rentijeri partijski oficiri i njihovi prijatelji. 2. Da se legalizuje marihuana, da se svi napušimo i da nas boli kurac što smo do grudi u govnima. Umesto zaključka: Nisu pojedinci krivi niti su pojedinci mesije. Sistem nam je takav. Samo dolaze novi igrači a nikako naš tim da pobedi. Vic: Kolika nam je kriza u državi novine izbacile posao iz horoskopa, ostavili nam samo ljubav i zdravlje.2794 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Moj današnji Gost autor Strongman Uvek je zabavno čitati njegove vizije današnjice, a da li će vam posle toga biti lakše ..odlučite sami. - Da li živite bolje?- Jesu li vam puni frižideri?- Imate li poverenje u zdravstveni sistem?- Viđate li povratak optimizma na ulicama?- Primećujete li da ljudi voze novije automobile i da se lepše odevaju?- Je l vam izgleda da je školstvo napokon kako treba?- Ima li novih fabrika u vašem okruženju?- Ima li novih radnih mesta?- Kolko vas zabole ku**c što uhapšen pa pušten Mišković?- Imate li ušteđevinu? Preteklne li 300-400 evra svakog meseca za u štek? Najranija državotvorna sećanja su vezana za Tita. Tapšali smo mu i s ljubavju geldali njegovu fotografiju iznad školske table. Posle smo otkinuli na nacionalizam i na Slobu ("Niko ne sme da vas bije"). Nije bilo vozila sa preko 4 sedišta a da nije imalo Slobinu sliku. Ono jeste da smo malo ratovali i da se malo ubijalo po beogradima i drugim srpskim gradovima... Dobro bile i neke sankcije.... Onda smo se smrzavali, šetali, lupali u šerpe i navodno samoinicijativno srušili Slobu. Dođoše neki fini ljudi koji su spavali kod tetke na kauču, imali jedne patike i vijetnamku, vozili automobile od 1000 eura. I njih smo obožavali. Nismo znali kog više volimo Điniđića ili Koštunicu. Ono jeste da njihovi ljudi stekoše stotine miliona ali eto desi se. Onda na red dođe "giv mi fajf" Boris, lep kao Džordž kluni i njegovi fini ljudi, koji su takođe spavali kod tetke na kauču i imali firme u sobi porodičnog stana. I njegovi se obogatiše. Onda je došao čovek koji govori tiho i drži spojene prste. I njega obožavamo.... Okej prođe i 2013 u zdravlju i veselju. SNS i SPS nas vode u bolju budućnost. Već smo bili svedoci jedne rekonstrukcije vlade i ne zato što je bila loša već naprotiv, ... e da me jebeš ne umem da objasnim zašto beše. Pa se sada šuška da su na pomolu vanredni izbori i to ne, pogađate već, zato što je vlada loše radila, već, ______________ (upišite nešto što vam je smešno). I pored očiglednog i neupitnog blagostanja u kome živimo, nameću se neka pitanja:- Da li živite bolje?- Jesu li vam puni frižideri?- Imate li poverenje u zdravstveni sistem?- Viđate li povratak optimizma na ulicama?- Primećujete li da ljudi voze novije automobile i da se lepše odevaju? - Je l vam izgleda da je školstvo napokon kako treba?- Ima li novih fabrika u vašem okruženju?- Ima li novih radnih mesta?- Kolko vas zabole kurac što uhapšen pa pušten Mišković?- Imate li ušteđevinu? Preteklne li 300-400 evra sakog meseca za u štek? Okej. Deluje kao da sam malo postavio tendeciozno pitanja. Kao da sam pristalica opozicionog bloka čija je osovina DS, da ne kažem, vođa gladnih i bosih smerni Đilas. I tu imam neka pitanja: - Nisu li vam se prijela govna kad ste, nakon izbora, saznali za pljačke pojedinaca iz vrha DS?- Verujete li da je DS na srcu narod a ne vlast?- Verujete li da je Đilas "d čouzen uan" da povede proletarijat u bolje sutra"- Ima li neki pojedinac u Đilasovom partijskom udruženju građana u za kog mislite da je ok? Koliko ih ima?- Znate li slučajno nekog iz DS, kog ste videli na TV-u a da nije milioner i zašto ne? - Recikliranje Tadića?- Imate li ideju zašto danas opozicioni DS nije uradio sve ovo šta zamera koaliciji okupljenoj oko Krkobabića? Mogao bih ovako i za LDP, URS, mo omiljenog mufljuza Ljajića, ali ne onog što ne peva himnu... Kako ja vidim imamo samo 2 rešenja: 1. Ustanak i da se, kao gumicom, uklone poznati likovi i sistem čiji su rentijeri partijski oficiri i njihovi prijatelji. 2. Da se legalizuje marihuana, da se svi napušimo i da nas boli kurac što smo do grudi u govnima. Umesto zaključka: Nisu pojedinci krivi niti su pojedinci mesije. Sistem nam je takav. Samo dolaze novi igrači a nikako naš tim da pobedi. Vic: Kolika nam je kriza u državi novine izbacile posao iz horoskopa, ostavili nam samo ljubav i zdravlje.Jan 12, 2014 2794
