Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Došla mi je rodjaka iz Srbije. Pitala me je pre nego što je došla:'Šta bi volela da ti donesem'? Sećam se dobro da sam rekla:"Parče neba iz Beograda,Tutanj autobusa na Bulevaru,miris Kalenićeve,pijace, sliku dvorista bivše mi OS,mali pogled sa Kališa na Savu i Dunav, tetka Mirine sarme i Narodni KUvar!' Ali ne donosi n i k a k o: Eurokrem, Kiki bombone, Bronhi tek uopšte ne,Oblandeeeeeeeeee,.Plazmu keks,plakaću majke mi ako doneseš,griski sa kikirikijem, za koji ovde nema ni imitacija,bananko miiršljavi,Fantove začine za ćevape samo da ih bar jednom pomirišem,napolitanke Krašove,koje su uvek radosno virile iz mamine torbe kad dodje iz supermarketa... Nemoj donositi zato što ,ako ih ne prijaviš na carini ovde ,kazniće te debelo,a ako ih prijaviš uzeće ti i baciti u djubre što bi me još više rasplakalo. I čudna smo mi fela(.a krv nije voda), ona bogami rizikova svoj džepaarc i donese sve sto rekoh n i k a k o i to vrlo spretno i sa licem najgoreg pokeraša (izgleda vrlo nevino) prodje ne prijavivši . Pa kad poče da redja sve to na stolu ,stvarno se zaplakah ,baš detinajsto i mislim da mi je bilo muka od svega što sam probala.Kako čoveku treba malo da bude sretan kad ponovo otkrije detinjstvo.2795 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Došla mi je rodjaka iz Srbije. Pitala me je pre nego što je došla:'Šta bi volela da ti donesem'? Sećam se dobro da sam rekla:"Parče neba iz Beograda,Tutanj autobusa na Bulevaru,miris Kalenićeve,pijace, sliku dvorista bivše mi OS,mali pogled sa Kališa na Savu i Dunav, tetka Mirine sarme i Narodni KUvar!' Ali ne donosi n i k a k o: Eurokrem, Kiki bombone, Bronhi tek uopšte ne,Oblandeeeeeeeeee,.Plazmu keks,plakaću majke mi ako doneseš,griski sa kikirikijem, za koji ovde nema ni imitacija,bananko miiršljavi,Fantove začine za ćevape samo da ih bar jednom pomirišem,napolitanke Krašove,koje su uvek radosno virile iz mamine torbe kad dodje iz supermarketa... Nemoj donositi zato što ,ako ih ne prijaviš na carini ovde ,kazniće te debelo,a ako ih prijaviš uzeće ti i baciti u djubre što bi me još više rasplakalo. I čudna smo mi fela(.a krv nije voda), ona bogami rizikova svoj džepaarc i donese sve sto rekoh n i k a k o i to vrlo spretno i sa licem najgoreg pokeraša (izgleda vrlo nevino) prodje ne prijavivši . Pa kad poče da redja sve to na stolu ,stvarno se zaplakah ,baš detinajsto i mislim da mi je bilo muka od svega što sam probala.Kako čoveku treba malo da bude sretan kad ponovo otkrije detinjstvo.Oct 26, 2013 2795
-
издневниками малтешког . . . . усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак, срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах. ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда паметно збори. а женско.2793 Objavio/la светислав стојановић
-
издневниками малтешког . . . . усумњу сумњамо понајвећма, размишљам сумњајући уто. слабо више верујемо у ишта, тјст неверујемо више баш ништа јер чега год да се такнемо да прочаракамо набасамо на слаба места. и ето сумњи основа. потом испровоцирани јурцамо наоколо за сазнањем небисмоли са било којег извора сумњу привели у разумне границе јер да је се у целости лишимо, теорије неима. - но то је пут ка прогресу, веле упућени - знам ал јебо иживота ако ће га подоста у сумњи протећи, узвраћам - па што ондак сумњаш, опустисе и прихвати здраво за готово, чујем сугестију - ма би ја ал сумња ми недозвољава, појашњавам - аааа, добро, узвраћају, а ушта сад рецимо сумњаш па например ,историја није оно што се догодило.она је само оно шта нам историчари испричају.значи ли то да ће неки будући докони,ко ми сада, који чачкамо по прашњавим догодовштинама у карнаку, по зеленим падинама небу под облацима макћу пикчу-а ил муљевитом околишу жуте реке веровати , ашта би друго, официјелним записима о времену данашњем, не марећи за наш труд свакодневних хроничара .а биће реч о истом, но наравски описано ниналик. склон бележењу често ово имам науму и сам се себи чудим богобојажљив но притом покоран извршилац залудног труда зато уложеног. а могу лепо пецати докон.медитерана колко оћеш надомак, срећом ту дисам се баш излио, но ме жао .нису рибе недужне криве мојим размишљањима.могао би их додуше ,након запеца враћати уводу,но размислих о стресу који би претрпеле пипкањем шака људских по крљуштима , тако да одустах.уосталом зар света књига о Постању не говори јасно да је Бог у својој бесконачној милости & великодушју притом рибама доделио воду мора језера и река,свеједно ,да живе и размножавају се но нигде не прочитах да даде за право човеку да исте докон може да уништава и расчишћава као што херкул очисти аугијеве штале, кадгод .читах. ионда шта? Ма алалићу бележење дневне хронологије , успут престати сумњати, па можда и отићи до шарлиз у биртију доле у харбур валетин те налакћен нашанка у задимљеној просторији пиљити јој усисе како их непажљиво меси надлактицама пунећи кригле пивом .можда утом наиђе и весела немица ,ту одскора, млохавих полуразмактутих бутина немарећи да јој благо усвиран копам шаком по међуножју. наиме гаћице јој нису део гардеробе ,велила ми - увек их заборавим након вечерњег изласка ,па и штаћеми онда паметно збори. а женско.Jan 02, 2014 2793
-
Sečanja na Profesora filozofije- Ovoga puta je došao i poredjao neke stvari ispred sebe. Kad je čas počeo ,on bez reči uze jednu veliku i praznu teglu.Otvori je i poče puniti lopticama za golf Onda nas je upitao da li je tegla puna.Odgovorismo potvrdno. Onda je Profesor uzeo klikere i ponovo stavljao u teglu.Klikeri su nalazili svoje mesto izmedju loptica za golf.I opet pitanje nama studentima ,da li je tegla puna.Jeste.odgovaramo mi složno. Odnekud Profesor izvuče kutiju sa peskom i poče da ga sipa u teglu..I pesak nadje svoje mesto u preostalim otvorima.Sad je sigurno na njegovo pitanje koje sledi o tome da li je tegla puna moglo da se odgovori sa DA. Ali naravno da ne!Profesor je izvadio dve konzerve piva i lepo nalio u teglu.Šta smo drugo mogli nego da se nasmejemo. Kad je smeh prestao Profesor nastavi. "Želim da zamislite da je ova tegla vaš život. Da su loptice za golf sve važne stvari tj ljudi u vašem životu.Ljudi koje volite i stvari koje su vam pasija.Sve ono dok je tu u vasem životu,vaš život je ispunjen bez obzira šta vas zadesi. Klikeri su ostalo u vašem životu takodje bitno.Vaš posao ,vaša kuća,vaša kola.Da kažemo da je pesak sve ostale sitne stvari. Da ste prvo teglu napunili peskom ne bi bilo mesta za loptice za golf i klikere. Tako je i u životu.Ako potrošite vreme na sitne stvari ,neće biti nikad mesta za one koje su vam zaista važne i bitne. Zato nikad ne zaboravite ,brinite se o lopticama za golf one su kritični faktor za vašu sreću. Sve ostalo je..pesak." Kao i često puta pre toga ..mi zanemesmo Dok jedna studentkinja ne podiže ruku( ko li je to mogao biti),i upita: "A pivo ,šta ono simboliše"? Profesor reče : " Drago mi je da si postavila to pitanje.Pivom sam hteo reći, da bez obzira koliko vam je život ispunjen uvek ima mesta za nekoliko piva." Čas je bio završen.Eto zašto smo mi voleli časove filozofije(Nije zbog piva,bre)2791 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Sečanja na Profesora filozofije- Ovoga puta je došao i poredjao neke stvari ispred sebe. Kad je čas počeo ,on bez reči uze jednu veliku i praznu teglu.Otvori je i poče puniti lopticama za golf Onda nas je upitao da li je tegla puna.Odgovorismo potvrdno. Onda je Profesor uzeo klikere i ponovo stavljao u teglu.Klikeri su nalazili svoje mesto izmedju loptica za golf.I opet pitanje nama studentima ,da li je tegla puna.Jeste.odgovaramo mi složno. Odnekud Profesor izvuče kutiju sa peskom i poče da ga sipa u teglu..I pesak nadje svoje mesto u preostalim otvorima.Sad je sigurno na njegovo pitanje koje sledi o tome da li je tegla puna moglo da se odgovori sa DA. Ali naravno da ne!Profesor je izvadio dve konzerve piva i lepo nalio u teglu.Šta smo drugo mogli nego da se nasmejemo. Kad je smeh prestao Profesor nastavi. "Želim da zamislite da je ova tegla vaš život. Da su loptice za golf sve važne stvari tj ljudi u vašem životu.Ljudi koje volite i stvari koje su vam pasija.Sve ono dok je tu u vasem životu,vaš život je ispunjen bez obzira šta vas zadesi. Klikeri su ostalo u vašem životu takodje bitno.Vaš posao ,vaša kuća,vaša kola.Da kažemo da je pesak sve ostale sitne stvari. Da ste prvo teglu napunili peskom ne bi bilo mesta za loptice za golf i klikere. Tako je i u životu.Ako potrošite vreme na sitne stvari ,neće biti nikad mesta za one koje su vam zaista važne i bitne. Zato nikad ne zaboravite ,brinite se o lopticama za golf one su kritični faktor za vašu sreću. Sve ostalo je..pesak." Kao i često puta pre toga ..mi zanemesmo Dok jedna studentkinja ne podiže ruku( ko li je to mogao biti),i upita: "A pivo ,šta ono simboliše"? Profesor reče : " Drago mi je da si postavila to pitanje.Pivom sam hteo reći, da bez obzira koliko vam je život ispunjen uvek ima mesta za nekoliko piva." Čas je bio završen.Eto zašto smo mi voleli časove filozofije(Nije zbog piva,bre)Dec 06, 2013 2791
-
Ova priča mogla bi da počne kao i sve bajke.. bilo je to u jednoj divnoj zemlji gde su (skoro) svi živeli opušteno i mirno, i gde se vodilo računa o onim pravim vrednostima koje čuvaju osmehe. Da, zaista je to bila jedna divna zemlja, kao iz bajke.....U tom slatkom vremenu kada smo otkrivali prve (prave) lepote sveta u kom živimo, NEKO bi se uvek postarao da, nekim čudnim spletom okolnosti, do nas uvek dođu one prave informacije, baš ono što nam je u tom momentu najviše i trebalo. Možda je ovde, u stvari, najvažnije istaći da u to vreme nije bilo Interneta i sličnih mogućnosti masovnog trošenja vremena, a još se nisu razvile (ili bar nama nisu bile dostupne) šeme za masovno zaglupljivanje, kojih danas ima u ogromnim količinama (najbolji primer su upravo kompjuterske igrice). Verovali ili ne, knjige smo tada zaista čitali... a pravo blago bile su one na granici zabranjenog... one koje su nam otvarale neke nove puteve saynanja.. tako bi se na stolu u učionici "slučajno" zadesila jedna knjiga koja pocinje pricom o pčelicama i cveću, a završava jako ozbiljnim temama odnosa između muskarca i žene. Puno godina kasnije, Vudi Alen je naslov te knjige upotrebio za jedan od sovjih najboljih filmova. U pitanju je naravno, "Sve što ste želeli da ssaznate a niste imali koga da pitate (o sexu)". Knjiga je išla od ruke do ruke, svi smo je nekako pročitali u jednom dahu.... a onda je, par nedelja kasnije.. isto tako slučajno, jednog dana na istom mestu osvanula "Mala ilustrovana kožna venerologija", knjiga posle koje smo svi bukvalno prali ruke, koliko je uverljivo bilo to što je opisivala. Sve u svemu, taj NEKO nam je lepo rekao... Klinci.. evo KAKO, ali evo i šta može da vas snađe ako ne budete pazili... I taj NEKO je znao šta radi, čim autor ovog teksta i dan danas pamti te detalje... Međutim, to je samo uvod u priču.. jednog dana, umesto umesto profesorke matematike (bila je bolesna), na vratima učionice pojavila se profesorka biologije. Svi smo je znali kao sjajnu osobu, majku blizanaca iz susednog odeljenja. Sama njena pojava bila je čudna, a posebno je čudno bilo što je sve devojčice iz odeljenja poslala u park, a nas, decake, zadržala na času... Rekla je.. "devojčice danas odmaraju, a mi ćemo se baviti enterijerima...." i iz tašne izvukla čekić i malu kutiju. Zatim nam je objasnila da i zidovi imaju dušu i da im treba pokloniti pažnju... Naš smeh je prekinula molbom da svi ustanemo, priđemo zidu i da isti taj zid učionice poljubimo...Totalni šok... ali osmeh omiljene profesorke nije dao prostora za diskusiju, te mi svi od reda poljubiismo zid. Pošto smo u povratku u klupe podrugljivo komentarisali strast koju su određeni likovi ispoljili ovim činom, profesorka nas je poslala da ovog puta isti taj zid pomilujemo.... Moram priznati da se i dan danas sećam svih tih faca.... seli smo bez reči, totalno zbunjeni... A onda je profesorka uzela čekić, pozvala jednog Pecu i dala mu čekić i jedan ekser u ruke. Peca je trebao da zakuca ekser u zid. Pokušajte samo da zamislite njegovu zblanutu facu dok je to radio, a mi onako, sa rebusom u glavi, sve to nemo posmatrali... Profesorka je zatim prišla... i izvukla ekser iz zida.... Vratila se za katedru... nasmešila se..... i rekla... "Deco, da li se negde vidi da ste ljubili zid? A ova rupa zauvek ostaje... Zid je zid... a devojčice su mnogo, mnogo nežnije ... čuvajte ih, mazite i ljubite, ali neke stvari nikad ne dozvolite....... čas je završen, devojčiče vas čekaju... " Zatim se okrenula.. i otišla iz pravo u legendu. Domaći zadatak koji nam je dala, trajao je.. i trajaće dugo... Jedan deo tog zadatka je i ova priča... Dečaci.... čuvajte devojčice, njihov osmeh čini ovaj svet lepim...2784 Objavio/la Chupko Chupavi
-
Ova priča mogla bi da počne kao i sve bajke.. bilo je to u jednoj divnoj zemlji gde su (skoro) svi živeli opušteno i mirno, i gde se vodilo računa o onim pravim vrednostima koje čuvaju osmehe. Da, zaista je to bila jedna divna zemlja, kao iz bajke.....U tom slatkom vremenu kada smo otkrivali prve (prave) lepote sveta u kom živimo, NEKO bi se uvek postarao da, nekim čudnim spletom okolnosti, do nas uvek dođu one prave informacije, baš ono što nam je u tom momentu najviše i trebalo. Možda je ovde, u stvari, najvažnije istaći da u to vreme nije bilo Interneta i sličnih mogućnosti masovnog trošenja vremena, a još se nisu razvile (ili bar nama nisu bile dostupne) šeme za masovno zaglupljivanje, kojih danas ima u ogromnim količinama (najbolji primer su upravo kompjuterske igrice). Verovali ili ne, knjige smo tada zaista čitali... a pravo blago bile su one na granici zabranjenog... one koje su nam otvarale neke nove puteve saynanja.. tako bi se na stolu u učionici "slučajno" zadesila jedna knjiga koja pocinje pricom o pčelicama i cveću, a završava jako ozbiljnim temama odnosa između muskarca i žene. Puno godina kasnije, Vudi Alen je naslov te knjige upotrebio za jedan od sovjih najboljih filmova. U pitanju je naravno, "Sve što ste želeli da ssaznate a niste imali koga da pitate (o sexu)". Knjiga je išla od ruke do ruke, svi smo je nekako pročitali u jednom dahu.... a onda je, par nedelja kasnije.. isto tako slučajno, jednog dana na istom mestu osvanula "Mala ilustrovana kožna venerologija", knjiga posle koje smo svi bukvalno prali ruke, koliko je uverljivo bilo to što je opisivala. Sve u svemu, taj NEKO nam je lepo rekao... Klinci.. evo KAKO, ali evo i šta može da vas snađe ako ne budete pazili... I taj NEKO je znao šta radi, čim autor ovog teksta i dan danas pamti te detalje... Međutim, to je samo uvod u priču.. jednog dana, umesto umesto profesorke matematike (bila je bolesna), na vratima učionice pojavila se profesorka biologije. Svi smo je znali kao sjajnu osobu, majku blizanaca iz susednog odeljenja. Sama njena pojava bila je čudna, a posebno je čudno bilo što je sve devojčice iz odeljenja poslala u park, a nas, decake, zadržala na času... Rekla je.. "devojčice danas odmaraju, a mi ćemo se baviti enterijerima...." i iz tašne izvukla čekić i malu kutiju. Zatim nam je objasnila da i zidovi imaju dušu i da im treba pokloniti pažnju... Naš smeh je prekinula molbom da svi ustanemo, priđemo zidu i da isti taj zid učionice poljubimo...Totalni šok... ali osmeh omiljene profesorke nije dao prostora za diskusiju, te mi svi od reda poljubiismo zid. Pošto smo u povratku u klupe podrugljivo komentarisali strast koju su određeni likovi ispoljili ovim činom, profesorka nas je poslala da ovog puta isti taj zid pomilujemo.... Moram priznati da se i dan danas sećam svih tih faca.... seli smo bez reči, totalno zbunjeni... A onda je profesorka uzela čekić, pozvala jednog Pecu i dala mu čekić i jedan ekser u ruke. Peca je trebao da zakuca ekser u zid. Pokušajte samo da zamislite njegovu zblanutu facu dok je to radio, a mi onako, sa rebusom u glavi, sve to nemo posmatrali... Profesorka je zatim prišla... i izvukla ekser iz zida.... Vratila se za katedru... nasmešila se..... i rekla... "Deco, da li se negde vidi da ste ljubili zid? A ova rupa zauvek ostaje... Zid je zid... a devojčice su mnogo, mnogo nežnije ... čuvajte ih, mazite i ljubite, ali neke stvari nikad ne dozvolite....... čas je završen, devojčiče vas čekaju... " Zatim se okrenula.. i otišla iz pravo u legendu. Domaći zadatak koji nam je dala, trajao je.. i trajaće dugo... Jedan deo tog zadatka je i ova priča... Dečaci.... čuvajte devojčice, njihov osmeh čini ovaj svet lepim...Apr 30, 2014 2784
-
„ Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto - crvena, i crna; u to doba znao sam da u kandzama sunca leži ubojito koplje nehitnuto, da pitomom pastiru planinu pojedoše, da isti taj pastir blagonaklono i nevino gledao je na ružnorukog gmizavca kome Bledi Nobili obukoše tri miliona bundi zimskih. A Šarena Dobra Pčela raširila je svoja topla krilca i rekla : „ Nebesa moja, zašto uvek dobijam i bitke koje sam želela da izgubim? „ . A Sagorela Jagoda zatreptala je i još jednom, još samo jednom pokušala da zaustavi Začaranog Zmijolikog Pacova; a Veliki Lovac dostojanstveno je seo u drveta krošnju koja je već bila u jezivom , jarkom plamenu dok su Bledi Nobili znali da posle plamena i kiše dolazi vreme za njih. Posle kiše doći će izuzetno vreme, vreme Bledih Nobila,, Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto crvena, i crna, i baš tu, na rukama ovim gde tamna je krv bila, sada se oseća mirišljavi vazduh što izvire iz duše; i baš tu , gde mutno - crvena je krv bila, sada beličasto plava reka lagano teče, i baš tu gde crna je krv bila, dan se beli sada ugnezdio,, Dozvoli da te mirisne i čiste duče dah obuzme, pogledaj na jugoistok, dan se rađa na mojim rukama, uzmi reku iz mojih ruku, uzmi je, ti si dečak usnulih očiju, ti si Alani i jednoga dana gradićeš novi svet,, Sada ću na kolenima hodati, i otići ću daleko k Divnom Gospodaru; milost ištem, poslednja predaja ne postoji. „ Alani, šestogodišnji dečak , prekinuo je svoj monolog, ničeg više nije mogao da se seti, i nije mogao u sećanje da prizove tu jedinstvenu Priliku koja se njemu, samo njemu ukazala. Rukama se svoga lica dokopao, prekrio je lice dlanovima,, „ Žao mi je oče, samo sam ovo upamtio, mnogo mi je žao. „ - rekao je okovani dečak Alani svom okovanom Ocu Pitohujiu. Alani i Pitohuji živeli su na koncu planete, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Tuata In Dagda kojom gospodare Bledi Nobili. „ Jesi li u potpunosti siguran da ti se taj čovek baš takvim rečima obratio? Jesi li zaista video ruke njegove? - upitao je rob Pitohuji svog sina roba Alanija. „ Predragi moj oče, veruj mi, veruj u sve što sam ti preneo,, taj čovek je veličanstven, miran i nečujan, kretao se ka zapadu praćen suncem u zalasku. On ima oči kakve nikada nisam video,, okamenjene oči pune topline,, okamenjene stoga jer nisu želele da gledaju naopaki svet Bledih Nobila. „-uzbuđeno je govorio Alani. Sada je Pitohuji bio uzbuđen: „ Okamenjene oči, kažeš,,naravno to može biti samo On, samo On. „ „ Ko je to bio oče? Kako se zove čovek taj? Dozivao sam ga da se vrati ali on je otišao na zapad, daleko, predaleko. Zašto je otišao tako daleko? Pitohuji je uzeo dah da odgovori : „ Ne može da se navikne. „ „ Na šta to ne može da se navikne“ - zapitkivao je bez prestanka Alani. Pitohuji je uzeo dah da odgovori. Nastaviće se...2778 Objavio/la maja hoffmann
-
„ Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto - crvena, i crna; u to doba znao sam da u kandzama sunca leži ubojito koplje nehitnuto, da pitomom pastiru planinu pojedoše, da isti taj pastir blagonaklono i nevino gledao je na ružnorukog gmizavca kome Bledi Nobili obukoše tri miliona bundi zimskih. A Šarena Dobra Pčela raširila je svoja topla krilca i rekla : „ Nebesa moja, zašto uvek dobijam i bitke koje sam želela da izgubim? „ . A Sagorela Jagoda zatreptala je i još jednom, još samo jednom pokušala da zaustavi Začaranog Zmijolikog Pacova; a Veliki Lovac dostojanstveno je seo u drveta krošnju koja je već bila u jezivom , jarkom plamenu dok su Bledi Nobili znali da posle plamena i kiše dolazi vreme za njih. Posle kiše doći će izuzetno vreme, vreme Bledih Nobila,, Nekada je iz ovih ruku krv tekla. I tamna, i mutna, i narandzasto crvena, i crna, i baš tu, na rukama ovim gde tamna je krv bila, sada se oseća mirišljavi vazduh što izvire iz duše; i baš tu , gde mutno - crvena je krv bila, sada beličasto plava reka lagano teče, i baš tu gde crna je krv bila, dan se beli sada ugnezdio,, Dozvoli da te mirisne i čiste duče dah obuzme, pogledaj na jugoistok, dan se rađa na mojim rukama, uzmi reku iz mojih ruku, uzmi je, ti si dečak usnulih očiju, ti si Alani i jednoga dana gradićeš novi svet,, Sada ću na kolenima hodati, i otići ću daleko k Divnom Gospodaru; milost ištem, poslednja predaja ne postoji. „ Alani, šestogodišnji dečak , prekinuo je svoj monolog, ničeg više nije mogao da se seti, i nije mogao u sećanje da prizove tu jedinstvenu Priliku koja se njemu, samo njemu ukazala. Rukama se svoga lica dokopao, prekrio je lice dlanovima,, „ Žao mi je oče, samo sam ovo upamtio, mnogo mi je žao. „ - rekao je okovani dečak Alani svom okovanom Ocu Pitohujiu. Alani i Pitohuji živeli su na koncu planete, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Tuata In Dagda kojom gospodare Bledi Nobili. „ Jesi li u potpunosti siguran da ti se taj čovek baš takvim rečima obratio? Jesi li zaista video ruke njegove? - upitao je rob Pitohuji svog sina roba Alanija. „ Predragi moj oče, veruj mi, veruj u sve što sam ti preneo,, taj čovek je veličanstven, miran i nečujan, kretao se ka zapadu praćen suncem u zalasku. On ima oči kakve nikada nisam video,, okamenjene oči pune topline,, okamenjene stoga jer nisu želele da gledaju naopaki svet Bledih Nobila. „-uzbuđeno je govorio Alani. Sada je Pitohuji bio uzbuđen: „ Okamenjene oči, kažeš,,naravno to može biti samo On, samo On. „ „ Ko je to bio oče? Kako se zove čovek taj? Dozivao sam ga da se vrati ali on je otišao na zapad, daleko, predaleko. Zašto je otišao tako daleko? Pitohuji je uzeo dah da odgovori : „ Ne može da se navikne. „ „ Na šta to ne može da se navikne“ - zapitkivao je bez prestanka Alani. Pitohuji je uzeo dah da odgovori. Nastaviće se...Jan 12, 2014 2778
-
док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање, ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога, иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?2765 Objavio/la светислав стојановић
-
док шетам синоћ програм 10 хиљада корака свако вече и умрећеш здрав, присећам се записа развратника В. Зупан-а из затворских му антимемоара насловљеним Левитан - за разговоре удвоје најпогодније је ћутање, ја,пак, неуспешно оперисан од ћутања, надасве транспарентан, посебно кад су у питању сексуалне догодовштинеми, данас, здравствено срозан а притом докон до лудила,учинио бих казну према себи да не укажем како сам свестан кад вулгаризмима детаљно опишем коиталну ситуацију да ћу након читања је, а ко нормалан неби макар оком то прелетео ,бити почесто прозван (и од мушких), који пак немогу одолети погледу на вртигузу са силикон сисићима у нади да ће баш она својим влажним муфом заробити баш њега. упросеку смо , ми мушки, неотесани шљакери препуни фриволних коментара чим сукњу спазимо.и тако у пространству умишљене ливаде којом ево пред сумрак ходим, затекнем се на моменте у раскораку са речима јер почињу да ме изневеравају, мене, пензионера, коме је језик једини изразитељ мисли, мене, коме је машта архитекта стваралаштвами ( е сад га усра начисто, испаде ко да сам битан). чекај, уствари јесам. себи.веру у историју давно изгубих.разочараламе.некада мамећа сада ме оставља равнодушним те све волијем дистанцу и самоћу.исчекујем рађање сунца Те умишљам начин на који ће се данашњи дан уписати у мени.да сам сликар, ни по јада, но поверовах давно речима а сад и оне почеше да ме мимоилазе па слутим беспомоћност.све мање имају смисла нагваждања о ништавилу постојања. Јасперс и Киркегор ме остављају млаким.Сартра ни да такнем више не желим. но ипак не посматрам ја баш вазда, ко сада, себе очима критичара. не. можда је пак, дошло време да се упитам колико је у мени властите конструкције а колико стеченог од предака иако читах да на тој дилеми безуспешно ломише се и Платон и Декарт.да, и Лајбниц.то што волим да оперишем лингвистичким изненађењима није посебност.резултат је мојега сталног чуђења у усусретању са тајном сивих ћелија.отуд и бреме недоречености у мојем писању јер не допуштам да ме понесу љубичасти таласи аметиста.стога, иако ме ( додуше све ређе) заведе кич лепог те путеност женског тела све се више посвећујем природи .можда је (ипак) тајна . . уњој. или у рафинираним сенкама Вернера или . . . Ван Ајка ?Feb 19, 2014 2765
-
Dok šetam parkom, gazim uvelo lišće. Mislim kako sa svakim uvelim listom u nepovrat odlazi još jedna godina, još jedna pobeda ili poraz. I, još jedna godina bez njega. A on, negde u tuđini, usamljen dočekuje prve sitne pahulje. Ako vam se učinilo da ja to o jeseni, grešite. O ljubavi ja, a njoj ni jesen ne može ništa Daca S.2763 Objavio/la Daca S.
-
By Daca S. Dok šetam parkom, gazim uvelo lišće. Mislim kako sa svakim uvelim listom u nepovrat odlazi još jedna godina, još jedna pobeda ili poraz. I, još jedna godina bez njega. A on, negde u tuđini, usamljen dočekuje prve sitne pahulje. Ako vam se učinilo da ja to o jeseni, grešite. O ljubavi ja, a njoj ni jesen ne može ništa Daca S.Oct 07, 2016 2763 -
листајући еротски ми дневник . . . из 2008 године неки дан, 4 јуна, навршило се 210 година како је + Giacomo Girolamo Casanova ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог, пажњу привуче . под слоганом "Учини то за своју земљу", обзиром да нам је наталитет убунару ,група србских сексолога – научника покренула је ту скоро. свецко истраживање о сексуалном понашању, анализирајући пређашње резултате кои недвосмислено указају да се становници србие налазе на седмом месту листе највећих љубавника, пошто се у полне односе упуштају, у просеку, 147 пута годишње. Ожежи само! Истраживање ће, као и ранијих година, бити обављено у више од 50 држава, када је посредством Интернета, учествовало ,веле, 50.000 особа, а становници србије су били једини представници југоисточне Европе ! Па читам . . . Према тада прикупљеним резултатима, Французи су највећи љубавници на свету, са 167 сексуалних односа годишње. Следе Холанђани (158) и Данци (152). Светски просек је 139 пута, а на дну листе су становници Сингапура, уз које се нашао број 110. Жене тврде да љубав воде чешће од припадника јачег пола - 144 пута годишње, у поређењу са 138 пута код мушкараца. За секс са новим партнером већ на првом састанку ( устилу, дај ил' на . . . ако 'оћеш) , било је спремно 17 одсто испитаника, а у тој категорији водеће место имају Норвежани. Готово сваки трећи потомак Викинга је расположен за секс приликом првог сусрета, у поређењу са сваким десетим Белгијанцем и 15 одсто Шпанаца. У Индији је 60 одсто испитаница спремно да на секс чекају до брака. Ај' додуше, оне са рано тамо удају па незнам баш далије фотос примерен. Што се пак тиче необавезног секса, половина испитаника је расположена за однос са особом са којом није у вези. Мушкарци предњаче, са 54 одсто, у односу на 42 одсто жена. Необавезан секс највише упражњавају у Норвешкој (72 одсто) и Јужној Африци (70 одсто), а најмање на Тајвану (20 одсто). Истраживање је показало да се сида сматра за озбиљан проблем, али да многи људи и даље ризикују, упражњавајући секс без заштитних средстава. Испитанике из србије и далеког Тајланда повезује податак да сваки десети никада не би користио презерватив. Скоро 40 одсто испитаника пристало би да спава са женом која одбија да користи кондом, али је на такав ризик спреман чак сваки други наш мушкарац . Када је машта у питању, две трећине испитаника прижељкују секс са славним личностима, а на врху листе су идаље Џенифер Лопез и Анђелина Џоли. Док Белгијанци, Финци и Малезијци прижељкују секс са Џенифер Лопез, становници србие предност дају лепој Анђи баш као и Аустријанци, Канађани и Американци. додуше прошао би и бред пит , указуе геј популација , али она није обухваћена овим испитивањем. Што се тиче жеља и верности, чак 36 одсто испитаника је маштало о сексу са брачним партнером најбољег друга или другарице ( оно. . мисим, ако може, немарим). Мушкарци су мање одани пријатељима - 42 одсто припадника јачег пола је маштало о сексу са партнерком најбољег друга, у поређењу са 25 одсто жена. . . . Не велили мудар Народ . . . све се окорупе врти , присећам се скроман ја, са чак (завидних) 365 несташних ноћи током година поодавних јер бејах активан чиндбеник у поменутој статистици, док данас, кад поменуте телесне радости кулуком постају срозаноми, ето ондак бар дневничког поцсета. јер, баш је сачулатац ,тај живот, штовани Giacomo2758 Objavio/la светислав стојановић
-
листајући еротски ми дневник . . . из 2008 године неки дан, 4 јуна, навршило се 210 година како је + Giacomo Girolamo Casanova ,синоним латинског љубавника један од најколоритнијих личности Еуропе 18 века ,који је исту, у својим Мемоарима, описивао ,али с погледом из кревета.могуће да ме осетљивог на бивше датуме то усмери листању мојих непримерених забелешки и доконог ево штами данас , сексологу-теоретичару ,погледa кратковидог, пажњу привуче . под слоганом "Учини то за своју земљу", обзиром да нам је наталитет убунару ,група србских сексолога – научника покренула је ту скоро. свецко истраживање о сексуалном понашању, анализирајући пређашње резултате кои недвосмислено указају да се становници србие налазе на седмом месту листе највећих љубавника, пошто се у полне односе упуштају, у просеку, 147 пута годишње. Ожежи само! Истраживање ће, као и ранијих година, бити обављено у више од 50 држава, када је посредством Интернета, учествовало ,веле, 50.000 особа, а становници србије су били једини представници југоисточне Европе ! Па читам . . . Према тада прикупљеним резултатима, Французи су највећи љубавници на свету, са 167 сексуалних односа годишње. Следе Холанђани (158) и Данци (152). Светски просек је 139 пута, а на дну листе су становници Сингапура, уз које се нашао број 110. Жене тврде да љубав воде чешће од припадника јачег пола - 144 пута годишње, у поређењу са 138 пута код мушкараца. За секс са новим партнером већ на првом састанку ( устилу, дај ил' на . . . ако 'оћеш) , било је спремно 17 одсто испитаника, а у тој категорији водеће место имају Норвежани. Готово сваки трећи потомак Викинга је расположен за секс приликом првог сусрета, у поређењу са сваким десетим Белгијанцем и 15 одсто Шпанаца. У Индији је 60 одсто испитаница спремно да на секс чекају до брака. Ај' додуше, оне са рано тамо удају па незнам баш далије фотос примерен. Што се пак тиче необавезног секса, половина испитаника је расположена за однос са особом са којом није у вези. Мушкарци предњаче, са 54 одсто, у односу на 42 одсто жена. Необавезан секс највише упражњавају у Норвешкој (72 одсто) и Јужној Африци (70 одсто), а најмање на Тајвану (20 одсто). Истраживање је показало да се сида сматра за озбиљан проблем, али да многи људи и даље ризикују, упражњавајући секс без заштитних средстава. Испитанике из србије и далеког Тајланда повезује податак да сваки десети никада не би користио презерватив. Скоро 40 одсто испитаника пристало би да спава са женом која одбија да користи кондом, али је на такав ризик спреман чак сваки други наш мушкарац . Када је машта у питању, две трећине испитаника прижељкују секс са славним личностима, а на врху листе су идаље Џенифер Лопез и Анђелина Џоли. Док Белгијанци, Финци и Малезијци прижељкују секс са Џенифер Лопез, становници србие предност дају лепој Анђи баш као и Аустријанци, Канађани и Американци. додуше прошао би и бред пит , указуе геј популација , али она није обухваћена овим испитивањем. Што се тиче жеља и верности, чак 36 одсто испитаника је маштало о сексу са брачним партнером најбољег друга или другарице ( оно. . мисим, ако може, немарим). Мушкарци су мање одани пријатељима - 42 одсто припадника јачег пола је маштало о сексу са партнерком најбољег друга, у поређењу са 25 одсто жена. . . . Не велили мудар Народ . . . све се окорупе врти , присећам се скроман ја, са чак (завидних) 365 несташних ноћи током година поодавних јер бејах активан чиндбеник у поменутој статистици, док данас, кад поменуте телесне радости кулуком постају срозаноми, ето ондак бар дневничког поцсета. јер, баш је сачулатац ,тај живот, штовани GiacomoJun 07, 2014 2758
-
1 Novembar 2016,jednom samo i nikada vise.A nebo je veceras puno zvezda,nesto predivno za videti.Volim zvezde,one su Ono sto me raduje,cini mi se da bi mogla satima gledati tu pescanu plazu.Neko me u pita, jeli hladno napolju .Nije,jer ja sam previse zauzeta divljenjem i gledanjem u nebo,jer tada ne osecam hladnocu,po noci zvezde po danu avioni.Na nebu je uvek neko desavanje,samo treba posebno i pazljivo posmatrati,cak I oni najveci oblaci i najvece oluje ne mogu sakriti tu lepotu i magiju sto nebo ima.Nebo je nocas tako blizu. Na dohvat ruke.Posmatrajuci nebo puno zvezda covek lako moze da se izgubi,jer sta ima lepse od tog sjaja,cini mi se kao da svaka ona zvezda sto svetluca,e bas ta ona sto se izdvaja od ostalih i sjaji najjace,te vodi nekuda ili nekome,da Li ste I kada pomislili da svaka ta zvezda ustvari predstavlja nekoga koga smo izgubili nekoga ko nas je napustio skoro ili nekada davno..Ili su to samo na nebu putnici kroz vreme.2748 Objavio/la Voljena
-
By Voljena 1 Novembar 2016,jednom samo i nikada vise.A nebo je veceras puno zvezda,nesto predivno za videti.Volim zvezde,one su Ono sto me raduje,cini mi se da bi mogla satima gledati tu pescanu plazu.Neko me u pita, jeli hladno napolju .Nije,jer ja sam previse zauzeta divljenjem i gledanjem u nebo,jer tada ne osecam hladnocu,po noci zvezde po danu avioni.Na nebu je uvek neko desavanje,samo treba posebno i pazljivo posmatrati,cak I oni najveci oblaci i najvece oluje ne mogu sakriti tu lepotu i magiju sto nebo ima.Nebo je nocas tako blizu. Na dohvat ruke.Posmatrajuci nebo puno zvezda covek lako moze da se izgubi,jer sta ima lepse od tog sjaja,cini mi se kao da svaka ona zvezda sto svetluca,e bas ta ona sto se izdvaja od ostalih i sjaji najjace,te vodi nekuda ili nekome,da Li ste I kada pomislili da svaka ta zvezda ustvari predstavlja nekoga koga smo izgubili nekoga ko nas je napustio skoro ili nekada davno..Ili su to samo na nebu putnici kroz vreme.Nov 03, 2016 2748 -
Bili smo na dečijem rodjendanu. Vesela družina dok..se nije pojavila jedna majka i pred svima izjavila:Moje dete je mali bastardTo nije bio kraj njene priče o tome kako joj je dete neposlušno i brdo negativnosti, a sve to začinjeno sa još više pogrdnih imena od kojih neka i ne mogu da ponovimDeca su slušala..roditelji su slušali. Majka je sve to pričala sa dozom humora, pokušavajući da na račun toga osvoji potvrdno ponašanje prisutnihZapanjeno sam slušala. Na sve to sam se samo kiselo osmehivala.Meni je naime jako teško da shvatim kad roditelji opisuju svoju decu na taj način.Naše misli su , iako ne razmišljamo o tome, vrlo moćan alat.Ako su naše misli negativne onda ih vrlo lako pretočimo i u ponašanje.Znači ako decu već zovemo pogrdnim imenima , brzo če se desiti da ih tako i tretiramo.Poslednje što želimo predstavljajući svoju decu je da ostali , naročito deca koja ih ne poznaju, unapred već steknu takvo mišljenje o njima!Razumem ja da biti roditelj nije lak zadatak, nekad moramo dati oduška stresu , koji to može izazvati.Ali svakako grupa ljudi i dece na nekoj zabavi nije mesto za to.Mnogo bolje je naći osobu koju dobro poznajete i koja poznaje vaše dete i sa njom popričati.Ne govorite o svojoj deci negativno u smislu, idiot, majmun, krava, tvrdoglav, nepodnošljiv, grozan i slično.Vaše reči deca pamte i ona postaju njihov unutrašnji glas. Vrlo jednostavno..zamislite da čujete nekoga koga volite da pred svima daje takve izjave. To bi bolelo zar ne?2744 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Bili smo na dečijem rodjendanu. Vesela družina dok..se nije pojavila jedna majka i pred svima izjavila:Moje dete je mali bastardTo nije bio kraj njene priče o tome kako joj je dete neposlušno i brdo negativnosti, a sve to začinjeno sa još više pogrdnih imena od kojih neka i ne mogu da ponovimDeca su slušala..roditelji su slušali. Majka je sve to pričala sa dozom humora, pokušavajući da na račun toga osvoji potvrdno ponašanje prisutnihZapanjeno sam slušala. Na sve to sam se samo kiselo osmehivala.Meni je naime jako teško da shvatim kad roditelji opisuju svoju decu na taj način.Naše misli su , iako ne razmišljamo o tome, vrlo moćan alat.Ako su naše misli negativne onda ih vrlo lako pretočimo i u ponašanje.Znači ako decu već zovemo pogrdnim imenima , brzo če se desiti da ih tako i tretiramo.Poslednje što želimo predstavljajući svoju decu je da ostali , naročito deca koja ih ne poznaju, unapred već steknu takvo mišljenje o njima!Razumem ja da biti roditelj nije lak zadatak, nekad moramo dati oduška stresu , koji to može izazvati.Ali svakako grupa ljudi i dece na nekoj zabavi nije mesto za to.Mnogo bolje je naći osobu koju dobro poznajete i koja poznaje vaše dete i sa njom popričati.Ne govorite o svojoj deci negativno u smislu, idiot, majmun, krava, tvrdoglav, nepodnošljiv, grozan i slično.Vaše reči deca pamte i ona postaju njihov unutrašnji glas. Vrlo jednostavno..zamislite da čujete nekoga koga volite da pred svima daje takve izjave. To bi bolelo zar ne?Oct 11, 2015 2744
