Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Ref: Još od osnovne škole Ljubav neprekidno taje Tražimo sebi slične I nekog ko nam snagu daje Kao u ono vreme Kad nismo znali ljubav šta je Kad smo mislili da je lepo Kad ljudi osećanja gaje Sedimo u parku i jedno drugog gledamo Razmišljamo o ljubavi Sad je imamo Nikom je ne damo Još te moje srce Pod svojim ključem krilo A onda kad te poželim Sve mislim da je davno bilo Mnoge godine su prošle Ljubav leti kroz grane Gledam sumorno nebo I jedva čekam da svane Strahovi nas teraju Da im se pokorimo Ali shvatiš da je to glupo Kad jedno drugom srce otvorimo Ref: Još od osnovne škole Ljubav neprekidno taje Tražimo sebi slične I nekog ko nam snagu daje Kao u ono vreme Kad nismo znali ljubav šta je Kad smo mislili da je lepo Kad ljudi osećanja gaje Svako od nas ima Neke svoje priče Ali veruj mi kad ti kažem Da se slični – privlače...2540 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Ref: Još od osnovne škole Ljubav neprekidno taje Tražimo sebi slične I nekog ko nam snagu daje Kao u ono vreme Kad nismo znali ljubav šta je Kad smo mislili da je lepo Kad ljudi osećanja gaje Sedimo u parku i jedno drugog gledamo Razmišljamo o ljubavi Sad je imamo Nikom je ne damo Još te moje srce Pod svojim ključem krilo A onda kad te poželim Sve mislim da je davno bilo Mnoge godine su prošle Ljubav leti kroz grane Gledam sumorno nebo I jedva čekam da svane Strahovi nas teraju Da im se pokorimo Ali shvatiš da je to glupo Kad jedno drugom srce otvorimo Ref: Još od osnovne škole Ljubav neprekidno taje Tražimo sebi slične I nekog ko nam snagu daje Kao u ono vreme Kad nismo znali ljubav šta je Kad smo mislili da je lepo Kad ljudi osećanja gaje Svako od nas ima Neke svoje priče Ali veruj mi kad ti kažem Da se slični – privlače...Dec 20, 2015 2540 -
састав на тему .. . . накарадну те године када сам се полно изукршто сВерославом, а била је већ удана за туњавог Добрицу, поручио ми Он је даћеми јаја оцећи те набити уста .гурбијан 1, фуууј, ала неволем таке љубоморне мужове. но није било наглашено коме уста, па је то свеукупну заврзламу офарбало нијансом мистике . прича са оваквим почетком, у малтешким новинама, није имала теорије да прође иако је преведена прво на енглески па потом на овдашњи изгубила умногоме од својега колорита јер само помињање гениталија у смислу повређивања истих, скрнављење је мушкости кое је овде у медитеранском басену веома на цени . чак штавише. јебешга ,ништа ми није преостало него да смислим други заплет ; као, њисе двое волу одмалена ,а обзиром сиромашни, умишљају срећу која ћејим доћи ако буду побожни , узимају се , злопате, ту су и деца произведена, ком. 3, мешано. онда Он добија на лутрији овдашњој пристојан згодитак . сада при парама дозвољава себи ида изилази спајташима па у једном пабу сусреће младог енгл. морнара у којег се заљуби на први поглед .букну притајени хомосексуални нагон из њега , енглез & нико други ,породицу запустио , само чучи на доку харбуровом и ишчекује катамарана кои дрибла на релацији малта – сицилија, покојем му обожавани рибачи палубу . е сада наступа Она ,жена му , те једно вече кад је заспао скрати га за споловило. но убогаљени преживи . - тхе енд - ( причица била базирана на стварном овдашњем догађају ,писале иновине) ни ова ми верзија није прошла : јер откуда њој слобода да мужу девастира обележје мушкости ( дапотсетим још једаред, тако битно у овом делу медитерана,незнам како кодвас тамо дисте) – гласила је негдашња уистинска пресуда Суда у процесу он против ње ,те она попи бајбокану надуже, док њему бар цинцилинци осташе висити угаћама . . . вели ми уредник као допуну суцког образложења: - нетреба жене потсећати на такове могућности доообро , писаћу онда песмицу, нашто се Битан уновина климоглавом сагласи , тако да сада измишљам углави нешто које ће се на малтешком римовати . . . а тема – па наравски двоје који се волу . . .. али без повређивања , но услов је , да небуде дугачка јер новинску поезију ионако нико и не чита . . .но нема везе јер кад изиђем у тиражу више десетина хиљада примерака, ма тко ће ми бити раван. наравно изузимам медитерана . . . .. када није усталасан.2535 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему .. . . накарадну те године када сам се полно изукршто сВерославом, а била је већ удана за туњавог Добрицу, поручио ми Он је даћеми јаја оцећи те набити уста .гурбијан 1, фуууј, ала неволем таке љубоморне мужове. но није било наглашено коме уста, па је то свеукупну заврзламу офарбало нијансом мистике . прича са оваквим почетком, у малтешким новинама, није имала теорије да прође иако је преведена прво на енглески па потом на овдашњи изгубила умногоме од својега колорита јер само помињање гениталија у смислу повређивања истих, скрнављење је мушкости кое је овде у медитеранском басену веома на цени . чак штавише. јебешга ,ништа ми није преостало него да смислим други заплет ; као, њисе двое волу одмалена ,а обзиром сиромашни, умишљају срећу која ћејим доћи ако буду побожни , узимају се , злопате, ту су и деца произведена, ком. 3, мешано. онда Он добија на лутрији овдашњој пристојан згодитак . сада при парама дозвољава себи ида изилази спајташима па у једном пабу сусреће младог енгл. морнара у којег се заљуби на први поглед .букну притајени хомосексуални нагон из њега , енглез & нико други ,породицу запустио , само чучи на доку харбуровом и ишчекује катамарана кои дрибла на релацији малта – сицилија, покојем му обожавани рибачи палубу . е сада наступа Она ,жена му , те једно вече кад је заспао скрати га за споловило. но убогаљени преживи . - тхе енд - ( причица била базирана на стварном овдашњем догађају ,писале иновине) ни ова ми верзија није прошла : јер откуда њој слобода да мужу девастира обележје мушкости ( дапотсетим још једаред, тако битно у овом делу медитерана,незнам како кодвас тамо дисте) – гласила је негдашња уистинска пресуда Суда у процесу он против ње ,те она попи бајбокану надуже, док њему бар цинцилинци осташе висити угаћама . . . вели ми уредник као допуну суцког образложења: - нетреба жене потсећати на такове могућности доообро , писаћу онда песмицу, нашто се Битан уновина климоглавом сагласи , тако да сада измишљам углави нешто које ће се на малтешком римовати . . . а тема – па наравски двоје који се волу . . .. али без повређивања , но услов је , да небуде дугачка јер новинску поезију ионако нико и не чита . . .но нема везе јер кад изиђем у тиражу више десетина хиљада примерака, ма тко ће ми бити раван. наравно изузимам медитерана . . . .. када није усталасан.Oct 28, 2013 2535
-
Na slobodu, dečko moj, na slobodu on ne može da se navikne. - u dahu je izgovorio Pitohuji. Alani je tek sada bio ponesen da postavlja nova pitanja, i taman je zaustio da kaže,, hiljade i hiljade reči pretile su da izađu iz grla njegovoga, ali Pitohuji je lagano podugao ruku svoju, zaustavio ga i rekao – Porastao si Alani, dovoljno da sve saznaš. Sada ću ti sve objasniti. Slušaj sad priču moju - Pitohuji je počeo kazivanje svoje Rađaju nas majke kojima su ruke vezane; kako i kada su Bledi Nobili zagospodarili Tuata In Dagdom, kako i kada mi,, narandžasto obojeni postadosmo nižim sojem, kako postadosmo robovima, niko nikada nije razotkrio, niko nikada nije saznao. Možda je to oduvek tako bilo,, Alani moj, prihvati saznanje da je rob svojina svakog pojedinca među Bledim Nobilima, i svih Bledih Nobila zajedno. Alani moj, znaj dečače, cela istorija zemlje Tuata In Dagda u dve rečenice može stati * nikada nijedan rob nije bio oslobođem/ * nikada nijedan rob ne sme biti oslobođen/ Pitaćeš se možda koje se pleme prvo naselilo na prostore ove, ali odgovora naći nećeš, jer ga i nema. Ni to niko ne zna. Samo se zna da robovi u njoj oduvek postoje. Preci naši, narandžasto obojeni ljudi, radili su sve poslove koji postoje, kao što i mi radimo; ipak, reći ću ti još da postoje Četiri Zadatka zadata od strane Bledih Nobila na koje smo raspoređeni, i te Zadatke Bledi Nobili smatraju jako važnim. / Mi smo berači kokosovih palmi* / Kamen kamenjem iz nesnosnih, pretoplih Dubina vadimo* / Kopamo rukama zemlju* / Nosimo na leđima Blede Nobile* Nas je više, mnogo mnogo više. Njih je manje, jako jako mali broj. Nama ništa. Njima sve. Narandžaste ruke naše u ranama su crveno-crnim. Bledičaste ruke njihove namazane su mirisnim kremastim tečnostima. Živimo u katakombama. Žive na čardacima sjaja, bogatsva i moći. Dok naša usta blato i mulj jedino poznaju, njihova usta poznaju najslađu hranu Tuga je prijatelj naš od pamtiveka, u izolovanosti ni za kakvu zabavu ne znamo,, Veselje je drug Nobila Bledih od pamtiveka, tugu i patnju nisu upoznali. Dane provodimo prizivajući Kraj kao oslobođenje od muka i bola. Dane provode u pesmi, plesu, pocupkivanju veselom, u igrama i ispijanju veselih napitaka. Čudimo se kako smo uopšte još živi. Čude se kad se požalimo da nam nije dobro. Ali Oče moj, čovek kamenih očiju je slobodan, on slobodno hoda Tuata In Dagdom, da li to znači da je on potpuno slobodan? - ljubopitljiv je Alani Da, on je sasvim i potpuno slobodan – Pitohuji ogdovara brzo, rešen da Alaniju otkrije baš baš sve. Ali Oče moj, njegovo je lice narandžasto kao i naša lica. - opet će Alani,, Ne žuri, saznaćeš sve. - Pitohuji nastavlja priču. Nazivaju nas Bućkuriš-Poslednje pene pena narodom. Mi njih zovemo Ljubičasto-opijenim i Surovo-proždirućim narodom. Hleb koji mi jedemo nije hleb, voda koju pijemo nije voda. Hleb je naš neka vrsta slane prašine pomešane sa krupnim, gadnim crvima koji nam uvek pojedu glavni deo; voda je naša zapravo otrgnuti deo znoja sa nađih leđa, nataložen na čvornovatim šakama našim, i samo uz naročitu dozvolu Bledih Nobila možemo na brzinu srknuti koju kap,, ali brzo brzo. U mnogim krajevima Tuata In Dagde vode i nema. Bledi Nobili obećavaju da „ ako budemo bili dobri „ sledeće godine dobićemo vodu, i sledeće godine obećaju isto to. Za njih vode ima,, kupaju se sedam ili osam puta dnevno, a nas nazivaju „ stvarima koje se osećaju „. Bledi Nobili su izumeli dve ceremonije Čarobne Lepote,, kako su ih oni nazvali,, da bi nas „ počastili „ i nagradili za doprinos napretku Tuata In Dagde. Bez ceremonija Čarobne Lepote životi Bledih Nobila, kažu oni, bili bi dosadni i nezanimljivi. Prvu ceremoniju izvode Nalickano-poželjni Stražari koji imaju nadgledajuće oči i ništa im promaći ne može. U drugoj ceremoniji učestvuje celo pleme Bledih Nobila. Njih interesuje samo samo zabava. Evo kako se izvodi ritual prva ceremonija koju su nazvali – Khul,, U predvečerje, dana određenog svaki rob zna kuda treba da ide, i gde da pristigne. Robovi su poslušni i zastrašeni dok mirno koračaju ka odredištu gde se izvodi Khul. Bledi Nobili sa progoniteljskom slašću spremaju početak ceremonije, i preveliko raširenih usta osmehuju se; usne im se sve više i više šire dok se ne pretvore u razjapljeni usni otvor spreman da proguta svakog ko se razlikuje od njih. Ta razlika ne mora biti velika, dovoljno je da rob ima u svom imenu jedno slovo koje se Bledom Nobilu odn. Nalickano-poželjnom Stražaru na dopada i to je već sasvim sasvim dovoljno za kaznu surovu. Put koji robovi treba da pređu nije dugačak,, brzo se tamo stiže......// Jedina velikodušnost koju su ponudili i sproveli jeste da deca do treće godine života ne moraju uzeti učešće u ceremoniji Kuhl. Tu uredbu su doneli u skorije vreme, i na nju su osobito ponosni. Počinje Kuhl,, robovi stoje u dugačkom redu, jedan mora da istupi i da sačeka pitanje,, Dragi mladiću, ne želim ti nikakvo zlo, uzgred pitao bih te nešto..kako se lutko moja zoveš? - osmehuje se Nalickano-poželjni Stražar i miluje roba po potiljku,, Rob okleva..na kraju mora da odgovori jer se Damoklov mač ( omiljeno oružje Nobila ) već podigao da izvrši egzekuciju. „ zovem se Kalea „ - odgovorio je rob „ Ahhhhhh, kakvo je to ime Kalea,, to je nedozvoljivo, kako se neko može zvati Kalea?Mi to ime ne možemo prihvatiti kao ravnopravno. Vidi se da je nosilac imena neko ko u blatu živi i ne zaslužuje život kakvi imamo, mi Bledi Nobili, a ne zaslužuje ni da mu telo ostane u celini. - sikće Stražar. Zaslužio si ovu kaznu. Fijuknuo je mačem, i rob Kalea ostao je bez jedne ruke. „ Idemo dalje, baš me zanimaju imena ostalih Stvari Koje se Osećaju „- sikće sikće Nalickano-poželjni Stražar. Nastaviće se...2533 Objavio/la maja hoffmann
-
Na slobodu, dečko moj, na slobodu on ne može da se navikne. - u dahu je izgovorio Pitohuji. Alani je tek sada bio ponesen da postavlja nova pitanja, i taman je zaustio da kaže,, hiljade i hiljade reči pretile su da izađu iz grla njegovoga, ali Pitohuji je lagano podugao ruku svoju, zaustavio ga i rekao – Porastao si Alani, dovoljno da sve saznaš. Sada ću ti sve objasniti. Slušaj sad priču moju - Pitohuji je počeo kazivanje svoje Rađaju nas majke kojima su ruke vezane; kako i kada su Bledi Nobili zagospodarili Tuata In Dagdom, kako i kada mi,, narandžasto obojeni postadosmo nižim sojem, kako postadosmo robovima, niko nikada nije razotkrio, niko nikada nije saznao. Možda je to oduvek tako bilo,, Alani moj, prihvati saznanje da je rob svojina svakog pojedinca među Bledim Nobilima, i svih Bledih Nobila zajedno. Alani moj, znaj dečače, cela istorija zemlje Tuata In Dagda u dve rečenice može stati * nikada nijedan rob nije bio oslobođem/ * nikada nijedan rob ne sme biti oslobođen/ Pitaćeš se možda koje se pleme prvo naselilo na prostore ove, ali odgovora naći nećeš, jer ga i nema. Ni to niko ne zna. Samo se zna da robovi u njoj oduvek postoje. Preci naši, narandžasto obojeni ljudi, radili su sve poslove koji postoje, kao što i mi radimo; ipak, reći ću ti još da postoje Četiri Zadatka zadata od strane Bledih Nobila na koje smo raspoređeni, i te Zadatke Bledi Nobili smatraju jako važnim. / Mi smo berači kokosovih palmi* / Kamen kamenjem iz nesnosnih, pretoplih Dubina vadimo* / Kopamo rukama zemlju* / Nosimo na leđima Blede Nobile* Nas je više, mnogo mnogo više. Njih je manje, jako jako mali broj. Nama ništa. Njima sve. Narandžaste ruke naše u ranama su crveno-crnim. Bledičaste ruke njihove namazane su mirisnim kremastim tečnostima. Živimo u katakombama. Žive na čardacima sjaja, bogatsva i moći. Dok naša usta blato i mulj jedino poznaju, njihova usta poznaju najslađu hranu Tuga je prijatelj naš od pamtiveka, u izolovanosti ni za kakvu zabavu ne znamo,, Veselje je drug Nobila Bledih od pamtiveka, tugu i patnju nisu upoznali. Dane provodimo prizivajući Kraj kao oslobođenje od muka i bola. Dane provode u pesmi, plesu, pocupkivanju veselom, u igrama i ispijanju veselih napitaka. Čudimo se kako smo uopšte još živi. Čude se kad se požalimo da nam nije dobro. Ali Oče moj, čovek kamenih očiju je slobodan, on slobodno hoda Tuata In Dagdom, da li to znači da je on potpuno slobodan? - ljubopitljiv je Alani Da, on je sasvim i potpuno slobodan – Pitohuji ogdovara brzo, rešen da Alaniju otkrije baš baš sve. Ali Oče moj, njegovo je lice narandžasto kao i naša lica. - opet će Alani,, Ne žuri, saznaćeš sve. - Pitohuji nastavlja priču. Nazivaju nas Bućkuriš-Poslednje pene pena narodom. Mi njih zovemo Ljubičasto-opijenim i Surovo-proždirućim narodom. Hleb koji mi jedemo nije hleb, voda koju pijemo nije voda. Hleb je naš neka vrsta slane prašine pomešane sa krupnim, gadnim crvima koji nam uvek pojedu glavni deo; voda je naša zapravo otrgnuti deo znoja sa nađih leđa, nataložen na čvornovatim šakama našim, i samo uz naročitu dozvolu Bledih Nobila možemo na brzinu srknuti koju kap,, ali brzo brzo. U mnogim krajevima Tuata In Dagde vode i nema. Bledi Nobili obećavaju da „ ako budemo bili dobri „ sledeće godine dobićemo vodu, i sledeće godine obećaju isto to. Za njih vode ima,, kupaju se sedam ili osam puta dnevno, a nas nazivaju „ stvarima koje se osećaju „. Bledi Nobili su izumeli dve ceremonije Čarobne Lepote,, kako su ih oni nazvali,, da bi nas „ počastili „ i nagradili za doprinos napretku Tuata In Dagde. Bez ceremonija Čarobne Lepote životi Bledih Nobila, kažu oni, bili bi dosadni i nezanimljivi. Prvu ceremoniju izvode Nalickano-poželjni Stražari koji imaju nadgledajuće oči i ništa im promaći ne može. U drugoj ceremoniji učestvuje celo pleme Bledih Nobila. Njih interesuje samo samo zabava. Evo kako se izvodi ritual prva ceremonija koju su nazvali – Khul,, U predvečerje, dana određenog svaki rob zna kuda treba da ide, i gde da pristigne. Robovi su poslušni i zastrašeni dok mirno koračaju ka odredištu gde se izvodi Khul. Bledi Nobili sa progoniteljskom slašću spremaju početak ceremonije, i preveliko raširenih usta osmehuju se; usne im se sve više i više šire dok se ne pretvore u razjapljeni usni otvor spreman da proguta svakog ko se razlikuje od njih. Ta razlika ne mora biti velika, dovoljno je da rob ima u svom imenu jedno slovo koje se Bledom Nobilu odn. Nalickano-poželjnom Stražaru na dopada i to je već sasvim sasvim dovoljno za kaznu surovu. Put koji robovi treba da pređu nije dugačak,, brzo se tamo stiže......// Jedina velikodušnost koju su ponudili i sproveli jeste da deca do treće godine života ne moraju uzeti učešće u ceremoniji Kuhl. Tu uredbu su doneli u skorije vreme, i na nju su osobito ponosni. Počinje Kuhl,, robovi stoje u dugačkom redu, jedan mora da istupi i da sačeka pitanje,, Dragi mladiću, ne želim ti nikakvo zlo, uzgred pitao bih te nešto..kako se lutko moja zoveš? - osmehuje se Nalickano-poželjni Stražar i miluje roba po potiljku,, Rob okleva..na kraju mora da odgovori jer se Damoklov mač ( omiljeno oružje Nobila ) već podigao da izvrši egzekuciju. „ zovem se Kalea „ - odgovorio je rob „ Ahhhhhh, kakvo je to ime Kalea,, to je nedozvoljivo, kako se neko može zvati Kalea?Mi to ime ne možemo prihvatiti kao ravnopravno. Vidi se da je nosilac imena neko ko u blatu živi i ne zaslužuje život kakvi imamo, mi Bledi Nobili, a ne zaslužuje ni da mu telo ostane u celini. - sikće Stražar. Zaslužio si ovu kaznu. Fijuknuo je mačem, i rob Kalea ostao je bez jedne ruke. „ Idemo dalje, baš me zanimaju imena ostalih Stvari Koje se Osećaju „- sikće sikće Nalickano-poželjni Stražar. Nastaviće se...Jan 20, 2014 2533
-
Cak me i vreme pita za tebe,gde li se izgubila,u koja pitanja...Nosis li jos delikatna slova,nosis li u ocima jos plavetnilo mora! Koji je odgovor ni sam ne znam jos,ja nisam naucio da ti kazem stani jos,A mozda mi te ipak vratiMelanholija jedne majske noci. Cak i vreme aritmicki hramljespevajuci simultano stihkad ti pisem na nocnom nebuU snovima te svojim cekam.2530 Objavio/la Ludi Zmaj
-
By Ludi Zmaj Cak me i vreme pita za tebe,gde li se izgubila,u koja pitanja...Nosis li jos delikatna slova,nosis li u ocima jos plavetnilo mora! Koji je odgovor ni sam ne znam jos,ja nisam naucio da ti kazem stani jos,A mozda mi te ipak vratiMelanholija jedne majske noci. Cak i vreme aritmicki hramljespevajuci simultano stihkad ti pisem na nocnom nebuU snovima te svojim cekam.Mar 01, 2015 2530 -
састав на тему . . . .алалмуга наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом мамећег асортимана хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ . одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао 56 година. алалму. а била је 1985.но . . .ајмо редом. изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове организаторске способности . првомајске параде,штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор . . .и Милан постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989 узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише . . . .погађате . . . . .медицински факултет. била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му: - е, то још није пробао. Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .2515 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . .алалмуга наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије који навучени мирисом мамећег асортимана хране на асталу крај улаза бануше са сокака онако у пролазу .тема доктората је била посве животна ‘’утицај Доплеровог ефекта у једносмерним улицама’’ . одбрана тезе најављена раније по штампи изазвала је велику заинтересованост нарочито код глувих ,па се очекивала гужва.но оману предвиђање јер љуљну невиђен пљусак те и рођачка намера да искористе кркљанац па руљи присутној понуде збирку песмица Милановог унука Јована ‘’ал ми зуји у ушима’’ предводника литерарне секције ушколи крај Парка, те и неку кинту измаме за надарено детете аконтото лепршаве дечије појезије.Да незаборавим поменути Милан на дан одбране доктората је засобом отчепао 56 година. алалму. а била је 1985.но . . .ајмо редом. изразито живахно дете Милан је од стране деде сеоског попа био ангажован окоцркве све док се није суновратио са звоника и једва осто жив.срећом пао наглаву,причали касније злобници.на тај пад цео xивот га је потсећала рука укриво зарасла.десна.те рупа у челу баш уочљива.мало потом побегао је од куће за рођаком скојевцем да се бори против немаца .имао је 12.коректно одрадивши курирски стаж ,пар пута рањаван ,на чега га је потсећала Споменица из другог св.се вратио жељан знања те прилего на учење ,вођен идејама маркса&осталих. салату прекинуте основне те средњу школу позобао је у рекордном року,прескачући две школске године за једну календарску и са препорукама Одгоре кренуо по радним акцијама диљем нам ослобођене Земље у својству зам.команданта ,бавећи се теоријом о потреби физичког рада код младих.други су умеђу-времену . . ринтали,а ударничке медаље делили како шефовима тако и шљакаџијама. натом послу се толико зближио са својом секретарицом да се она & породила од трудноће разглабања концепта "како изградити разрушену земљу".то је био сигнал надређеним му да га повуку са терена у хлад канцеларија.Милан као да је то само чекао ,одједном дођоше до изражаја његове организаторске способности . првомајске параде,штафете, те прославе датума значајних само су део онога,што је његова бујна машта Граду поклонила.тада му се наметнуло и прво директорско место у каријери.дечије позориште је просто вапило за таквим.уследиле су исте фотеље у градској чистоћи те у повећој грађевинској фирми.да не заборавим Милан је успут дошао и до дипломе Правног факултета,ноћима уместо да се вуче по муфте вечеринкама листајући подебеле књиге . . те са бившом секретарицом,сада супругом званичном, продубљујући давно начету тему о потреби да нам земља закорачи штопре у светлије сутра.резултат беху ћерке близнакиње.е сада са трое деце,Милан већ увелико на листи Подобних ували се у социјално осигурање,те нови стан.дипл правник преузе на себе обавезу да разреши проблеме пензионера, вечну жваку рођену за љуљање подуже.услед достатака времена уписа ванредно ,са сином, саобраћајни факултет тек основан у нашем граду,а да малко инспирише наследника након просвиране прве године , те за невероватних четири године одбрани дипломски рад са доста поетским насловом "о потреби кривина на путним правцима".син му у међувремену догурао на другу годину, али правног ,на који га Отац преко везе убаци јер за технику није бијо.е, сада са 2 завршена факултета Милану се просто наметнуло место секретара утој тек завршеној школи.са енергијом себи знаној прилегну да организује посдипломске студије тако неопходне Граду и поменутој струци.наравно био је и један од првих полазника . . . .и магистарску титулу прикачи на плочицу улазних врата од стана баш на свој 50трећи рдан.била је 1982.тема магистарског "употреба звучних сигнала у саобраћају као елеменат опште нервозе" била је сигнал Одељењу безбедности градском секретаријату за унутрашње послове да га позове на разговор . . .и Милан постаде начелник у одељењу за контролу саобраћаја а успут и консултант постдипломцима на Факултету са којег га, по вишој потреби ,повукоше са места секретара.почеше да га именују за председнике којекавих удружења грађана .иако је већ испуњавао услове за заслужену пензију о њој му није било ни на крај памети размишљати него суочен са нарастућом проблематиком у саобраћају ,прилеже на проблем . . и докторат му је yследио три године након.но 1989 узнемиријо га је први срчани поремећај,нешто као аритмија .вазда здрав усро се ко чворак , отвори боловање, те крену на претраге, па изненађен лутањем лекара отом проблему одлучи да упише . . . .погађате . . . . .медицински факултет. била је 1990 а Милан прескочивши пар законских одредби . . .добро и уз потребне ургенције и успешно положене диференцијалне испите потребне као минимум предзнања за ове озбиљне студије . . . . поста бруцош по трећи пут, но сада као млади пензионер .некако у то време се почесмо чешће сретати на јогином курсу који стаде посећивати а зарад здравља нарушеног ,заинтересовавши ме приповетком о себи.недуго потом је и умро.сећам се примедби ненаклоњених му: - е, то још није пробао. Јебешга, завидних ће вазда бити . . . .Jan 16, 2014 2515
-
Ovaj najstariji vid komunikacije između ljudi pokazuje ljubav, nežnost i naklonost ali i utehu, poštovanje, saosećanje, tvrde italijanski psiholozi. Kad se usne spoje, aktivira se čitava mreža neurona, pojačano luče hormoni, telo obuzima zadovoljstvo, uzbuđenje, strast, požuda… kada se desi poljubac, čak i onaj usputni prijateljski, uživaju i telo i psiha.Ovaj najstariji vid komunikacije između ljudi pokazuje ljubav, nežnost i naklonost ali i utehu, poštovanje, saosećanje, tvrde italijanski psiholozi.Jer, poljupci nisu samo “razgovor” između ljubavnika već i vrlo važan deo komunikacije s bliskim ljudima, prijateljima, rodbinom, porodicom. * Prijateljski poljubac u obraz prilikom susreta znak je bliskosti, pogotovo kada osoba koja ga upućuje dlanovima obuhvati obraze onog koga ljubi.* Poljubac u ruku znak je poštovanja, ponekad romantičnih misli, a, prema legendi, veliki svetski ljubavnici ljubili su ruku dame kako bi po mirisu njene kože otkrili koliko je zainteresovana za njih. * Poljubac u čelo koji roditelji često upućuju deci, smatra se zaštitničkim gestom, a istraživanja koja su sproveli italijanski naučnici pokazuju da deca koju roditelji svakodnevno ljube napreduju i razvijaju se u jače ličnosti. * Poljubac u oko smatra se najromantičnijim jer on budi jače emocije i raspaljuje čula, pošto su očni kapci vrlo osetljivi na dodir. Naučnici tvrde da su svakome potrebna bar četiri poljupca dnevno da bi izdržao stresni dnevni ritam i sačuvao zdravu psihu. * Zagrljaj leči samoću, tugu, nemoć, pruža ljubav, utehu i hrani nas pozitivnom energijom. Dodir ne ostavlja tragove samo na površini kože već i na duši, a ponekad samo prisećanje na nežan zagrljaj, gest ljubavi i najdubljeg prihvatanja, čini da se osećamo dobro kao da se dogodio pre samo nekoliko sekundi. Uloga dodira u životu je nezamenljiva i najvažnija za dobro psihičko zdravlje. Kada nas grle drage ruke snižava se krvni pritisak a povećava nivo oksitocina, “hormona sreće”.Svakodnevnim, malim, usputnim, nežnim, prijateljskim ili ljubavnim, ohrabrujućim ili toplim zagrljajem možemo mnogo učiniti za sebe i druge, tvrde stručnjaci.Zagrljaj može da prija i kada ga dobijemo od potpuno nepoznate osobe. Ali, brz tempo života, nedostatak vremena i bliskosti, sveo je dodir na minimum, ljudi su prestali da se grle. Ipak, naša psiha nije htela da pristane na tako bezobzirno zanemarivanje, pa su ljudi postajali sve nervozniji, napetiji i nesigurniji. A zagrljaj sve to neutrališe.Nežni dodir rukom prijatelja, ljubavnika, majke… čini da brige nestanu i da svet izgleda kao lepše mesto, zaključuju psiholozi. I zato, ljubite se i grlite što više, jer će to prijati vašoj duši i telu, bićete boljeg zdravlja i puni elana, zaključuju psiholozi.2511 Objavio/la Lara C®ft
-
By Lara C®ft Ovaj najstariji vid komunikacije između ljudi pokazuje ljubav, nežnost i naklonost ali i utehu, poštovanje, saosećanje, tvrde italijanski psiholozi. Kad se usne spoje, aktivira se čitava mreža neurona, pojačano luče hormoni, telo obuzima zadovoljstvo, uzbuđenje, strast, požuda… kada se desi poljubac, čak i onaj usputni prijateljski, uživaju i telo i psiha.Ovaj najstariji vid komunikacije između ljudi pokazuje ljubav, nežnost i naklonost ali i utehu, poštovanje, saosećanje, tvrde italijanski psiholozi.Jer, poljupci nisu samo “razgovor” između ljubavnika već i vrlo važan deo komunikacije s bliskim ljudima, prijateljima, rodbinom, porodicom. * Prijateljski poljubac u obraz prilikom susreta znak je bliskosti, pogotovo kada osoba koja ga upućuje dlanovima obuhvati obraze onog koga ljubi.* Poljubac u ruku znak je poštovanja, ponekad romantičnih misli, a, prema legendi, veliki svetski ljubavnici ljubili su ruku dame kako bi po mirisu njene kože otkrili koliko je zainteresovana za njih. * Poljubac u čelo koji roditelji često upućuju deci, smatra se zaštitničkim gestom, a istraživanja koja su sproveli italijanski naučnici pokazuju da deca koju roditelji svakodnevno ljube napreduju i razvijaju se u jače ličnosti. * Poljubac u oko smatra se najromantičnijim jer on budi jače emocije i raspaljuje čula, pošto su očni kapci vrlo osetljivi na dodir. Naučnici tvrde da su svakome potrebna bar četiri poljupca dnevno da bi izdržao stresni dnevni ritam i sačuvao zdravu psihu. * Zagrljaj leči samoću, tugu, nemoć, pruža ljubav, utehu i hrani nas pozitivnom energijom. Dodir ne ostavlja tragove samo na površini kože već i na duši, a ponekad samo prisećanje na nežan zagrljaj, gest ljubavi i najdubljeg prihvatanja, čini da se osećamo dobro kao da se dogodio pre samo nekoliko sekundi. Uloga dodira u životu je nezamenljiva i najvažnija za dobro psihičko zdravlje. Kada nas grle drage ruke snižava se krvni pritisak a povećava nivo oksitocina, “hormona sreće”.Svakodnevnim, malim, usputnim, nežnim, prijateljskim ili ljubavnim, ohrabrujućim ili toplim zagrljajem možemo mnogo učiniti za sebe i druge, tvrde stručnjaci.Zagrljaj može da prija i kada ga dobijemo od potpuno nepoznate osobe. Ali, brz tempo života, nedostatak vremena i bliskosti, sveo je dodir na minimum, ljudi su prestali da se grle. Ipak, naša psiha nije htela da pristane na tako bezobzirno zanemarivanje, pa su ljudi postajali sve nervozniji, napetiji i nesigurniji. A zagrljaj sve to neutrališe.Nežni dodir rukom prijatelja, ljubavnika, majke… čini da brige nestanu i da svet izgleda kao lepše mesto, zaključuju psiholozi. I zato, ljubite se i grlite što više, jer će to prijati vašoj duši i telu, bićete boljeg zdravlja i puni elana, zaključuju psiholozi.Mar 24, 2014 2511 -
Kada neko postane roditelj, pored ogromne radosti, srešće se i sa mnogo izazova.To je kao potpisivanje doživotnog ugovora koji znači najmanje 21 godinu potpune posvećenesti, dilema, traženja odgovora…Sukob želja počinje još tokom ranog detinjstva, i ako se ne razreši na vreme, ozbiljno se zaoštrava kada deca postanu tinejdžeri.Deca su jednostavno rođena sa svojim, jedinstvenim osnovnim osobinama. Neka deca su tvrdoglavija od drugih. Sva deca se tvrdoglavo ponašaju u nekom trenutku. Tvrdoglavost može imati niz uzroka. Ona može da varira od nerazumnog straha da otpora promenama. Ponekad stanje u porodici postaje vrlo neprijatno, zbog dečje tvrdoglavosti. Vrlo često roditelji reaguju sa ljutnjom, jer smatraju da ponašanje njihovog deteta ugrožava njihov autoritet. Međutim, bes samo dodaje ulje na vatru.Jedino pravo rešenje je da u ovim situacijama, roditelji budu strpljivi.. Prvo, potrebno je da pronađu uzrok tvrdoglavosti svoje dece. Potrebno je da misle mirno. Tokom odrastanja svoje dece, kada sam bila zbunjena njihovim ponašanjem, nisam odmah reagovala. Odložila bih svoju reakciju dan ili dva, a za to vreme bih intenzivno razmišljala kakao da odgovorim na događaj u kome je dete pokazalo štetnu tvrdoglavost. Ponekad, po čitavu noć nisam spavala tražeći najkorisniji način pristupa nekom problemu sa decom. Uz pravi pristup i razumevanje, uspevala sam da neprijatnu situaciju preokrenem u podsticajnu i prijatnu atmosferu u porodici. Iz svog iskustva prenosim nekoliko saveta koji vam mogu koristiti: · Ne gledajte na tvrdoglavost kao na negativnu osobinu, posmatrajte i pozitivnu stranu ove osobine. Dečja tvrdoglavost može biti način da ono pokaže šta misli o sebi ili da postigne neke ciljeve, za čije postizanje ima manje sklonosti. · Kad god je to moguće, sa puno uvažavanja, treba pregovarati sa detetom i postići kompromis. · Ne reagujte burno, mirno objasnite detetu svoje mišljenje i ukažite i na dobre i na loše strane, i svog mišljenja i detetovog ponašanja. Analizirajte moguće posledice. Ako posledice nisu opasne po dete, dozvolite mu da ih iskusi. Sledeći put će vas pažljivije slušati. · Najbolji način je da razgovarate sa svojim detetom o njegovom tvrdoglavom ponašanju. Miran razgovor je dobar način da se “ohlade glave” i dečje i roditeljske. · Zajedno sa detetom identifikujte problem i tražite rešenje, na taj način dete vas neće tretirati kao neprijatelja, već kao nekog ko mu pomaže u rešavanje složenih situacija. · Da bi ste izbegli konflikt, ako želite da dete nešto uradi, ne prekidajte ga u njegovim aktivnostima, čak ni u gledanju TV-a, sačekajte da završi. · Budite odlučni kada tražite da dete nešto učini, ne ubeđujte se, vi ne tražite uslugu, ono to čini za sebe i zbog sebe. Takođe budite jasni u pogledu posledica neposlušnosti. · Pokažite poštovanje detetu, uvažite njegove želje, bez obzira da li vam se dopadaju ili ne. Na isti način će dete uvažavati vas, a poštovanje i poverenje je daleko bolji vaspitač od kazne i straha. · Jedan od najboljih načina uvođenja poštovanja u međusobne odnose je da budete istovremeno i ljubazni i odlučni. Ljubaznost pokazuje uvažavanje deteta, a odlučnost, respekt prema onome što je potrebno da bude urađeno. · Imajte na umu da vaši zahtevi treba da budu razumni i u skladu sa sposobnostima deteta. · Nikada ne zaboravite da pohvalite svoju decu za dobro ponašanje. Pohvala je bolji vaspitač od kazne. · Uporna deca na većinu situacija gledaju tako da neko mora da izgubi a neko da pobedi. Tada predložite pobednik-pobednik mogućnost. Iznesite mu šta vi želite i zašto, i predložite mu da nađe rešenje kojim ćete oboje biti zadovoljni. · Ponekad je korisno učiniti nešto neočekivano. Ako primetite da je situacija gora nego inače, učinite nešto lepo za dete, kupite mu stvar koju već dugo želi, dozvolite mu da napravi zabavu u kući. Objasnite detetu da to nije nagrada za njegovo tvrdoglavo ponašanje, već vaša želja da ga oraspoložite nekim lepim događajem kako bi ste mu pomogli da promeni svoj stav i ponaša se sa uvažavanjem i sebe i porodice. · Pokušajte da posmatrate svet njegovim očima, kako bi ste ga bolje razumeli. Najvažnije je da sačuvate strpljenje, da ne reaugujete burno i da pokažete razumevanje. Strpljenje je najvažnije.2510 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Kada neko postane roditelj, pored ogromne radosti, srešće se i sa mnogo izazova.To je kao potpisivanje doživotnog ugovora koji znači najmanje 21 godinu potpune posvećenesti, dilema, traženja odgovora…Sukob želja počinje još tokom ranog detinjstva, i ako se ne razreši na vreme, ozbiljno se zaoštrava kada deca postanu tinejdžeri.Deca su jednostavno rođena sa svojim, jedinstvenim osnovnim osobinama. Neka deca su tvrdoglavija od drugih. Sva deca se tvrdoglavo ponašaju u nekom trenutku. Tvrdoglavost može imati niz uzroka. Ona može da varira od nerazumnog straha da otpora promenama. Ponekad stanje u porodici postaje vrlo neprijatno, zbog dečje tvrdoglavosti. Vrlo često roditelji reaguju sa ljutnjom, jer smatraju da ponašanje njihovog deteta ugrožava njihov autoritet. Međutim, bes samo dodaje ulje na vatru.Jedino pravo rešenje je da u ovim situacijama, roditelji budu strpljivi.. Prvo, potrebno je da pronađu uzrok tvrdoglavosti svoje dece. Potrebno je da misle mirno. Tokom odrastanja svoje dece, kada sam bila zbunjena njihovim ponašanjem, nisam odmah reagovala. Odložila bih svoju reakciju dan ili dva, a za to vreme bih intenzivno razmišljala kakao da odgovorim na događaj u kome je dete pokazalo štetnu tvrdoglavost. Ponekad, po čitavu noć nisam spavala tražeći najkorisniji način pristupa nekom problemu sa decom. Uz pravi pristup i razumevanje, uspevala sam da neprijatnu situaciju preokrenem u podsticajnu i prijatnu atmosferu u porodici. Iz svog iskustva prenosim nekoliko saveta koji vam mogu koristiti: · Ne gledajte na tvrdoglavost kao na negativnu osobinu, posmatrajte i pozitivnu stranu ove osobine. Dečja tvrdoglavost može biti način da ono pokaže šta misli o sebi ili da postigne neke ciljeve, za čije postizanje ima manje sklonosti. · Kad god je to moguće, sa puno uvažavanja, treba pregovarati sa detetom i postići kompromis. · Ne reagujte burno, mirno objasnite detetu svoje mišljenje i ukažite i na dobre i na loše strane, i svog mišljenja i detetovog ponašanja. Analizirajte moguće posledice. Ako posledice nisu opasne po dete, dozvolite mu da ih iskusi. Sledeći put će vas pažljivije slušati. · Najbolji način je da razgovarate sa svojim detetom o njegovom tvrdoglavom ponašanju. Miran razgovor je dobar način da se “ohlade glave” i dečje i roditeljske. · Zajedno sa detetom identifikujte problem i tražite rešenje, na taj način dete vas neće tretirati kao neprijatelja, već kao nekog ko mu pomaže u rešavanje složenih situacija. · Da bi ste izbegli konflikt, ako želite da dete nešto uradi, ne prekidajte ga u njegovim aktivnostima, čak ni u gledanju TV-a, sačekajte da završi. · Budite odlučni kada tražite da dete nešto učini, ne ubeđujte se, vi ne tražite uslugu, ono to čini za sebe i zbog sebe. Takođe budite jasni u pogledu posledica neposlušnosti. · Pokažite poštovanje detetu, uvažite njegove želje, bez obzira da li vam se dopadaju ili ne. Na isti način će dete uvažavati vas, a poštovanje i poverenje je daleko bolji vaspitač od kazne i straha. · Jedan od najboljih načina uvođenja poštovanja u međusobne odnose je da budete istovremeno i ljubazni i odlučni. Ljubaznost pokazuje uvažavanje deteta, a odlučnost, respekt prema onome što je potrebno da bude urađeno. · Imajte na umu da vaši zahtevi treba da budu razumni i u skladu sa sposobnostima deteta. · Nikada ne zaboravite da pohvalite svoju decu za dobro ponašanje. Pohvala je bolji vaspitač od kazne. · Uporna deca na većinu situacija gledaju tako da neko mora da izgubi a neko da pobedi. Tada predložite pobednik-pobednik mogućnost. Iznesite mu šta vi želite i zašto, i predložite mu da nađe rešenje kojim ćete oboje biti zadovoljni. · Ponekad je korisno učiniti nešto neočekivano. Ako primetite da je situacija gora nego inače, učinite nešto lepo za dete, kupite mu stvar koju već dugo želi, dozvolite mu da napravi zabavu u kući. Objasnite detetu da to nije nagrada za njegovo tvrdoglavo ponašanje, već vaša želja da ga oraspoložite nekim lepim događajem kako bi ste mu pomogli da promeni svoj stav i ponaša se sa uvažavanjem i sebe i porodice. · Pokušajte da posmatrate svet njegovim očima, kako bi ste ga bolje razumeli. Najvažnije je da sačuvate strpljenje, da ne reaugujete burno i da pokažete razumevanje. Strpljenje je najvažnije.Aug 03, 2013 2510
-
Sta li je smrt?Susret sa tamom-Stalno prognana...Njeno je prisustvoNasa odsutnost.Ona pocinje da postojiOnog trena kadMi prestajemo biti.Sama smrt po sebiNe znaci nista;Ona je samo iluzija,kosmar iz kojegSe vise ne budis.Sve se svodiNa patnju,Na strah od rastankasa voljenim osobama.2505 Objavio/la Ludi Zmaj
-
By Ludi Zmaj Sta li je smrt?Susret sa tamom-Stalno prognana...Njeno je prisustvoNasa odsutnost.Ona pocinje da postojiOnog trena kadMi prestajemo biti.Sama smrt po sebiNe znaci nista;Ona je samo iluzija,kosmar iz kojegSe vise ne budis.Sve se svodiNa patnju,Na strah od rastankasa voljenim osobama.Mar 21, 2015 2505
-
Завештање За мојoм мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари... Једноставно - трагови нечијег живота. Успомене. Tајне. Некоме каткад падне на ум да по њима чепрка. (Тако сам ја, из очевог војног картона, сазнао да је 1948. неколико месеци био у СССР-у, што ми никад за живота није рекао. Отуда његов брундави војнички руски.) Помислио сам: а шта би се десило да сутра ја умрем? Моја писма... Моја писма су у inbox-у; фотографије на Photobucket-у; текстови на Scribd-у; у различитим фолдерима моје незавршене литерарне ситнице. У chat програмима преписке са неким дивним људима; на Sendpace-у моја музика; на Youtube-у видео прилози. Ако ја сад, не дај боже, умрем, све ће то остати недоступно?! Јер шифру за приступ свим тим сервисима знам само ја. Стотине, хиљаде мејлова, фотографија и успомена и... И ником ништа, због једне неизречене шифре?! Моја шифра ће бити моје завештање. Наши животи су под шифром.2489 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Завештање За мојoм мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари... Једноставно - трагови нечијег живота. Успомене. Tајне. Некоме каткад падне на ум да по њима чепрка. (Тако сам ја, из очевог војног картона, сазнао да је 1948. неколико месеци био у СССР-у, што ми никад за живота није рекао. Отуда његов брундави војнички руски.) Помислио сам: а шта би се десило да сутра ја умрем? Моја писма... Моја писма су у inbox-у; фотографије на Photobucket-у; текстови на Scribd-у; у различитим фолдерима моје незавршене литерарне ситнице. У chat програмима преписке са неким дивним људима; на Sendpace-у моја музика; на Youtube-у видео прилози. Ако ја сад, не дај боже, умрем, све ће то остати недоступно?! Јер шифру за приступ свим тим сервисима знам само ја. Стотине, хиљаде мејлова, фотографија и успомена и... И ником ништа, због једне неизречене шифре?! Моја шифра ће бити моје завештање. Наши животи су под шифром.Sep 28, 2013 2489
-
Ne daj se Zvoncice, ne daj se godinama moja Zvoncice.Drugačijim chaterima i navikama,još ti je soba topla, prijatan razgovor.. a razne ...tastature...Imala si više ukusa od mnogih tvoja soba... divotaGazda ti je dzavo,ali ti... uvek si se razlikovala, po boji teskstova svojih chatera, po osmesima,pratila si sve od jutra do sljedećeg jutra i rušila samo one dosadne, terane jesenjim vetromkao list niz neku Beogradsku padinu.U večernjem sam odelu, i opkoljen opovima..Ne daj se mladosti moja, ne daj se Zvoncice naša... Dugo smo pripremali sva ova poznanstva dok jednom, skoro slučajno, uz usijanu tastaturu i sa svega nekoliko pravih reči, loše prikrivena željane dovede do razmene telefona...carice i plemkinjo nasa...Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja...Lepi trenutci nostalgije, ljubavi i nase klupice u parku iza Metropola, legendarne zajedničke pricaonice..i memoserva, ako me neko trazi...Ne daj se Zvoncice,Evo me, ustajem, tek da promenim skriptu, da li je to nepristojno u ovakvom času, Professional, Achilles, Camel Master, PMei,Meni je ipak najdraži početak...a raspolažem s jos milion nežnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,koja nas, nekim novim bojama vodi da idemo dalje... i uvek, idemo daljeNe daj se Zvoncice.Znam da ce još biti mladosti, blesave i vrludave... sa tobom ćemo ostati mladi...Ako svi ostali ostare, naša će im mladost teeeško pasti,a bićemo uvek mi u pravu, jer smo zajedno na ovoj divnoj obali, koju su mnogi napustili i predali bezvoljnoA ponovo sija sunce,kao što vec sija u mislima svih zaljubljenih srca,i nebo od svile, udaljeni glasovi koji se mešaju, glas voljenog bića, prijatelja, roda, brata ...i dok si tu sa nama.. nisu važne kise nestale svetlastom belinom ... jos malo price...Ne daj se Zvoncice...naša2487 Objavio/la Chupko Chupavi
-
Ne daj se Zvoncice, ne daj se godinama moja Zvoncice.Drugačijim chaterima i navikama,još ti je soba topla, prijatan razgovor.. a razne ...tastature...Imala si više ukusa od mnogih tvoja soba... divotaGazda ti je dzavo,ali ti... uvek si se razlikovala, po boji teskstova svojih chatera, po osmesima,pratila si sve od jutra do sljedećeg jutra i rušila samo one dosadne, terane jesenjim vetromkao list niz neku Beogradsku padinu.U večernjem sam odelu, i opkoljen opovima..Ne daj se mladosti moja, ne daj se Zvoncice naša... Dugo smo pripremali sva ova poznanstva dok jednom, skoro slučajno, uz usijanu tastaturu i sa svega nekoliko pravih reči, loše prikrivena željane dovede do razmene telefona...carice i plemkinjo nasa...Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja...Lepi trenutci nostalgije, ljubavi i nase klupice u parku iza Metropola, legendarne zajedničke pricaonice..i memoserva, ako me neko trazi...Ne daj se Zvoncice,Evo me, ustajem, tek da promenim skriptu, da li je to nepristojno u ovakvom času, Professional, Achilles, Camel Master, PMei,Meni je ipak najdraži početak...a raspolažem s jos milion nežnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,koja nas, nekim novim bojama vodi da idemo dalje... i uvek, idemo daljeNe daj se Zvoncice.Znam da ce još biti mladosti, blesave i vrludave... sa tobom ćemo ostati mladi...Ako svi ostali ostare, naša će im mladost teeeško pasti,a bićemo uvek mi u pravu, jer smo zajedno na ovoj divnoj obali, koju su mnogi napustili i predali bezvoljnoA ponovo sija sunce,kao što vec sija u mislima svih zaljubljenih srca,i nebo od svile, udaljeni glasovi koji se mešaju, glas voljenog bića, prijatelja, roda, brata ...i dok si tu sa nama.. nisu važne kise nestale svetlastom belinom ... jos malo price...Ne daj se Zvoncice...našaJul 24, 2013 2487
