Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Sletivsi, sa desne strane aviona se videlo milion svetla, a mozda i vise. Prva misao koja mi je isla kroz glavu bila je : sta bi njihovi preci rekli kad bi videli sva ova svetla?! Ma sutra, cim se probudim iz sna, oticicu da citam neku njihovu sagu, jer kazu da su Vikinzi najbolje opisivali i dokumentirali zbivanja i putovanja. Jutro, pola 6, nista od sagi, a jos manje od sna jer kad covek bas zeli da se naspava jer mora sutradan rano da ustaje, on jos manje spava. (cak imam neki zeznut bioloski sat koji me probudi uvek sat vremena pre navijenog alarma) Voz je direktan, krene na vreme i ja mrmljajuci u sebi kako nisam poneo deblju garderobu, napustim hotel. E sad, nije to neko cudo, al ulazim u taxi, i taxista, onako plav(Hitler bi bio ljubomoran na njegovu boju kose) pozdravlja me na njihovom i ja mu uzvracam na engleskom kad covek opet na njihovom! Odmah neka sijalica mi se upali, da je nemoguce da Oni ne znaju Engleski! Pitam jel zna engleski, kad on : no...no English. Central station please! Na moju primedbu da je cudno da ne zna engleski, covek mi se onako ljubazno okrene i kaze: Aj, Bosnia! Okrenuh se instiktivno, sumnjivim pogledomi pitam : zezas!? On: a ti si nas?! Ja: jok ba, vidis da ja znam Engleski !? (malo sam kvaran al dobro) I tako....pricu uz pricu, da covek poveruje da se stvarno prilagodio ambijentu, sve dok ne dodje do placanja voznje. E tu, odma znamo da ukakimo stvar kao Balkanci! Voznja je kostala 430 kruna njihovih, i ja mu lepo kazem: 450 je ok,i dam mu 500 kruna kad on: Joj ba, nemam 50 kruna da ti vratim jer malopre poceo smijenu! ( to je izveo na vest nacin jer je video da nemam vremena da raspravljam) U vozu.... Posto nisam se naspavao, celo vreme sam kunjao i tako nekako...upao sam u neki san, a u isto vreme kao da je java. Hodao sam kroz neku shumu koja se zvala Orygrite i odjednom cuo neki zenski smeh, onako....primamljiv,sladak. Setih se, da sam cuo o toj zeni, i da se ta zena zvala Vaskamunda. Cudno ime,al tako joj dali ime posto je bila cudnog oblika za te krajeve. U nekom strahu, a u isto vreme i u nadi da cu je videti (a kazu da ko ju je video, taj vise nije izasao iz shume) sve dublje sam pratio glas, sve dok je ne videh na jednom brezuljku, kako sedi i pleti neki runo. Osmehnula se, i okrenula ledja, kao da je htela da je pratim, al ipak nestala. Cudio sam se, jer ako su rekli da skoro niko nije izasao iz shume, zasto ja privilegovan?! Produzio sam put, sve dok nisam presao na drugi kraj, malo cudniji, i hladniji. Na znaku, bio je neki natpis: Doobrodosli na planinama Høgerberge. Hodajuci, upao u neki lavirint puteva, svi slicni, sve dok nisam video da negde ima neki izlaz koji sija. Setio se da sam cuo da tu zivi Trandasyske, zena koja svojim promuklim mekim glasom privlaci putnike u provaliji. Posle nekoliko sati, videh neko svetlo, tipa izlaza iz lavirinta, i kad eto ti na samom izlazu stoji ona! Isti oblik, isti osmeh, isti stas,ista crna kosa kao Vaskamunda. Pitah: zar se nismo ja i ti sreli danas? Kaze mi da je to bila druga prica, i da je sad drugo vreme i drugo mesto. Pitah je: a zasto si me pustila da izlazim tada onda, jer cuo sam da odande niko ne izadje ziv?! Kaze mi: odande te pustila da te ovde drzim zauvek! Istrgoh se i dodjoh sebi polako. I sta ce mi sad neke sage u ovom stanju?!2442 Objavio/la Pepe Le Pew
-
By Pepe Le Pew Sletivsi, sa desne strane aviona se videlo milion svetla, a mozda i vise. Prva misao koja mi je isla kroz glavu bila je : sta bi njihovi preci rekli kad bi videli sva ova svetla?! Ma sutra, cim se probudim iz sna, oticicu da citam neku njihovu sagu, jer kazu da su Vikinzi najbolje opisivali i dokumentirali zbivanja i putovanja. Jutro, pola 6, nista od sagi, a jos manje od sna jer kad covek bas zeli da se naspava jer mora sutradan rano da ustaje, on jos manje spava. (cak imam neki zeznut bioloski sat koji me probudi uvek sat vremena pre navijenog alarma) Voz je direktan, krene na vreme i ja mrmljajuci u sebi kako nisam poneo deblju garderobu, napustim hotel. E sad, nije to neko cudo, al ulazim u taxi, i taxista, onako plav(Hitler bi bio ljubomoran na njegovu boju kose) pozdravlja me na njihovom i ja mu uzvracam na engleskom kad covek opet na njihovom! Odmah neka sijalica mi se upali, da je nemoguce da Oni ne znaju Engleski! Pitam jel zna engleski, kad on : no...no English. Central station please! Na moju primedbu da je cudno da ne zna engleski, covek mi se onako ljubazno okrene i kaze: Aj, Bosnia! Okrenuh se instiktivno, sumnjivim pogledomi pitam : zezas!? On: a ti si nas?! Ja: jok ba, vidis da ja znam Engleski !? (malo sam kvaran al dobro) I tako....pricu uz pricu, da covek poveruje da se stvarno prilagodio ambijentu, sve dok ne dodje do placanja voznje. E tu, odma znamo da ukakimo stvar kao Balkanci! Voznja je kostala 430 kruna njihovih, i ja mu lepo kazem: 450 je ok,i dam mu 500 kruna kad on: Joj ba, nemam 50 kruna da ti vratim jer malopre poceo smijenu! ( to je izveo na vest nacin jer je video da nemam vremena da raspravljam) U vozu.... Posto nisam se naspavao, celo vreme sam kunjao i tako nekako...upao sam u neki san, a u isto vreme kao da je java. Hodao sam kroz neku shumu koja se zvala Orygrite i odjednom cuo neki zenski smeh, onako....primamljiv,sladak. Setih se, da sam cuo o toj zeni, i da se ta zena zvala Vaskamunda. Cudno ime,al tako joj dali ime posto je bila cudnog oblika za te krajeve. U nekom strahu, a u isto vreme i u nadi da cu je videti (a kazu da ko ju je video, taj vise nije izasao iz shume) sve dublje sam pratio glas, sve dok je ne videh na jednom brezuljku, kako sedi i pleti neki runo. Osmehnula se, i okrenula ledja, kao da je htela da je pratim, al ipak nestala. Cudio sam se, jer ako su rekli da skoro niko nije izasao iz shume, zasto ja privilegovan?! Produzio sam put, sve dok nisam presao na drugi kraj, malo cudniji, i hladniji. Na znaku, bio je neki natpis: Doobrodosli na planinama Høgerberge. Hodajuci, upao u neki lavirint puteva, svi slicni, sve dok nisam video da negde ima neki izlaz koji sija. Setio se da sam cuo da tu zivi Trandasyske, zena koja svojim promuklim mekim glasom privlaci putnike u provaliji. Posle nekoliko sati, videh neko svetlo, tipa izlaza iz lavirinta, i kad eto ti na samom izlazu stoji ona! Isti oblik, isti osmeh, isti stas,ista crna kosa kao Vaskamunda. Pitah: zar se nismo ja i ti sreli danas? Kaze mi da je to bila druga prica, i da je sad drugo vreme i drugo mesto. Pitah je: a zasto si me pustila da izlazim tada onda, jer cuo sam da odande niko ne izadje ziv?! Kaze mi: odande te pustila da te ovde drzim zauvek! Istrgoh se i dodjoh sebi polako. I sta ce mi sad neke sage u ovom stanju?!Sep 17, 2013 2442 -
Lutajući tako po netu da malo istražim o jogi ,nadjoh razne tekstove.Uglavnom sve se svodi na ovo .... UPUTSTVA KAKO VEŽBATI "JOGU U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU" ODEĆA treba da bude komotna i udobna, da omogući lako pokretanje tela. U zimskim mesecima treba da imate pri ruci gornji deo trenerke ili džemper da vam tokom vežbi opuštanja zadrži toplotu tela. Ovo može da prodje... NE JESTI najbolje 3 - 4 sata pre početka joga časa. Pun stomak Vas čini umornim, a vežbanje može da bude neugodno.Ovo nema šanse NIKAKO....NE POREDITE SE, NE TAKMIČITE SE ni sa drugima ni sa samim sobom! Fokusirajte se na sebe i jednostavno budite svesni svojih trenutnih mogućnosti. Nemojte se predati ako neku vežbu-asanu ne možete da izvedete korektno. Zadržite se neko vreme u položaju koji možete da izvedete, pa pokušajte ponovo. Za sve je potrebno vreme. U skladu sa godinama i zdravstvenim stanjem SVI LJUDI mogu da vežbaju jogu! Pa s kim da se takmičim? NE FORSIRAJTE! To znači nemojte ići preko trenutnih mogućnosti tela. Bolje izađite iz položaja nego da idete preko granice bola. Ako zbog fizičkog ograničenja (npr.povrede ili ukočenosti) ne možete da izvedete određenu asanu, izostavite je. Jest,a šta sa kostoboljom...osteroporozom..itd.. BUDITE SVESNI TOKOM ČASA! Budite svesni svoga tela i usmerite pažnju na predeo tela gde osećate napetost ili neprijatnost. Auuuu ....USMERITE PAŽNJU NA DISANJE U SVAKOM JOGA POLOŽAJU! Vaše disanje će Vam omogućiti da se telo opusti i da održite um fokusiranim. Ništa Vas neće sprečiti da napredujete ako držite svest o disanju. Pa naravno da ću da dišem....ODMORITE SE KADA OSEĆATE DA VAM TO TREBA! Koristite vreme opuštanja da primite i upijete iskustva vežbanja joge.EEEEeeee pa od čega da se umorim?URADITE ZA SEBE NAJBOLJE REDOVNO VEŽBAJUĆI JOGU! Vežbajte najbolje što možete, bez obzira koliko puta uradite vežbu. A šta ako ne mogu ? "JOGA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU" nam pomaže da razmislimo o svojim životnim navikama i da, ako je potrebno, promenimo neke od njih. Posebno težište je na pravilnoj ishrani, a preporučuje se lakto-vegetarijanska hrana. A šta je sa onom starom narodnom...zdravlje na usta ulazi..pihhhh I kao što ste pročitali mogli ste zaključiti da je mnogo komplikovao.U stvarnom životu mnogi koriste jogu da nisu svesni ...hehheh Izvolite pogledajte Nije lako složićete se ....hehehheh Cilj ovog bloga je da se našalim,nikako da podcenim jogu... Kisss 100dzavolu...2433 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Lutajući tako po netu da malo istražim o jogi ,nadjoh razne tekstove.Uglavnom sve se svodi na ovo .... UPUTSTVA KAKO VEŽBATI "JOGU U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU" ODEĆA treba da bude komotna i udobna, da omogući lako pokretanje tela. U zimskim mesecima treba da imate pri ruci gornji deo trenerke ili džemper da vam tokom vežbi opuštanja zadrži toplotu tela. Ovo može da prodje... NE JESTI najbolje 3 - 4 sata pre početka joga časa. Pun stomak Vas čini umornim, a vežbanje može da bude neugodno.Ovo nema šanse NIKAKO....NE POREDITE SE, NE TAKMIČITE SE ni sa drugima ni sa samim sobom! Fokusirajte se na sebe i jednostavno budite svesni svojih trenutnih mogućnosti. Nemojte se predati ako neku vežbu-asanu ne možete da izvedete korektno. Zadržite se neko vreme u položaju koji možete da izvedete, pa pokušajte ponovo. Za sve je potrebno vreme. U skladu sa godinama i zdravstvenim stanjem SVI LJUDI mogu da vežbaju jogu! Pa s kim da se takmičim? NE FORSIRAJTE! To znači nemojte ići preko trenutnih mogućnosti tela. Bolje izađite iz položaja nego da idete preko granice bola. Ako zbog fizičkog ograničenja (npr.povrede ili ukočenosti) ne možete da izvedete određenu asanu, izostavite je. Jest,a šta sa kostoboljom...osteroporozom..itd.. BUDITE SVESNI TOKOM ČASA! Budite svesni svoga tela i usmerite pažnju na predeo tela gde osećate napetost ili neprijatnost. Auuuu ....USMERITE PAŽNJU NA DISANJE U SVAKOM JOGA POLOŽAJU! Vaše disanje će Vam omogućiti da se telo opusti i da održite um fokusiranim. Ništa Vas neće sprečiti da napredujete ako držite svest o disanju. Pa naravno da ću da dišem....ODMORITE SE KADA OSEĆATE DA VAM TO TREBA! Koristite vreme opuštanja da primite i upijete iskustva vežbanja joge.EEEEeeee pa od čega da se umorim?URADITE ZA SEBE NAJBOLJE REDOVNO VEŽBAJUĆI JOGU! Vežbajte najbolje što možete, bez obzira koliko puta uradite vežbu. A šta ako ne mogu ? "JOGA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU" nam pomaže da razmislimo o svojim životnim navikama i da, ako je potrebno, promenimo neke od njih. Posebno težište je na pravilnoj ishrani, a preporučuje se lakto-vegetarijanska hrana. A šta je sa onom starom narodnom...zdravlje na usta ulazi..pihhhh I kao što ste pročitali mogli ste zaključiti da je mnogo komplikovao.U stvarnom životu mnogi koriste jogu da nisu svesni ...hehheh Izvolite pogledajte Nije lako složićete se ....hehehheh Cilj ovog bloga je da se našalim,nikako da podcenim jogu... Kisss 100dzavolu...Sep 25, 2013 2433 -
Kad bih mogao.... Dao bih ti ime kad si se rodila. Ime bi ti bilo Sreća. Kad bih mogao... Da te hranim voćem Ja bih bio zabranjeno voće. Kad bih samo mogao. ... Da sanjam ono što ja želim Sanjao bih samo tebe u različitim snovima. Kad bih mogao... Da budem papir Trpeo bih sva tvoja slova!2431 Objavio/la Pepe Le Pew
-
By Pepe Le Pew Kad bih mogao.... Dao bih ti ime kad si se rodila. Ime bi ti bilo Sreća. Kad bih mogao... Da te hranim voćem Ja bih bio zabranjeno voće. Kad bih samo mogao. ... Da sanjam ono što ja želim Sanjao bih samo tebe u različitim snovima. Kad bih mogao... Da budem papir Trpeo bih sva tvoja slova!Sep 12, 2013 2431
-
Prenosim blog kolege Nurudin.Pomozite ako mozete...Jedan mlad zivot je u pitanju Za lečenje Kristine Denčić hitno je potrebno da se javi što veći broj ljudi koji imaju B krvnu grupu. Direktor Gimnazije u Lebanu pokrenuo je akciju organizovanog prevoza iz Lebana i Leskovca kako bi se dobrovoljni davaoci podvrgli pregledu u Beogradu. Međutim, potreban je što veći broj davalaca, a B krvna grupa je retka. Zvod za transfuziju ne može da pomogne, davaoci moraju lično da dođu zbog ogromnog broja trombocita neophodnih za transplataciju. Kristinini roditelji ne poznaju ljude u Beogradu, pa su primorani da mole ljude iz Lebana i Leskovca da dođu do Beograda. Apelujem na sve Beograđanke i Beograđane da se odazovu pozivu, i daju krv. Dakle, svi oni koji mogu, neka se jave u Institut za transfuziju krvi Srbije, Odsek za donorske afereze. Javite se doktorki Marini Sinđić Milićević. Kontakt telefon na Odseku: 011/ 244-88-49, 3812-716 Telefoni Instituta: 011/ 244-2651 (centrala)011/3812-700 (centrala)011/ 3812-712 (prijem davalaca) EDIT: Moram da napomenem, sad sam dobio informacije, pregled za davaoce trombocita je od 8 do 11 č. Ne mogu osobe koje boluju od ma koje bolesti, pa bila i najobičnija prehlada, ne mogu ni ljudi koji piju lekove. Pogodniji su muškarci u odnosu na žene. Dešava se da od 100 ljudi koji daju krv, odgovara samo 7-8. Zato je potrebno da se što više ljudi odazove. Procedura je sledeća: obavi se pregled, sutradan vam saopštavaju jeste li pogodni za davanje trombocita, u narednih mesec dana morate biti dostupni 24 časa. (Prenosim onako kako mi je upravo saopštila Kristinina majka.) Svi koji se budu rešili da daju krv neka naznače da je neophodna za lečenje Kristine Denčić iz Lebana kod Leskovca. P. S. Ukoliko ste sprečeni da date krv, ili niste B krvna grupa, molim vas podelite blog, možda dođe do ljudi koji su spremni da pomognu. Evo i telefona Kristinine majke:Lela Denčićmobilni +3816385518542430 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Prenosim blog kolege Nurudin.Pomozite ako mozete...Jedan mlad zivot je u pitanju Za lečenje Kristine Denčić hitno je potrebno da se javi što veći broj ljudi koji imaju B krvnu grupu. Direktor Gimnazije u Lebanu pokrenuo je akciju organizovanog prevoza iz Lebana i Leskovca kako bi se dobrovoljni davaoci podvrgli pregledu u Beogradu. Međutim, potreban je što veći broj davalaca, a B krvna grupa je retka. Zvod za transfuziju ne može da pomogne, davaoci moraju lično da dođu zbog ogromnog broja trombocita neophodnih za transplataciju. Kristinini roditelji ne poznaju ljude u Beogradu, pa su primorani da mole ljude iz Lebana i Leskovca da dođu do Beograda. Apelujem na sve Beograđanke i Beograđane da se odazovu pozivu, i daju krv. Dakle, svi oni koji mogu, neka se jave u Institut za transfuziju krvi Srbije, Odsek za donorske afereze. Javite se doktorki Marini Sinđić Milićević. Kontakt telefon na Odseku: 011/ 244-88-49, 3812-716 Telefoni Instituta: 011/ 244-2651 (centrala)011/3812-700 (centrala)011/ 3812-712 (prijem davalaca) EDIT: Moram da napomenem, sad sam dobio informacije, pregled za davaoce trombocita je od 8 do 11 č. Ne mogu osobe koje boluju od ma koje bolesti, pa bila i najobičnija prehlada, ne mogu ni ljudi koji piju lekove. Pogodniji su muškarci u odnosu na žene. Dešava se da od 100 ljudi koji daju krv, odgovara samo 7-8. Zato je potrebno da se što više ljudi odazove. Procedura je sledeća: obavi se pregled, sutradan vam saopštavaju jeste li pogodni za davanje trombocita, u narednih mesec dana morate biti dostupni 24 časa. (Prenosim onako kako mi je upravo saopštila Kristinina majka.) Svi koji se budu rešili da daju krv neka naznače da je neophodna za lečenje Kristine Denčić iz Lebana kod Leskovca. P. S. Ukoliko ste sprečeni da date krv, ili niste B krvna grupa, molim vas podelite blog, možda dođe do ljudi koji su spremni da pomognu. Evo i telefona Kristinine majke:Lela Denčićmobilni +381638551854Dec 13, 2013 2430
-
Nervozno kopam po torbi, tražim ključeve od vrata u zgradu. Glupi interfon! Dok trčim uz stepenice kreću mi suze na oči! Uzimam ključeve i jedva otključavam ulazna vrata. Bacam torbu, trčim u wc. Ooooolaaaaaakšaaanjeee! Izlazim kao stondirana iz wc-a, češem se po glavi, gledam kakav sam nered napravila po kući. Jedanaest je sati. Zbog veoma malo gužve u gradu stigla sam sasvim opušteno do toaleta. Ne, uopšte mi se nije žurilo. Već je sreda, majku mu, sutra imam veoma važan ispit. Bojana, sedi da učiš! Ne! Prvo moram da se istuširam... Nakon hladnog tuša na vrele julske dane odlučujem da napravim nešto da jedem. Pržim belo meso, pravim salatu, dresing, stavljam sve u činiju, mešam, palim TV i sedam da jedem. Nakon što sam odgledala seriju, puštam muziku i počinjem da sređujem sto kako bih sela da učim. Posle nekog vremena sedam da učim, to izgleda ovako: stavljam sveske ispred sebe, sve olovke koje su mi potrebne, telefon proveravam da vidim da mi neko slučajno nije postavio nešto na timeline na volimo.net, otvaram knjigu i DRRRRRRRRRRR!!!! Ne! Ne! NE! Komšije su ponovo uzele da renoviraju stan koji se naravno nalazi sprat iznad mog! Zaboravih da napomenem da je jul, sredina ispitnog roka. Biti ili ne biti! More ili ne more! Zatvaram oči, pokrivam rukama uši i počinjem da vrištim. Zašto!? Zašto ja!? Nakon par sati vraćam se od kolege kod kog sam se učtivo učepila da učim. Toliko sam umorna da MORAM da legnem da odspavam malo. Stižem kući, na svaki šum se trzam, sve mislim ponovo će početi da buše, ali sve izgleda da je u redu. Konačno ležem i zatvaram oči u 15:40. Nalazim se na livadi i gledam u nebo, noć je. Sve je mirno, zvezde su na broju, razmišljam o prolaznosti života kada odjednom osećam vetar, vidim ogroman NLO kako se spušta uz užasnu buku i otvara vrata da me kidnapuje. Ne mogu da dišem, znojim se... Otvaram oči i postajem svesna da je komšija verovatno odlučio da sve ono što je izbušio sada i USISA! Gledam na sat, da vidim koji sam rezultat postigla, kad ono 16:00 za komšiju! Tako ti i treba Bojana, kad hoćeš da spavaš za vreme kućnog reda! Nakon par sati vraćam se od babe kojoj sam rekla da ću usisati, peglati veš narednih mesec dana i ići u nabavku umesto nje, kako bi me samo malo pustila da odspavam. Ulazim u kuću već na ivici živaca, naelektrisana zbog sinusne funkcije koju nazivam današnjim danom, pozdravljam se sa roditeljima, pitam ih kako je bilo na poslu i sarkastično odgovaram na njihovo: „Ne bi verovala kakav dan.“. Uzimam knjigu i nastavljam gde sam stala. Posle sat vremena počinju da se čuju čudni zvuci iz dela u kome bi trebalo da se nalaze cevi. Krče, zuje, zvižde, bit boksuju u nekom čudnom neodređenom ritmu i time uspevaju da probude komšijinog zmaja. Jel sam rekla zmaja? Mislila sam komšijinog psa koji ima taj dar da podigne celo Banovo Brdo na noge svojim jednim lavežom. Time je probudio celu zgradu, i ljudi počinju da puštaju vodu, da trupkaju po svojim podovima i da se deru jedni na druge. Sabiram, oduzimam, kipim, dolivam, prelivam, vrištim i zaboravljam da napomenem da ja živim na Voždovcu! Već je prošla ponoć i pokušavam da spustim kapke preko svojih potpuno presušilih očnih jabučica, sklapam lap top, sklanjam knjige i uvlačim se u krevet. Nakon jednog mirnog trenutka počinje zemljotres ljudi moji! Zemljotres!! Ne, čekaj, to nije zemljotres... Stavljam ruke na uši, pokušavam da smirim otkucaje srca i razmišljam: „Neka, sačekaću da komšijina veš mašina završi sa centrifugom, pa ću sutra otići na ispit vedra, raspoložena, kao da danas ništa nije bilo.“ Pozdrav za komšije i ovom prilikom bih Vas ljubazno zamolila da se što je pre moguće iselite i da zabetonirate sve stanove iznad mog! :D Hvala unapred!2423 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Nervozno kopam po torbi, tražim ključeve od vrata u zgradu. Glupi interfon! Dok trčim uz stepenice kreću mi suze na oči! Uzimam ključeve i jedva otključavam ulazna vrata. Bacam torbu, trčim u wc. Ooooolaaaaaakšaaanjeee! Izlazim kao stondirana iz wc-a, češem se po glavi, gledam kakav sam nered napravila po kući. Jedanaest je sati. Zbog veoma malo gužve u gradu stigla sam sasvim opušteno do toaleta. Ne, uopšte mi se nije žurilo. Već je sreda, majku mu, sutra imam veoma važan ispit. Bojana, sedi da učiš! Ne! Prvo moram da se istuširam... Nakon hladnog tuša na vrele julske dane odlučujem da napravim nešto da jedem. Pržim belo meso, pravim salatu, dresing, stavljam sve u činiju, mešam, palim TV i sedam da jedem. Nakon što sam odgledala seriju, puštam muziku i počinjem da sređujem sto kako bih sela da učim. Posle nekog vremena sedam da učim, to izgleda ovako: stavljam sveske ispred sebe, sve olovke koje su mi potrebne, telefon proveravam da vidim da mi neko slučajno nije postavio nešto na timeline na volimo.net, otvaram knjigu i DRRRRRRRRRRR!!!! Ne! Ne! NE! Komšije su ponovo uzele da renoviraju stan koji se naravno nalazi sprat iznad mog! Zaboravih da napomenem da je jul, sredina ispitnog roka. Biti ili ne biti! More ili ne more! Zatvaram oči, pokrivam rukama uši i počinjem da vrištim. Zašto!? Zašto ja!? Nakon par sati vraćam se od kolege kod kog sam se učtivo učepila da učim. Toliko sam umorna da MORAM da legnem da odspavam malo. Stižem kući, na svaki šum se trzam, sve mislim ponovo će početi da buše, ali sve izgleda da je u redu. Konačno ležem i zatvaram oči u 15:40. Nalazim se na livadi i gledam u nebo, noć je. Sve je mirno, zvezde su na broju, razmišljam o prolaznosti života kada odjednom osećam vetar, vidim ogroman NLO kako se spušta uz užasnu buku i otvara vrata da me kidnapuje. Ne mogu da dišem, znojim se... Otvaram oči i postajem svesna da je komšija verovatno odlučio da sve ono što je izbušio sada i USISA! Gledam na sat, da vidim koji sam rezultat postigla, kad ono 16:00 za komšiju! Tako ti i treba Bojana, kad hoćeš da spavaš za vreme kućnog reda! Nakon par sati vraćam se od babe kojoj sam rekla da ću usisati, peglati veš narednih mesec dana i ići u nabavku umesto nje, kako bi me samo malo pustila da odspavam. Ulazim u kuću već na ivici živaca, naelektrisana zbog sinusne funkcije koju nazivam današnjim danom, pozdravljam se sa roditeljima, pitam ih kako je bilo na poslu i sarkastično odgovaram na njihovo: „Ne bi verovala kakav dan.“. Uzimam knjigu i nastavljam gde sam stala. Posle sat vremena počinju da se čuju čudni zvuci iz dela u kome bi trebalo da se nalaze cevi. Krče, zuje, zvižde, bit boksuju u nekom čudnom neodređenom ritmu i time uspevaju da probude komšijinog zmaja. Jel sam rekla zmaja? Mislila sam komšijinog psa koji ima taj dar da podigne celo Banovo Brdo na noge svojim jednim lavežom. Time je probudio celu zgradu, i ljudi počinju da puštaju vodu, da trupkaju po svojim podovima i da se deru jedni na druge. Sabiram, oduzimam, kipim, dolivam, prelivam, vrištim i zaboravljam da napomenem da ja živim na Voždovcu! Već je prošla ponoć i pokušavam da spustim kapke preko svojih potpuno presušilih očnih jabučica, sklapam lap top, sklanjam knjige i uvlačim se u krevet. Nakon jednog mirnog trenutka počinje zemljotres ljudi moji! Zemljotres!! Ne, čekaj, to nije zemljotres... Stavljam ruke na uši, pokušavam da smirim otkucaje srca i razmišljam: „Neka, sačekaću da komšijina veš mašina završi sa centrifugom, pa ću sutra otići na ispit vedra, raspoložena, kao da danas ništa nije bilo.“ Pozdrav za komšije i ovom prilikom bih Vas ljubazno zamolila da se što je pre moguće iselite i da zabetonirate sve stanove iznad mog! :D Hvala unapred!Jul 01, 2015 2423 -
Ovo je pricha o jednom Nikoli.Sve je pochelo kada je Nikola imao 4 godine. Do svoje chetvrte godine Nikola nikada nije uspeo da stane na noge, chak ni uz pomoc njegovih roditelja on nikada ne bi bio dovoljno jak da napravi jedan korak. Kada je Nikola vec imao 4 godine, njegovi roditelji su hitno morali da izadju iz kuce, jer je Nikolinoj baki Dragici bilo jako loshe. Prvi put su ostavili Nikolu samog kod kuce. On se vec kretao slobodno, imao je slobodu da puzi svuda po kuci, jedino shto nije mogao da uradi jeste da otvori vrata, tako da su njegovi roditelji bezbrizhno mogli da izadju iz kuce. Koje su shanse da mali Nikola bash tog dana dok njih nema prohoda?Proshlo je 5 sati od kako su Nikolini roditelji bili van kuce. Nikola je bio jako gladan. Tada je nervozno plakao, vrishtao, sklupchan u coshku njihove velike dnevne sobe, ali ga niko nije chuo. Nakon 3 sata plakanja i dozivanja u pomoc bez ikakve nade da ce neko doci da mu pomogne, mali Nikola je pocheo da puzi svuda po kuci kako bi nashao neshto shto mu lichi na hranu. Kada je napravio 4 kruga po svojoj velikoj dnevnoj sobi, kuhinji, kupatilu, svojoj dechijoj sobi, Nikola je shvatio da mu nema pomoci. Onda se setio da kada god bi bilo vreme za jelo, njegova mama bi ishla do jednog coshka u kuci, napravljenog specijalno za odlaganje Nikoline hrane. Nikola je doshao do tog mesta, ali kada je podigao glavu da vidi gde je hrana, zatekao je samo dve drshke koje otvaraju velika drvena vrata.Onako gladan, uplakan, balav i krmeljiv od suza, odluchio je da po prvi put u svom zhivotu stane na noge i prezhivi.U Nikoli je proradio instikt da prezhivi, kada je imao samo 4 godine. I pogodite shta?! Nikola je uspeo, klimavo se popeo na noge i jako svojim malim bicepsima uspeo da otvori vrata od ostave i na prvoj polici nadje pahuljice koje je njegova mama chuvala samo za doruchak. Kada su se njegovi roditelji vratili, zatekli su Nikolu kako zadovoljno jede one pahuljice, dok su njegove ochi bile pune suza. Njegovi roditelji su ga uzeli u ruke, zagrlili i pocheli da mu se izvinjavaju shto su ga ostavili, objashnjavajuci da su morali neke stvari zajedno da zavrshe, misleci da ih Nikola razume i chuje, ali Nikola se sve vreme samo smejao sa i dalje punim ochima suza. Nikola je odrastao u lepog, jakog dechka. Vec je imao 18 godina, voleo je da slusha hip hop muziku, vozio je bicikl svaki dan, ponekad bi otishao i u skejt park, bio je sjajan zavisnik od adrenalina kada je bio tinejdzher. Sve dok jednog dana nije upoznao Unu koja je takodje volela lude stvari.Una i Nikola su pocheli da se druzhe, da izlaze zajedno, uvek su imali teme za razgovor i uvek im je bilo teshko da se razdvoje pa su razgovore nastavljali svako svojoj kuci za Skype-om. Njihovo prijateljstvo je trajalo godinama tako da su imali zajednichko drushtvo koje je stalno smishljalo nove ideje za nalet adrenalina. Nikola je tako u jednoj od egzibicija slomio nogu padom sa skejta, morao je da nosi gips sedam meseci. Prvih par meseci se nisu razdvajali, morali su da budu jedno sa drugim ali se Nikola se nikad nije usudio da prizna Uni da je voli, iako ju je voleo svim srcem. Jednog dana im je drushtvo predlozhilo da se zajedno u Markovom Golfu trojci, provozaju Majushkom ulicom, koja je poznata po tome shto ima dve oshtre krivine, za koje su prichali da su najsporije krivine zato shto nikad niko nije smeo da prodje tim putem brzhe od 10 na sat, da se nadju u 3h nocu 23. decembra dve ulice dalje i da se provozaju.Nikola se ponizno povukao i rekao drushtvu da ne rachuna na njega, ali je Una prihvatila da se nadje sa njima i tako su se Una i Nikola razishli.On to veche nije mogao da spava. Prevrtao se po krevetu obliven hladnim znojem, sa nekim chudnim jezivim osecajem u stomaku, pa je odluchio da prosheta da provezhba nogu koliko je mogao.Nikolina i Unina kuca se nije nalazila daleko od Plave chesme, koja je gledala na Majushku ulicu, pa je Nikola oko 2 sata nocu ustao iz kreveta i pocheo da sheta Shevskim bulevarom sve do Plave chesme. Napravio je 3 kruga i zastao kod Unine zgrade da vidi da li je kod kuce. Pogledao je gore u njen prozor i shvatio da je ipak izashla.Nastavio je da sheta kroz Lakojevu ulicu, preko Sopinog mosta i nazad. I dalje je imao jeziv osecaj u stomaku. Doshao je do Majushke ulice i odluchio da sacheka ispod velikog hrastovog drveta, sedeci na zemlji, da vidi da li ce Marko proci sa Unom i drushtvom u kolima, da im se javi. Pogledao je u nebo i video da je pun mesec, da je bela noc. Chekao je i chekao, oblivao ga je hladan znoj i kapci su pocheli da mu se sklapaju preko ochiju kada je u jednom trenutku chuo jezivu shkripu guma koja je kao vatra kada uhvati benzin, pochela da prolazi putem. Beli Golf je izleteo na put, udarajuci prednjim branikom od asfalt, dok su felne varnichile, ostavljajuci trag 10 metara unazad. Kako mu se auto priblizhavao tako je mogao da chuje paniku i vrisku koja je dolazila izuntar Markovih kola. Prestravio se, nije mogao da se pomeri kada je bio siguran da ce se njihov auto zabiti direktno u njega. Marko je pocheo da pritiska kochnicu kada je njegov auto udario u drugu uzbrdicu te krivine, dok je ishao oko 50 na sat, kada je auto legao udario u luk krivine i poleteo iznad Nikole zakucavajuci se u drvo dva metra iznad Nikoline glave. Auto je ostao zaglavljen izmedju grana zapaljen. Nije mogao da dishe u sekundi. Gume su se pushile dok niko iz kola nije davao znake zhivota. Tada je chuo Unu koja je plakala i dozivala Marka. Nikola je pocheo da urla iz sveg glasa da doziva Unu, kada je kao prva kap kishe na sushi Una proturila glavu iz kola. Vikao je da skochi, uhvatice je. Nije mogla. Zakucala se od straha. Kada je video da ne mozhe nishta da kazhe, odluchio je da pokusha da se popne, da je izvuche iz kola. Imao je gips na nozi! Prva grana hrasta je bila na metar iznad njega, morao je da se popne na prste na jednoj nozi i da skochi da bi se uhvatio za granu, pa za sledecu pa za josh jednu, shto je i uradio, dok je ochajnichki vukao svoju bezhivotnu nogu, kao da je nema. Prve kapi znoja su pochele da mu se spushtaju niz lice. Tada je Marko kao ni od kuda iskochio iz kola i pocheo da trchi koliko su ga noge nosile. Nikola i Una su ga dozivali u pomoc, ali se nije okretao. Dragan je bio bez svesti pa je Nikola morao da prihvati Dragana i da ga spusti. Vratio se po Unu, kada se kroshnja drveta iznad belog Golfa zapalila. Una i Nikola su se spustili na zemlju kada je Una vrisnula: ‘’Trchi!’’ Una je povukla Dragana i bacila ga dalje od drveta, dok je Nikola je pocheo da hramlje dolazeci do nje. Beli Golf je tada eksplodirao bacajuci varnichne svice nekih 50 metara u beskrajnost bele noci.Nikola je pao na zemlju! Nije verovao shta se desilo! Poshla mu je prva suza niz obraz stapajuci se sa znojem i prljavshtinom. Ubrzo je i policija doshla i dok su pregledali ostatke olupine nekada belog Golfa, Una je podigla Nikolinu glavu, pogledala ga u ochi i nezhno, plashljivo ga poljubila.Tada je zagrlio kao nikada do tad i odluchio da je ne pushta nikad vise!Svaki put kada bi proshetali tom ulicom, pogledali bi se i shvatili bi da je njihova ljubav toliko jaka, koliko i pun Mesec, koji se smeshio na nebu ponosno, osvetljujuci im put.2412 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Ovo je pricha o jednom Nikoli.Sve je pochelo kada je Nikola imao 4 godine. Do svoje chetvrte godine Nikola nikada nije uspeo da stane na noge, chak ni uz pomoc njegovih roditelja on nikada ne bi bio dovoljno jak da napravi jedan korak. Kada je Nikola vec imao 4 godine, njegovi roditelji su hitno morali da izadju iz kuce, jer je Nikolinoj baki Dragici bilo jako loshe. Prvi put su ostavili Nikolu samog kod kuce. On se vec kretao slobodno, imao je slobodu da puzi svuda po kuci, jedino shto nije mogao da uradi jeste da otvori vrata, tako da su njegovi roditelji bezbrizhno mogli da izadju iz kuce. Koje su shanse da mali Nikola bash tog dana dok njih nema prohoda?Proshlo je 5 sati od kako su Nikolini roditelji bili van kuce. Nikola je bio jako gladan. Tada je nervozno plakao, vrishtao, sklupchan u coshku njihove velike dnevne sobe, ali ga niko nije chuo. Nakon 3 sata plakanja i dozivanja u pomoc bez ikakve nade da ce neko doci da mu pomogne, mali Nikola je pocheo da puzi svuda po kuci kako bi nashao neshto shto mu lichi na hranu. Kada je napravio 4 kruga po svojoj velikoj dnevnoj sobi, kuhinji, kupatilu, svojoj dechijoj sobi, Nikola je shvatio da mu nema pomoci. Onda se setio da kada god bi bilo vreme za jelo, njegova mama bi ishla do jednog coshka u kuci, napravljenog specijalno za odlaganje Nikoline hrane. Nikola je doshao do tog mesta, ali kada je podigao glavu da vidi gde je hrana, zatekao je samo dve drshke koje otvaraju velika drvena vrata.Onako gladan, uplakan, balav i krmeljiv od suza, odluchio je da po prvi put u svom zhivotu stane na noge i prezhivi.U Nikoli je proradio instikt da prezhivi, kada je imao samo 4 godine. I pogodite shta?! Nikola je uspeo, klimavo se popeo na noge i jako svojim malim bicepsima uspeo da otvori vrata od ostave i na prvoj polici nadje pahuljice koje je njegova mama chuvala samo za doruchak. Kada su se njegovi roditelji vratili, zatekli su Nikolu kako zadovoljno jede one pahuljice, dok su njegove ochi bile pune suza. Njegovi roditelji su ga uzeli u ruke, zagrlili i pocheli da mu se izvinjavaju shto su ga ostavili, objashnjavajuci da su morali neke stvari zajedno da zavrshe, misleci da ih Nikola razume i chuje, ali Nikola se sve vreme samo smejao sa i dalje punim ochima suza. Nikola je odrastao u lepog, jakog dechka. Vec je imao 18 godina, voleo je da slusha hip hop muziku, vozio je bicikl svaki dan, ponekad bi otishao i u skejt park, bio je sjajan zavisnik od adrenalina kada je bio tinejdzher. Sve dok jednog dana nije upoznao Unu koja je takodje volela lude stvari.Una i Nikola su pocheli da se druzhe, da izlaze zajedno, uvek su imali teme za razgovor i uvek im je bilo teshko da se razdvoje pa su razgovore nastavljali svako svojoj kuci za Skype-om. Njihovo prijateljstvo je trajalo godinama tako da su imali zajednichko drushtvo koje je stalno smishljalo nove ideje za nalet adrenalina. Nikola je tako u jednoj od egzibicija slomio nogu padom sa skejta, morao je da nosi gips sedam meseci. Prvih par meseci se nisu razdvajali, morali su da budu jedno sa drugim ali se Nikola se nikad nije usudio da prizna Uni da je voli, iako ju je voleo svim srcem. Jednog dana im je drushtvo predlozhilo da se zajedno u Markovom Golfu trojci, provozaju Majushkom ulicom, koja je poznata po tome shto ima dve oshtre krivine, za koje su prichali da su najsporije krivine zato shto nikad niko nije smeo da prodje tim putem brzhe od 10 na sat, da se nadju u 3h nocu 23. decembra dve ulice dalje i da se provozaju.Nikola se ponizno povukao i rekao drushtvu da ne rachuna na njega, ali je Una prihvatila da se nadje sa njima i tako su se Una i Nikola razishli.On to veche nije mogao da spava. Prevrtao se po krevetu obliven hladnim znojem, sa nekim chudnim jezivim osecajem u stomaku, pa je odluchio da prosheta da provezhba nogu koliko je mogao.Nikolina i Unina kuca se nije nalazila daleko od Plave chesme, koja je gledala na Majushku ulicu, pa je Nikola oko 2 sata nocu ustao iz kreveta i pocheo da sheta Shevskim bulevarom sve do Plave chesme. Napravio je 3 kruga i zastao kod Unine zgrade da vidi da li je kod kuce. Pogledao je gore u njen prozor i shvatio da je ipak izashla.Nastavio je da sheta kroz Lakojevu ulicu, preko Sopinog mosta i nazad. I dalje je imao jeziv osecaj u stomaku. Doshao je do Majushke ulice i odluchio da sacheka ispod velikog hrastovog drveta, sedeci na zemlji, da vidi da li ce Marko proci sa Unom i drushtvom u kolima, da im se javi. Pogledao je u nebo i video da je pun mesec, da je bela noc. Chekao je i chekao, oblivao ga je hladan znoj i kapci su pocheli da mu se sklapaju preko ochiju kada je u jednom trenutku chuo jezivu shkripu guma koja je kao vatra kada uhvati benzin, pochela da prolazi putem. Beli Golf je izleteo na put, udarajuci prednjim branikom od asfalt, dok su felne varnichile, ostavljajuci trag 10 metara unazad. Kako mu se auto priblizhavao tako je mogao da chuje paniku i vrisku koja je dolazila izuntar Markovih kola. Prestravio se, nije mogao da se pomeri kada je bio siguran da ce se njihov auto zabiti direktno u njega. Marko je pocheo da pritiska kochnicu kada je njegov auto udario u drugu uzbrdicu te krivine, dok je ishao oko 50 na sat, kada je auto legao udario u luk krivine i poleteo iznad Nikole zakucavajuci se u drvo dva metra iznad Nikoline glave. Auto je ostao zaglavljen izmedju grana zapaljen. Nije mogao da dishe u sekundi. Gume su se pushile dok niko iz kola nije davao znake zhivota. Tada je chuo Unu koja je plakala i dozivala Marka. Nikola je pocheo da urla iz sveg glasa da doziva Unu, kada je kao prva kap kishe na sushi Una proturila glavu iz kola. Vikao je da skochi, uhvatice je. Nije mogla. Zakucala se od straha. Kada je video da ne mozhe nishta da kazhe, odluchio je da pokusha da se popne, da je izvuche iz kola. Imao je gips na nozi! Prva grana hrasta je bila na metar iznad njega, morao je da se popne na prste na jednoj nozi i da skochi da bi se uhvatio za granu, pa za sledecu pa za josh jednu, shto je i uradio, dok je ochajnichki vukao svoju bezhivotnu nogu, kao da je nema. Prve kapi znoja su pochele da mu se spushtaju niz lice. Tada je Marko kao ni od kuda iskochio iz kola i pocheo da trchi koliko su ga noge nosile. Nikola i Una su ga dozivali u pomoc, ali se nije okretao. Dragan je bio bez svesti pa je Nikola morao da prihvati Dragana i da ga spusti. Vratio se po Unu, kada se kroshnja drveta iznad belog Golfa zapalila. Una i Nikola su se spustili na zemlju kada je Una vrisnula: ‘’Trchi!’’ Una je povukla Dragana i bacila ga dalje od drveta, dok je Nikola je pocheo da hramlje dolazeci do nje. Beli Golf je tada eksplodirao bacajuci varnichne svice nekih 50 metara u beskrajnost bele noci.Nikola je pao na zemlju! Nije verovao shta se desilo! Poshla mu je prva suza niz obraz stapajuci se sa znojem i prljavshtinom. Ubrzo je i policija doshla i dok su pregledali ostatke olupine nekada belog Golfa, Una je podigla Nikolinu glavu, pogledala ga u ochi i nezhno, plashljivo ga poljubila.Tada je zagrlio kao nikada do tad i odluchio da je ne pushta nikad vise!Svaki put kada bi proshetali tom ulicom, pogledali bi se i shvatili bi da je njihova ljubav toliko jaka, koliko i pun Mesec, koji se smeshio na nebu ponosno, osvetljujuci im put.Jul 25, 2013 2412
-
Odmah posle vazduha, voda se ubraja u najpotrebnije elemente neophodne za život( za preživljavanje). Prosečno ljudsko telo sastavljeno je od 60 - 70 procenata vode. Bez hrane, možemo živeti gotovo 2 meseca ali bez vode samo nekoliko dana. Jos uvek većina ljudi ne zna koliko treba piti vode dnevno i koliko je to bitno. U stvari, većina nas provede veći deo života u stanju dehidracije. Bez vode, produkti našeg metabolizma bi nas otrovali u toj meri da bi to izazvalo smrt. Kada bubrezi otklanjaju kiselinu "ureu", to mora biti rastvoreno u vodi. Ako nema dovoljno vode, otpadni elementi nisu otklonjeni u potpunosti i mogu stvoriti takozvani bubrežni kamen. Voda je takodje vazža u skoro svim hemijskim reakcijama u metabolizmu. Voda nosi sa sobom hranjive sastojke i kiseonik do stanica kroz krv, i pomaže hlađenje organizma disanjem. Voda takođe podmazuje nase zglobove. I za disanje je potrebna voda. Nasa pluća moraju biti vlažna da prime kiseonik, a izbace ugljen dioksid. Moguće je izgubiti pola litre ili 250 gr. tečnosti samo izdisanjem. Isto tako, ako ne pijemo dovoljno vode može doći i do oštećenja psihološke strane licnosti. Doktor Hauard Fleks, specijalista za gojaznosti iz Beverli Hilsa kaze: "Ukoliko ne pijemo dovoljno vode, nagomilavamo veće količine masti nego što to organizam može da razgradi, slabimo misićnu napetost i velicinu, dolazi do opadanja efikasnosti i funkcije organa kao i do povećanja toksičnosti u organizmu, a može se javiti i bol u zglobovima i mišićima i nakupljanje vode." Šta je to nakupljnje vode? Ako ne pijemo dovoljno vode telo može zadržavati vodu da bi nadoknadilo nedovoljan unos. Možda se čini nemoguće, ali nakupljanje vode ponekad može biti otklonjeno upravo tako što će se popiti veća količina vode. " Dovoljan unos vode je ključ mršavljenja" - kaže doktor Donald Robertson, do skora direktor instituta za prehranu u Arizoni. "Ako ljudi koji pokušavaju smršati ne piju dovoljno vode, " - nastavlja on - "telo ne može adekvatno pretvoriti mast u energiju. Zadržavanje ili nagomilavanje tečnosti direktno povećava telesnu težinu. Minimum za zdravu osobu je da popije 8 do 10 časa vode dnevno. Osobi koja ima pojačanu fizičku aktivnost, ili živi u veoma toploj klimatskoj zoni, potrebno je više vode. Osobe sa prekomernom težinom trebale bi piti dodatnu času vode na svakih 10 kila viška u odnosu njihovu idealnu tezinu. Isto tako, bitno je i konsultovati svog lekara za savet. Logično je postaviti pitanje: ako pijem tako puno vode, zar neću konstantno trčati u WC. Da. Ali posle nekoliko nedelja tvoj organizam će se privići na promenu i potpuno prilagoditi. Ono što je najbitnije, ako uzimamo 8 do 10 čaša vode dnevno, bicemo na najboljem putu za zdraviji i srećniji život. Vredi pokušati, zar ne?2405 Objavio/la DrPriroda
-
By DrPriroda Odmah posle vazduha, voda se ubraja u najpotrebnije elemente neophodne za život( za preživljavanje). Prosečno ljudsko telo sastavljeno je od 60 - 70 procenata vode. Bez hrane, možemo živeti gotovo 2 meseca ali bez vode samo nekoliko dana. Jos uvek većina ljudi ne zna koliko treba piti vode dnevno i koliko je to bitno. U stvari, većina nas provede veći deo života u stanju dehidracije. Bez vode, produkti našeg metabolizma bi nas otrovali u toj meri da bi to izazvalo smrt. Kada bubrezi otklanjaju kiselinu "ureu", to mora biti rastvoreno u vodi. Ako nema dovoljno vode, otpadni elementi nisu otklonjeni u potpunosti i mogu stvoriti takozvani bubrežni kamen. Voda je takodje vazža u skoro svim hemijskim reakcijama u metabolizmu. Voda nosi sa sobom hranjive sastojke i kiseonik do stanica kroz krv, i pomaže hlađenje organizma disanjem. Voda takođe podmazuje nase zglobove. I za disanje je potrebna voda. Nasa pluća moraju biti vlažna da prime kiseonik, a izbace ugljen dioksid. Moguće je izgubiti pola litre ili 250 gr. tečnosti samo izdisanjem. Isto tako, ako ne pijemo dovoljno vode može doći i do oštećenja psihološke strane licnosti. Doktor Hauard Fleks, specijalista za gojaznosti iz Beverli Hilsa kaze: "Ukoliko ne pijemo dovoljno vode, nagomilavamo veće količine masti nego što to organizam može da razgradi, slabimo misićnu napetost i velicinu, dolazi do opadanja efikasnosti i funkcije organa kao i do povećanja toksičnosti u organizmu, a može se javiti i bol u zglobovima i mišićima i nakupljanje vode." Šta je to nakupljnje vode? Ako ne pijemo dovoljno vode telo može zadržavati vodu da bi nadoknadilo nedovoljan unos. Možda se čini nemoguće, ali nakupljanje vode ponekad može biti otklonjeno upravo tako što će se popiti veća količina vode. " Dovoljan unos vode je ključ mršavljenja" - kaže doktor Donald Robertson, do skora direktor instituta za prehranu u Arizoni. "Ako ljudi koji pokušavaju smršati ne piju dovoljno vode, " - nastavlja on - "telo ne može adekvatno pretvoriti mast u energiju. Zadržavanje ili nagomilavanje tečnosti direktno povećava telesnu težinu. Minimum za zdravu osobu je da popije 8 do 10 časa vode dnevno. Osobi koja ima pojačanu fizičku aktivnost, ili živi u veoma toploj klimatskoj zoni, potrebno je više vode. Osobe sa prekomernom težinom trebale bi piti dodatnu času vode na svakih 10 kila viška u odnosu njihovu idealnu tezinu. Isto tako, bitno je i konsultovati svog lekara za savet. Logično je postaviti pitanje: ako pijem tako puno vode, zar neću konstantno trčati u WC. Da. Ali posle nekoliko nedelja tvoj organizam će se privići na promenu i potpuno prilagoditi. Ono što je najbitnije, ako uzimamo 8 do 10 čaša vode dnevno, bicemo na najboljem putu za zdraviji i srećniji život. Vredi pokušati, zar ne?Nov 03, 2014 2405 -
Prolaze godine. Da li si ikada zastao u trenutku i skontao kako se menjaš iz godine u godinu? Svake godine ponoviš neku aktivnost ili doživiš neku avanturu kao i prošle godine. Svaki put je doživiš drugačije… Trudila sam se da se zatvorim u svoj mozak što je duže to bilo moguće i popričam sa njim, kako bih videla kako funkcioniše, kako se to on promenio. Stalo mi je do toga da se menjam, da šokiram svojom pojavom svake godine drugačije, neočekivano. Informacija je najbolja kad je neočekivana. Pokušavam da razumem kako su to ljudi zreliji, šta ih to karakteriše. Da li kada ćutiš? Ili kada mnogo pričaš? Zavisi… Da li kada se menjaš isuviše brzo da bi mogao da ostaviš neki trajni utisak, kako bi te svaki put doživeli drugačije?Odlučila sam…Kako godine prolaze ja ću sve manje govoriti i pričati. Mislim da je tako najbolje. Jednom ću nestati. Neće postojati utisak koji ću ostaviti kako bih bila zapamćena. Posle godina i godina robovanja u sopstvenom mozgu mislim da će doći krajnje vreme kada ću udariti pesnicom na nemu zbirku sopstvenog postojanja i ostaviti nemu publiku. Za to vreme, slušaću. Slušaću misli, priče, stavove, sagledavaću živote iz drugih uglova, menjati perspektive i urezivaću svaku pametnu misao u autobiografiju svog života. Lični način gledišta podeliću sa svima. Napraviću eksploziju, koja ostavlja pozitivne posledice. Možda će manje njih toliko pričati nepotrebne stvari, činjenice će postati veoma važne, a najmanje reči. I svi ćemo živeti srećno i zadovoljno do kraja života.Muk. Oslušni svoje disanje, još nekad osim kad spavaš.Dobro jutro.2390 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Prolaze godine. Da li si ikada zastao u trenutku i skontao kako se menjaš iz godine u godinu? Svake godine ponoviš neku aktivnost ili doživiš neku avanturu kao i prošle godine. Svaki put je doživiš drugačije… Trudila sam se da se zatvorim u svoj mozak što je duže to bilo moguće i popričam sa njim, kako bih videla kako funkcioniše, kako se to on promenio. Stalo mi je do toga da se menjam, da šokiram svojom pojavom svake godine drugačije, neočekivano. Informacija je najbolja kad je neočekivana. Pokušavam da razumem kako su to ljudi zreliji, šta ih to karakteriše. Da li kada ćutiš? Ili kada mnogo pričaš? Zavisi… Da li kada se menjaš isuviše brzo da bi mogao da ostaviš neki trajni utisak, kako bi te svaki put doživeli drugačije?Odlučila sam…Kako godine prolaze ja ću sve manje govoriti i pričati. Mislim da je tako najbolje. Jednom ću nestati. Neće postojati utisak koji ću ostaviti kako bih bila zapamćena. Posle godina i godina robovanja u sopstvenom mozgu mislim da će doći krajnje vreme kada ću udariti pesnicom na nemu zbirku sopstvenog postojanja i ostaviti nemu publiku. Za to vreme, slušaću. Slušaću misli, priče, stavove, sagledavaću živote iz drugih uglova, menjati perspektive i urezivaću svaku pametnu misao u autobiografiju svog života. Lični način gledišta podeliću sa svima. Napraviću eksploziju, koja ostavlja pozitivne posledice. Možda će manje njih toliko pričati nepotrebne stvari, činjenice će postati veoma važne, a najmanje reči. I svi ćemo živeti srećno i zadovoljno do kraja života.Muk. Oslušni svoje disanje, još nekad osim kad spavaš.Dobro jutro.Jul 20, 2013 2390
-
Kada bi ste pitali turistu u Novom Sadu: '' Šta vam se najviše dopalo u našem gradu?'' Šta bi odgovorio? '' Girls!!!!'' - sa kakvim oduševljenjem to izgovaraju da i ja postanem oduševljen. Da, Novosađanke su zaista nešto najlepše u Srbiji, biću spreman da to napišem a vi me ispravite ako grešim. Englezima je ubedljivo najteže kada dođu u naš grad jer se ne susreću svaki dan sa takvim lepotama, takvim glamurom i ukusom. Novosađanke su kao sa modne piste sišle, duge kose, uvek uredne, našminkane, paze na manire a da ne spominjem telesnu građu...aaaa ne, to neću spominjati! Sunce je sinulo pa su Novosađanke živnule, šetajući gradom, pogled ne miruje. Da, to su naše sugrađanke. Ali, imaju li te lepotice problema, nalaze li one sreću u svemu tome? Stvar je ukusa da li se nekom dopadaju Novosađanke ili ne, o tome ne vredi polemisati jer su ukusi različiti ali čak i ta savršenstva nailaze na određene probleme, zbog svog stava i ponašanja i zbog našeg - muškog - shvatanja njihovog životnog stila. S obzirom da sam više od 13 godina proveo vozeći Novosađanke i Novosađane i 4 godine noćnog rada, vozeći od kluba do kluba, imao sam prilike da se uverim kako i nije sve pravo izbora i da se neke stvari nameću kao određene vrednosti te se i podrazumevaju. Saslušao sam puno raznih priča a jedna mi je bila veoma zanimljiva; Naime, vozio sam 3 devojke, manje odevene kao što jer red kada se vikendom ide u grad, sa svim atributima pokazanim. No, nisam odbijao razgovor i saznah da njihovo raspoloženje i nije baš najbolje, te ih upitah: '' Devojke, di su momci? '' Kakvi momci, ili su pijani, ili se tuku ili su Gej. Dobih iskren odovor i shvatih da bi one samo ljubav, da nije sve u poprsju već je ipak nešto u Ljubavi! Uh, laknulo mi je. http://taxinovisad.blogspot.com/2386 Objavio/la Ćazim Salihi
-
By Ćazim Salihi Kada bi ste pitali turistu u Novom Sadu: '' Šta vam se najviše dopalo u našem gradu?'' Šta bi odgovorio? '' Girls!!!!'' - sa kakvim oduševljenjem to izgovaraju da i ja postanem oduševljen. Da, Novosađanke su zaista nešto najlepše u Srbiji, biću spreman da to napišem a vi me ispravite ako grešim. Englezima je ubedljivo najteže kada dođu u naš grad jer se ne susreću svaki dan sa takvim lepotama, takvim glamurom i ukusom. Novosađanke su kao sa modne piste sišle, duge kose, uvek uredne, našminkane, paze na manire a da ne spominjem telesnu građu...aaaa ne, to neću spominjati! Sunce je sinulo pa su Novosađanke živnule, šetajući gradom, pogled ne miruje. Da, to su naše sugrađanke. Ali, imaju li te lepotice problema, nalaze li one sreću u svemu tome? Stvar je ukusa da li se nekom dopadaju Novosađanke ili ne, o tome ne vredi polemisati jer su ukusi različiti ali čak i ta savršenstva nailaze na određene probleme, zbog svog stava i ponašanja i zbog našeg - muškog - shvatanja njihovog životnog stila. S obzirom da sam više od 13 godina proveo vozeći Novosađanke i Novosađane i 4 godine noćnog rada, vozeći od kluba do kluba, imao sam prilike da se uverim kako i nije sve pravo izbora i da se neke stvari nameću kao određene vrednosti te se i podrazumevaju. Saslušao sam puno raznih priča a jedna mi je bila veoma zanimljiva; Naime, vozio sam 3 devojke, manje odevene kao što jer red kada se vikendom ide u grad, sa svim atributima pokazanim. No, nisam odbijao razgovor i saznah da njihovo raspoloženje i nije baš najbolje, te ih upitah: '' Devojke, di su momci? '' Kakvi momci, ili su pijani, ili se tuku ili su Gej. Dobih iskren odovor i shvatih da bi one samo ljubav, da nije sve u poprsju već je ipak nešto u Ljubavi! Uh, laknulo mi je. http://taxinovisad.blogspot.com/Nov 30, 2013 2386 -
углавном се трудимо да пишемо кад се већ тастатуре фатамо онечем.оничем ретко ко оће да саставља, јер шта ниочем може да се и напише. Ниш' баш, у већини се случајева размишља. међутим у мањини случајева није да немош назрети тему, мислим, тко покуша да и оничем нешто изконбинуе. . . имам једног шетног познаника неког Тресиглавића, пензоса, психијатра, незнатега, са овдашње променаде нуз медитерана, кои редовно предвече луфтира својега канаринца Кљуцка у кавезу подмишком. Обоица смо у прелазним годинама ка ничем па се спонтано набасасмо упролазу. загледамо наиме наше исписнице, додамо им -30 леета па оњима таквим потом коментаришемо онако мушки, прецизније, никако, више је то трућ уз динамично корачање ради периферне циркулацие, јер уоној унутрашњој се већ што се имало забетонирало, тромбови се нагомилали на кривинама капиларним па ајд да то разбијемо, ковелимо углас јер кад којим срећним случајем угледам примера ради новчић, испао не-пажљивом неком, па се алав сагнем да га покупим, потом свитци у очима само шљаште док у ушесима изнутра пуцкета, те на моменат ко лака несвестица оће да ме баци у благонаклоно наручје некој од случајних пролазница, умимоходу, онако безвезе, но неби отом. неко вече сусретох га наново каже да је једва чекао да се наиђемо да ми нешто не баш важно али занимљиво данеповерујем исприповеда, ал ево у моменту заборавио. зна да је била у питању тема о духу људском који тражи начин помоћу којега ће превазићи везу присутног и отсутног стања ствари, јер ако то не учини, јадан, нужно ће заћи у зачарани круг супротности, противуречности и антиномија, које су, даље закључујући, производ језичких замки и замки писама које се по правилу јављају сваки пут када човек покуша да разуме свет окосебе, само кад је таман исконструисао увод у приповетку мени намењену да ми је презентира кад се сретнемо,1 балавац на оној даски за одгуривање ногом у пролазу му указао - матори, шлиц ти је откопчан и док се нагнуо да напипа ципзара уочио је да је у тренерци без шлица наравски, а беспризорни већ отперјао натој летви на точковима или како се већ каже, а реко би му вели да није коректно, но се при-сетио да је и он волео да старе, док је био момчић, има томе, зај ебе блиц шалом, па што неби и њега други, резонује, јер све се у животу плаћа и утом .. заборавио бит приче коју ми је желео саопштити. - штета, вели, није била оничем чија последица свемир у равнотежи одржава,али вределаје, сетићу се други дан, наглашава - ма пусти не оптерећуј се причаћемо онечем другом јер кад год нешто о нечем заборавиш сетићеш се нечега оничем што је вредно претрести а ниси ни мислијо - управу си ти јер из тих напрви поглед ниочем темама још како хоће да изнедри итекако онечем садржај, закључи и тако ми, нас 2, ногу предногу уз примерену гестикулацију променадом док ето се медиран таласа палме се гранама њишу, шу, а сунце - кугла ужарена се лагацко покушава скрити иза суседног острва гоза те крволочни планктони ту на пљунути, уталасима шћућурени, исчекују слуђене ронијоце да их спопадну леђно, оничем коментаришемо, а свакоби ко нас посматра татране дао се насанкати те поверовати како онечем необично значајном се међусобно надмудрујемо. пасад испаде докраја да ијасе онечем расписах а пожелех оничем давам казујем па се ево питам јелВас задесило обрнуто, кадгод, да онечем почнете састав а он докраја испадне . . . .оничем?2368 Objavio/la светислав стојановић
-
углавном се трудимо да пишемо кад се већ тастатуре фатамо онечем.оничем ретко ко оће да саставља, јер шта ниочем може да се и напише. Ниш' баш, у већини се случајева размишља. међутим у мањини случајева није да немош назрети тему, мислим, тко покуша да и оничем нешто изконбинуе. . . имам једног шетног познаника неког Тресиглавића, пензоса, психијатра, незнатега, са овдашње променаде нуз медитерана, кои редовно предвече луфтира својега канаринца Кљуцка у кавезу подмишком. Обоица смо у прелазним годинама ка ничем па се спонтано набасасмо упролазу. загледамо наиме наше исписнице, додамо им -30 леета па оњима таквим потом коментаришемо онако мушки, прецизније, никако, више је то трућ уз динамично корачање ради периферне циркулацие, јер уоној унутрашњој се већ што се имало забетонирало, тромбови се нагомилали на кривинама капиларним па ајд да то разбијемо, ковелимо углас јер кад којим срећним случајем угледам примера ради новчић, испао не-пажљивом неком, па се алав сагнем да га покупим, потом свитци у очима само шљаште док у ушесима изнутра пуцкета, те на моменат ко лака несвестица оће да ме баци у благонаклоно наручје некој од случајних пролазница, умимоходу, онако безвезе, но неби отом. неко вече сусретох га наново каже да је једва чекао да се наиђемо да ми нешто не баш важно али занимљиво данеповерујем исприповеда, ал ево у моменту заборавио. зна да је била у питању тема о духу људском који тражи начин помоћу којега ће превазићи везу присутног и отсутног стања ствари, јер ако то не учини, јадан, нужно ће заћи у зачарани круг супротности, противуречности и антиномија, које су, даље закључујући, производ језичких замки и замки писама које се по правилу јављају сваки пут када човек покуша да разуме свет окосебе, само кад је таман исконструисао увод у приповетку мени намењену да ми је презентира кад се сретнемо,1 балавац на оној даски за одгуривање ногом у пролазу му указао - матори, шлиц ти је откопчан и док се нагнуо да напипа ципзара уочио је да је у тренерци без шлица наравски, а беспризорни већ отперјао натој летви на точковима или како се већ каже, а реко би му вели да није коректно, но се при-сетио да је и он волео да старе, док је био момчић, има томе, зај ебе блиц шалом, па што неби и њега други, резонује, јер све се у животу плаћа и утом .. заборавио бит приче коју ми је желео саопштити. - штета, вели, није била оничем чија последица свемир у равнотежи одржава,али вределаје, сетићу се други дан, наглашава - ма пусти не оптерећуј се причаћемо онечем другом јер кад год нешто о нечем заборавиш сетићеш се нечега оничем што је вредно претрести а ниси ни мислијо - управу си ти јер из тих напрви поглед ниочем темама још како хоће да изнедри итекако онечем садржај, закључи и тако ми, нас 2, ногу предногу уз примерену гестикулацију променадом док ето се медиран таласа палме се гранама њишу, шу, а сунце - кугла ужарена се лагацко покушава скрити иза суседног острва гоза те крволочни планктони ту на пљунути, уталасима шћућурени, исчекују слуђене ронијоце да их спопадну леђно, оничем коментаришемо, а свакоби ко нас посматра татране дао се насанкати те поверовати како онечем необично значајном се међусобно надмудрујемо. пасад испаде докраја да ијасе онечем расписах а пожелех оничем давам казујем па се ево питам јелВас задесило обрнуто, кадгод, да онечем почнете састав а он докраја испадне . . . .оничем?Sep 26, 2013 2368
