Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Građani mogu da kupe hranu za nekog ko to sebi ne može da priušti Već dve nedelje većim gradovima u Srbiji širi se akcija "Solidarna klopica". Radi se o kupovini hrane siromašnim, akciji kojoj su se priključile mnoge pekare. Na sajtu kioskpages.com možete pronaći mapu pekara koje su se priključile akciji. U praksi, ako budete kupili dve kifle, a uzeli jednu, novac od druge će ostati za one koji ga nemaju, navodi B92. Znak da je pekara solidarna je crveni plakat sa natpisom "Solidarna klopica". Tu ćete saznati kako funkcioniše akcija i kako da u njoj učestvujete. - Kupite svoj doručak i ono što imate u džepu, što mislite da možete da odvojite, dajete za nekoga ko je gladan. Mi to naplatimo, otkucamo zavisno od prvog računa, stavimo u jednu času. Ko dođe, a po proceni našeg prodavca, mi znamo ko nema, damo hranu. Znači, izvadimo nasumično račun iz čase, vidimo da li tu piše sendvič, mekika, krofna ili nešto drugo... E to damo ljudima koji nemaju - kaže Slavica Petkovska Brkić iz pekare "Slavica". Mapa kreće od Novog Sada Solidarna klopica je zaživela u još nekoliko lokala u Novom Sadu, a konkretno, solidarna hrana iz hamburgerije "Vanja" i pekare "Bakina pita" odlazi mališanima u novosadskom svratištu. Takođe, razvila se u Subotici, Beogradu, Nišu, Pirotu... - Ideja je počela tako što smo na internetu videli da postoji akcija "uslovna kafa". Bila je veoma aktuelna u zapadnoj Evropi, ljudi su umesto hrane koju mi dajemo, davali kafu. Mi smo pomislili: zašto bi davali kafu beskućnicima, kad im je potrebnija hrana? Spojili smo to i stvorili Solidarnu klopicu. Zovu nas ljudi iz Beograda, Novog Sada, Nišu, kažu da su reakcije odlične, i baš nam je drago zbog toga - kaže Nina Miloš, organizatorka "Solidarne klopice". Iako je ova akcija mlada, svakodnevno se javljaju novi zainteresovani. To možete biti i Vi, a detalje pogledajte na sajtu kioskpages.com. Svi su dobrodošli da se priključe jer je naš kusur nekome možda jedini obrok tog dana. Dragi prijatelji, mnogi nam se javljaju i pitaju kako da pomognu akciju. Najlakši i najefikasniji način je da ovaj poster skinete, ištampate i sa njim odete do lokalne pekare, restorana ili bilo šta drugo gde se prodaje hrana, i objasnite im akciju uz poziv da se priključe i na vidno mesto postavite plakat Solidarne Klopice"(Preuzeto sa Faceboo stranice 'k stranice 'Klopica Solidarnosti'2212 Objavio/la Boban Kutlača
-
Građani mogu da kupe hranu za nekog ko to sebi ne može da priušti Već dve nedelje većim gradovima u Srbiji širi se akcija "Solidarna klopica". Radi se o kupovini hrane siromašnim, akciji kojoj su se priključile mnoge pekare. Na sajtu kioskpages.com možete pronaći mapu pekara koje su se priključile akciji. U praksi, ako budete kupili dve kifle, a uzeli jednu, novac od druge će ostati za one koji ga nemaju, navodi B92. Znak da je pekara solidarna je crveni plakat sa natpisom "Solidarna klopica". Tu ćete saznati kako funkcioniše akcija i kako da u njoj učestvujete. - Kupite svoj doručak i ono što imate u džepu, što mislite da možete da odvojite, dajete za nekoga ko je gladan. Mi to naplatimo, otkucamo zavisno od prvog računa, stavimo u jednu času. Ko dođe, a po proceni našeg prodavca, mi znamo ko nema, damo hranu. Znači, izvadimo nasumično račun iz čase, vidimo da li tu piše sendvič, mekika, krofna ili nešto drugo... E to damo ljudima koji nemaju - kaže Slavica Petkovska Brkić iz pekare "Slavica". Mapa kreće od Novog Sada Solidarna klopica je zaživela u još nekoliko lokala u Novom Sadu, a konkretno, solidarna hrana iz hamburgerije "Vanja" i pekare "Bakina pita" odlazi mališanima u novosadskom svratištu. Takođe, razvila se u Subotici, Beogradu, Nišu, Pirotu... - Ideja je počela tako što smo na internetu videli da postoji akcija "uslovna kafa". Bila je veoma aktuelna u zapadnoj Evropi, ljudi su umesto hrane koju mi dajemo, davali kafu. Mi smo pomislili: zašto bi davali kafu beskućnicima, kad im je potrebnija hrana? Spojili smo to i stvorili Solidarnu klopicu. Zovu nas ljudi iz Beograda, Novog Sada, Nišu, kažu da su reakcije odlične, i baš nam je drago zbog toga - kaže Nina Miloš, organizatorka "Solidarne klopice". Iako je ova akcija mlada, svakodnevno se javljaju novi zainteresovani. To možete biti i Vi, a detalje pogledajte na sajtu kioskpages.com. Svi su dobrodošli da se priključe jer je naš kusur nekome možda jedini obrok tog dana. Dragi prijatelji, mnogi nam se javljaju i pitaju kako da pomognu akciju. Najlakši i najefikasniji način je da ovaj poster skinete, ištampate i sa njim odete do lokalne pekare, restorana ili bilo šta drugo gde se prodaje hrana, i objasnite im akciju uz poziv da se priključe i na vidno mesto postavite plakat Solidarne Klopice"(Preuzeto sa Faceboo stranice 'k stranice 'Klopica Solidarnosti'Nov 09, 2013 2212
-
Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele. Ako ne možeš da trčiš, hodaj. Ako ne možeš da hodaš, puzi. Uradi bilo šta samo nastavi da ideš napred i nikad, nikad ne odustaj. (Dean Karnazes)2199 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele. Ako ne možeš da trčiš, hodaj. Ako ne možeš da hodaš, puzi. Uradi bilo šta samo nastavi da ideš napred i nikad, nikad ne odustaj. (Dean Karnazes)May 05, 2015 2199 -
Previše sam teških knjiga pročiitala, otvorenih. Premalo laganih. Previše sam ćoškova savila na besmislenim stranicama, vraćala se na iste, previše praznih rečii podvukla. Previše praznih stranica obeležila papirićima veselih boja. Premalo ih zatvorila sa lepim naslovima. Premalo zaboravila po ćoskovima u prašini. Previše, premalo, nisam napravila dobar balans, dobru ravnotežu. Nisam dobro poredjala po abecedi, ceni, broju stranica, autorima. Nisam po spisku. I neću nikada i nikome reći da sam pogrešila.2196 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Previše sam teških knjiga pročiitala, otvorenih. Premalo laganih. Previše sam ćoškova savila na besmislenim stranicama, vraćala se na iste, previše praznih rečii podvukla. Previše praznih stranica obeležila papirićima veselih boja. Premalo ih zatvorila sa lepim naslovima. Premalo zaboravila po ćoskovima u prašini. Previše, premalo, nisam napravila dobar balans, dobru ravnotežu. Nisam dobro poredjala po abecedi, ceni, broju stranica, autorima. Nisam po spisku. I neću nikada i nikome reći da sam pogrešila.Sep 05, 2020 2196 -
условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а. Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада. није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.2190 Objavio/la светислав стојановић
-
условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а. Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада. није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.Oct 09, 2013 2190
-
састав на тему . . .(ауто)биографску) биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим. Њему самсе, благо речено, гадијо. Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште. Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају у колици сокаком па да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . . Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а њене друарице ме се све мање бојале, гадног . . . Данас сам,просто минепријатно написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе. а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . . е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће. А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји. све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .2187 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . .(ауто)биографску) биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим. Њему самсе, благо речено, гадијо. Водила ме баба и то ван села да се деца не уплаше па ме сањају и вриште. Сестрами пак била лепотица, толико изразита да су је позајмљивали однас да је гурају у колици сокаком па да изгледа ко да је њиова.пуни су рамови позидовима наше куће њезиног лика истог перијода. плавушанка са локницама око лица ко федери растегнути. . . Еее,кад сам ушколу крено то је била већ друга приповетка.иако гадан сви одреда су зазирали од мене зарад паметими.ко пчела,говорилису.било је довољно да само једаред начујем онечем и заувек незаборавим.из рачуна, например,учитељ ни неда задаћу а ја већ решијо.док други сабирају, ја и поделијо.све изглаве.а и писање ми умало ишло,рукопис леп тек малко дрктав улево вуко, тачно сам знао како треба увод, радњу па закључак поређати усаставу, само нисам имо стрпљења да развучем тему па све набројано напо стране одрађиво.брзотрз ,крстијо ме учитељ Воја.ал и таки кружили су ми састави пошколи а другима криво што тако неумеју појелибиме,алсу зарад гадноћеме одустајали.учитељ нам је бијо јако учен,и немачки знао, па га се сви бојали а ја не јер сам све знао увек,нинезнам откуд ми то.сви мои бесталента,а малко и блесави.сестра лепа ал тупа ко сикира здрвљаника издругог дворишта.шупље изнутра, а лепо споља.но нузмене паметног иона се провлачила крошколу,а њене друарице ме се све мање бојале, гадног . . . Данас сам,просто минепријатно написати, лепотан.висок, гавранцрн, мустаћи, течно слушам неколико језика,мишићав,тврд свугде,имам стан, ролекса,одела ни незнам колко,спорцка кола,посао,мобилни,лапатопа најновијег (чек јесам нешто прескочијо ) да и викендицу уфрушкој и поред свега сам и момак још.новце ни не бројим толкоије, женских, ко блата после јаке кише.када су самном слуђенесу сиротице и незнају шта би пре дал да ме гледају или пипну све одреда,до једне.ето шта је шала природе. а сестра данас . . срамотаме што смо род.прожгадиласе толико да кад се шминка угаси светло да се негледа.излази само ноћу да је непрепознају.ја са њоме комуницирам искључиво мобилним и онда држим салвету преко уста,па се шалим, шаљив, да није важно родитисе леп него треба то и остати,а она се вређа нато . . . е онда је наишло једно војно лице,били неки маневри окосела и оженијоми сестру.воло плаве а ионако никад ние кодкуће,теренац, па му свеедно јел му жена лепа ил акреп и већ после непуна 4 месеца добили бебу, исти ја, ко мали,гадну и још женско.Војно лице, да се утепа од несреће. А мене непажњом једна смотала .заборавила пилулу а и браћајој бацила око на мене да се реше лујке.ја се нећко као,ал пред цевима (кратка 9ка) ома присто. додуше била је имућна,матори јој имо фабрикицу цеви канализацијони отпластике а то се баш тражило јер свако мора дапростите на неизразу, па се то мора одвести негде.ми се младенци уселили у по њиове куће онај део добазена (покривеног) јер је моја волела дасе здругарицама јарцају уводи.евоји. све било меблирано ко у продавници намештаја. инама се онда родили за кои месец, близанци ал смесец дана разлике, 1 пред поноћ 29 фебруара, а други првог марта који минут спочетка,па је сада Ставра 4 године млађи одЈаше.а исти, лепи ко анђелчићи с косама плавим локнастим, на Теетуим. свијиВолу . . . .Oct 13, 2013 2187
-
Hajde vrati se, vrati se na pochetak,vrati se do vremena kada su Zemlja, Sunce I nebo bili jedno…Zato shto je drugachije… Zar ne osecash da je drugachije, zar ne mislish da nije isto? Pokushaj da nadjesh ugao u krugu zhivota… Ja sam otkrila…Pusti kishu da pada I probudi moje snove, pusti da ispere moje nestvarno dostojanstvo, zato shto ja zhelim da osetim vetar, ja zhelim da vrishtim, pusti kishu da pada I ispere sve…Delim, delim svaku boju purpura, pokushavam da nadjem pigment raznolikosti koji ukrashava moju kozhu…Zato shto je savrsheno… Zar ne vidish da je savrsheno? Izaci je bolje nego uvek biti unutra… Oseti vetar…Pusti da grmi, pusti da seva, pusti da se pushi, da se menja, ja zhelim… Zhelim da vrishitm, zhelim da osetim te boje vetra… Zhelim da vidim svetlo na kraju tunela, zhelim da letim da me vetar nosi zhelim da znam kako je zelenom, zhelim da znam kako je plavom, belom, sivom…Zato shto je slomljeno… Zar ne mislish da je slomljeno? Oseti kako je to kad ti se zhar I pepeo pomeshaju sa krvlju… Oseti kako ti krv nadolazi, kako ti krv vri I znacesh kako je slomljeno, savrsheno, drugachije…Pusti kishu da padne… I vrati se na pochetak…2184 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Hajde vrati se, vrati se na pochetak,vrati se do vremena kada su Zemlja, Sunce I nebo bili jedno…Zato shto je drugachije… Zar ne osecash da je drugachije, zar ne mislish da nije isto? Pokushaj da nadjesh ugao u krugu zhivota… Ja sam otkrila…Pusti kishu da pada I probudi moje snove, pusti da ispere moje nestvarno dostojanstvo, zato shto ja zhelim da osetim vetar, ja zhelim da vrishtim, pusti kishu da pada I ispere sve…Delim, delim svaku boju purpura, pokushavam da nadjem pigment raznolikosti koji ukrashava moju kozhu…Zato shto je savrsheno… Zar ne vidish da je savrsheno? Izaci je bolje nego uvek biti unutra… Oseti vetar…Pusti da grmi, pusti da seva, pusti da se pushi, da se menja, ja zhelim… Zhelim da vrishitm, zhelim da osetim te boje vetra… Zhelim da vidim svetlo na kraju tunela, zhelim da letim da me vetar nosi zhelim da znam kako je zelenom, zhelim da znam kako je plavom, belom, sivom…Zato shto je slomljeno… Zar ne mislish da je slomljeno? Oseti kako je to kad ti se zhar I pepeo pomeshaju sa krvlju… Oseti kako ti krv nadolazi, kako ti krv vri I znacesh kako je slomljeno, savrsheno, drugachije…Pusti kishu da padne… I vrati se na pochetak…Jul 20, 2013 2184 -
Uvek se pitam... Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga ne očekuju da će ljubav trajati zauvekZamislite sledeću scenu: zavaljen u udobnosti svoje dnevne sobe, bračni par gleda film u kome glavni junak živi u predgrađu sa porodicom, potom odlazi u grad na posao i zaljubljuje se u svoju koleginicu. „Šta propuštam”, pita se mladi čovek dok krajičkom oka konstatuje svoju bolju polovinu u izbledeloj trenerci sa nemarno skupljenom kosom i počinje da mašta o koleginici iz kadrovskog odeljenja.„Da li nešto propuštam?“, pita se mlada majka dok gleda romantičnog ljubavnika na malom ekranu i krajičkom oka konstatuje svog izabranika kako popunjava tiket za loto u pauzi za reklame.Ovu anegdotu rado prepričava profesor dr Tatjana Stefanović Stanojević sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, kada govori o fenomenu ljubavi u savremenom društvu. A kada sa svojim studentima razgovara o tome da li je ljubav za njih sinonim za „sigurnu luku” ili filmsku romansu, dolazi do zaključka da većina njih ne očekuje da će ljubav trajati večno i da ona ima rok trajanja.– Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga oni ne očekuju da će ljubav trajati do kraja života. Zbog toga smatram da je 21. vek – vek romanse u kome mladi očekuju da budu stalno „ludi od ljubavi”, žive bez burme i u životu promene nekoliko partnera kako bi stalno živeli tu romansu. Kada maštaju o ljubavi, oni očekuju filmsku priču, strast i vatromet emocija. Na početku te „filmske ljubavi” obično se rode i deca, ali zaplet počinje kada mladi supružnici shvate da zaljubljenost fiziološki traje 18 meseci, a ne 18 godina, koliko je potrebno da se to dete izvede u punoletstvo. A kada očaranost idealizovanim partnerom pređe u razočaranost zbog spoznaje da on nije junak sa bioskopskog platna, počinjemo da razmišljamo o prevari – jer svi junaci holivudskih filmova to rade”, objašnjava dr Tatjana Stefanović Stanojević. Psihoterapeut dr Zoran Milivojević primećuje da su emotivne veze i brakovi starije generacije postojaniji. Jer, mladi imaju narcisoidni mentalitet, hedonistički odnos prema životu i stav da ostali postoje da bi zadovoljili njihove potrebe. U prilog toj tezi svedoči i veliki broj razvoda mladih bračnih parova – najčešće u prvoj godini braka. „Mi stalno idealizujemo ljubav i imamo ideju da partner treba da bude nepresušni izvor prijatnih emocija i da on postoji samo da bi nas učinio srećnim. Taj koncept ljubavnog hedonizma usvajamo veoma rano kroz bajke u kojima ljudi žive srećno i zadovoljno do kraja života. Filmovi produžavaju tu iluziju i mi se zaista nadamo da će se naši životi odvijati po filmskom scenariju – mislimo da za svakoga od nas postoji idealna polovina i da ćemo sa njom biti srećni do kraja života. I kada je nađemo zaista doživimo tu sreću – ali kratko. Jer, zaljubljenost traje dok idealizujemo partnera. Iz stanja očaranosti vrlo brzo se prebacimo u stanje razočaranosti – ljudi teraju partnera da se ponaša kao na početku veze i tako nastaje mit o sedam godina ljubavi, vernosti ili braka. Kada zaljubljenost prođe i skinemo ružičaste naočari, ili prihvatamo partnera takvog kakav on zaista jeste ili ga ostavljamo”, objašnjava dr Milivojević. Save2184 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Uvek se pitam... Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga ne očekuju da će ljubav trajati zauvekZamislite sledeću scenu: zavaljen u udobnosti svoje dnevne sobe, bračni par gleda film u kome glavni junak živi u predgrađu sa porodicom, potom odlazi u grad na posao i zaljubljuje se u svoju koleginicu. „Šta propuštam”, pita se mladi čovek dok krajičkom oka konstatuje svoju bolju polovinu u izbledeloj trenerci sa nemarno skupljenom kosom i počinje da mašta o koleginici iz kadrovskog odeljenja.„Da li nešto propuštam?“, pita se mlada majka dok gleda romantičnog ljubavnika na malom ekranu i krajičkom oka konstatuje svog izabranika kako popunjava tiket za loto u pauzi za reklame.Ovu anegdotu rado prepričava profesor dr Tatjana Stefanović Stanojević sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, kada govori o fenomenu ljubavi u savremenom društvu. A kada sa svojim studentima razgovara o tome da li je ljubav za njih sinonim za „sigurnu luku” ili filmsku romansu, dolazi do zaključka da većina njih ne očekuje da će ljubav trajati večno i da ona ima rok trajanja.– Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga oni ne očekuju da će ljubav trajati do kraja života. Zbog toga smatram da je 21. vek – vek romanse u kome mladi očekuju da budu stalno „ludi od ljubavi”, žive bez burme i u životu promene nekoliko partnera kako bi stalno živeli tu romansu. Kada maštaju o ljubavi, oni očekuju filmsku priču, strast i vatromet emocija. Na početku te „filmske ljubavi” obično se rode i deca, ali zaplet počinje kada mladi supružnici shvate da zaljubljenost fiziološki traje 18 meseci, a ne 18 godina, koliko je potrebno da se to dete izvede u punoletstvo. A kada očaranost idealizovanim partnerom pređe u razočaranost zbog spoznaje da on nije junak sa bioskopskog platna, počinjemo da razmišljamo o prevari – jer svi junaci holivudskih filmova to rade”, objašnjava dr Tatjana Stefanović Stanojević. Psihoterapeut dr Zoran Milivojević primećuje da su emotivne veze i brakovi starije generacije postojaniji. Jer, mladi imaju narcisoidni mentalitet, hedonistički odnos prema životu i stav da ostali postoje da bi zadovoljili njihove potrebe. U prilog toj tezi svedoči i veliki broj razvoda mladih bračnih parova – najčešće u prvoj godini braka. „Mi stalno idealizujemo ljubav i imamo ideju da partner treba da bude nepresušni izvor prijatnih emocija i da on postoji samo da bi nas učinio srećnim. Taj koncept ljubavnog hedonizma usvajamo veoma rano kroz bajke u kojima ljudi žive srećno i zadovoljno do kraja života. Filmovi produžavaju tu iluziju i mi se zaista nadamo da će se naši životi odvijati po filmskom scenariju – mislimo da za svakoga od nas postoji idealna polovina i da ćemo sa njom biti srećni do kraja života. I kada je nađemo zaista doživimo tu sreću – ali kratko. Jer, zaljubljenost traje dok idealizujemo partnera. Iz stanja očaranosti vrlo brzo se prebacimo u stanje razočaranosti – ljudi teraju partnera da se ponaša kao na početku veze i tako nastaje mit o sedam godina ljubavi, vernosti ili braka. Kada zaljubljenost prođe i skinemo ružičaste naočari, ili prihvatamo partnera takvog kakav on zaista jeste ili ga ostavljamo”, objašnjava dr Milivojević. SaveMar 11, 2017 2184
-
(листајући дневник . . . . ероцкими) допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била наМалти па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила. физички ,онако попуњена свугде је зауватити има, ал у глави малко јој шеврдају бубице тврдокриле.како имам само један лежај ,но поширок, договоримосе да спавамо скупа,али без дирања,па род смо ,додуше даљњи,сем ако од нас двое неко непробунца,но то нећемо бројати у озбиљно.и лепо договорено текло,она увече преморена од дневних туристичких обавеза по малти ,те овај музеум,те она црква,велими сва је слуђена од података а волела би да упамти да може да прича када се врати усело, а ја цркнут од рнбачења по захтевима милог ми Газде овдашњег, само се подаперемо и ко бебе,близанци једно нуздруго залаламо у моменту.нинечитамо,а о тевеју ни помена.понекад преморену опомињао бих је ,благо дрмусајући - прекрсти ноге, хрчеш. ондак једног викенда,били обоје нешто расположени цео дан се шалили на бази зезања а предвече она напекла кранцли а ја припремио рибе и оладијо вина па се на тераси са погледом преко медитерана целог баш опустисмо ,конзумирајући,те неважно приповедајући.дошло време и за легање,видим она нешто шара сочима помени и смешкасе неваљало -штатије ,јаћу -ниш’ нешто умишљам усеби ,онаће -ааааааааааааа,па доообро ондак, закључих но кад се нађосмо укревету сна уочима ниналик .унекоје ће она -јел спаваш -не . .а ти -нија, врућина ми нека ,изнутра -ди, заинтересовахсе -ево овде ,рече, и примакну ми шаку својему трбуву,где немиром прстију наслутих чупави поруб -па и ние тако,констатовах ,моје врућији,те ја њену шаку примакох кмени, ал нешто малко ниже отрбувами -ајооој . . .тешкосигами, чухје пасе доватисмо. . . . ујтру пита ме у пролазу комшија, спрат испод, на степеницама, дали сам ноћас осетио лаки потрес, њему лустер звецко . -нисам , промрмљах изуједан и скомолео ,ја имам неонку ал јој рикно стартер па неради ноћи које уследише ,срамотамеје предвама детаљисати ,углавном после ударничког неког времена изнурен и клецав на бази испијености предложих јој руменој и задовољној -мислим да ти се матера већ брине,могла би и кући,а ,шта каеш -уф, баш си ни’акав а сви те фале, прокоментариса увређено изешга ни род није што је некад бијо,једва се спасох навалентности повучене ми рођакиње . . . даљње.2180 Objavio/la светислав стојановић
-
(листајући дневник . . . . ероцкими) допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била наМалти па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила. физички ,онако попуњена свугде је зауватити има, ал у глави малко јој шеврдају бубице тврдокриле.како имам само један лежај ,но поширок, договоримосе да спавамо скупа,али без дирања,па род смо ,додуше даљњи,сем ако од нас двое неко непробунца,но то нећемо бројати у озбиљно.и лепо договорено текло,она увече преморена од дневних туристичких обавеза по малти ,те овај музеум,те она црква,велими сва је слуђена од података а волела би да упамти да може да прича када се врати усело, а ја цркнут од рнбачења по захтевима милог ми Газде овдашњег, само се подаперемо и ко бебе,близанци једно нуздруго залаламо у моменту.нинечитамо,а о тевеју ни помена.понекад преморену опомињао бих је ,благо дрмусајући - прекрсти ноге, хрчеш. ондак једног викенда,били обоје нешто расположени цео дан се шалили на бази зезања а предвече она напекла кранцли а ја припремио рибе и оладијо вина па се на тераси са погледом преко медитерана целог баш опустисмо ,конзумирајући,те неважно приповедајући.дошло време и за легање,видим она нешто шара сочима помени и смешкасе неваљало -штатије ,јаћу -ниш’ нешто умишљам усеби ,онаће -ааааааааааааа,па доообро ондак, закључих но кад се нађосмо укревету сна уочима ниналик .унекоје ће она -јел спаваш -не . .а ти -нија, врућина ми нека ,изнутра -ди, заинтересовахсе -ево овде ,рече, и примакну ми шаку својему трбуву,где немиром прстију наслутих чупави поруб -па и ние тако,констатовах ,моје врућији,те ја њену шаку примакох кмени, ал нешто малко ниже отрбувами -ајооој . . .тешкосигами, чухје пасе доватисмо. . . . ујтру пита ме у пролазу комшија, спрат испод, на степеницама, дали сам ноћас осетио лаки потрес, њему лустер звецко . -нисам , промрмљах изуједан и скомолео ,ја имам неонку ал јој рикно стартер па неради ноћи које уследише ,срамотамеје предвама детаљисати ,углавном после ударничког неког времена изнурен и клецав на бази испијености предложих јој руменој и задовољној -мислим да ти се матера већ брине,могла би и кући,а ,шта каеш -уф, баш си ни’акав а сви те фале, прокоментариса увређено изешга ни род није што је некад бијо,једва се спасох навалентности повучене ми рођакиње . . . даљње.Nov 28, 2013 2180
