Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а. Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада. није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.2087 Objavio/la светислав стојановић
-
условљен да се зарад прописа у струци којом се деценијама бавих истих слепо придржавам без могућности инпровизације их, не једном сам зажалио, када сам се оно пре више од пола века предомишљао шта уживоту да аргатујем ( а избора није да ние било). мамио ме тада приступом одрастању сусед Фана, пар година старији на чију сам сестру малко ко притрзаво платонски без дирања мислим, иако ме њена другарица већ била објашила ногама спреда унашој башти за шимширом, а гаћице ние имала, јер лето би', па коићејој. пао ту и неки почетнички назови прц и отада она умислила да ме тиме затеченог збарила.ју, како само изгреши, неваљала, јер мени се око окачило офанину Секу са којом сам ишао заједно у музичку школу. Она виолина, ја клавир.идеалан спој, замишљах ,би био. почех и нешто као да компонујем, јер рећићете и сами, са 7 нота се исказати, плус оно малко што узњих иде, то и није неки кумст. То што је Сека писала песмице мени се чинило недостижно јер слова је ипак 30, има ту да се добрано ознојиш да их сложиш у речи повољити па тек онда да се намучиш да те речи усагласиш у стих па у упесму. Е то је већ било домога.Фану те бриге мориле нису , повисок плавушан спортског изгледа, веслач у локалном клубу, гимнастичар, виолиниста из средње музичке коју је уз класичну гимназију олако здрљо, студирао је медицину и цртао феноменално за наш тинејџерски укус. Додуше медицина му је била већ други факултет на којем се пробао јер му на филозофском указаше да то није за њега, треба пуно мислити што за његов, већ начет мозак, није било препоручљиво. Наиме фана је након пубертета почео да показује знаке опичености, нама деци атрактивне, али одраслим из окружења и баш не тако. Умео је да на тек окречену фасаду комшијске куће масном кредом набрзака прецрта неке фантазмагорије из своје главе, понекад баш скарадне за оно време послератно, тако да му се мати баш накречила туђих зидова. Биле су то касне 1950-те године . деценије после ових догађања кад се сретох са делима Жан Мишела Баскијат-а те Кејт Харинг-а прошла ме је блага језа јер то је био реинкарнирани Фана . . . до у детаљ, али после 30 так година.е да је педесетих уном саду живео неки Енди Ворхол ( који је протежирао поменуту двојицу) ко зна како би Фана завршио. Овако тужно се са њиме издешавало. наиме на часу анатомије украо је са обдукционог стола прст леша па га касније убацио у цегер комшинице коју је на путу ка кући срео крај пијаце .можете само замислити joj фацу када је прст пронашла међ зеленишом и шницлама код месара насеченим.прва реакција је била да се врати у месару и преброји прсте мајстору за тезгом ( причала касније ). могао је фана сатима да вежба виолину закључан у својој соби. Потом би опет данима само цртао отуђен од свих те чекао ветровит дан па да са спратне терасе станаим те своје цртеже оловком а и по који акварел баца а они ношени низ улицу били клинцима из околине повод да се зањих отимају.сва та дешавања некако су ме удаљила од секе му јер се она зарад бруке због брата потпуно изоловала од дружења. Фану су недуго потом одвели увршац и тамо је потрајао до свог краја у 25-ој. сека се умеђувремену са родитељима преселила у словенију ( отац био војно лице) и свака нам се веза прекиде . . .Сетим их се обое и данас кад докон заседнем за клавијатуру петроф-а. Није то нека свирка више је набадање дирки ,прсти укочени, а меморија ноте позаборављала.да су пре пола века код нас постојали рачунари те генетички алгоритми као начин претраживања неуређеног музичког простора могућих композиција ја бих као оператор селекцијом симулирао иновативни процес добијања нових решења комбинацијом претходних бирајући, наравски, њихове најбоље делове. Па док се власи не досете, упс. Но тога не би и ја се градитељству определих ( уз опаску спочетка овог присета) но заљубљеност у ноте остаде завазда док флертовање са словима што сам старији поче прерастати у омађијаност која ме уме сатима везати за тастатуру лап топа небили кроз замршеност приказа из дрангуларијума присетами исчачкао нагомиланост речи да их у причицу сортирам. К'о сада. није богме лако скрибоман бити но је свакако лакше до оратор бити јер утом случају неможе да се пренебегне речна заврзлама из наслова овог саставами , нити то да уметност исправног говора између осталог подразумева да се има на уму да контролисана тишина притом може бити много ефикаснија него изговорене речи. а то би ме слудило, баш, одћутње оперисаног.Oct 09, 2013 2087
-
Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele. Ako ne možeš da trčiš, hodaj. Ako ne možeš da hodaš, puzi. Uradi bilo šta samo nastavi da ideš napred i nikad, nikad ne odustaj. (Dean Karnazes)2073 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Smej se grohotom, čak i kada se osećaš previše bolesno, istrošeno ili umorno. Smeškaj se, čak i kad pokušavaš da ne zaplačeš a suze ti zamagljuju pogled. Pevaj, čak i kad ljudi zure u tebe i govore ti da su tvoje reči smeće. Veruj, čak i kad te srce preklinje da to ne radiš. Budi okretan, čak i kad ne razaznaješ šta ti je pred očima. Pokušaj, čak i kad te gledaju s podsmehom. Ljubi, čak i kad drugi gledaju. Spavaj, čak i kad se bojiš onoga što snovi donose. Trči, čak i kad osećaš da ne možeš više ni korak napraviti. I uvek pamti, čak i kad ti sećanja razdiru srce. Jer je upravo bol svih tvojih iskustava ono što te čini takvom osobom. A bez tvog iskustva – ti si samo obična prazna hartija, prazna poruka, nedovršena pesma. Ono što te čini odvažnim je tvoja spremnost da proživiš kroz svoj užasan život i da sledećeg dana hodaš visoko dignute glave. Stoga ne živi život u strahu. Snažniji si sada, nakon što su se desile sve loše stvari u tvom životu, nego što si bio pre nego što su počele. Ako ne možeš da trčiš, hodaj. Ako ne možeš da hodaš, puzi. Uradi bilo šta samo nastavi da ideš napred i nikad, nikad ne odustaj. (Dean Karnazes)May 05, 2015 2073 -
причица иживота на тему: . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће . него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи . Отуд, етое. причице.2067 Objavio/la светислав стојановић
-
причица иживота на тему: . . . . . кадпомислим ја натебе,скљокамисе самоцебе прц таленат незамисливих могућности , похотљива , док ме језичком методом уувоугрло мами у вирове страсти и тамне вилајете свое природе уме да се обрецне намоменат - уопште незнам шта ме везуе устебе - па Он , ваљда , одвалих прво на уму - хи,хи немој ме до суза доводити одпиша и почетник је потентнији - имлађи додуше,грaбим се за сламкицу - ајсе правдај , ма заништаси више укревету ,дефинитивно - онда незнам,помирљивоћу,него ош грожђа дат'оперем чепам даље одустајању недостојан, истуниса - а ош' да ја теби нешто понудим ,чујемје - волеобих - заборавиме ,немам времена на губљење стобом - недостајаћешми - ти мени нећеш ,дрчноће - па доооброондак ,пораженћу но знамје.оваквих дијалога је досад било .. . . већ козна колико заминулих године ,ал' вазда се враћала. сам'инцијативно . . . . . елем, аеродром малтешки пре . . . има томе,спролећа,чекам куумове комшије долазе први пут намалту у тиристичком ангажману језик натуцају па да им се нађем да . . . хорски натуцамо, те их успут одвезем до хотела (иако имају превоз обезбеђен,ал боље овако закључио куми мој). доообро, немарим ионако ми 'успут' јер вазда по малтешким путевима љуљамга . необавезно блебећем са познатим који дочекују своје утом . .инаш авијон се острвијо. упознајемсе са са онима које ја дочеках.узњих и једна, малкослуђено личи, упознали се у авиону,вели кумов комша.ињој малта се први пут дешава,па ако би могла узњих да их све заједно одвезем,но она у другом хотелу смештена. - немарим, ајмо , предложих - баш сте добри, сећамјојсе опаске и да се сад непогубим у неважним описима,углавном ,ту ноћ проведох тој слуђеној . . међногама.показаласе посве . . . .неслуђена. - веруј, овако нешто још нисам доживела, још ми у ушима наглувим одзвања њена хвала. утом пролете . . пар година.она наиме остаде наострву, неке папире добавила те јој малтези одобрише боравак, посао мењала тристо пута (оно мислим : спремачица, куварица,рад у кафеу,малко се и пуцала залову, ал' не ширите то) и онда набасала једног овдашњег ,поштара, који је заљубљен доиза ушеса ,'приженијо'. и та комбинација траје.међутим за мене се прихефтала и етонас нагомили повременој . . . . уз опаскејој свечешће . него, неби ја о овој непримеренојми теми ни писао но причитах пре по века, да је полни однос инстинктивна (несвесна, урођена) потреба као што су и глад и жеђ инстинктивне потребе. да код људи секс има јаку друштвену функцију и такође игра улогу у развијању сопствене личности. људи који чешће упражњавају секс су много задовољнији и теже оболевају од неких болести (нпр. инфракт), од оних који то не раде. немогућност да се пронађе партнер доводи достреса ифрустацие, који су фактор ризика за многе болести (поготову код мушкараца), што указује на значај секса за нормално функционисање људи . Отуд, етое. причице.Oct 07, 2013 2067
-
краћа п. натему . . . . издржљивости присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон је пар пута надлетео Валету окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.Требало је наиме рећи „ поглед у прошлост“. јебешга. Сестре се уздржаше од гласања,мастурбирајући уз хладне халуцинантне напитке које приправљаше Гурави безока.Обешеног о леву ногу кран ме је полако потапао у превирућу воду базена у ту сврху обојену у зелено да се ефекат крви уочи умоменту. граја гледалаца надјача тишину подводја када ми глава потону у шљаштаво осветљену воду пуну пирана,те ајкула, специјално за ову прилику изгладњиваних нејелом поврћа.за дивно чудо дисао сам и даље нормално што је био резултат упорних ми вежби поред акваријума са потонулим млечним путом. раније поменута фауна базена се надражена повремним електрошоковима које је уживајући пуштао Главни усмеравала ка мојем трзајућем телу гризући ме избезумљено, но ја бола не осетих нити ми било који телесног меса би одгрижен те схватих умоменту луду шалу дежурне те недеље крај Базена ,друуге ми кревецке лес Боса, која пиранама зубе повади те одњих направи укусну празну супу препоручљиву услучајевима импотенције тјст зарад регулисања нивоа тестостерона коју халапљиво некидан посркасмо,док јато кажњеничких ајкула које се гаје у мрклом језу пећина филфле јужног отока малтешког архипелага ,замени са тек тек пристиглим са аква циркусом из мауритание угосте ,а вегетеријанкама ,које једу све што је шарено,па тако у моменту безгаћа остах. нагост ме осрамоти но улогу своју схватих па се почех панично отимати са конопца који ме је све дубље уводу спуштао,уочих ефекат непостојеће крви постигнут воденом бојицом прикривеном кознагде и на моменат умислих да чух и грају гледалаца крај базена који су навијали против мене док докони једни у тој игри подводног светла штруцкају колце заборава на паркингу крај назирућег друма ка суседној Сицилији.2066 Objavio/la светислав стојановић
-
краћа п. натему . . . . издржљивости присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон је пар пута надлетео Валету окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.Требало је наиме рећи „ поглед у прошлост“. јебешга. Сестре се уздржаше од гласања,мастурбирајући уз хладне халуцинантне напитке које приправљаше Гурави безока.Обешеног о леву ногу кран ме је полако потапао у превирућу воду базена у ту сврху обојену у зелено да се ефекат крви уочи умоменту. граја гледалаца надјача тишину подводја када ми глава потону у шљаштаво осветљену воду пуну пирана,те ајкула, специјално за ову прилику изгладњиваних нејелом поврћа.за дивно чудо дисао сам и даље нормално што је био резултат упорних ми вежби поред акваријума са потонулим млечним путом. раније поменута фауна базена се надражена повремним електрошоковима које је уживајући пуштао Главни усмеравала ка мојем трзајућем телу гризући ме избезумљено, но ја бола не осетих нити ми било који телесног меса би одгрижен те схватих умоменту луду шалу дежурне те недеље крај Базена ,друуге ми кревецке лес Боса, која пиранама зубе повади те одњих направи укусну празну супу препоручљиву услучајевима импотенције тјст зарад регулисања нивоа тестостерона коју халапљиво некидан посркасмо,док јато кажњеничких ајкула које се гаје у мрклом језу пећина филфле јужног отока малтешког архипелага ,замени са тек тек пристиглим са аква циркусом из мауритание угосте ,а вегетеријанкама ,које једу све што је шарено,па тако у моменту безгаћа остах. нагост ме осрамоти но улогу своју схватих па се почех панично отимати са конопца који ме је све дубље уводу спуштао,уочих ефекат непостојеће крви постигнут воденом бојицом прикривеном кознагде и на моменат умислих да чух и грају гледалаца крај базена који су навијали против мене док докони једни у тој игри подводног светла штруцкају колце заборава на паркингу крај назирућег друма ка суседној Сицилији.Oct 08, 2013 2066
-
Naša gošća g.Negoslava sa ovim fenomenalnim blogom... Dežurni Švaler na Fejsbuku je veoma rasprostranjeno zanimanje u zemljici Stradiji. Portret Dežurnog Švalera se kreće u rasponu od bradice tek u naznakama do debelih i još debljih bora urezanih oko usana, oko očiju i ponadbulih podočnjaka, na čelu, bradi i na svim ostalim mestima na kojima bore mogu da se pojave, s mestimičnim tragovima dugogodišnje upotrebe alkohola i duvana. Od predpubertetske stidljivosti do staračke navalentnosti. I mladalačke samouverenosti onih godina kad ti fale samo krila pa da poletiš. A možeš i avion da povezeš. Ako se neko usudi da ti da "kljućeve".O onima mladima neću. Smatraju da je njihovo da pitaju "tete" šta ih pitaju, a tete nemaju prava da se ljute. Jer neke to i traže pa oni ne znaju koju smeju a koju ne smeju. Da pitaju.Pa pitaju sve redom.Dežurni Fejsbuk Švaler mojie generacije obično nema prebijene banke u džepu, što u zemlji Stradijici i nije neka posebna ni falinka- niti je za hvalu niti je za žalbu, ali on tu činjenicu vrlo vešto zloupotrebljava u svrhu uspostavljanja konverzacije sa Protivnicom.Ne bi li kod nje izazvao dovoljnu dozu empatičnosti kako bi otvorio sebi put za još koju partiju konverzacije. Budući da mu ova na prvu loptu nije dovoljna za sve što je namerio: da stupi u kontakt, da izazove empatiju, da pređe u napad i da predribla dotičnu, da ne kažem, tu Protivnicu. Dok izaziva tugaljivost kod Protivnice, Dežurni Fejsbuk Švaler ne propušta da napomene kako je dugogodišnji ali nažalost bivši direktor (obavezno neke propale firme), sada bez stalnog zaposlenja, bez redovnih primanja i kako muku muči na nekom... imanju, honorarnom poslu, na trange-frange i ostalim snađiSe rabotama i kako istrajava, sve u nadi da će mu jednoga dana svanuti. Pritom, naravno, i dalje je mlad za ljubav ali, eto, nema srodnu dušu. Žena ga je napustila... u njegovoj priči obavezno je on nju šutnuo jer je bila neverna, nepoštena, lenja, gruba... ali on se i dalje nada da na ovom svetu ipak postoji neka Dobra i Plemenita (još ne priznaje ono... i dobrostojeća), koja će umeti da ceni zagrljaje njegovih žuljevitih ruku i poglede njegovih pre vremena usahlih očiju, u kojima još tinja nada da će se ogrejati na plamenu dobrote i dobre obezbeđenosti neke koja ga i takvog nikakvog zaslužuje.Kad se prihvati žrtve, Dežurni Fejsbuk Švaler se primiri nekoliko dana, pa joj, onako, kao slučajno, mahne iz prikrajka. Iako mu je rekla na startu da je udata, da je verna, da nema vremena za zavitlancije, a ni volje, da ima nezgodnog muža koji ne voli njena FB dopisivanja sa muškarcima. Nekoliko dana pauze pa opet mahne.A onda prelazi u napad."Jaooooo, kako ti doooobro pišeš, tvoji statusi su taaaaaako jaki... samo šteta, retko ih ko razume, kao na primer... ja. Ti si divna, sjajna, lepa, mnogo si lepa žena, jao što ti je dobra ona slika. Nemoj da se ljutiš, molim te, znam da si udata, ali znaš... ja bih voleo da se mi ovako malo dopisujemo, samo da se dopisujemo, ništa drugo ne tražim, verujem da si verna i da nećeš da varaš muža, samo sam mislio, ovako, malo, ovde, slobodnije... i tako to. Ma daaaaaaaaaj, pa neće tvoj muž ništa da zna, šta ti je, pa ja nisam ni rekao da si neverna... ti si prelepa žena i jako pametna, razumeš ti to. To će biti samo među nama.Kako ti ne prilični, pa i ti imaš pravo da se negde isprazniš, šta ti je. Kako ne vodiš takve razgovore? A o čemi bi ti? Biću iskren, sviđaš mi se. I želim bre i da se vidimo, pošto smo blizu. Što sad ćutiš? Puši ..... babo buđava i izgužvana.Nadam se da neboli istina."Dobro, desi se da ima i ženu, Dežurni Fejsbuk Švaler. Takav je još nesebičniji... u deljenju komplimenata. Kad mu kažeš da je i njegova žena lepa, obavezno to previdi, ali zato vidi svaki tvoj zanosni osmeh i sve ostale tvoje kvalitete na ono malo fotografije koje ne sme ni da lajkuje. Onda pokušavaš da mu slanjem pozdrava njegovoj ženi daš do znanja da je zalutao, ali ništa... dok mu ne nacrtaš sve što oćeš da mu kažeš, on se ne udaljava. A onda ode brzinom munje. Bez ostanizbogom. Ali dobro, takav ti bar ne kaže da si ružna, raspala, buđava... baba. Mislim, ne zbog toga što ti je dan pre toga pisao da si najlepša na netu, a i šire, nego zbog žene, verujem. Nikad se na zna kakvog je karaktera Protivnica, pa što da joj se zamera.I tako... meni prijateljice pripretiše da će me blokirati zato što sam počela da za prijatelje primam sve i svašta. Nisam rekla svakog, Sve i Svašta. Pa kod mene vide njih pa i njima dele komplimente od- lepotice do babo izgužvana.Od sad, na prvu i bez provere, prihvatam samo žene.Čak i babe izgužvane, sem onih u negližeu i sa štiklama, u krevetu. Sa pirsingom u tetovažom na bedru. Zajedničke prijatelje sa takvim "damama", brišem.Nemam li 50 zajedničkih prijatelja sa Fb kandidatom u liku muškarca- odbijam zahtev za prijateljstvo. Nije me ogadilo "babojednaizgužvana", ali ako je i zbog jednog teksta na blogu, dosta je žrtve bilo. http://negoslava.blogspot.rs/2065 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Naša gošća g.Negoslava sa ovim fenomenalnim blogom... Dežurni Švaler na Fejsbuku je veoma rasprostranjeno zanimanje u zemljici Stradiji. Portret Dežurnog Švalera se kreće u rasponu od bradice tek u naznakama do debelih i još debljih bora urezanih oko usana, oko očiju i ponadbulih podočnjaka, na čelu, bradi i na svim ostalim mestima na kojima bore mogu da se pojave, s mestimičnim tragovima dugogodišnje upotrebe alkohola i duvana. Od predpubertetske stidljivosti do staračke navalentnosti. I mladalačke samouverenosti onih godina kad ti fale samo krila pa da poletiš. A možeš i avion da povezeš. Ako se neko usudi da ti da "kljućeve".O onima mladima neću. Smatraju da je njihovo da pitaju "tete" šta ih pitaju, a tete nemaju prava da se ljute. Jer neke to i traže pa oni ne znaju koju smeju a koju ne smeju. Da pitaju.Pa pitaju sve redom.Dežurni Fejsbuk Švaler mojie generacije obično nema prebijene banke u džepu, što u zemlji Stradijici i nije neka posebna ni falinka- niti je za hvalu niti je za žalbu, ali on tu činjenicu vrlo vešto zloupotrebljava u svrhu uspostavljanja konverzacije sa Protivnicom.Ne bi li kod nje izazvao dovoljnu dozu empatičnosti kako bi otvorio sebi put za još koju partiju konverzacije. Budući da mu ova na prvu loptu nije dovoljna za sve što je namerio: da stupi u kontakt, da izazove empatiju, da pređe u napad i da predribla dotičnu, da ne kažem, tu Protivnicu. Dok izaziva tugaljivost kod Protivnice, Dežurni Fejsbuk Švaler ne propušta da napomene kako je dugogodišnji ali nažalost bivši direktor (obavezno neke propale firme), sada bez stalnog zaposlenja, bez redovnih primanja i kako muku muči na nekom... imanju, honorarnom poslu, na trange-frange i ostalim snađiSe rabotama i kako istrajava, sve u nadi da će mu jednoga dana svanuti. Pritom, naravno, i dalje je mlad za ljubav ali, eto, nema srodnu dušu. Žena ga je napustila... u njegovoj priči obavezno je on nju šutnuo jer je bila neverna, nepoštena, lenja, gruba... ali on se i dalje nada da na ovom svetu ipak postoji neka Dobra i Plemenita (još ne priznaje ono... i dobrostojeća), koja će umeti da ceni zagrljaje njegovih žuljevitih ruku i poglede njegovih pre vremena usahlih očiju, u kojima još tinja nada da će se ogrejati na plamenu dobrote i dobre obezbeđenosti neke koja ga i takvog nikakvog zaslužuje.Kad se prihvati žrtve, Dežurni Fejsbuk Švaler se primiri nekoliko dana, pa joj, onako, kao slučajno, mahne iz prikrajka. Iako mu je rekla na startu da je udata, da je verna, da nema vremena za zavitlancije, a ni volje, da ima nezgodnog muža koji ne voli njena FB dopisivanja sa muškarcima. Nekoliko dana pauze pa opet mahne.A onda prelazi u napad."Jaooooo, kako ti doooobro pišeš, tvoji statusi su taaaaaako jaki... samo šteta, retko ih ko razume, kao na primer... ja. Ti si divna, sjajna, lepa, mnogo si lepa žena, jao što ti je dobra ona slika. Nemoj da se ljutiš, molim te, znam da si udata, ali znaš... ja bih voleo da se mi ovako malo dopisujemo, samo da se dopisujemo, ništa drugo ne tražim, verujem da si verna i da nećeš da varaš muža, samo sam mislio, ovako, malo, ovde, slobodnije... i tako to. Ma daaaaaaaaaj, pa neće tvoj muž ništa da zna, šta ti je, pa ja nisam ni rekao da si neverna... ti si prelepa žena i jako pametna, razumeš ti to. To će biti samo među nama.Kako ti ne prilični, pa i ti imaš pravo da se negde isprazniš, šta ti je. Kako ne vodiš takve razgovore? A o čemi bi ti? Biću iskren, sviđaš mi se. I želim bre i da se vidimo, pošto smo blizu. Što sad ćutiš? Puši ..... babo buđava i izgužvana.Nadam se da neboli istina."Dobro, desi se da ima i ženu, Dežurni Fejsbuk Švaler. Takav je još nesebičniji... u deljenju komplimenata. Kad mu kažeš da je i njegova žena lepa, obavezno to previdi, ali zato vidi svaki tvoj zanosni osmeh i sve ostale tvoje kvalitete na ono malo fotografije koje ne sme ni da lajkuje. Onda pokušavaš da mu slanjem pozdrava njegovoj ženi daš do znanja da je zalutao, ali ništa... dok mu ne nacrtaš sve što oćeš da mu kažeš, on se ne udaljava. A onda ode brzinom munje. Bez ostanizbogom. Ali dobro, takav ti bar ne kaže da si ružna, raspala, buđava... baba. Mislim, ne zbog toga što ti je dan pre toga pisao da si najlepša na netu, a i šire, nego zbog žene, verujem. Nikad se na zna kakvog je karaktera Protivnica, pa što da joj se zamera.I tako... meni prijateljice pripretiše da će me blokirati zato što sam počela da za prijatelje primam sve i svašta. Nisam rekla svakog, Sve i Svašta. Pa kod mene vide njih pa i njima dele komplimente od- lepotice do babo izgužvana.Od sad, na prvu i bez provere, prihvatam samo žene.Čak i babe izgužvane, sem onih u negližeu i sa štiklama, u krevetu. Sa pirsingom u tetovažom na bedru. Zajedničke prijatelje sa takvim "damama", brišem.Nemam li 50 zajedničkih prijatelja sa Fb kandidatom u liku muškarca- odbijam zahtev za prijateljstvo. Nije me ogadilo "babojednaizgužvana", ali ako je i zbog jednog teksta na blogu, dosta je žrtve bilo. http://negoslava.blogspot.rs/May 15, 2016 2065 -
Kako postati slobodan? Prepustiti se trenutku I u njemu, samo jednom momentu, jasno videti mikrokosmos jednog makrokosmosa. Kome to podje za rukom, on postaje slobodan! Nashe senke nisu slobodne! One su te koje nas primoravaju da se plashimo jedni drugih. Poenta je da sushtinu osetimo svim chulima, jer samo tako mozhemo da dobijemo odgovor na pitanje koje nas muchi. Dodaj josh neshto svojim chulima I shvaticesh.De La Sableiere je rekao: ‘’Teshko je ukrotiti svoje strasti, nemoguce ih je zadovoljiti.’’, ali da li je toliko muchno pokushati?Bori se, zhivi, govori, dishi duboko, saznaj vishe I IGRAJ SE! Sreca lezhi u trudu, na putu do uspeha. Sreca lezhi u onim sitnim pobedama koje nas guraju napred.Biti Slobodan ne znachi ne obavezivati se – vec se najpre obavezati samom sebi!Biti svoj ne znachi ne deliti sebe sa drugima – vec razumeti svakog! Tema nije vazhna, vazhna je rech! Jedna topla, dobronamerna, uteshna rech koja nam vrati osmeh na lice, samo jedan trenutak koji nam oduzme dah. Postao si slobodan!Ako vidish zhar u mokroj travi, idi I ne brini…Ugasice se…Zhivot se ne meri brojem uzdisaja koje napravimo, vec trenucima koji nam oduzmu dah… J2057 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Kako postati slobodan? Prepustiti se trenutku I u njemu, samo jednom momentu, jasno videti mikrokosmos jednog makrokosmosa. Kome to podje za rukom, on postaje slobodan! Nashe senke nisu slobodne! One su te koje nas primoravaju da se plashimo jedni drugih. Poenta je da sushtinu osetimo svim chulima, jer samo tako mozhemo da dobijemo odgovor na pitanje koje nas muchi. Dodaj josh neshto svojim chulima I shvaticesh.De La Sableiere je rekao: ‘’Teshko je ukrotiti svoje strasti, nemoguce ih je zadovoljiti.’’, ali da li je toliko muchno pokushati?Bori se, zhivi, govori, dishi duboko, saznaj vishe I IGRAJ SE! Sreca lezhi u trudu, na putu do uspeha. Sreca lezhi u onim sitnim pobedama koje nas guraju napred.Biti Slobodan ne znachi ne obavezivati se – vec se najpre obavezati samom sebi!Biti svoj ne znachi ne deliti sebe sa drugima – vec razumeti svakog! Tema nije vazhna, vazhna je rech! Jedna topla, dobronamerna, uteshna rech koja nam vrati osmeh na lice, samo jedan trenutak koji nam oduzme dah. Postao si slobodan!Ako vidish zhar u mokroj travi, idi I ne brini…Ugasice se…Zhivot se ne meri brojem uzdisaja koje napravimo, vec trenucima koji nam oduzmu dah… JJul 20, 2013 2057 -
састав на тему . . . улога брачне у ванбрачној вези - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично. - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу. А онда и Ј. некако преузе иницијативу. - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим. Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955. - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи. потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај недорек лажљиви . срећом, сиду још непронађоше . . . елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче. Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике. Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш се временом, небрини Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад . а и остарилосе ,упс.2053 Objavio/la светислав стојановић
-
састав на тему . . . улога брачне у ванбрачној вези - пази, брак гарант уништава жену али и мушкарца руинира, мрмљао ми је Кум зауво док смо , пред олтарским дверима чекали протојереја Николу да Ј. и мене сједини за вечност. Има томе , поприлично. - јел ти мислиш да ја цупкам унуче,а и Ј. је пристојна девојка,па шта чекате, нешто раније ми отац, већ онемоћао,указа док смо се картали у башти под сеницом, онако у невезушу. А онда и Ј. некако преузе иницијативу. - сватови ће нам бити . . ујуну, планирај да уграбиш времена . . . И такоме, врапца улету, обожаватеља женскиња, приземљише утридесетим. Присећамсе, женске ме никада нису остављале равнодушним и од кад знам за себе мој најбољи друг су биле другарице моје.док су ми се вршњаци играли тарцана, те ковбоја против индијанаца, ја сам више волео да се удругом школском дворишту, иза покрљаних табли и скамија, дирам са девојчицама,неваљало. Учетвртом основне сам од Оца затражијо да скине кућну нам Икону са зида обзиром даће ми за рођендан доћи Црногаћа Нада коју смо сви одреда волели баш, а чији је отац Сава бијо полицајац па стога и Партијац, битно одређење тада, 1955. - чедо мое,знај Икона је засвагда а ови црвени су упролазу и какво је то презиме девојчицино и које тај свет уопште, ма баталито има ваљда и наши, сећамсе и данас Дединих смирених речи. потом сам растао али вазда удруштву женском, умео сам да свирам па су ме зарад тога растезали по рођенданима, знао сам и стихове да саставим изглаве што је исто палило, те слободан у понашању са другим полом бијо сам им занимљив, једном речју. почеле су и интимности, откривање слатких тајни телесних додира, прва сексуална искуства и у тој делатности нађох себе. после, када је једном кренуло добар глас се прочуо и постах тражен избогти брезобразлука. . . па и љубав се помињала, тај недорек лажљиви . срећом, сиду још непронађоше . . . елем, кад са Ј. постадох једно имао сам доста бурну прошлост на чега је она одмахнула руком уз констатацију - треба да се нас двое усагласимо а за оно претходно небрини ,непогађаме уистину и . . .суживот нам отпоче. Јастук јес био 1 али снови различити, но се ипак нађосмо по оној . . баба шумом деда друмом . . . изродисмо потомство, живесмо динамичан живот, ја шарао кад год сам имао прилику, свестан да несташлуци у браку нису коректни према партнеру, али да ојачавају брачну везу ако не пролупаш па избркаш приоритете, док на околиш и олајавања се нисам обазирао сматрајући их невредним полемике. Додуше себисам сведок да сам множину пута осуђиваосе реченицом . . . о моралу гдеси, о Лажи сетро зашто ме грешног слууди у лутању па немогу да се усагласим . . . па потом једно време бијо узоран и наравно опет настављао по старом . Ј. је то све кратко прокоментарисала - кад имаш проблем сасобом стани пред огледало ,мудром је то довољно, издуваћеш се временом, небрини Размишљам данас после тооолико, додуше и надаље окружен шароликим женским друштвом, да је уствари толерантан став Ј. умојој поцвести изградио став према нашему браку као неопходностими ,поготову када смо већ унуцима окружени те да смо насдвое блискији једно другом . . . него икад . а и остарилосе ,упс.Oct 02, 2013 2053
-
Kad dođe taj trenutak, Srce te otkuca Situacija se preokrene I tek tako ti purpurna postane omiljena boja. Ona purpurna boja svetlosnih zraka Koji se prelamaju kroz prozračnu vodu razdraganog potoka Koji se spušta padinama naših planina Pričajući priču beskrajnu, ali lepu U kojoj svaka reč novu nezaboravnu misao ispisuje.2049 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna Kad dođe taj trenutak, Srce te otkuca Situacija se preokrene I tek tako ti purpurna postane omiljena boja. Ona purpurna boja svetlosnih zraka Koji se prelamaju kroz prozračnu vodu razdraganog potoka Koji se spušta padinama naših planina Pričajući priču beskrajnu, ali lepu U kojoj svaka reč novu nezaboravnu misao ispisuje.Dec 20, 2015 2049
-
читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.2048 Objavio/la светислав стојановић
-
читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.Sep 28, 2013 2048
