Pretraži blogove
Kategorije
Blogovi po datumu
Statistika
-
469Blogs
-
52Active Bloggers
467 blogs
-
Književnik Pavle Stanišić, divno piše i lepo recituje. SVI NAŠI LOPOVI Svi koji su vidjeli kad sam napisao ovaj naslov, pitali su je li to novi popis stanovništa ili se to odnosi na ovaj postojeći i ima li tu pitanje o nacionalnoj pripadnosti. Naravno da ima. Jer, i lopovi imaju nacionalnost i bitno se razlikuju. Naši lopovi su pošteni, a njihovi su još gori. Nikad ne bismo svoje lopove mijenjali za neke druge. Vidjećete na izborima. U ovih naših nekoliko (još se ne zna tačan broj) jezika riječ lopov ima jedno vrlo delikatno značenje. Kad djevojka momku kaže „Lopove jedan!“, to znači skoro izjavu ljubavi. Riječ lopov se upotrebljava „od milja“ kao i neke druge lijepe riječi. A to pokazuje i naš stav prema lopovima. Istina, do lopova se danas teško dolazi, morate se najaviti, pa čekati, uvijek su zauzeti. Ne znam šta još rade. A rade li, rade. Toliko toga treba srediti. Sredili su banke, fabrike, velika i mala preduzeća, sredili su državu, kulturu, obrazovanje, saobraćaj, prošlost, sad nam sređuju i budućnost. Jer, ko će im za toliki trud obezbijediti zaslužene penzije? Počeli su i misli da kradu, suze naše, snove, stihove... I duše hoće da nam srede. A ima ih. Kad bi se organizovala parada ponosa lopova, kolona bi se otegla do Evropske unije. Sve pokradoše. I ne prestaju. Kad pomislimo da više nemamo ništa, oni pronađu. Da njih nema, davno bismo propali. Oni otkrivaju naše neotkrivene resurse i svakodnevno nas ubjeđuju da su naša bogatstva neiscrpna. Nismo ni znali šta smo imali dok nas nisu pokrali. Sad znamo. I ponosimo se tim što su nam oni otkrili. Nedavno je jedna grupa lopova provalila u neki restoran i ukrala dvije porcije ćevapa, više nije bilo pripremljeno. Kakvi kradljivci, takav i pokradeni. A mi smo nešto drugo. I naši lopovi su drukčiji. Kod nas je sve na nivou. Lopovi su na cijeni. Naši uvaženi lopovi znaju šta rade i kako se to radi u savremenim uslovima. Za te poslove oni su kvalifikovani, imaju diplome, prvo su to sredili po Bolonji, ali i po svim drugim opštinama, kantonima i distriktima. Važno je da rade transparentno. Iskeno, žao mi je naših lopova. Pa, i oni su ljudi. A rade u tako teškim uslovima i to danonoćno, nemaju vremena ni za osnovna ljudska prava. Život im prosto prolazi u neznanju. Oni su vlasnici nekakvih preduzeća s kojima ne znaju šta će, raznih vila koje treba održavati, a ne služe ničemu, donose se zakoni samo protiv njih, neki rijetki su već osuđeni ni krivi ni dužni. Oni smatraju da su ih osudili veći lopovi i to samo iz zavisti. A sve je moguće. Eto, takvi smo mi, lopovi.2047 Objavio/la Dubravka Belogrlic
-
Književnik Pavle Stanišić, divno piše i lepo recituje. SVI NAŠI LOPOVI Svi koji su vidjeli kad sam napisao ovaj naslov, pitali su je li to novi popis stanovništa ili se to odnosi na ovaj postojeći i ima li tu pitanje o nacionalnoj pripadnosti. Naravno da ima. Jer, i lopovi imaju nacionalnost i bitno se razlikuju. Naši lopovi su pošteni, a njihovi su još gori. Nikad ne bismo svoje lopove mijenjali za neke druge. Vidjećete na izborima. U ovih naših nekoliko (još se ne zna tačan broj) jezika riječ lopov ima jedno vrlo delikatno značenje. Kad djevojka momku kaže „Lopove jedan!“, to znači skoro izjavu ljubavi. Riječ lopov se upotrebljava „od milja“ kao i neke druge lijepe riječi. A to pokazuje i naš stav prema lopovima. Istina, do lopova se danas teško dolazi, morate se najaviti, pa čekati, uvijek su zauzeti. Ne znam šta još rade. A rade li, rade. Toliko toga treba srediti. Sredili su banke, fabrike, velika i mala preduzeća, sredili su državu, kulturu, obrazovanje, saobraćaj, prošlost, sad nam sređuju i budućnost. Jer, ko će im za toliki trud obezbijediti zaslužene penzije? Počeli su i misli da kradu, suze naše, snove, stihove... I duše hoće da nam srede. A ima ih. Kad bi se organizovala parada ponosa lopova, kolona bi se otegla do Evropske unije. Sve pokradoše. I ne prestaju. Kad pomislimo da više nemamo ništa, oni pronađu. Da njih nema, davno bismo propali. Oni otkrivaju naše neotkrivene resurse i svakodnevno nas ubjeđuju da su naša bogatstva neiscrpna. Nismo ni znali šta smo imali dok nas nisu pokrali. Sad znamo. I ponosimo se tim što su nam oni otkrili. Nedavno je jedna grupa lopova provalila u neki restoran i ukrala dvije porcije ćevapa, više nije bilo pripremljeno. Kakvi kradljivci, takav i pokradeni. A mi smo nešto drugo. I naši lopovi su drukčiji. Kod nas je sve na nivou. Lopovi su na cijeni. Naši uvaženi lopovi znaju šta rade i kako se to radi u savremenim uslovima. Za te poslove oni su kvalifikovani, imaju diplome, prvo su to sredili po Bolonji, ali i po svim drugim opštinama, kantonima i distriktima. Važno je da rade transparentno. Iskeno, žao mi je naših lopova. Pa, i oni su ljudi. A rade u tako teškim uslovima i to danonoćno, nemaju vremena ni za osnovna ljudska prava. Život im prosto prolazi u neznanju. Oni su vlasnici nekakvih preduzeća s kojima ne znaju šta će, raznih vila koje treba održavati, a ne služe ničemu, donose se zakoni samo protiv njih, neki rijetki su već osuđeni ni krivi ni dužni. Oni smatraju da su ih osudili veći lopovi i to samo iz zavisti. A sve je moguće. Eto, takvi smo mi, lopovi.Dec 11, 2013 2047
-
MALI DIGITALNI MI! Moram da podelim nešto sa ljudima koji su spremni da čitaju! Nadam se da ćete se složiti samnom oko sledećeg i da ćete mi pomoći da od sada pa na dalje uradimo zajedno nešto i više nego korisno za budućnost! Dani su mi puni nekih obaveza i stalno idem sa jednog kraja grada na drugi pa tada i prolazim kroz razne krajeve, opštine, uličice, parkove i čudno, baš kroz te parkove prolazim isuviše lako i brzo. Nema dece koja se zaleću u mene, nema lopti od kojih se cimam da me udare, nema one graje koju svi u dnu srca nosimo od detinjstva. Prazno! Ljuljaške se same ljuljaju zahvaljujući vetru, zapuštene vrteške polako rđaju, pesak se pretvara u livadu, a izliven beton na terenu za fudbal obično je prepun lišća i raznih otpada. Boli me srce kada pomislim samo šta bi nama kao klincima palo na pamet sve da radimo kada bi samo uhvatili priliku. Toliko novih konstrukcija izgrađenih samo za decu su pune narkomana koji traže prazno mesto da na miru stondiraju, zaboravljajući na vreme u kom smo svi mi živeli i slobodu koju smo imali u SVEMU! Ne kažu bezveze da deca imaju najbujniju maštu. Zašto? Zato što NAS niko nikada nije sputavao u onome što smo poželeli, kada je reč o igri i o ludorijama! Radila sam mnogo sa decom sticajem okolnosti i imajući jednu sliku u glavi očekivala sam da će mi se život kada sam u njihovoj blizini pretvoriti u beskonačnu maštariju u kojoj sam nekada i bila, kao dete. Zanemela sam kada sam videla i osetila šablon u kom se današnja deca nalaze, ona onako nevina, ne znajući za drugačije. Današnja deca u rancu nose tablete, treniraju palčeve i kažiprste igrajući moderne igrice na Sony-ju, dok njihovi roditelji kao da se takmiče čije će dete više sati dnevno da provede zračeći se ispred računara! Kada sam bila dete, takmičili smo se ko ima lepši rukopis, upisivali smo se jedni drugima u spomenare, imali smo opipljive slike svega što smo prošli i svega što smo radili, dok se danas deca takmiče u tome ko ima bolji telefon, ko ima noviju verziju poznate igrice i ko je ostvario bolji rekord u nekoj igrici i ko ima bolje i skuplje patike... Krivim roditelje iako i sama to nisam, zato što umesto da usmere decu da treniraju nešto i duhovno, timski, društveno se uzdižu, kupe im kompjuter. Naravno da će deca da se zadovolje time jer je to zanimljivo i beskonačno lutanje po svemu što može Google pretraživač da nađe, ali tako je i njihova mašta koja time bude blokirana i sputana. Poremećen sistem svega što i roditeljima može da uskrati pa zatim i dalje odatle ali umesto da idu linijom manjeg otpora treba da se sete da će to njihovo dete jednog dana postati čovek i treba da se zapitaju KAKAV! Sve ostaje na njima! Deca su zakon! Treba im pružiti sve i praviti od njih dobre, kvalitetne ljude, a ne iskompleksirane senke koji žele samo svoju korist, a u to se, dragi moji ovaj svet pretvorio! Osvrnite se po parkovima! Dragi roditelji, decu za ruku pa pravac park, igra! Hajde da zajedno širimo vidike i unapredimo sebe pa i svet oko nas! Budite pametni! Želim da zahvalim Marku M. i Stefanu M. što su mi pomogli da skupim hrabrost da se suočim sa realno iskrivljenom slikom stvarnosti koju ne želimo da prihvatimo.2046 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna MALI DIGITALNI MI! Moram da podelim nešto sa ljudima koji su spremni da čitaju! Nadam se da ćete se složiti samnom oko sledećeg i da ćete mi pomoći da od sada pa na dalje uradimo zajedno nešto i više nego korisno za budućnost! Dani su mi puni nekih obaveza i stalno idem sa jednog kraja grada na drugi pa tada i prolazim kroz razne krajeve, opštine, uličice, parkove i čudno, baš kroz te parkove prolazim isuviše lako i brzo. Nema dece koja se zaleću u mene, nema lopti od kojih se cimam da me udare, nema one graje koju svi u dnu srca nosimo od detinjstva. Prazno! Ljuljaške se same ljuljaju zahvaljujući vetru, zapuštene vrteške polako rđaju, pesak se pretvara u livadu, a izliven beton na terenu za fudbal obično je prepun lišća i raznih otpada. Boli me srce kada pomislim samo šta bi nama kao klincima palo na pamet sve da radimo kada bi samo uhvatili priliku. Toliko novih konstrukcija izgrađenih samo za decu su pune narkomana koji traže prazno mesto da na miru stondiraju, zaboravljajući na vreme u kom smo svi mi živeli i slobodu koju smo imali u SVEMU! Ne kažu bezveze da deca imaju najbujniju maštu. Zašto? Zato što NAS niko nikada nije sputavao u onome što smo poželeli, kada je reč o igri i o ludorijama! Radila sam mnogo sa decom sticajem okolnosti i imajući jednu sliku u glavi očekivala sam da će mi se život kada sam u njihovoj blizini pretvoriti u beskonačnu maštariju u kojoj sam nekada i bila, kao dete. Zanemela sam kada sam videla i osetila šablon u kom se današnja deca nalaze, ona onako nevina, ne znajući za drugačije. Današnja deca u rancu nose tablete, treniraju palčeve i kažiprste igrajući moderne igrice na Sony-ju, dok njihovi roditelji kao da se takmiče čije će dete više sati dnevno da provede zračeći se ispred računara! Kada sam bila dete, takmičili smo se ko ima lepši rukopis, upisivali smo se jedni drugima u spomenare, imali smo opipljive slike svega što smo prošli i svega što smo radili, dok se danas deca takmiče u tome ko ima bolji telefon, ko ima noviju verziju poznate igrice i ko je ostvario bolji rekord u nekoj igrici i ko ima bolje i skuplje patike... Krivim roditelje iako i sama to nisam, zato što umesto da usmere decu da treniraju nešto i duhovno, timski, društveno se uzdižu, kupe im kompjuter. Naravno da će deca da se zadovolje time jer je to zanimljivo i beskonačno lutanje po svemu što može Google pretraživač da nađe, ali tako je i njihova mašta koja time bude blokirana i sputana. Poremećen sistem svega što i roditeljima može da uskrati pa zatim i dalje odatle ali umesto da idu linijom manjeg otpora treba da se sete da će to njihovo dete jednog dana postati čovek i treba da se zapitaju KAKAV! Sve ostaje na njima! Deca su zakon! Treba im pružiti sve i praviti od njih dobre, kvalitetne ljude, a ne iskompleksirane senke koji žele samo svoju korist, a u to se, dragi moji ovaj svet pretvorio! Osvrnite se po parkovima! Dragi roditelji, decu za ruku pa pravac park, igra! Hajde da zajedno širimo vidike i unapredimo sebe pa i svet oko nas! Budite pametni! Želim da zahvalim Marku M. i Stefanu M. što su mi pomogli da skupim hrabrost da se suočim sa realno iskrivljenom slikom stvarnosti koju ne želimo da prihvatimo.Jan 25, 2014 2046 -
Umetnik bugarskog porekla Hristo Vladimirov Javačev (81) kreirao je pravu turističku senzaciju na jezeru Izeo na severu Italije. Ova nesvakidašnja umetnička instalacija nazvana "Plutajući dokovi" je tokom prvih dana privlačila i do 200.000 posetilaca dnevno, što je čak 100 puta više od broja stanovnika u mestu Sulcano gde se instalacija nalazi. Sto hiljada kvadratnih metara blistavo žute tkanine prekrilo je i povezalo u jednu celinu ulice gradića i pontonsku stazu napravljenu od 220.000 čvrsto povezanih polietilenskih kocki. Staza se proteže ukupno 5,5 kilometara kroz gradić i preko površine jezera Izeo i na taj način je povezala Sulcano sa obližnjim ostrvom San Paolo. Stanovnici i turisti dobili su priliku da prošetaju preko površine vode i oko ostrvceta, do kojeg je inače moguće doći samo brodićem. Originalna ideja za plutajuću stazu nastala je pre gotovo 50 godina. Javačev je prvobitno želeo da je postavi u delti Rio de la Plata u Argentini, međutim nije dobio dozvolu lokalnih vlasti. Zatim je projekat 1995. godine adaptiran za Tokijski zaliv, ali ni tamo umetnost nije uspela da savlada birokratske prepreke. Iako je bilo predviđeno da "Plutajući dokovi" budu otvoreni 24 časa dnevno, zbog neočekivanog broja posetilaca instalacija je nekim danima zatvarana tokom noći zbog održavanja. Ceo projekat finansiran je od prodaje umetničkih dela Javačeva, a nakon 3. jula do kada će trajati izložba, "Plutajući dokovi" biće rasklopljeni i u potpunosti reciklirani. Save2044 Objavio/la Rumenka
-
By Rumenka Umetnik bugarskog porekla Hristo Vladimirov Javačev (81) kreirao je pravu turističku senzaciju na jezeru Izeo na severu Italije. Ova nesvakidašnja umetnička instalacija nazvana "Plutajući dokovi" je tokom prvih dana privlačila i do 200.000 posetilaca dnevno, što je čak 100 puta više od broja stanovnika u mestu Sulcano gde se instalacija nalazi. Sto hiljada kvadratnih metara blistavo žute tkanine prekrilo je i povezalo u jednu celinu ulice gradića i pontonsku stazu napravljenu od 220.000 čvrsto povezanih polietilenskih kocki. Staza se proteže ukupno 5,5 kilometara kroz gradić i preko površine jezera Izeo i na taj način je povezala Sulcano sa obližnjim ostrvom San Paolo. Stanovnici i turisti dobili su priliku da prošetaju preko površine vode i oko ostrvceta, do kojeg je inače moguće doći samo brodićem. Originalna ideja za plutajuću stazu nastala je pre gotovo 50 godina. Javačev je prvobitno želeo da je postavi u delti Rio de la Plata u Argentini, međutim nije dobio dozvolu lokalnih vlasti. Zatim je projekat 1995. godine adaptiran za Tokijski zaliv, ali ni tamo umetnost nije uspela da savlada birokratske prepreke. Iako je bilo predviđeno da "Plutajući dokovi" budu otvoreni 24 časa dnevno, zbog neočekivanog broja posetilaca instalacija je nekim danima zatvarana tokom noći zbog održavanja. Ceo projekat finansiran je od prodaje umetničkih dela Javačeva, a nakon 3. jula do kada će trajati izložba, "Plutajući dokovi" biće rasklopljeni i u potpunosti reciklirani. SaveMar 10, 2017 2044 -
Umorna sam. Umorna sam od pokušaja da uvek sve razumem,oprostim, prebolim. Umorna sam od toga da sam ja uvek tu za sve, da svima pokušavam pomoći, razumeti, a kada ja trebam nekoga, ili su zauzeti ili se prave da me slušaju. A ustvari su u svom filmu i tu su tek toliko da mogu reći da su bili uz mene. Umorna sam od svih razočarenja. Od sumnje u ljubav i prijateljstvo, od straha da ne ostanem povredjena. Od laži i lažnih obećanja koje svakodnevno čujem. Jednostavno, nekad mi je potrebno samo mir i tišina.2025 Objavio/la Bibaaa
-
By Bibaaa Umorna sam. Umorna sam od pokušaja da uvek sve razumem,oprostim, prebolim. Umorna sam od toga da sam ja uvek tu za sve, da svima pokušavam pomoći, razumeti, a kada ja trebam nekoga, ili su zauzeti ili se prave da me slušaju. A ustvari su u svom filmu i tu su tek toliko da mogu reći da su bili uz mene. Umorna sam od svih razočarenja. Od sumnje u ljubav i prijateljstvo, od straha da ne ostanem povredjena. Od laži i lažnih obećanja koje svakodnevno čujem. Jednostavno, nekad mi je potrebno samo mir i tišina.Jan 14, 2020 2025 -
Danas je u Beogradu sahranjena Jovanka Broz, kraj je jedne epohe. Kakva god ta epoha bila, kakva god bila Jugoslavija, bila je bolja od svega što je nastalo na njenim ostacima2024 Objavio/la Ladislav Urošević
-
Danas je u Beogradu sahranjena Jovanka Broz, kraj je jedne epohe. Kakva god ta epoha bila, kakva god bila Jugoslavija, bila je bolja od svega što je nastalo na njenim ostacimaOct 26, 2013 2024
-
‘’Ja odlučujem ko može da me dodiruje kada i gde da spusti svoje ruke na moje telo ja odlučujem u slučaju da je neko to zaboravio kojim tonom mi se može obratiti kakvim rečima gestovima ja odlučujem kome ću biti čedna, a kome razvratna, ja odlučujem povlačim to debelom, crvenom linijom, kolika će mi dužina suknje haljine biti koliko ću se razgolititi koliko ću moralna ili nemoralna nekim noćima postati jer sve sam to JA sve je to moje, nema nikakve veze sa bilo kim nije to izazov za muškarce nije poziv za jednokratnu upotrebu nije provokacija to je moja sloboda ne pokušavajte sa njom da se petljate ja odlučujem o svemu zato mi ne možete seksualnu pristupačnost na osnovu odeće odrediti ne možete me ni kao hodajuću reklamu posmatrati jer od starta ništa vam ne nudim ne možete mi poštovanje iskazati samo kada sam tiha skromna nežna mirna jer ja odlučujem da li ću devica ili kurva vavilonska biti a vi svoja posla morate iz prvog reda gledati Ja odlučujem da zakon društva svoje ruke sa mene mora skloniti ne mogu se sa njim voleti dokle god ženama partnere broji a muškarcima recke čestita ne mogu se sa njim ljubiti dokle god me oblikuje po tudjoj želji ne, Ja odlučujem da uručenom mi seksizmu, pokažem kako kidišem i ujedam dok radim šta god želim, kad god želim gde god želim jer, dodjavola ja odlučujem šta ću sa svojim životom raditi ne postoji ništa što povodom toga možete učiniti.’’ - Hronike jedne Ivane2015 Objavio/la D Boyanna
-
By D Boyanna ‘’Ja odlučujem ko može da me dodiruje kada i gde da spusti svoje ruke na moje telo ja odlučujem u slučaju da je neko to zaboravio kojim tonom mi se može obratiti kakvim rečima gestovima ja odlučujem kome ću biti čedna, a kome razvratna, ja odlučujem povlačim to debelom, crvenom linijom, kolika će mi dužina suknje haljine biti koliko ću se razgolititi koliko ću moralna ili nemoralna nekim noćima postati jer sve sam to JA sve je to moje, nema nikakve veze sa bilo kim nije to izazov za muškarce nije poziv za jednokratnu upotrebu nije provokacija to je moja sloboda ne pokušavajte sa njom da se petljate ja odlučujem o svemu zato mi ne možete seksualnu pristupačnost na osnovu odeće odrediti ne možete me ni kao hodajuću reklamu posmatrati jer od starta ništa vam ne nudim ne možete mi poštovanje iskazati samo kada sam tiha skromna nežna mirna jer ja odlučujem da li ću devica ili kurva vavilonska biti a vi svoja posla morate iz prvog reda gledati Ja odlučujem da zakon društva svoje ruke sa mene mora skloniti ne mogu se sa njim voleti dokle god ženama partnere broji a muškarcima recke čestita ne mogu se sa njim ljubiti dokle god me oblikuje po tudjoj želji ne, Ja odlučujem da uručenom mi seksizmu, pokažem kako kidišem i ujedam dok radim šta god želim, kad god želim gde god želim jer, dodjavola ja odlučujem šta ću sa svojim životom raditi ne postoji ništa što povodom toga možete učiniti.’’ - Hronike jedne IvaneDec 26, 2019 2015
-
"ПУТ СПАСЕЊА " - једна поучна и душекорисна прича.Један старац, годинама живећи у самоћи у пустињи, пао је у духовну малаксалост и мноштво помисли почело је да мучи душу његову, уливајући му сумњу да ли он иде правим путем и да ли постоји нада да ће трудови његови најзад бити крунисани успехом ?Старац је седео оборене главе. Срце је тиштало, а очи нису пуштале сузе. Сува туга мучила га.Док се он тако мучио у своме јаду, јавио му се анђео Божији и рекаому:"Шта се плашиш и зашто такве помисли улазе у срце твоје?Ниси ти ни први ни последњи који иде тим путем. Многи су већ прошли њиме, многи иду и многи ће проћи њиме и ући у светле обитељи раја.Пођи са мном, ја ћу ти показати разне путеве којима иду синови људски, као и то куда одводе ови путеви. Гледај - и поучи се !"Старац се повинова наређењу анђела, устао је и пошао".Но, тек што је учинио неколико корака напред, он као да се обрео неколико корака ван себе и погружио се у посматрање чудног виђења које се открило његовим духовним очима. Он је видео, лево од себе, густи мрак, као непробојни зид, иза кога су се чули шум, ларма и метеж.Загледавши се пажљивије у мрак он је видео широку реку по којој су се ваљали таласи, напред и назад, лево и десно са људима у њима и кад год би се појавио неки талас пред његовим очима, до његових ушију допирао би неки тајанствени глас који му је објашњавао:"то је талас неверовања, безбрижности, хладноће; а то је немилосрда, разврата, отимања; а то је забаве, зависти и раздора; а то је пијанства, нечистоте, лењости, неверности у браку" и тако даље и тако даље.Сваки талас носио је у себи мноштво људи и час их подизао увис, час их је бацао удубину. У ужасу старац је завапио: Господе, да ли ће сви ови да погину, зар нема наде да ће се спасти ?Анђео му је одговорио:"Пази даље и видећеш милост и правду Божију."Старац је боље погледао реку и спазио на целој њеној површини много малих лађа у којима су седели светли младићи са сваковрсним оруђима за спасавање утопљеника. Они су их све призивали к себи, једнима су пружали руке, другима суспуштали даске и летве, трећима су бацали ужад, а понекад су у дубину спуштали куке и чакље да би се ухватио неко за њих.Али су одзиви на њихове позиве били ретки, а још мање је било оних који су се користили пруженим оруђима спасења.Већина њих одбијали су их са презрењем и као са неком дивљом насладом,погружавали се у ову реку, која је испаравала дим, смрад и гар.2012 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
-
By ЗРНО ВЕРЕ "ПУТ СПАСЕЊА " - једна поучна и душекорисна прича.Један старац, годинама живећи у самоћи у пустињи, пао је у духовну малаксалост и мноштво помисли почело је да мучи душу његову, уливајући му сумњу да ли он иде правим путем и да ли постоји нада да ће трудови његови најзад бити крунисани успехом ?Старац је седео оборене главе. Срце је тиштало, а очи нису пуштале сузе. Сува туга мучила га.Док се он тако мучио у своме јаду, јавио му се анђео Божији и рекаому:"Шта се плашиш и зашто такве помисли улазе у срце твоје?Ниси ти ни први ни последњи који иде тим путем. Многи су већ прошли њиме, многи иду и многи ће проћи њиме и ући у светле обитељи раја.Пођи са мном, ја ћу ти показати разне путеве којима иду синови људски, као и то куда одводе ови путеви. Гледај - и поучи се !"Старац се повинова наређењу анђела, устао је и пошао".Но, тек што је учинио неколико корака напред, он као да се обрео неколико корака ван себе и погружио се у посматрање чудног виђења које се открило његовим духовним очима. Он је видео, лево од себе, густи мрак, као непробојни зид, иза кога су се чули шум, ларма и метеж.Загледавши се пажљивије у мрак он је видео широку реку по којој су се ваљали таласи, напред и назад, лево и десно са људима у њима и кад год би се појавио неки талас пред његовим очима, до његових ушију допирао би неки тајанствени глас који му је објашњавао:"то је талас неверовања, безбрижности, хладноће; а то је немилосрда, разврата, отимања; а то је забаве, зависти и раздора; а то је пијанства, нечистоте, лењости, неверности у браку" и тако даље и тако даље.Сваки талас носио је у себи мноштво људи и час их подизао увис, час их је бацао удубину. У ужасу старац је завапио: Господе, да ли ће сви ови да погину, зар нема наде да ће се спасти ?Анђео му је одговорио:"Пази даље и видећеш милост и правду Божију."Старац је боље погледао реку и спазио на целој њеној површини много малих лађа у којима су седели светли младићи са сваковрсним оруђима за спасавање утопљеника. Они су их све призивали к себи, једнима су пружали руке, другима суспуштали даске и летве, трећима су бацали ужад, а понекад су у дубину спуштали куке и чакље да би се ухватио неко за њих.Али су одзиви на њихове позиве били ретки, а још мање је било оних који су се користили пруженим оруђима спасења.Већина њих одбијали су их са презрењем и као са неком дивљом насладом,погружавали се у ову реку, која је испаравала дим, смрад и гар.Oct 21, 2013 2012 -
(листајући дневник . . . . ероцкими) допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била наМалти па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила. физички ,онако попуњена свугде је зауватити има, ал у глави малко јој шеврдају бубице тврдокриле.како имам само један лежај ,но поширок, договоримосе да спавамо скупа,али без дирања,па род смо ,додуше даљњи,сем ако од нас двое неко непробунца,но то нећемо бројати у озбиљно.и лепо договорено текло,она увече преморена од дневних туристичких обавеза по малти ,те овај музеум,те она црква,велими сва је слуђена од података а волела би да упамти да може да прича када се врати усело, а ја цркнут од рнбачења по захтевима милог ми Газде овдашњег, само се подаперемо и ко бебе,близанци једно нуздруго залаламо у моменту.нинечитамо,а о тевеју ни помена.понекад преморену опомињао бих је ,благо дрмусајући - прекрсти ноге, хрчеш. ондак једног викенда,били обоје нешто расположени цео дан се шалили на бази зезања а предвече она напекла кранцли а ја припремио рибе и оладијо вина па се на тераси са погледом преко медитерана целог баш опустисмо ,конзумирајући,те неважно приповедајући.дошло време и за легање,видим она нешто шара сочима помени и смешкасе неваљало -штатије ,јаћу -ниш’ нешто умишљам усеби ,онаће -ааааааааааааа,па доообро ондак, закључих но кад се нађосмо укревету сна уочима ниналик .унекоје ће она -јел спаваш -не . .а ти -нија, врућина ми нека ,изнутра -ди, заинтересовахсе -ево овде ,рече, и примакну ми шаку својему трбуву,где немиром прстију наслутих чупави поруб -па и ние тако,констатовах ,моје врућији,те ја њену шаку примакох кмени, ал нешто малко ниже отрбувами -ајооој . . .тешкосигами, чухје пасе доватисмо. . . . ујтру пита ме у пролазу комшија, спрат испод, на степеницама, дали сам ноћас осетио лаки потрес, њему лустер звецко . -нисам , промрмљах изуједан и скомолео ,ја имам неонку ал јој рикно стартер па неради ноћи које уследише ,срамотамеје предвама детаљисати ,углавном после ударничког неког времена изнурен и клецав на бази испијености предложих јој руменој и задовољној -мислим да ти се матера већ брине,могла би и кући,а ,шта каеш -уф, баш си ни’акав а сви те фале, прокоментариса увређено изешга ни род није што је некад бијо,једва се спасох навалентности повучене ми рођакиње . . . даљње.2005 Objavio/la светислав стојановић
-
(листајући дневник . . . . ероцкими) допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била наМалти па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила. физички ,онако попуњена свугде је зауватити има, ал у глави малко јој шеврдају бубице тврдокриле.како имам само један лежај ,но поширок, договоримосе да спавамо скупа,али без дирања,па род смо ,додуше даљњи,сем ако од нас двое неко непробунца,но то нећемо бројати у озбиљно.и лепо договорено текло,она увече преморена од дневних туристичких обавеза по малти ,те овај музеум,те она црква,велими сва је слуђена од података а волела би да упамти да може да прича када се врати усело, а ја цркнут од рнбачења по захтевима милог ми Газде овдашњег, само се подаперемо и ко бебе,близанци једно нуздруго залаламо у моменту.нинечитамо,а о тевеју ни помена.понекад преморену опомињао бих је ,благо дрмусајући - прекрсти ноге, хрчеш. ондак једног викенда,били обоје нешто расположени цео дан се шалили на бази зезања а предвече она напекла кранцли а ја припремио рибе и оладијо вина па се на тераси са погледом преко медитерана целог баш опустисмо ,конзумирајући,те неважно приповедајући.дошло време и за легање,видим она нешто шара сочима помени и смешкасе неваљало -штатије ,јаћу -ниш’ нешто умишљам усеби ,онаће -ааааааааааааа,па доообро ондак, закључих но кад се нађосмо укревету сна уочима ниналик .унекоје ће она -јел спаваш -не . .а ти -нија, врућина ми нека ,изнутра -ди, заинтересовахсе -ево овде ,рече, и примакну ми шаку својему трбуву,где немиром прстију наслутих чупави поруб -па и ние тако,констатовах ,моје врућији,те ја њену шаку примакох кмени, ал нешто малко ниже отрбувами -ајооој . . .тешкосигами, чухје пасе доватисмо. . . . ујтру пита ме у пролазу комшија, спрат испод, на степеницама, дали сам ноћас осетио лаки потрес, њему лустер звецко . -нисам , промрмљах изуједан и скомолео ,ја имам неонку ал јој рикно стартер па неради ноћи које уследише ,срамотамеје предвама детаљисати ,углавном после ударничког неког времена изнурен и клецав на бази испијености предложих јој руменој и задовољној -мислим да ти се матера већ брине,могла би и кући,а ,шта каеш -уф, баш си ни’акав а сви те фале, прокоментариса увређено изешга ни род није што је некад бијо,једва се спасох навалентности повучене ми рођакиње . . . даљње.Nov 28, 2013 2005
-
Slatke muke su oni trenuci kad ti se ne sviđa posebno situacija u kojoj se nalaziš, ali znaš da je to zapravo jako dobro (iako možda nisi ni svestan): Kad moraš počistiti haos nakon dobre žurke, ali ne mariš jer si bio s prijateljima. Kad ti odeća postane malo tesna, ali ne mariš jer imaš dovoljno hrane. Kad te senka prati dok radiš, ali ne mariš jer si napolju po sunčanom danu. Kad nađeš parking mesto na samom kraju parkinga, ali ne mariš jer možeš da hodaš. Kad moraš očistiti prozore, oribati pod i spremiti rublje, ali ne mariš jer imaš krov nad glavom. Kad dobiješ veliki račun za grejanje, ali ne mariš jer ti je toplo. Kad te ujutro probudi taj prokleti budilnik, ali ne mariš jer si živ. Kad imaš pored sebe ljubav, koji ti izmami osmeh na lice i kad su ti sve lađe potunule...2005 Objavio/la Betty Boop
-
By Betty Boop Slatke muke su oni trenuci kad ti se ne sviđa posebno situacija u kojoj se nalaziš, ali znaš da je to zapravo jako dobro (iako možda nisi ni svestan): Kad moraš počistiti haos nakon dobre žurke, ali ne mariš jer si bio s prijateljima. Kad ti odeća postane malo tesna, ali ne mariš jer imaš dovoljno hrane. Kad te senka prati dok radiš, ali ne mariš jer si napolju po sunčanom danu. Kad nađeš parking mesto na samom kraju parkinga, ali ne mariš jer možeš da hodaš. Kad moraš očistiti prozore, oribati pod i spremiti rublje, ali ne mariš jer imaš krov nad glavom. Kad dobiješ veliki račun za grejanje, ali ne mariš jer ti je toplo. Kad te ujutro probudi taj prokleti budilnik, ali ne mariš jer si živ. Kad imaš pored sebe ljubav, koji ti izmami osmeh na lice i kad su ti sve lađe potunule...Jul 20, 2016 2005 -
Тражио сам СНАГУ… И Бог ми је да ПОТЕШКОЋЕ које су ме оснажиле. Тражио сам МУДРОСТ… И Бог ми је дао ПРОБЛЕМЕ које је требало решити. ... Тражио сам БОГАТСТВО… И Бог ми је дао МОЗАК и ТЕЛО да могу радити. Тражио сам ХРАБРОСТ… И Бог ми је дао ПРЕПРЕКЕ које је требало савладати. Тражио сам ЉУБАВ... И Бог ми је дао ЉУДЕ којима је требало помоћи. Тражио сам УСЛУГЕ... И Бог ми је дао ПРИЛИКЕ. Нисам добио ништа од онога што сам тражио, али сам добио све што ми је требало.2004 Objavio/la SeRgEj -
-
By SeRgEj - Тражио сам СНАГУ… И Бог ми је да ПОТЕШКОЋЕ које су ме оснажиле. Тражио сам МУДРОСТ… И Бог ми је дао ПРОБЛЕМЕ које је требало решити. ... Тражио сам БОГАТСТВО… И Бог ми је дао МОЗАК и ТЕЛО да могу радити. Тражио сам ХРАБРОСТ… И Бог ми је дао ПРЕПРЕКЕ које је требало савладати. Тражио сам ЉУБАВ... И Бог ми је дао ЉУДЕ којима је требало помоћи. Тражио сам УСЛУГЕ... И Бог ми је дао ПРИЛИКЕ. Нисам добио ништа од онога што сам тражио, али сам добио све што ми је требало.Jul 22, 2013 2004
